уторак, 11. март 2014.

FAJNENŠEL TAJMS: Srbija zaslužije svoj evropski san

Naredna vlada će morati da sprovede i ekonomske reforme u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti veoma visoka, a previše ljudi zaposleno u neefikasnim državnim preduzećima koja moraju biti privatizovana ili zatvorena, navodi Fajnenšel tajms

Srbija ne treba da, na putu ka EU, bude talac kosovskog pitanja, već lideri EU treba da joj pomognu da ispuni kriterijume za članstvo, piše danas britanski dnevnik Fajnenšel tajms uz ocenu da bi upravo taj napredak mogao bi da postakne Beograd na sporazum s Prištinom,

U uvodniku pod naslovom “Srbija zaslužuje svoj evropski san”, list navodi da zemlja, u trenutku kada se bliže parlamentarni izbori, počinje da se fokusira na glavni zadatak u narednih pet godina – ispunjavanje strogih uslova za ulazak EU.

Lideri EU ne treba da uslovljavaju napredak Srbije ka ulasku u EU kosovskim problemom, ocenjuje list.

- Oni bi, umesto toga, trebalo da pomognu Srbiji da ispuni političke, ekonomske i pravne kriterijume za članstvo u EU i omoguće da se stvori zamah u pristupnim pregovorima koji bi dao snažan podsticaj Beogradu da postigne sporazum s Kosovom – piše u tekstu.

Foto: Flickr/European External Action Service – EEAS

Taj sporazum bi, kako se navodi, “mogao da uključi eksplicitno srpsko priznanje nezavisnosti Kosova, ali ima i drugih modela koje vredi razmotriti, poput ugovora kojim su 1972. godine formalno uspostavljeni diplomatski odnosi između Zapadne i Istočne Nemačke, uz priznavanje njihovog jedinstvenog uzajamnog odnosa”.

Podsećajući da su Beograd i Priština u aprilu postigli Briselski sporazum, koji je omogućio Srbiji da u januaru zvanično počne pristupne pregovore sa EU, Fajnenšel tajms napominje da dvema stranama neće biti lako da “jednom za svagda reše svoje nesuglasice”.

Londonski dnevnik ocenjuje da je u predizbornoj kampanji ohrabrujuće to što su sve glavne političke partije u Srbiji opredeljene za evrointegracije, a da ne iznenađuje to što lideri stranaka ne saopštavaju otvoreno građanima koliko će napora i kratkoročnih žrtava biti nužno da zemlja ispuni kriterijume za pristup.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Aleksandar Vučić, vicepremijer i, prema anketama, favorit na izborima, bivši je nacionalista preobraćen u proevropskog reformatora koji će, ako postane premijer, morati da ispuni obećanja o iskorenjivanju korupcije u srpskom političkom i poslovnom životu – iznosi se u tekstu.

Naredna vlada će, kako navodi Fajnenšel tajms, morati da sprovede i ekonomske reforme u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti veoma visoka, a previše ljudi zaposleno u neefikasnim državnim preduzećima koja moraju biti privatizovana ili zatvorena.

- Put ka ulasku u EU biće težak i zbog toga što Srbija nema moćnog zaštitnika među uticajnim članicama 28-članog kluba - ocenjuje Fajnenšel tajms, podsećajući da su Estonija, Letonija i Litvanija imale snažnu podršku nordijskih suseda, Rumunija Francuske, a Hrvatska Austrije i Nemačke.

Foto: Flickr/rockcohen

Podsećajući na ekonomsku krizu i zamor od proširenja u zapadnoj Evropi, list navodi da lideri EU moraju da podsete i sebe i svoje glasačko telo da je proširenje EU na Istok bilo “strateški trijumf”.

- Ali trijumf neće biti potpun dok Srbija i njeni susedi ne budu postali članovi kluba – zaključuje se u uvodniku.

(Telegraf.rs)

GOSPOĐINAČKA LOVAČKA VEČERA NIJE ČUDO-TO JE NORMALNA POJAVA

Napisao Zabalj Biz

Lovačka večera - Gospodjinci Lovačka večera - Gospodjinci

Već godinama je Lovački dom LD "Fazan" iz Gospođinaca krajem zime cilj mnogim lovcima iz okoline, ali i iz daleka, da dođu i dobro prođu, jer je u pitanju tradicionalna Lovačka večera.

U drugim mestima, ali i u udaljenim državama, npr. Ingušetiji, Uzbekistanu ali i Zimbabveu, to se zove "Lovački bal", ali je činjenica,da se milion godina unazad na tim "Balovima" nije videla ni jedna balska haljina!

Javna je tajna, da lovci iz mnogih udruženja žele (i bore se) da budu gosti baš u Gospođincima.

Zašto?

Pa zato!

Gospođinci pored najbolje seoske Slave imaju i najbolje organizovanu Lovačku večeru.

Zna se red: U prijatnom ambijentu, bude mesta za 250 gostiju.

Gosti ne plaćaju nikakve posebne dažbine u vidu mostarina, drumarina ili poreza na stolicu (kao kod nekih).Počinje se sa dve vrste gibanice od Bukija iz Žablja, iznosi se bela čorba od fazana, služi se glavno i udrano jelo u vidu srnećeg paprikaša (koji ne sme da liči na čorbicu dominantne bistrine), a na kraju , posle tombole-srneće kobasice sa senfom! Pića raznih.

Muzika nikad falš! Tombola je posebna priča: Proda se čak i 1200 tombola! Nagrade su vredne i po stotinak evra, a glavna nagrada je ipak-srna.

Kod nekih drugih, tamo daleko, nagrade su obično kesice vanil šećera ili konzervansa, a i te tombole se obeležavju kako gosti ne bi odneli nagrade.

Uglavnom. Idu gospođinački lovci u goste kod drugih na lovačke večere ("balove"), ali često imaju problem koga da pošalju tamo, a da to ne bude kazna, jer je dalek put do Ingušetije, Uzbekistana ili Zimbabvea, i uvek je veliko pitanje da li će "lovački bal" biti bar približno gospođinačkoj varijanti?

U subotu, 8. marta, je lovačka večera u Gospođincima. Sinoć su se kod Braše Markovića pravile srneće kobsice, a Paja evidentičar je nabrojao čak 980 kobasica!

Složno društvo je napravilo kobasice, koje će malo da se nadime u pušnici, a predsednik društva Steva Pejić, može mirno da čeka goste.

Kao i obično-neće se obrukati

Zdravko Siriški

Predstavnik mađarske vlade pozvao da se glasa za SVM

Da vojvođanski Mađari izađu u što većem broju na izbore

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske Žolt Nemet pozvao je danas vojvođanske Mađare da na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji glasaju za Savez vojvođanskih Mađara.

