Mihajlović: Čeda mi tražio da pustim Šiptara iz pritvora

U Specijalnom sudu u Beogradu danas je nastavljeno svedočenje bivšeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića na suđenju osmorici pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO) optuženim za oružanu pobunu 2001. godine.

Bivši ministar je posvedočio da je ta jedinica bila zloupotrebljena u političke svrhe iako je bila najopremljenija i najsposobnija.

"Zloupotrebljena je za stvari koje nisu u skladu sa statusom jedinice, Zakonom i propisima. Zahtevi koje su izneli za prekid pobune nisu imali veze sa njihovim interesima i bilo je očito da su namere druge", rekao je Mihajlović u nastavku svedočenja koje je započeo u decembru prošle godine. 

Odgovarajući na pitanja odbrane Mihajlović je potvrdio da mu je Čedomir Jovanović tražio da iz pritvora pusti pokojnog vođu zemunskog klana, Dušana Spasojevića.

Prema njegovim rečima, Jovanović je došao sa informacijom da Spasojević ima predlog da bude pušten, na 15-ak dana iz pritvora kako bi prikupio dokaze o tome ko stoji iza otmice vlasnika "Delte" Miroslava Miškovića, tvrdeći da on nema veze sa tim krivičnim delom. (Kasnije je njegov zemunski klan osuđen za to delo, a Spasojević je već bio ubijen, nedugo nakon atentata na premijera Ðinđića.)

"Rekao sam da ja to ne mogu da učinim. Ne znam odakle Jovanoviću takve informacije, u to vreme on mi je bio politički šef i nisam proveravao njegove izvore", rekao je Mihajlović napominjući da je nameravao da podnese ostavku na funkciju ministra policije ako taj slučaj ne bude rešen, jer bi onda kako je naveo ispalo da je mafija jača od države".

U daljem izlaganju on je potvrdio i da su u MUP stizali transkripti prisluškivanih razgovora, na osnovu kojih je i zaključeno šta se događa u Kuli gde je bilo sedište Jedinice.

Napomenuo je da ne zna ko je sve prisluškivan, ali da mu je poznato da je u to vreme premijer Ðindić u ime Vlade bio doneo odluku da služba može da prisluškuje građane i bez dozvole Vrhovnog suda .

On je krajem prošle godine na suđenju posvedočio da je jedinica zloupotrebljena i da su za njenu pobunu najodgovorniji tada već penzionisani, ali ipak faktički komadant JSO, Milorad Ulemek Legija i tada formalni komadant Dušan Maričić Gumar. 

Kao "pokrovitelje" pobune okarakterisao je ubijenog vođu "zemunskog klana" Dušana Spasojevića i kasnijeg svedoka saradnika tužilaštva Ljubišu Buhu Čumeta.

Optuženi za pobunu su bivši komadanti JSO Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Maričić, koji u požarevačkom zatvoru izdržavaju maksimalne kazne zatvora zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Ðinđića.

Optuženi su i Veselin Lečić, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić, Vladimir Pocić i Mića Petraković koji se brane sa slobode.

Optuženima se stavlja se na teret izvršenje krivičnog dela oružana pobuna iz tada važećeg Krivičnog zakona SRJ. 

U optužnici se navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Ðinđića, da prekine sa pobunom. 

Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput. 

Prvi put je to učinjeno 10. novembra na autoputu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom autoputa kroz Beograd kod Sava centra. 

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića. 

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici. 

Protest JSO je prekinut nakon što su Petrović i Mijatović podneli ostavke, dok Mihajlović to nije učinio.

Izvor: Tanjug

REDNI BROJ 15 "DOSTA JE BILO-SAŠA RADULOVIĆ"

Rođen je 1966. godine u Bihaću. Završio je Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, smer automatika i elektronika. Otišao krajem 80-tih godina prošlog veka u inostranstvo.

Živeo i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD-u. Od 1997. u preduzetničkim vodama kroz kompanije “Venture Capital” i “Private Equity”. Pravio i vodio kompanije od “garaže” do više od 150 zaposlenih. U Kanadi i SAD-u bio izvršni direktor, član menadžment tima i borda direktora nekoliko kompanija. Bio aktivan učesnik “Silicon Valley Internet boom-a”. Vratio se 2005. godine u Srbiju. U šali kaže da se vratio, jer su “deca zaboravila da govore srpski”.

Po povratku u zemlju Radulović je radio kao konsultant, ali je bio i stečajni upravnik u 14 preduzeća. Među njima su bili i: Kompanija “Braća Karić”, “Vršačka pivara”, “Delta Legal”, “Lune Milovanović”… Policija i Agencija za borbu protiv korupcije proveravala je 2011. da li je zloupotrebio svoj položaj.

Savetnik je Asocijacije za mala i srednja preduzeća za poreski sistem. Stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, Ambasade SAD, GIZ-a, NALED-a. Finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu. Zajedno sa timom eksperata drži treninge za tužioce, policijske inspektore za privredni kriminal, radne grupe i druge državne organe na temu privrednog kriminala i zloupotreba u stečaju, privatizaciji i na berzi.

Vlasnik je firme „Emarket kapital“, koja prema podacima APR-a ima jednog zaposlenog, a 2012. godine ostvarila je neto dobit od oko pet miliona dinara.

Ima VIP Blog na sajtu b92.net, a aktivan je i na društvenim mrežama.

Avgusta 2013. godine prihvatio je poziv potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da bude ministar privrede.

Januara 2014. godine izjavio je da će ukoliko ne prođu reformski Zakoni podneti ostavku, što je posle nekoliko dana i učinio.

Izvor: Istinomer

Rođen je 1966. godine u Bihaću. Završio je Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, smer automatika i elektronika. Otišao krajem 80-tih godina prošlog veka u inostranstvo.
Živeo i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD-u. Od 1997. u preduzetničkim vodama kroz kompanije “Venture Capital” i “Private Equity”. Pravio i vodio kompanije od “garaže” do više od 150 zaposlenih. U Kanadi i SAD-u bio izvršni direktor, član menadžment tima i borda direktora nekoliko kompanija. Bio aktivan učesnik “Silicon Valley Internet boom-a”. Vratio se 2005. godine u Srbiju. U šali kaže da se vratio, jer su “deca zaboravila da govore srpski”.
Po povratku u zemlju Radulović je radio kao konsultant, ali je bio i stečajni upravnik u 14 preduzeća. Među njima su bili i: Kompanija “Braća Karić”, “Vršačka pivara”, “Delta Legal”, “Lune Milovanović”… Policija i Agencija za borbu protiv korupcije proveravala je 2011. da li je zloupotrebio svoj položaj.
Savetnik je Asocijacije za mala i srednja preduzeća za poreski sistem. Stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, Ambasade SAD, GIZ-a, NALED-a. Finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu. Zajedno sa timom eksperata drži treninge za tužioce, policijske inspektore za privredni kriminal, radne grupe i druge državne organe na temu privrednog kriminala i zloupotreba u stečaju, privatizaciji i na berzi.
Vlasnik je firme „Emarket kapital“, koja prema podacima APR-a ima jednog zaposlenog, a 2012. godine ostvarila je neto dobit od oko pet miliona dinara.
Ima VIP Blog na sajtu b92.net, a aktivan je i na društvenim mrežama.
Avgusta 2013. godine prihvatio je poziv potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da bude ministar privrede.
Januara 2014. godine izjavio je da će ukoliko ne prođu reformski Zakoni podneti ostavku, što je posle nekoliko dana i učinio.
- See more at: http://www.istinomer.rs/akter/sasa-radulovic/#sthash.Nb8tz3W1.dpuf

SAŠA RADULOVIĆ: JA NE ODUSTAJEM

 

Ja ne odustajem

Saša Radulović  / 05.03.2014. u 00:32

Dok ne ukinemo partijsko zapošljavanje i ne skinemo partijske kadrove sa kupljenim diplomama sa leđa poreskih obveznika. Dok ne ukinemo tajne štetne ugovore pisane u kabinetu. Dok ne uvedemo univerzalnu socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu za sve. Dok ne smanjimo namete na rad. Dok ne ukinemo medijski mrak i kabinetsko blato u tabloidima koje manipuliše građanima Srbije. Dok zauvek ne razmontiramo parazitski sistem koji ubija Srbiju, a na čijem čelu se sada nalazi Aleksandar Vučić. Dosta je bilo!

Republička izborna komisija je danas potvrdila listu kandidata Dosta je bilo -Saša Radulović. Isto je uradila i Gradska izborna komisija. Želim da se zahvalim svim volonterima koji su nam pomogli i svim građanima koji su došli i potpisali našu listu. Pozitivna energija koju su svi doneli u kampanju i vera u naš cilj je zarazna.

Naša kandidatura je logičan nastavak politike koju sam promovisao vodeći Ministarstvo privrede.

Ja sam ušao u Vladu da uradim posao sređivanja privrede. Da sprovedem reforme na koje Srbija čeka duže od jedne decenije. Nisam odustao kad su nas saplitali u vladi u kojoj nije bilo političke volje za korenitim promenama. Aleksandar Vučić nas je zaustavio u započetom poslu. Zato za nastavak posla moramo da tražimo podršku direktno od građana koji jedini imaju volju, životni interes i interes naše dece za demontiranjem parazitskog sistema.

Cilj naše borbe je izgradnja uređenog društva u kome se vrednuje integritet i sposobnost a ne klimanje glavom, gde se živi od rada a ne od priviligija, gde je važno šta znaš a ne koga znaš, gde posledice trpe prevaranti a ne prevareni, gde se stide lažovi a ne oklevetani. Društvo koje poštuje ljudska prava, u kome je pravna sigurnost, sigurnost od svakog nasilja, a posebno nasilja države nad pojedincem. Humano društvo sa dobrim sistemom socijalne zaštite za sve svoje građane. Ali i društvo koje poštuje preduzetništvo i čija je privreda zasnovana na privatnoj inicijativi, tržištu, konkurenciji, kvalitetu i efikasnosti. Jedino takva privreda može svojim građanima da pruži kvalitet života i socijalni sistem zaštite koji dolikuje humanom društvu.

Kako konkretno do takvog uređenog društva?

Parazitski sistem se demontira i uređen sistem gradi korak po korak, zakon po zakon, instituciju po instituciju, u svim segmentima društva, kao što smo radili u ministarstvu privrede. Tada smo uspostavili punu transparentnost trošenja novca, zaustavili partijsko arčenje novca iz fondova, pljačku i rekete preko Siepe, privatizaciju Vršačkih vinograda, pripremili nove, zdrave mehanizme finansiranja privrede, počeli uvođenje reda u javna preduzeća i preduzeća u restrukutiranju preko ličnih karata, tražili red, rad, odgovornost i domaćinsko ponašanje.

Nama ne trebaju mesije i samovolja pojedinca. Treba nam vladavina prava, dobri zakoni i nezavisne institucije sistema koje ih sprovode.

Svim strankama su puna usta borbe protiv korupcije, a ni jednoj kada je na vlasti ne pada na pamet da uvede ključnu stvar: transparentnost. Svi ugovori koje potpisuje država moraju da budu javni. Sva trošenja javnih sredstava moraju da budu mesečno objavljlena tako da građani Srbije znaju kojim tačno pravnim i fizičkim licima ide njihov novac. I to ne samo za budžet, nego i za javna preduzeća, za univerzitete i obrazovne ustanove, kulturne ustanove, domove zdravlja. Za sve. Svi moraju da polažu račune građanima.