Nemet je danas u Subotici pozvao vojvođanske Mađare da u što većem broju izađu na vanredne izbore u Srbiji.

Preko svojih predstavnika u parlamentu, mađarska zajednica u Srbiji učiniće još jedan krupan korak u ostvarivanju svojih prava, kazao je Nemet.

(Autonomija/RTV)

Kamion prošao na crveno svetlo: Kako je došlo do jezive nesreće u Novom Beogradu

EKIPA “BLICA” |

Dvoje se bore za život povređeno još 18 ljudi. "Osetio sam jak udarac u glavu. Izgubio sam svest, a kad sam otvorio oči ugledao sam ženu krvave glave kako leži pored mene".

Student Jovan B. (20) bio je u jednom od tramvaja na koji je juče oko 15.30 sati naleteo kamion. U šoku preživljava stravičan sudar u Novom Beogradu.
Kamion koji je prošao na crveno svetlo svom silinom udario je u dva tramvaja, izbacio ih iz šina i povredio 20 osoba od kojih se dve bore za život, a među njima vozačica tramvaja G. O. Olupine vozila, krv, srča, zapanjeni posmatrači i saobraćajni kolaps, slike su koje su reporteri „Blica” zatekli na uglu Ulice Antifašističke borbe i Bulevara Milutina Milankovića, odmah pokraj novobeogradske železničke stanice.

- Bilo je strašno! Koleginica koja je vozila drugi tramvaj ležala je u krvi, to je prvo što sam ugledao. Bila je svesna. Vozač kamiona je izašao, ćutao i gledao. Sreća da tramvaj nije bio pun, bila bi to strašna nesreća - priča Zoran Kaljević, vozač tramvaja na liniji 9 u koji je takođe udario kamion.

Njegov kolega Ivan Pavlović vozio je sedmicu.

Pomoć

Čak sedam ekipa Hitne pomoći intervenisale su da bi zbrinule povređene

- Video sam kamion kako brzinom od 80 do 100 kilometara na sat prolazi kroz crveno svetlo. Nisam dosad video da neko brže ulazi u raskrsnicu. Udario je u tramvaj 9 ispred mene, a posle se čuo još jači prasak. Mislio sam da je udario samo taj tramvaj, ali kada sam izašao iz kabine video sam da je udario i u drugi tramvaj i prizor je bio jeziv - priča Pavlović.

Njegova koleginica ležala je u lokvi krvi.

- Ušao sam u tramvaj na liniji 13 i video ljude kako leže po podu i jauču... Žena koja je vozila tramvaj bila je nepomična. Nismo smeli da je pomeramo. Video sam i da je suvozač u kamionu teško povređen - dodaje Pavlović.

Oba tramvaja iskočila su iz šina. Sirene čak sedam vozila Hitne pomoći zavijale su neprekidno dok se povređenim putnicima pružala pomoć. Student Jovan B. (20) vraćao se sa fakulteta i bio je u jednom od tramvaja.

- Ne mogu da zaustavim suze, bilo je jezivo. Uspeo sam da pozovem roditelje. Oni su me dovezili u Urgentni centar - kaže za „Blic” Jovan B. (20) koji je teško povredio glavu u nesreći.

Suvozač kamiona i vozačica tramvaja ostali su na reanimaciji u Urgentnom centru.

PREDSEDNIK HDZ-A: Kriv je Sanader, a ne stranka

- Moram reći da je ova presuda zaista presedan - ne samo u Hrvatskoj, već i u evropskoj praksi. HDZ je potpuno uveren da nismo krivi i žalićemo se. Sanader i ostali zbog materijalne, i štete našoj reputaciji, trebalo bi da vrate 50 miliona kuna - rekao je presednik HDZ-a Tomislav Karamarko

Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislav Karamarko nazvao je presedanom u evropskoj praksi danas izrečenu nepravosnažnu presudu protiv te stranke u najvećoj korupcijskoj aferi u hrvatskoj politici, Fimi medija, poručicši da HDZ “nikada neće prihvatiti kolektivnu odgovornost”.

Karamarko je najavio žalbu na presudu Županijskog suda u Zagrebu, kojom je HDZ kao prva politička stranka optužena za korupciju – izvlačenje novca iz državnih institucija i firmi preko marketinške agencije po kojoj je afera i nazvana, kažnjena s pet miliona kuna (650.000 evra) , a oduzima joj se i imovinska korist ostvarena krivičnim delom u iznosu od 24,2 miliona kuna (oko 3.16 miliona evra).

Foto:AP/Tanjug

- Čitav svoj radni vek sam se borio protiv korupcije i moram reći da je ova presuda zaista presedan – ne samo u Hrvatskoj, već i u evropskoj praksi. HDZ je potpuno uveren da nismo krivi i žalićemo se – poručio je Karamarko neposredno po izricanju presude kojom je bivši premijer i lider te stranke Ivo Sanader nepravosnažno osuđen na devet godina zatvora i oduzima mu se sva stečena imovina.

HDZ na optužbe odgovara da su nezakonitosti počinjene bez znanja regularnih stranačkih tela i da bi Sanader i ostali zbog materijalne i reputacijske štete trebalo da vrate 50 miliona kuna.

TAJANSTVENI BOEING 777

Jutarnji list

Jesu li dvojica Malezijaca svjedočila padu aviona: 'Vidjeli smo jaku svjetlost...'

HOANG DINH NAM
Malaysian Police

Autor: Hina, Portal Jutarnji.hr

Alif Fathi Abdul Hadi (29) živi na krajnjem sjeveroistoku Malezije i tvrdi da je u noći na subotu u 1:45 sati po lokalnom vremenu na noćnom nebu vidio 'jaku svjetlost kako velikom brzinom ide prema dolje'.

A to 'dolje' je zapravo Južno kinesko more, nad kojim je u 1:41 iste noći na radaru posljedni put viđena misteriozno nestala letjelica.

S obzirom na Alifov položaj iz kojeg je vidio spomenutu svjetlost, ako je to doista bio Boeing 777 s 239 putnika i članova posade, onda je avion bio barem nekoliko kilometara sjevernije od svoje zacrtane rute, kojom se kretao iz Kuala Lumpura prema Pekingu.

Alif je tek sutradan čuo za nestanak aviona na letu MH370 te je o svemu što je vidio obavijestio lokalnu policiju.