Svi se izjašnjavaju protiv partijskog zapošljavanja, a sve stranke gledaju kako da udome svoje kadrove u javni sektor. Kum diektor EMS-a, sin direktor Pošte, nesposobni partijski kadrovi direktori Železnica, Srbijagasa i RTB Bora. Otimaju se i za mesta u upravnim odborima ustanova kulture.

A privreda i radna mesta? Političari i država ne otvaraju radna mesta. Otvara ih privatni sektor i privrednici. Država stvara uslove za domaću privredu da dobro posluje, stvara novu vrednost i zapošljava. Jedino zdrav privredni rast dovodi do rasta životnog standarada.

Zapošljavanje u Srbiji je skupo. Moramo ukinuti selektivne subvencije za privilegovane i umesto njih smanjiti namete na rad za celu privredu. To je najbolja subvencija. Time ćemo ubiti sivu ekonomiju i crno tržište koji su 30% BDP-a.

Za ove promene nije potrebno mnogo vremena, ali je potrebna volja, znanje i podrška građana. Aleksandar Vučić nema ni kapacitet, ni znanje i ni želju da sprovede dubinske reforme. One mu nisu u interesu. Demontažom parazitskog sistema ne bi mogao više da hrani svoju partijsku mašineriju. Umesto istinskih reformi građanima nudi demagogiju, lažna obećanja, Feketić marketing i preptuum mobile ekonomiju tajnih ugovora i svih naših Etihada i Beograda na vodi. Dosta je bilo.

Mi smo od danas u kampanji. Mi nismo stranka. Mi nemamo partijski zaposlene članove u javnom sektoru koji sada rade na njihovim stranačkim kampanjama. Mi se oslanjamo na građane koji nas podržavaju. Na preko 10.000 ljudi koji su nam dali potpis za listu zato što veruju u našu iskrenost i ono za šta se borimo. I na njihove prijatelje, kolege i porodice. Očekujemo da oni koji su do sada bili sa nama što više razgovaraju sa ljudima iz svoje okoline o tome da na predstojećim izborima konačno postoji lista koja nosi iskrene i korenite reforme. Verujemo da se dobra vest najbolje prenosi od usta do usta. Da konačno treba glasati ZA, a ne PROTIV.

Trka u koju smo ušli je maraton, ne sprint. Zato danas obećavam svim biračima, bez obzira na ishod izbora, ko formira buduću vladu, i ko će od svih koji se utrkuju da se dodvore Aleksandru Vučiću učestvovati u njoj, mi ćemo već 17. marta nastaviti započetu borbu za demontažu parazitskog sistema. Borbu za transparentnost, protiv tajnih ugovora, za usvajanje četiri ključna reformska zakona koje smo pripremili u ministarstvu privrede i koji su uzdrmali poluge moći parazitskog sistema, za lične karte i red u javnim preduzećima, za smanjenje nameta na rad, za ukidanje nepotrebne birkoratije koja guši privredu.

Dosta je bilo parazitskog partijskog sistema i njegove burazerske ekonomije. Oni koštaju građane Srbije milijarde evra godišnje. Zbog njega građani Srbije žive sve lošije. Treba nam zdravo društvo.

Treba nam vaš glas da bi nastaviili započeti posao. Na izborima 16. marta glasajte ZA redni broj 15 - „Dosta je bilo - Saša Radulović".

www.dostajebilo.rs

Predstavljanje programa i izborne liste "Dosta je bilo - Saša Radulović"

Radulović: Vučić vodi partijske parazite

Nosilac izborne liste grupe građana "Dosta je bilo" Saša Radulović rekao je juče da izlaskom na izbore pokazuje da ne odustaje od stvaranja uređenog društva i "razmontiranja partijskog parazitskog društva", na čijem čelu je Aleksandar Vučić.

Video, You Tube
 
https://www.youtube.com/watch?v=73ysEDFmv7k#t=188

VIDEO: "12 godina ropstva" od sutra u bioskopima

Najbolji film za 2013. godinu, "12 godina ropstva" (12 Years Of Slave) od sutra će se naći na redovnom repertoaru bioskopa u Srbiji.

Prema oceni Američke Akademije, film napravljen po knjizi, autobiografiji Solomona Nortapa, najbolje je ostvarenje, a osvojio je još dve zlatne statuete: Džon Ridli za najbolji adaptirani scenario i mlada kenijska glumica Lupita Njong’o za sporednu žensku ulogu.

Pored ovih priznanja, "12 godina ropstva" osvojio je i Zlatni globus kao najbolji film i nagradu BAFTA.

Istinita priča o želji za slobodom i očuvanjem dostojanstva, od sutra će biti u našim bioskopima, a naša publika imala je priliku premijerno da je pogleda na ovogodišnjem FESTU.

Град субвенционише отварање нових радних места

Послодавци из приватног сектора са територије града Новог Сада могу да конкуришу за доделу субвенција за отварање нових радних места које је градска власт предвидела за ову годину у оквиру акционог плана запошљавања.

Јавни позив расписан је 28. фебруара и биће могуће пријавити се док не буде утрошена сума предвиђена за то.

За отварање нових радних места послодавци могу добити у једнократном износу 200.000 динара по запосленом. Право на овај вид државне помоћи за запошљавање имају послодавци са седиштем на територији града. Услов је да на новоотвореним радним местима запосле људе који су на евиденцији новосадске филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ). Потребно је и да поднесу захтев са бизнис планом, да нису смањивали број запослених у последња три месеца у односу на месец када се пријаве за доделу субвенција. Услов је и да уредно измирују обавезе по основу доприноса за обавезно социјално осигурање за запослене, као и да испуњавају и друге захтеве из јавног позива.