Azid Ibrahim (55), koji živi oko 160 kilometara južnije od Alifa, iznio je slično svjedočanstvo. On je jaku svjetlost, za koju kaže da ga je podsjetila na svjetla koja avioni pale prilikom slijetanja ili polijetanja s aerodroma, na noćnom nebu vidio oko 1:30. Učinilo mu se kao da ovaj avion leti jako nisko.

'Hodao sam prema stražnjem dijelu svoje kuće kada sam ugledao svjetlost i zapitao sam se u kojem se smjeru kreće. Zračni prostor ovdje nalikuje autocesti za avione, oni najčešće idu sličnim putem. No, svjetlost koju sam vidio kretala se sasvim drugim smjerom. Išla je prema moru, prema Bachoku', posvjedočio je Azid. Ranije spomenuti Alif, inače, živi u blizini Bachoka.

Dakle, dvije osobe tvrde da su u negdje oko trenutka kada je Boeing nestao s radarskih zaslona na noćnom nebu vidjele jaku svjetlost kako ide u smjeru sjevera i naglo se spušta prema moru. Nestala je letjelica trebala ići sjeveroistočnim kursom, a istražitelji spominju mogućnost da je prije nestanka promijenila smjer.

-----------------------------------

12:46 - Iako su malezijske vlasti prema prvim izvješćima tvrdile da je let za Peking nestao sat vremena nakon polijetaja iz Kuala Lumpura, neimenovani vojni dužnosnik, kako javlja Reuters, tvrdi da su vojni radari "uhvatili" avion čak sat vremena i 10 minuta nakon trenutka kad je on, prema dosadašnjim podacima, nestao.

Vojni dužnosnik tvrdi da je avion promijenio smjer kod malezijskog istočnoobalnog grada Kota Bharua ujutro u 2 sata i 40 minuta, te krenuo prema tjesnacu Malacca i smanjio visinu na 9000 metara. Iskaz provjerava malezijski Odjel za civilno zrakoplovstvo i spasilačke službe.

Malezijske vlasti provjeravaju psihološke profile posade i putnika, a australski mediji su iskopali jedan vrlo zanimljivi podatak. Naime, kako piše "Herald Sun" iz Melbournea, pilot Boeinga 777 bio je vrlo opušten kad su u pitanju sigurnosne mjere za vrijeme leta. Tako je australski medij objavio fotografiju Fariqa Abdula Hamida kako u kokpitu pozira s turistima na jednom od prijašnjih međunarodnih letova.

Pilot i njegov kolega kopilot u kokpit su pustili dvije ženske osobe, Jonti Roosu i Jaanu Maree, te zajedno s njima pušili cigarete na jednosatnom letu iz Phuketa u Tajlandu do Kuala Lumpura. Roos je sve ispričala za "A Current Affair".

''SNS uradila sve suprotno od obećanog''

Glavne zapadne države na svaki način guraju pristupanje Srbije Evropskoj uniji, a to možda znači i NATO-u. Znam šta znači suprotstavljati se takvoj sili. Kao stranka bili smo zbog takve politike na različite načine satanizovani i doslovno kriminalizovani. Nismo mi želeli takvu ulogu, ali prva nam je dužnost da branimo Srbiju. I pre ove izborne kampanje i u njoj uverio sam se da narod sve više i bolje razume političku neutralnost, jer ima iskustvo da je vojna neutralnost donela Srbiji samo dobro, rekao je lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica u intervjuu za ''Danas''.

Politička neutralnost najbolje rešenje za Srbiju: Vojislav Koštunica

Kako komentarišete ocene pojedinih političkih krugova da posle slučaja Ukrajine više nema mesta neutralnosti?

- Naprotiv, kriza u Ukrajini je pokazala da je politička neutralnost razborita, umerena i najbolja politika za Srbiju. Ako je bilo iluzija o EU one su se raspršile u Ukrajini. Ova kriza je pokazala da evropske integracije nisu dobrovoljne, već da EU silom primorava države da potpišu SSP. Ako neka država, poput Ukrajine, odbaci sporazum sa EU, onda se ona destabilizuje i organizuje se nasilno svrgavanje vlasti. Zato Srbija treba dobro da razmisli i da otvori javnu nacionalnu debatu da li treba da budemo članica EU ili je bolje da proglasimo političku neutralnost. Ova godina je najbolji trenutak za takvu raspravu i referendum o članstvu Srbije u EU.

Da li je DSS u neku ruku politički odgovorna za sadašnju situaciju, jer je drugom krugu predsedničkih izbora 2012. podržala Tomislava Nikolića?

- Čvrsto sam uveren da je režim DS morao da ode. Podržao sam Nikolića kada je u javnosti gotovo zavladala predstava da je on gubitnik. Nisam imao drugi izbor. SNS je na izborima 2012. govorila da će poništiti briselske sporazume i da nije vezana dogmom da EU nema alternativu. Ali, SNS je uradila sve suprotno i danas je to stranka koja je najveći evrofanatik u zemlji i koja je na najgori mogući način nastavila briselske pregovore. Ma šta bilo, srpski narod to neće zaboraviti.

Šta je Vaš odgovor na kritike da se DSS nije na pravi način angažovala protiv kosovske politike aktuelne vlasti?

- Siguran sam da smo učinili sve što je bilo u našoj moći. Jasno i argumentovano pokazali smo da se briselskim sporazumima ukidaju naše državne institucije na Kosovu. Osporili smo ustavnost tih sporazuma pred Ustavnim sudom. Nebrojeno puta smo bili na Kosovu. Organizovali smo proteste pred Vladom Srbije. I, što je najvažnije, to nije bila jalova borba, borbe radi, nego ima svoje rezultate. Ustavni sud je proglasio neustavnom Uredbu o katastru i otvorio vrata obaranju celog Briselskog sporazuma. I kada smo započeli borbu protiv separatizma vojvođanskog Statuta, svi su odmahivali glavom i govorili da od toga nema ništa, a danas nije ništa ostalo od protivustavnog Statuta.

Potraga za misteriozno nestalim avionom mogla bi da traje godinama?

- Svet je veliko mesto. Ako se desi da se letelica sruši usred okeana, a da to nije blizu neke plovidbene trase, ko zna koliko bi vremena moglo da prođe pre nego što je pronađu - navodi Majkl Smart, profesor vazduhoplovnog inženjeringa na Univerzitetu Kvinslend u Australiji

U vremenu kada se do mnogih informacija dolazi običnim klikom, pomisao da bi jedan putnički avion mogao tek tako da nestane iznad okeana je zapanjujuća, ali nestanak aviona “Malezija erlajnsa” je samo jedan od primera koji nas podsećaju koliko su mora velika i koliko je mučna potraga u “velikom plavetnilu”.

Čitave dve godine su bile potrebne za pronalaženje olupine mlaznjaka “Er Fransa” koji se srušio u Atlantski okean 2009. godine, a ostaci nestalog indonežanskog aviona su 2007. uočeni posle nedelju dana potrage u vodama Indonezije, navodi AP.

- Svet je veliko mesto. Ako se desi da se letelica sruši usred okeana, a da to nije blizu neke plovidbene trase, ko zna koliko bi vremena moglo da prođe pre nego što je pronađu - navodi Majkl Smart, profesor vazduhoplovnog inženjeringa na Univerzitetu Kvinslend u Australiji.

Printskrin: Youtube/Jason Chan

U jeku konfuzije koja je nastala pošto ni posle tri dana nema ni traga od aviona koji je u subotu ujutru nestao sa radara na liniji Kuala Lumpur-Peking, prevozeći 239 putnika i članova posade, zvaničnici angažovani u potrazi navode da je malezijski avion možda napravio zaokret u vidu slova “U”.

Oni čak nagoveštavaju da bi avion mogao biti stotine kilometara dalje od mesta na kojem je poslednji put viđen.

Eksperti za vazduhoplovstvo kažu da će avion biti nađen – na kraju. Od kako su prvi avioni počeli da lete 1958. godine, samo nekolicina njih nije nađena nakon što su nestali.

Foto: AP/Tanjug

- Apsolutno sam ubeđen da ćemo naći taj avion – kaže kapetan Džon Koks, koji je 25 godina leteo za američku kompaniju “Ju es ervejz”.

Na osnovu onoga što je čuo, Koks veruje da je sve jasnije da je avion nekako skrenuo sa svoje trase.

On smatra da je, nakon što je nestao sa radara, avion sigurno “leteo još neko vreme”, a potom, sve ostalo su nagađanja.

- Da je eksplodirao negde u vazduhu duž svoje uobičajene trase, do sada bismo to znali – navodi Koks.

Printskrin: Youtube/Jason Chan

I malezijski general-major Datuk Afendi Buang, koji učestvuje u nadziranju potrage za avionom koji je nestao iznad Južnog kineskog mora, upozorava da će potraga potrajati.

- Toliko je primera aviona koji su nestali u moru – to može da potraje danima, ponekad i mesecima, pa čak i godinama”, rekao je on.

Neki eksperti za vazduhoplovstvo već pozivaju vazuhoplovne kompanije da unaprede tehnologiju u pilotskim kabinama kako bi se omogućio stalni prenos podataka – putem satelita – ka kopnu, ali bi takve satelitske veze bile skupe, a korist od toga je predmet rasprava.

Foto: AP/Tanjug

Među izuzecima čiji ostaci posle nesreće ni do dan danas nisu pronađeni je “boing” 727 peruanske aviokompanije koji se u septembru 1990. srušio u severni Atlantik pošto je ostao bez goriva na putu za Majami, a za nesreću je okrivljen pilot.

Misterioznije je, međutim, iščeznuće još jednog “boinga” 727 u Africi, koji je korišćen za prevoz dizel goriva do rudnika dijamanta, za koji se veruje da se srušio u Atlantik. Jedna od teorija, koja nikada nije dokazana, glasi da je letelica ukradena kako bi vlasnik “pokupio” osiguranje.

Malezijska vojska veruje da je radarom danas ušla u trag nestalom avionu kompanije Malezijan Erlajns iznad Moreuza Malaka, koji je nedaleko odatle poslednji put imao kontakt sa civilnom kontrolom leta, pre nego što mu se pre četiri dana izgubio svaki trag, rekao je izvor iz Vojske.

- Avion je promenilo kurs posle Kota Baru i spustio se na manju visinu. Uspeo je da uđe u Moreuz Malaka – naveo je malezijski vojni zvaničnik. koji je zadužen za informisanje o istrazi, prenela je agencija Rojters.

(Telegraf.rs / Tanjug)

FOTO: Školsko igrališe postalo privremen parking

Zaposleni iz Osnovne škole "Ivan Gundulić" sa Podbare trenutno parkiraju svoja vozila na školskom igralištu. igraliste_u_skoli

Kako nam je pojasnila direktorka Jovanka Gaćeša, u neposrednoj okolini škole trenutno nema prostora za parkiranje zbog radova u susednoj ulici.
Ona za 021 napominje da je ovo samo privremeno rešenje. - Zavod za izgradnju grada nije završio opremanje našeg zvaničnog parking prostora koji se nalazi u Gundulićevoj ulici, dok se Ulica Bele Njive trenutno rekonstruiše. Prosto, smanjila se mogućnost i nema prostora u neposrednoj okolini škole za parkiranje - kaže Gaćeša.
deca_u_skoli

Ona dodaje da su roditelji učenika upoznati sa ovim problemom i tvrdi da je to trenutno jedino rešenje.

Odnos prema manjinama merilo evropskih vrednosti

NOVI SAD - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je danas da će se na osnovu odnosa prema manjinskim nacionalnim zajednicama vrednovati ko je iskreno za Evropu, a ko se samo deklarativno zalaže za pristupanje EU. Koalicioni pratner LSV, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) optužila je danas medije na mađarskom jeziku čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara da izveštavaju "jednostrano i pristrasno", u korist Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).

Čanak je na konferenciji za novinare rekao da manjinske nacionalne zajednice u Vojvodini zapravo predstavljaju "dijasporu EU", s obzirom da su i Slovačka, i Mađarska, i Hrvatska, i Rumunija članice EU.

ruthenpress.info

Predsednik LSV je podsetio da je u Vojvodini šest jezika u službenoj upotrebi i dodao da se upravo prema pitanju poštovanja prava na službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina meri i odnos prema evropskim vrednostima.

U Vojvodini su, pored srpskog, u službenoj upotrebi i hrvatski, mađarski, slovački, rumunski i rusinski jezik.

Čanak je ocenio da je srpski jezik "samo napola" u službenoj upotrebi, jer Ustav Srbije propisuje da je ćirilica službeno pismo, a pravopis srpskog jezika, s druge strane, kaže da se srpski jezik ravnopravno piše i ćirilicom i latinicom.

Na konferenciji za novinare predstavili su se i kandidati LSV za poslanike iz redova manjinskih nacionalnih zajednica, koji su kazali da postoje brojni problemi u poštovanju prava nacionalnih manjina na službenu upotrebu jezika i pisma.