Уколико послодавцима буду одобрене субвенције, након склапања уговора они су дужни да раднике за које су добили помоћ задрже у радном односу са пуним радним временом најмање 24 месеца од тренутка потписивања уговора о раду. У случају да ипак дође до прекида радног односа са радником за кога је добио субвенције, послодавац је обавезан да запосли другог незапосленог са евиденције НСЗ-а у року од 30 дана и да  га у радном односу задржи до истека рока у уговору, увећаног за толико колико је трајао прекид.

Додатне информације послодавци могу да добију у Градској управи за привреду, Руменачка 110а или на бројеве телефона 021/452-414, 66-14-085, 66-24-282.

Више информација може да се види и ОВДЕ.

З. Милосављевић

Саниран резервоар "Mишелук", од лета бољи притисак воде

Завршена је реконструкција затварачнице и резрвоара "Мишелук", вредна девет милиона динара, а од јула би преко овог резервоара требало да се стабилизује водоснабдевање Петроварадина и Сремских Карловаца,

речено је током обиласка овог постројења "Водовода и канализације". Градоначелник Милош Вучевић, његов помоћник Владимир Јелић и директор "Водовода" Драган Божић обишли су ово, четврт века старо постројење, које је, до недавно, било у веома лошем стању.

- Свако улагање у водоводну мрежу и објекте водовода значи сигурност за наше суграђане. Резервоар "Мишелук" тренутно снабдева само део сремске стране, а у блиској будућности преузеће и Сремске Карловце и већи део Петроварадина, што ће мештанима ових места донети стабилније водоснабдевање - изјавио је Вучевић, додавши да "Водовод" одговорно одржава карловачки водовод, иако је то друга општина, и да Нови Сад пружа подршку значајним инвестицијама за бољу услугу на сремској страни града и у Карловцима.

Вучевићев помоћник за комунални систем и енергетику Владимир Јелић навео је да је током претходне две године "Водовод" градио четири километра дугачак цевовод од "Мишелука" до резервоара "Дока" у Сремским Карловцима.

- Цевовод би требало да буде завршен крајем јула, те ће, уз санацију "Мишелука", осигурати далеко квалитетније снабдевање водом сремске стране града. Карловци ће, након завршетка овог посла, бити издељени у више зона снабдевања, са нормализованим пристисцима, а загарантовано је и боље снабдевање водом Петроварадина - навео је Јелић, уз напомену да тиме град показује решеност да грађани Петроварадина и Карловаца не буду грађани другог реда, с истим квалитетом живота као и у Новом Саду.

- Реконструкција резервоара "Мишелук", изграђеног пре 25 година, морала је да буде потпуна, због његовог лошег стања. Санирана је бетонска конструкција, постављен нови кров, уређени су унутрашњи зидови и урађена је нова хидроизолација... Када "Мишелук" преузме снабдевање Петроварадина и Карловаца, резервоар "Транyамент" и пумпна станица "Стари Штранд" биће угашени - закључио је директор "Водовода" Драган Божић.

С. Кр.

У Бегечу више ни вода са чесме не задржава снајке

 

На само 20 километара од Новог Сада, а непосредно уз Дунав, налази се Бегеч, место познато по заштићеном природном добру Бегечка јама и чардама, које у потпуности осликавају некадашњи дух тог насеља. Име му се први пут спомиње у 16. веку за време Отоманске владавине

када је назив Бегеч значило бегово село. Управо ка том месту, а у јутарњим сатима, упутила се и наша екипа, у намери да сазна шта је то што Бегеч чини посебним. На самом улазу у место дочекале су нас лепо уређене и чисте улице, права дика Бегечана којих је по последњем попису око 4.000. На главном путу, готово свака друга кућа продаје поврће, па одмах на улазу у село постаје јасно чиме се Бегечани претежно баве. Претежно, јер су се деценију раније готово сви мештани бавили пољопривредом и производњом шаргарепе, највећим извозним адутом тог места. Како су нам рекли, данас су примат над овим послом преузела велика газдинства, па је малим пољопривредницима остало да продају оно мало што произведу, а многи од њих су прешли и у надничаре.

Радни је дан, па је у насељу мирно, нема на улицама света, пошто су сви послом у граду или на њивама. Оно мало мештана, које смо затекли на улицама, на питање како је у Бегечу, само одмахују руком. Кажу, некада је било лепо, радило се и дружило, а сада се свако бори са својим проблемима, саставља се једва крај с крајем, чека пензија, кубури се... Иза затворених капија, свако своју бригу брине, довијају се како преживети, чекају да их посети подмладак који је трбухом за крухом побегао из Бегеча.

Мало живље је у центру, где су месна заједница, основна школа и вртић. Иако је последњих година изгледало да село полако копни, ове године, на радост мештана, у ОШ “Вељко Петровић” уписала су се два прва разреда. Директор те школе Милан Татић поносним гласом прича о раду школе, где све функционише осим чесми из којих цури загађена вода. Уградили су и уређај за пречишћавање, али вода по хемјском саставу још увек није за пиће, те се 250 ђака водом снабдева са оближњег бунара. А бунар, чесма у центру села, са собом носи и посебну легенду. По старом предању, уколико се девојка за удају напије воде са тог бунара сигурно ће бити бегечка снаја. Мештани кажу да у ту легенду слабо ко данас верује, јер се показало да и Бегечке снаје воле градски живот, па се ретко која ту и задржава.