Kandidatkinja za poslanicu Olena Papuga je kazala da postoje brojni problemi u nabavci udžbenika na rusinskom jeziku i dodala da takvih problema nije bilo dok je Vojvodina, pre nego što joj je Miloševićev režim ukinuo autonomiju, imala svoj Zavod za izdavanje udžbenika.

Ona je ocenila da su nacionalne manjine diskriminisane i zbog mreže sudova, kao i zbog uskraćivanja prava na službenu upotrebu jezika i pisma u sudskim procesima.

Kandidat za poslanika Jan Litavski rekao je da Slovaci imaju veliki problem u ostvarivanju svojih prava, nakon što je Ustavni sud Srbije "pod političkim pritiskom" ukinuo važne nadležnosti manjinskih nacionalnih saveta, čime je prekršio međunarodni standard da se dostignuta prava nacionalnih manjina ne mogu umanjivati.

Kandidatkinja za poslanicu Jasmina Đaković kazala je da Hrvati u Vojvodini nikada neće zaboraviti devedesete godine prošlog veka, kada je LSV bila jedina stranka koja je ne samo osudila njihov progon iz Vojvodine, već su aktivisti te stranke doslovno stajali pred kućama komšija i štitili ih od proterivanja.

Kandidat za poslanika Karolj Čizik rekao je da na listi na kojoj nastupa LSV ima mnogo kandidata nacionalnih zajednica, ne samo Mađara, već i Slovaka, Rusina, Rumuna, Hrvata, Bunjevaca.

DZVM: SVM medije na mađarskom pretvorio u partijska glasila

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) optužila je danas medije na mađarskom jeziku čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara da izveštavaju "jednostrano i pristrasno", u korist Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).

DZVM je u saopštenju ocenio da je SVM preko Nacionalnog saveta Mađara "u potpunosti preuzeo kontrolu" nad uređivačkom politikom medija poput dnevnog lista Mađar so (Magyar Szo), nedeljnika Het nap i RTV Panon (Pannon), i pretvorio ih u "partijska glasila".

"Na taj način su ozbiljno narušili slobodu medija na mađarskom jeziku, njihovu verodostojnost i nepristrasnost i dali svoj doprinos srozavanju i daljem uništavanju ovih medija", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da zadatak Nacionalnog saveta Mađara nije da cenzuriše medije i vrši politički uticaj nad njima, već da radi na opstanku i razvoju identiteta Mađara u Vojvodini, bez obzira na njihovu partijsku pripadnost.

DZVM je poručio da je zakon jednak za sve, kako za većinske tako i za manjinske medije, i omogućuje jednaku medijsku zastupljenost svim političkim subjektima koji učestvuju u izbornom procesu.

"Svima, pa i vojvođanskim Mađarima, pripada to pravo da imaju objektivno i nepristrasno medijsko izveštavanje i slobodne izbore bez pritisaka", piše u saopštenju.

Аналитичари: Грађани гласањем могу да покажу своју малу моћ

Иако је изборна кампања била кратка, успела је да "засити" грађане, али, и поред тога, изузетно је важно да изађу на биралишта и одлуче у своје име, сматрају политички аналитичари од којих поједини очекују и натполовичну излазност.

У изјавама Танјугу они су навели да је тешко предвидети колико су странке током кампање успеле да мотивишу грађане да изађу на изборе, те да ће се то видети тек 16. марта, а наводе и да бираче на изборе "изводе" осећање грађанске дужности, значај избора, неизвесност политичке ситуације...
Политички аналитичар Милан Николић међу онима је који сматрају да кампања врло мало мотивише грађане да изађу на биралишта, те да исто тако незнатно утиче на њихово опредељивање.

У прилог тој тези наводи истраживање по коме кампање утичу на три до највише 10 одсто грађана, док, како каже, грађане на излазак на изборе много више мотивише осећање грађанске дужности присутно првенствено у старијој и средњој популацији, а један од мотива је и њихово веровање да ће можда нешто и моћи да се промене сопственим гласом те да ће евентуално нова политичка елита боље водити земљу.
Николић актуелну кампању оцењује као "неинвентивну и пуну обећања, врло често и испразних", те као прилично "густу" с обзиром на присутност политичара у јавности.

Он тврди и да су грађани у великој мери засићени политиком и обећањима, али у исто време истиче да треба да знају да од њихових гласова заиста зависи ко ће управљати земљом и убудуће је водити.
"Грађани морају да буду свесни своје политичке и грађанске одговорности. Све мање грађана учествује у бирачком процесу и крећемо се ка феномену који је познат у старим демократијама, попут САД, где око 25 одсто грађана укупно учествује у изборима и они бирају председника, Конгрес, Сенат...", навео је Николић.

Николић је додао да је тешко рећи колико су странке успеле да мотивишу бираче да у недељу изађу на биралишта, јер евидентан је велики замор бирача, због честих промена у влади и свега што се дешава на политичкој сцени.
Говорећи о значају изласка на изборе Николић понавља да је то веома важно, па "макар се људима и чинило да тиме неће много тога да се промени у сопственим животима".

"Нешто мало се ствари могу поправити или погоршати, зависно од тога кога бирамо, и то је већ довољан разлог да грађани изађу на биралишта. Еволуција и напредак почињу од малих корака и зато је довољно да се ствари мало поправе, да буде мало више запошљавања, да се мало нешто уради са пољопривредом, да се подигне индрустрија, поправи инфраструктура и корак по корак ствари ће ићи на боље", закључио је Николић.
И програмски директор ЦЕСИД-а Ђође Вуковић истиче да је тешко прогнозирати да ли су странке успеле да мотивишу гласаче да изађу на изборе, те да ће то бити познато тек 16. марта.

Он је у изјави Танјугу рекао да политичке странке не позивају све грађане да изађу на биралишта, јер то није смислено са становишта њиховог коначног циља, а то је да освоје што више гласова.
"Свака странка се определи према одређеној групацији за коју процени или сазна да може да гласа за ту политичку опцију и њима је интерес да тај део бирачког тела изађе у што већем броју, а да бирачи који никада не би гласали за ту политичку опцију или су за друге не изађу на изборе - тако да ту постоје контрамотиви", објаснио је Вуковић.
Како је додао, тешко је претпоставити да ли су странке успеле у том настојању и то ће се знати тек после избора, када ће се видети колико је ко освојио гласова.

Упитан колико је значајно да грађани изађу на изборе, Вуковић је рекао да је то основни постулат демократије, "та мала моћ коју свако од нас има у дану који се у већини земља одиграва углавном на четири године".
"Не могу рећи да је то обавеза, али мислим да је добра ствар за сваког од нас да изађе, да партиципира и да одређени политички суд. Са друге стране, ако нисте спремни да у овом тренутку понудите икоме свој глас, једнако је легитимна и одлука да останете у апстиненцији или да глас учините неважећим", навео је Вуковић.

Кад је реч о мотивима грађана да изађу на изборе, он две ствари види као кључне - прва је значај избора, а друга колика је мотивација бирача и колико је неизвесна политичка ситауција.
"Дакле, са једне стране, колико су странке способне да мотивишу, а са друге неизвесност изборног резултата најчешће доприносе томе да порасте изборна партиципација, јер када људи мисле да ће њихов глас нешто значити у изборном процесу у већој мери излазе на изборе", навео је Вуковић.
То међутим, додаје, није до краја изведен закључак, јер се дешава да бирачи, у ситуацијама када се унапред знају резултати избора, често иду "уз победника", па онда изађу на изборе у већем броју него што је уобичајено.

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати очекује да ће излазност на изборима 16. марта бити изнад 50 одсто, односно до 55 одсто, али ипак нешто нижа у односу на претходне изборе.
Разлог за то Гоати види у томе што је, како каже, једном делу грађана доста, док је други део разочаран прошлим изборима и политиком и прошле и претпрошле владе.

Мању излазности у односу на ону из 2012. године Гоати објашњава и генералним трендом пада излазности, а у том контексту подсећа и да је на претходним изборима излазност била мања него 2008. године.
"То је један тренд, који је мање више и европски, јер су људу схватили да властитим изласком или неизласком не решавају ствари и незадовољни су ефектима и политиком странака за које су се некада залагали", оценио је Гоати у изјави Танјугу.

Он истиче и да су странке за ово кратко време кампање учиниле све и "испалиле све могуће пароле које могу да привуку грађане".
"Странке су прихватиле све, чак и нереалне жеље будућих гласача и промовисале их као нешто што ће бити остварено. Учинили су све и не видим како би могли додатно да подстакну излазност", закључио је Гоати.

PRVA SANADEROVA REAKCIJA NA PRESUDU 'Idemo dalje! Žalit ću se'

Jutarnji list

SUTKINJA 'Sanader je mislio da je iznad zakona. Ovo je poruka da je korupcija zlo'

Slijeva nadesno - Mladen Barišić, Ratko Maček, Ivo Sanader, Nevenka Jurak, Branka Pavošević
Damjan Tadić / CROPIX

(1/2)

Autor: Portal Jutarnji.hr

Objavljeno: prije 2 h i 44 min

HDZ i bivši šef te stranke Ivo Sanader proglašeni su krivima za izvlačenje novca iz državnih institucija i tvrtki preko marketinške agencije Fimi Media, po kojoj je nazvana najveća korupcijska afera u hrvatskoj politici. Mladen Barišić je ukupno osuđen na 3 godine, Ratko Maček na jednu godinu uvjetno uz rok kušnje od 4 godine, Branka Pavošević na jednu godinu i šest mjeseci, a Nevenka Jurak na dvije godine zatvora. Sanader će uz zatvorsku kaznu morati vratiti i ukupno 15,27 milijuna kuna, dok HDZ ukupno ostaje bez čak 30 milijuna kuna

NOVO 12:23 Sanader je rekao "idemo dalje", potvrdili su njegovi odvjetnici Čedo Prodanović i Jadranka Sloković najavljujući žalbu na ovu presudu, javlja Novi list. Smatraju kako Sadnader nije imao pravedno suđenje jer je presuda donijeta isključivo na iskazu Mladena Barišića koji nije odgovarao na njihova pitanja. Osim toga, ni visina navodne materijalne koristi nije dobro obračunata. Žalbu je najavio i Uskok, nezadovoljan kaznama za Sanadera i Mačeka.

------------------------------
11:51 Ova presuda je poruka da je politička korupcija zlo, kao i da se zloupotreba vlasti ne tolerira i ne isplati, rekla je sutkinja Čalić, javlja Dnevnik.hr. Dodala je da je Sanader pokazao stav zbog kojeg se stvara dojam da su političari iznad zakona.
------------------------------
11:42 - KOMENTAR DAVORA BUTKOVIĆA - U redu, riječ je o nepravomoćnoj presudi. Međutim, milijuni Hrvata koji su gledali, slušali ili pročitali pohvalno precizno obrazloženje presude u slučaju Fimi Media teško da mogu imati bilo kakvu dvojbu. Sutkinja Ivana Čalić proglasila je, na temelju bezbroj hladnih i pomalo zastrašujućih činjenica, dugogodišnju vladajuću hrvatsku stranku krivom za teški kriminal.
Ovdje je, naravno, manje važno kako će i otkud HDZ platiti ukupno 29,5 milijuna kuna, (povrat ukradenog novca, plus kazna od pet milijuna), I kako će se presuda, postane li pravomoćna, manifestirati na poslovanje stranke.
Mnogo je važnija, u svjetlu današnje presude I njenog obrazloženja, politička budućnost Hrvatske demokratske zajednice.
Naime, ako je dokazano da je HDZ - ne samo Ivo Sanader - nego HDZ, I to u vrijeme dok je bio na vlasti, funkcionirao kao organizacija koja je ilegalno pribavljala novac, i onda ga ilegalno distribuirala, imali li Hrvatska demorkatska zajednica uopće pravo da i dalje sudjeluje u našem političkom životu? Cijeli komentar pročitajte OVDJE!
------------------------------
11:07 Predsjednik HDZ-a Tomislav Karamarko u obraćanju javnosti najavio je žalbu na presudu, te je izjavio kako stranka nije odgovorna i kako nikad neće prihvatiti kolektivnu odgovornost. Opširnije pročitajte OVDJE!

UBICA MARIJE CIMBAL: Nije mi bilo žao dok sam je ubijao, odmah sam otišao u provod!

Kad sam video da je kupila novi telefon i da je platila ratu za letovanje, a meni nije htela da da 300 evra, pukao sam. Postao sam zver bez kontrole, rekao Vaskrsije Vrekić (29)

Marija Cimbal

Vaskrsije Vrekić (29) iz Banatskog Dvora priznao je juče da je prošle godine u februaru ubio Mariju Cimbal (24) iz Novog Sada, a zatim njeno telo zapalio. On je ispričao da je kobne večeri došao kod Marije i da ga je ona poslužila pivom i kikirikijem.

- Kad sam video da ima novi telefon, pitao sam je kad ga je kupila. Odgovorila je: „Nedavno“, i rekla da je uplatila i ratu za letovanje u Grčkoj. Tada sam pukao! Za to je imala para, a meni nije imala da pozajmi 300 evra kako bih kupio motor - mirnim glasom je pričao Vrekić.