Туристички потенцијали села су немерљиви. Још у време Римљана у 3. и 4. веку на месту данашњег Бегеча налазило се утврђење са понтонским мостом. Према легенди на територији тог места могао би бити сахрањен и хунски ратник Атила бич Божји. Према још једном старом предању, на месту Бегечке јаме, налазило се старо насеље Бегеч које је пре једног века потопио Дунав. Бегечанин Синиша Георгијевић, кога смо затекли на Дунаву како сређује своју камп кућицу, каже да та легенда заиста постоји, али да у Бегечу не постоји жив мештанин, који би о томе посведочио. Георгијевић је пензионер, а на Дунаву проводи највећи део године. Како каже, ту је одмор за душу, пецање и свакодневно дружење са осталим пецарошима. Прича да су Бегечани дружељубиви, али да их гуши свакодневница и борба за опстанак.

- Лако је онима који су догурали до пензије, али шта ће они који нису ? Пољопривредну производњу сада држе четири газдинства, остали Бегечани могу само у надницу, што неће да раде јер је сатница мала. Зато нам долазе радници из Сомбора и околних места. Невоља је и у томе што млади неће да се лате пољопривредних послова, него одлазе у град како би нашли посао, а ни тамо посла нема. Младима је зло што немају пара - жали се Георгијевић.

Георгијевић прича да је прави дух тог села управо на обали Дунава, где се лети окупља и старо и младо. Чарде, где се некада добро јело и пило, биле су главна места за састајање и дружење, али пошто људи данас немају пара, друже се у природи. Кувају рибље чорбе, пеку роштиљ, пецају и како тврди, на најквалитетнији начин проводе слободно време.

Наташа Радман

Snajperisti pucali i na demonstrante i policiju u Kijevu

Tanjug | 

Ministarstvo spoljnih poslova Estonije potvrdilo je autentičnost telefonskog razgovora šefa estonske diplomatije Urmasa Paeta sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton u kome su govorili o snajperistima u Kijevu koje je angažovao pokret Majdan.

Razgovor Ketrin Ešton i Urmasa Paeta:

- Sada je sve jasnije i jasnije da iza snajpera nije bio (opozvani ukrajinski predsednik Viktor) Janukovič, već neko iz nove koalicije - rekao je Paet tokom telefonskog razgovora sa Eštonovom, čiji se snimak pojavio na Jutjubu.

- Mislim da to želimo da istražimo. Mislim, nisam za to čula, to je interesantno, bogami - odgovorila je visoka predstavnica EU.

Paet je potvrdio da je razgovor obavio po povratku iz Kijeva 25. februara i ocenio da je "veoma žalosno da se prisluškivanja uopšte događaju", kao i da "nije slučajno da je baš sada postavljen na internet".

Eštonova nije želela da komentariše razgovor, a njena portparolka Maja Kocijančić kazala je: "Mi ne komentarišemo bilo kakve procurele privatne razgovore".

Urmas Paet

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije reagovalo je sa čuđenjem na ovakav stav EU. Odbijanje EU da komentariše razgovor začudilo nas je, jer su sasvim nedavno visoki zvaničnici EU živo komentarisali audio zapis američkog diplomate Viktorije Nuland, koja je u razgovoru s ambasadorom u Kijevu aludirala na nesposobnost Brisela, navedeno je.

Eštonova i Paet su telefonom razgovarali nakon što je estonski ministar spoljnih poslova posetio Kijev 25. februara, u zenitu sukoba između proevropskih demonstranata i bezbednosnih snaga u ukrajinskoj prestonici.

Paet je podsetio i da je razgovarao sa doktorkom koja je lečila ljude pogođene hicima iz snajpera u Kijevu, a koja je rekla da su i demonstrante i policiju gađali isti ljudi.
 

- A, drugo, što još više zabrinjava, ista ta Olga (Bogomolec) mi je, takođe, rekla da sve ukazuje da su iz istih snajpera ubijani ljudi i iz jednih i iz drugih redova - i policajci i ljudi sa ulice - istakao je Paet tokom razgovora. Na tu informaciju Ešton je reagovala rekavši:"Pa, da... to je, to je strašno".

- Ona (Olga) mi je potom pokazala i neke fotografije i rekla da, kao lekar, može da kaže da je to isti "rukopis", isti tip metaka i zaista je uznemiravajuće to što sada nova koalicija ne želi da istražuje o tome šta se zapravo dogodilo - zaključio je šef diplomatije Estonije.

Snimak telefonskog razgovora su, navodno, na internet postavili agenti Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) koji su lojalni svrgnutom predsedniku Janukoviču, a koji su prisluškivali telefone Paeta i Eštonove.

Ambasada Ukrajine iznenađena Dodikovom izjavom

Tanjug | 

Diplomatska misija Ukrajine u Bosne i Hercegovine reagovala je danas na izjavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je podržao akciju Rusije na Krimu, istakavši da su iznenađeni, jer je reč o akciji "usmerenoj protiv integriteta Ukrajine", preneli su mediji u BiH.

"Želimo da skrenemo pažnju da je te akcije osudila cela međunarodna zajednica, uključujući Ujedinjene nacije, OEBS, Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, kao agresiju protiv jedne suverene države", navodi se u saopštenju ambasade Ukrajine u Sarajevu.

Predsednik Dodik rekao je juče da su akcije koje preduzima Rusija u funkciji očuvanja mira, sprečavanja krvoprolića i rata koji bi se teško zaustavio.

- Ruske akcije isključivo su usmerene da se stvori neutralna sredina za političke odluke i dijalog u samoj Ukrajini. To ima moju podršku - istakao je Dodik.

Vlada Srbije: Milijardu evra zajma od UAE

BEOGRAD - Vlada Srbije usvojila je jednoglasno zaključak o prihvatanju zajma od Ujedinjenih Arapskih Emirata u iznosu od milijardu evra.
Ministar finansija Lazar Krstić je kazao da će Srbija na ovaj način, na godišnjem nivou uštedeti po 40 miliona dolara, odnosno oko 400 miliona dolara za deset godina.
"U današnjem novcu to je bukvalno kao poklon, kao da je neko dao taj novac iz džepa. Ovo je dobar signal međunarodnoj zajednici i investitorima da Srbija ima kredibilitet", istakao je ministar finansija.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić zahvalio je na pomoći koju su pružili za sklapanje ovog aranžmana pre svega predsedniku republike Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću, a zatim i svim članovima vlade i ministru Krstiću.