Vaskrsije Vrekić

Optuženi je potom istakao da, kad se iznervira, više nije čovek, nego zver!

- Počeo sam da je vređam: „Droljetino, kurvetino“, a ona mi je odgovorila da joj se tako ne obraćam. Sećam se da sam je jednom rukom vukao za šal, a drugom sam je udario. Ona je pala i tad sam shvatio da je mrtva. Odneo sam je na krevet, a ne sećam se kako sam je zapalio - ispričao je Vrekić.

Monstrum
BIO VESEO KAO NIKAD RANIJE
Nakon ubistva Vrekić je otišao kući, pa u teretanu, a zatim s drugom u igraonicu. Nakon toga ga je pozvala bivša devojka, pa je otišao da se vidi s njom, a potom u provod, gde je sve redom čašćavao.
- Našao sam se s njim oko 23 sata i ništa nije ukazivalo da je počinio zločin. Rekao mi je da je ošamario devojku s kojom se zabavljao. Bio je baš raspoložen i veseo kao nikad ranije - rekao je Emil Vukajlov, koji je bio sa Vrekićem u gradu.

Na pitanje sudije Vidoja Mitrića da li je mogao da se obuzda, Vrekić je mirno rekao:

- Takva sam zver, kad pobesnim, ne mogu sebe da zaustavim. Dok sam je gušio, nije mi bilo žao, a posle sam otišao u provod. Bilo mi je lepo, pili smo i zezali se, a ja sam se smejao - mirno je pričao Vrekić.

Na pitanje advokata Boška Žilića, zastupnika porodice Cimbal, zašto je te večeri na svom Fejsbuk profilu ostavio stihove: „Nemoj plakati, kučko, dok te bijem“, on je odgovorio:
- To je stih pesme iz filma „Borilačke veštine“. Obožavam taj stih, kao i onaj: „Nemoj da plačeš kao p..ka kad osetiš bol“ - rekao je Vrekić.

Mišljenje veštaka
NIJE POREMEĆEN

Veštaci su juče posvedočili da Vrekić ni po kom osnovu nije psihički poremećena osoba, a veštak sudske medicine je istakao da je smrt kod Marije nastupila usled davljenja. U završnoj reči tužilac je tražio da Vrekić bude osuđen po zakonu, dok je zastupnik porodice Cimbal tražio 40 godina robije.

Za 10 godina četiri vlade nas zadužile 10 milijardi evra

Autor: S. Lakić

Za tačno deset godina, četiri vlade su uzele 10,6 milijardi evra zajmova, više nego svi naši premijeri u poslednjih 20 godina. Svakog od nas Vlada Mirka Cvetkovića uspela je da zaduži za 1.130 evra, a Ivice Dačića za 470, i to bez aktuelnog arapskog kredita koji bi ovu cifru podigao za novih 100 evra.

| Foto: 24 sata

DUGOVI - Srbija je od 2000. do danas uzela 230 kredita. Samo u ovoj godini na otplatu dospeva više od pet milijardi evra, od čega je kamata oko 780 miliona. Milijarde evra vraćaćemo i narednih godina, ali će se na godišnjem nivou iznos smanjivati i za trećinu.

Najskuplji zajam uzela je Vlada Mirka Cvetkovića u septembru 2011. godine. Država je tada izdala evroobveznice od milijardu dolara sa kamatom od 7,25 odsto godišnje. Ovaj kredit ćemo otplaćivati do 2021. godine uz godišnju otplatu i do 72 miliona evra. Ovakve obveznice izdala je i aktuelna Vlada u novembru 2013, ali uz kamatu od 5,8 odsto i rok otplate od pet godina.

Kredite i do pola milijarde evra Srbija je uzimala od Svetske banke, EBRD, Ruske federacije... Po prosečnim kamatama od oko dva odsto, strane institucije pozajmljivale su nam novac za infrastrukturu, ali i podršku budžetu. Ovakvim zajmovima finansirali smo i penzije, subvencije u javnim preduzećima...

Za uvećanje kliknite na sliku [ + ]

Najveći kredit od Svetske banke od 388 miliona dolara uzeli smo 2009. godine. Njega ćemo otplaćivati narednih 20 godina. Kreditom Svetske banke od 200 miliona dolara ove godine ćemo pokriti i dugovanja propalih državnih banaka. Novac je već odobren Agenciji za osiguranje depozita, a kojoj i EBRD razmatra zajam od 200 miliona evra.

Prošle godine smo ugovorili zajam sa Ruskom federacijom od 500 miliona dolara uz rok otplate od deset godina. Vlada je 300 miliona već povukla, a ostatak je uslovljen potpisivanjem sporazuma sa MMF.

Tri najveća zajma, koja uključuju i izdavanje evroobveznica, iznosila su po milijardu dolara. Svaki od njih će nas u proseku koštati 50 miliona dolara godišnje. Za deset godina, kolika je prosečna ročnost ovih kredita, država će samo kroz kamatu izgubiti najmanje 400 miliona dolara.

Kameron najavio bolne mere prema Rusiji

Tanjug |

Ukoliko Rusija ne prestane da destabilizuje Ukrajinu, britanski premijer Dejvid Kameron najavio je bolne privredne konsekvence za Moskvu

Dejvid Kameron

Britanski premijer Dejvid Kameron najavio je bolne privredne konsekvence za Moskvu i stavljanje na proveru kompletnih odnosa, ukoliko Rusija ne prestane da destabilizuje Ukrajinu, ali i rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin jedan od ''odlučujućih igrača'' u krimskoj krizi kome se želi pružiti podrška u donošenju ispravnih mera.
Pratite iz minuta u minut dešavanja u Ukrajini....

09:55 - SPREMNO TRI MILIJARDE DOLARA POMOĆI

Svetska banka je saopštila da je spremna da ove godine ponudi novu pomoć Ukrajini od tri milijarde dolara, kako bi pomogla Kijevu u sprovođenju reformi i da bi podržala ključni razvojni projekti.
Svetska banka je sinoć navela da je "spremna da i dalje podržava ukrajinski narod" nakon što je privremena vlada u Kijevu zatražila pomoć.
"Posvećeni smo pružanju podrške narodu Ukrajine u ovim teškim vremenima i nadamo se da će se situacija u zemlji brzo stabilizovati", naveo je u saopštenju predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.

09:42 - JANUKOVIČ ĆE SE DANAS OBRATITI JAVNOSTI

Opozvani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič obratiće se danas javnosti po drugi put u poslednjih desetak dana iz Rusije.
Prema navodima ruske agencije Itar-Tas s, Janukovič će konferenciju za štampu održati u ruskom gradu Rostovu na Donu, u izložbenom centru "Vertol ekspo".
Neki ruski mediji su krajem prošle nedelje objavili nepotvrđene glasine da je Janukovič doživio srčani udar i da se oporavlja u jednoj moskovskoj bolnici.
Janukovič se u petak, 28. februara, prvi put pojavio u javnosti nakon svog opoziva sa mjesta predsjednika na konferenciji za novinare u Rostovu na Donu u Rusiji, na kojoj je istakao da je i dalje legitimni lider Ukrajine, za krizu u zemlji je optužio Zapad, a Rusiju pozvao da đeluje.

09:40 - DANAS O ZAKONU O PRIKLjUČENjU KRIMA

U donjem domu ruskog parlamenta (Dumi) danas će poslanici raspravljati o predlogu zakona kojim bi bilo omogućeno da se ukrajinski autonomni region Krim pridruži Rusiji, izjavio je danas poslanik vladajuće stranke Ujedinjenja Rusija Vjaćesla Nikonov.
On je rekao da će se o tom predlogu zakona raspravljati i verovatno predlagati amandmani do 17. marta, a o njemu će se glasati 21. marta, preneo je "Glas Rusije".
Pomenuti predlog zakona sadrži opis procedure pridruživanja subjekata Ruskoj federaciji. Stranka levog centra, Pravedna Rusija, predlaže da se novi subjekti primaju u sastav države na osnovu rezultata referenduma koji bi bio održan u tom regionu, u slučaju da na tom području nema funkcionalne suverene vlasti, kao i u slučaju da ne bude postignut dogovor na međunarodnom nivou.

Tri godine od katastrofe: Deca rastu na igralištima bez neba

D.P. |

Serija zemljotresa i cunamija u Japanu, koji su doveli do nuklearne katastrofe u postrojenju u Fukušimi desila se pre tri godine na današnji dan.

Fukušima je bila jedna od najvećih katastrofa u istoriji Japana

Japan je u martu 2011. pogodio zemljotres magnitude devet stepeni praćen cunamijem, nakon čega je 11. marta usledilo veliko oštećenje nuklearne elektrane u Fukušimi. U katastrofi su stradale 15.884 osobe, a 2.636 ih se smatra nestalima.

Zvaničnici u obližnjem gradu Korijami su nakon katastrofe savetovali roditeljima da se deca mlađa od dve godine ne izvode napolje na duže od 15 minuta.

Mališani iz oblasti Fukušime znaju samo za zatvorena igrališta

Zbog toga su većini ovih mališana strane sve one igre kojima se zabavljaju njihovi vršnjaci u svetu.

Igrališta u ovom delu zemlje pusta su i gotovo zaboravljena, a razbibriga dece ograničena je na zatvoren prostor.

Deca odrasataju u zatvorenom

Japanski premijer Šinzo Abe će danas u Tokiju govoriti na komemoraciji žrtvama, obeležavajući trenutak kada je Japan pogodio zemljotres jačine od devet stepeni po Rihterovoj skali, prenosi AP.

Stanovnici severnog dela zemlje koji su preživeli cunami održali su rano jutros komemorativne skupove u znak sećanja na svoje bližnje.

U gradu Minamisanriku lokalni stanovnici okupili su se ispred nekadašnjeg gradskog centra za sprečavanje katastrofa, gde je ne desetine zaposlenih poginulo u cunamiju.

IZ SUSEDNOG OSIJEKA: PODRUM NA TAVANU

„Naprednjaci“ krstili 78 dece u izbornoj kampanji

Knežević: Imamo moralnu obavezu da ljudi imaju duhovni mir

Samo nekoliko dana od saopštenja Pokrajinskog ombudsmana u kojem se apeluje na sve aktere na političkoj sceni da ne koriste decu u svrhu političke promocije, u banatskom mestu Botoš, u političke svrhe kršteno je 78 dece. Ovaj događaj organizovala je lokalna Mesna zajednica, a kum kolektivnog krštenja bio je pokrajinski poslanik SNS, Darko Bađok.

On je tom prilikom istakao da je to bila velika čast za njega, ali i odgovornost.

„Ja sam poslednjih godinu i po dana obilazio Botoš i jednu porodicu koja ima priličan broj dece i unučića. Na njihovu ideju sam krenuo u pripremu krštenja negde oko Nove godine, a onda se pojavila želja i drugih porodica u Botošu da se taj čin podigne na nivo sabornog krštenja. Prihvatio sam to i imao sam dilemu, ali kada sam razgovarao sa sveštenstvom dobio sam podršku i blagoslov i odlučio sam da prihvatim ulogu kuma“, rekao je Bađok. On je dodao da se nakon svega oseća ’čistije’ i da se nada da će biti dostojan da decu, koju je krstio, prati u njihovom životu.

Darko Bađok je široj javnosti poznat otkako je krajem januara proglašen krivim pred Prekršajnim sudom u Zrenjaninu zbog fizičkog napada na Valentinu Nestorović iz tog grada. On je Nestorovićevu udario šakom u glavu kada mu je zatražila zaradu za dvomesečni rad u njegovom kafiću.

Krštenju u Botošu je prisustvovao i potpredsednik SNS, Goran Knežević, koji je ocenio da ovaj događaj nije važan samo za Botoš i Banat, već za celu Srbiju.

„Ovo je možda pravi recept za sve nas, političare, kojima su puna usta sela i ljudi na selu, da primerom pokažemo da jesmo za to da pružimo ljudima priliku da ostanu na selu. Naravno da je zadatak lokalne samouprave da se bavi infrastrukturom i da omoguće ljudima da žive kao u 21.veku, a na nama ljudima je moralna obaveza da ovakvim događajima učinimo da oni imaju i duhovni mir i sreću u narednom periodu“, rekao je Knežević.

Pokrajinskom ombudsmanu se od početka ove izborne kampanje obratio veći broj građana, ukazujući na zloupotrebu dece u svrhu sprovođenja aktivnosti političkih stranaka. U saopštenju te institucije se navodi da je zloupotreba dece u političke svrhe apsolutno neprimerena i da se na taj način krše prava dece, čija zaštita treba da bude primarni cilj i prioritet svakog odgovornog čoveka. Pokrajinski ombudsman je, zbog toga, pozvao sve političke stranke da što pre usvoje „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“ i tako pokažu iskrenu brigu za decu i njihova prava.

E.A.