Krstić je ranije danas na Kopaonik Biznis forumu izjavio da će sutra biti potpisan ugovor sa UAE o budžetskom zajmu od milijardu dolara i kredita za navodnjavanje od 100 miliona dolara.

Budžetski kredit od milijardu dolara biće odobren sa rokom otplate na 10 godina i kamatom od dva odsto godišnje, rekao je Krstić novinarima i napomenuo da je potrebno da taj kredit ratifikuje novi saziv Skupštine Srbije.

Krstić je rekao da veoma niska kamata, koja je niža od trenutnih uslova na svetskom finansijskom tržištu, vredi 290 miliona dolara, kao da je neko to Srbiji dao na poklon.

Delegacija Ministarstva finansija Srbije putuje u Emirate na potpisivanje tog sporazuma, rekao je Krstić.

Državni zvaničnici Srbije ranije su najavili da je od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijena načelna saglasnost o kreditu u ukupnom iznosu od tri milijarde dolara.


Foto Tanjug, S. Radovanović (arhiva, ilustracija)

Asteroid večeras blizu Zemlje

Nedavno otkriveni asteroid večeras će se približiti Zemlji i biće udaljen oko 350.000 kilometara, odnosno biće bliže od Meseca, saopštili su britanski naučnici.

Asteroid po imenu 2014DX110 otkrili su 28. februara britanski naučnici koji prate njegovu orbitu i putanju.

Oni su izračunali da će večeras nešto posle 22 časa biti na 348.000 kilometara od Zemlje, odnosno bliže od Meseca, koji je udaljen 384.400 kilometara od naše planete.

Asteroid će proći pored Zemlje i Meseca brzinom od 53.100 kilometara na čas. Stručnjaci navode da to neće ništa uticati na Zemlju i da ne postoji nikakva opasnost da udari u našu planetu. Zbog male udaljenosti i svetlosti, asteroid će moći da se vidi golim okom.

Prema procenama, asteroid je dugačak između 20 i 40 metara i težak 16 miliona kilograma. Sledeći prolazak nadomak Zemlje biće 2046. godine.

Asteroidi ili planetoidi su mala čvrsta tela u planetarnim sistemima. U poređenju s planetama i patuljastima planetama, manji su i najčešće nepravilnog oblika.

Većina asteroida u Sunčevom sistemu nalazi se u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Do sada ih je otkriveno više od 170.000, a više od 11.000 ih je dobilo vlastita imenu, pored kataloškog broja.

Procenjuje se da bi ih u našem sistemu moglo biti nekoliko miliona.

Žena i troje dece spašeni, nakon što su mini vanom uleteli u Okean na Floridi

Spasioci su brzo reagovali, a po rečima jednog od njih deca su vrištala da ih je majka pokušala ubiti. Deca su nakon pregleda dobro, a vlasti još uvek ne žele da saopšte imena majke i dece. Šta je stvarni razlog otkriće istraga. 

NBC News

Kina za modernizaciju vojske spremila 132 milijarde dolara

Kineska vlada najavila je porast izdavanja za oružane snage od 12,2 odsto, na 132 milijarde dolara.

Kineski premijer Li Kećijang je u govoru na otvaranju godišnjeg zasedanja Narodnog kongresa rekao da će Kina modernizovati svoje oružane snage, poboljšati njihove performanse i nastaviti da podiže njihove sposobnosti za odvraćanje napada i borbene sposobnosti u doba informatike.
Kina je, prema izveštaju o budžetu objavljenom uoči početka zasedanja parlamenta, prošle godine potrošila 720 milijardi juana (114 milijardi dolara) na vojsku, što je povećanje od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je najveća vojna potrošnja u bilo kojoj zemlji na svetu, osim SAD.
Peking navodi da podržava rešavanje sporova kroz pregovore i da je njena Narodna olsobodilačka vojska od 2,3 miliona pripadnika samo za odbrambene svrhe. Kina je, međutim, takođe upozorila susede da ne proveravaju njenu odlučnost oko pitanja suvereniteta.
Kina i njeni susedi vode sporove oko kontrole ostrva i vodenih puteva u okeanima koje ih okružuju. Napetosti su porasle između Japana i Kine u poslednjih 18 meseci oko kontrole nad nizom malih nenaseljenih ostrva u Istočnom kineskom moru.
Peking je optužio Japan da obnavlja militarizam, ukazujući na njegovu istoriju kao agresora i kolonijaliste pre i tokom Drugog svetskog rata.
"Mi ćemo poštovati tekovine pobede u Drugom svetskom ratu i posleratni međunarodni poredak i nećemo dozvoliti nikome da preokrene tok istorije", rekao je Li.

Država plaća da se biciklom dolazi na posao

Francusko ministarstvo za saobraćaj najaviće mere za podršku vožnje biciklom, posebno do radnog mesta.

Ministar za saobraćaj Frederik Kivilije trebalo bi da najavi pokretanje eksperimentalne faze sa nekoliko preduzeća o podršci zaposlenima koji na posao dolaze biciklom, preneo je list Figaro. Krilatica "metro, posao, krevet" uskoro će biti zamenjena "bicikl, posao, krevet" s obzirom na to da će ministar Kivilije izneti nacionalni plan koji favorizuje vožnju na dva točka, posebno od kuće do posla.
Jedna firma iz Strazbura je već prihvatila takvu inicijativu i zaposlenima je obezbedila besplatna garažna mesta za bicikle, kacige, prsluke alat za popravku kao i kabine za tuširanje. Koliko će se zaposlenima plaćati svaki pređeni kilometar do posla biciklom tek treba da se odluči.
U Belgiji takva inicijativa je prihvaćena 1997. i pređeni kilometar biciklom se u proseku plaća 21 cent. Na osnovu tog cenovnika, imajući u vidu da dva miliona biciklista pređe po pet kilometara dnevno u Francuskoj, takva mera bi francusku državu koštala 20 miliona evra, zaključuje Figaro.

Klimatske promene uništavale su civilizacije i pre 4.000 godina

Indipendent/M.A. | 

Prve velike civilizacije na svetu najverovatnije su nestale su zbog klimatskih promena koje su se dogodile u drevnoj prošlosti, pokazuje najnovije istraživanje naučnika i arheologa. Veliki gradovi u dolini Inda, u Pakistanu i severozapadnom delu Indije, propali su tokom 21. i 20. veka pre nove ere i nikada se više nisu oporavili, a sve zbog dramatičnih razmera suše.

Jedno od arheoloških nalazišta iz vremena Civilizacije doline Inda

Istraživanje Univerziteta Kembridž i indijskog Univerziteta “Banaras Hindu”, otkriva da je dolinu reke Ind pogodio niz suša, koje su trajale oko 200 godina, te da su one verovatno odgovorne za rapidno propadanje urbanih civilizacija tog regiona u bronzano doba.

 

Neke građevine sačuvale su se i do danas, ali ljudsko društvo i živi svet - nisu!

Otkrića se hronološki poklapaju sa dokazima o suši koje su poslednjih godina otkrili drugi naučnici koji su analizirali naslage sa dna Arapskog mora i Omanskog zaliva, kao i stalaktite iz pećina u severoistočnoj Indiji i južnoj Arabiji.
 

Pretpostavlja se da su suše u to vreme bile delom odgovorne za propast ne samo Civilizacije doline Inda, već i drevnog Akadskog carstva, starog Egipta, a možda i grčkih civilizacija u rano bronzano doba.
 

“Dokazi navode na zaključak da je to bio period najintenzivnijih suša tokom 5.000 godina dugog perioda koji smo analizirali”, kaže profesor Dejvid Hodel sa Univerziteta Kembridž.
 

Muendžo dero - Humke mrtvih u dolini Inda stare su možda i 4.000 godina

Naučnici koji su proučavali propast Civilizacije doline Inda prikupili su nove dokaze iz isušenog jezerskog korita blizu Nju Delhija, koje je svega 65 kilometara od istočnog ruba Civilizacije doline Inda.

 

Oni su analizirali ljušture puževa koji su živeli u vreme pre 6.500-1.500 godina, a izotopske vrednosti kalcijum-karbonata u ljušturama ukazale su na izotopsku vrednost vode u jezerima u to vreme.
 

Imajući u vidu da voda sa izotopima kiseonika 16 brže isparava od vode sa “teškim” izotopima 18, naučnici su mogli da izmere stopu isparavanja tokom vremena. Na osnovu toga su ustanovili vreme početka i kraja - do sada nepoznate - 200 godina duge suše na severozapadu Indije, koja je trajala od 2100. godine pre nove ere do otprilike 1900. godine pre nove ere.

Stranci vole Novi Sad

N. S. |

Jedan od turistički najpopularnijih gradova u zemlji. Prošle godine od turizma oko 90.000.000 dolara prihoda

NOVI SAD će, kako najavljuju turistički radnici, i ove godine zadržati poziciju jedne od najpopularnijih destinacija u zemlji, pre svega kao „siti brejk“ destinacija, odnosno, grad u kojem turisti žele da provedu deo svog odmora.

Turistička organizacija Novog Sada, koja je na Beogradskom sajmu turizma promovisala najnovije projekte za ovu godinu, kao i turističke potencijale grada, upravo sa ponudom koja odgovara ovom tipu turista, naišla je na veliko interesovanje turoperatera iz zemlje, ali i iz inostranstva.

- Prema podacima o ostvarenom broju noćenja stranih turista u 2013. godini, Grad Novi Sad je ostvario priliv od oko 90.000.000 dolara - naveo je Siniša Sević, predsednik Skupštine Novog Sada. - Na ovaj način, turizam u Novom Sadu predstavlja se kao jedna od vodećih privrednih grana.

Goran Sečujski, član gradskog veća za privredu, precizirao je da je prošle godine u Novom Sadu ostvareno više od 240.000 noćenja domaćih i stranih turista.

- Broj noćenja u 2013. godini u odnosu na 2012. povećan je za devet odsto - objasnio je Sečujski. - I broj noćenja stranaca se povećao, skoro za 13 odsto, a medijska promocija Turističke organizacije Novog Sada uticala je i na povećanje dolazaka iz sve većeg broja zemalja sveta u naš grad.

Turiste bi, i ove godine, prema rečima Branislava Kneževića, direktora gradske turističke organizacije, trebalo da očekuju mnoge zanimljive manifestacije.

- Posebno je interesantan treći po redu Sajam omladinskog turizma koji se održava od 8. do 9. jula - istakao je Knežević. - Novost su i turističke rute, koje Novom Sadu nedostaju, a koje će biti definisane ove godine.

- Pored ovog naša organizacija će u ovoj godini proširiti svoj dosadašnji projekat „NS siti kard“ , kao i rad na brojnim novim promotivnim brošurama, promo filmovima, promocijama u zemlji i inostranstvu - kaže Knežević. - U planu je i unapređenje saradnje sa JKP „Gradsko zelenilo“, i sa Nacionalnim parkom Fruška gora.

VIDEO-IGRA

U CILjU boljeg upoznavanja Novog Sada, Turistička organizacija je pripremila i video-igru, koja predstavlja animiranu verziju Novog Sada. Ova igra, kako kažu u Turističkoj organizaciji, privukla je izuzetno veliko interesovanje mlađe publike, jer se pored odlične zabave informišu o svim znamenitostima grada, kao i poznatim manifestacijama.

Vlast u Krimu: Ne priznajemo legitimitet vlasti u Kijevu

KIJEV/RIGA - Rukovodstvo Autonomne Republike Krim ne smatra legitimnom vlast u Kijevu i zbog toga nije spremno da odgovori na inicijativu za pregovore sa Vrhovnom radom (ukrajinskom skupštinom), izjavio je predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov.

"Mi tu vlast koja nam predlaže da počnemo razgovore ne smatramo legitimnom. U tom se krije glavno pitanja", rekao je Aksjonov za letonsku radio-stanicu „Baltkom“ kasno sinoć, a prenose danas ruske agencije.

Na pitanje o mogućnosti izlaska Krima iz sastava Ukrajine, Aksjonov je rekao da "to mogu da rešavaju samo stanovnici autonomije", a rukovodstvo će "sprovoditi njihovu volju", preneo je Itar-Tas s.

Govoreći o formiranju krimskih oružanih snaga i flote, Aksjonov je rekao da "sve vojne jedinice treba da se potčine vlastima Krima, tačnije parlamentu", dodajući da je "veliki deo vojnih jedinica već prešao na stranu zakonitog rukovodstva Krima i spreman je da položi zakletvu", prenela je ruska agencija.

8.45 - Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je tokom razgovora sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton u Madridu u utorak da održiva normalizacija stanja u Ukrajini treba da se bazi na glavnim principima Sporazuma o rešavanju krize od 21. februara, uključujući realizaciju ustavne reforme, koja bi uvažavala interese svih regiona, saopštilo je danas rusko Ministarstvo inostranih poslova.

7.34 - Evropska komisija će danas ponuditi paket pomoći Ukrajini u vrednosti od preko milijardu evra, dan uoči samita lidera Evropske unije u Briselu na kom će se razgovarati o situaciji u Ukrajini, izjavio je jedan od portparola Komisije.

Rusija je u utorak popodne izvela probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete iz sistema Topolj.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da je u Ukrajini izveden neustavni državni udar i naglasio da zasad nema potrebe za primenom sile na Krimu. Američki državni sekretar Džon Keri doputovao je juče u Kijev i najavio ekonomski paket i tehničku podršku Ukrajini. Julija Timošenko juče pozvala da se Rusiji uvedu sankcije.

Diskiminacija: Prosečna plata žena je 17000,00 din. manja od prosečne plate muškarca

Povodom Međunarodnog dana žena, Delegacija EU u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, organizuju debatu koja će biti održana u petak, 7. marta 2014. godine od 17.00 do 19.00. u EU Info Centru

Delegacija Evropske unije u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u saradnji sa EU Info centrom, obeležiće Međunarodni dan žena, 8.mart kampanjom „Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu?“ čiji je cilj da se javnost podseti na potrebu poboljšanja položaja žena u društvu i ukaže da je jedan od načina za to upotreba rodno senzitivnog jezika.

U Srbiji, čak 42 odsto građana smatra da su žene najviše diskriminisana grupa u društvu, pokazalo je istraživanje „Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji“ koje su sproveli Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Program UN za razvoj i CeSID. Žene u Srbiji u proseku zarađuju manje od muškaraca:

prosečna plata visokoobrazovane žene u Srbiji je za preko 17.000 dinara manja od prosečne plate visokoobrazovanog muškarca.

Na putu ka Evropskoj uniji Srbija je kao i  sve druge zemlje kandidati za punopravno članstvo obavezna da posveti punu pažnju poštovanju ljudskih prava, čiji su ženska prava važan deo, kao i garantovanju principa zabrane diskriminacije.

Delegacija Evropske unije u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti su zato pokrenuli kampanju koja će trajati od 3. do 8. marta 2014, a sastoji se od objavljivanja blogova, na sajtu EU info centra, istaknutih autorki na temu ženskih prava u Srbiji  i debate „Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu?“ koja će biti održana u petak, 7. marta 2014. u EU info centru u Beogradu.

Kroz razgovor sa istaknutim ličnostima iz sfere kulture, medija i umetnosti želimo da potražimo odgovore na pitanja kao što su:

Koji su razlozi za protivljenje policajkama, inženjerkama, vozačicama? Zašto ovo pitanje nije samo jezičko? Može li ovo biti korak ka rušenju patrijarhalnog obrasca o ulozi žene i muškarca?  Šta znači “nežniji” i “slabiji” pol?  Da li je u našem društvu i dalje dominantna podela na žene domaćice i muškarce direktore? Zbog čega više od 40 odsto građana Srbije misli da su žene najdiskriminisanija grupa u našoj zemlji?

Delegaciju Evropske unije u Srbiji će predstavljati Nj.E. ambasador Majkl Devenport. U debati će učestvovati poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture Gordana Predić, novinarka i televizijska voditeljka Olja Bećković, glumica Mirjana Karanović, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić i lingvista Vlado Đukanović. Moderator debate biće novinar Miša Stojiljković.

Delegacija EU obeležiće 8. mart, Dan žena, još jednim događajem koji je organizovan u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnosti (BFPE) i Ženskom parlamentarnom mrežom: na sam Dan žena, u subotu, u okviru projekta „Žene za demokratiju i ravnopravnost“ koji finansiraju EU i ambasada Finske a sprovodi BFPE, biće održana Ženska predizborna konvencija „Glasam za žene“. S početkom u 10 sati, skup će biti održan u Domu omladine Beograda, sala Amerikana, uz učešće ambasadora Majkla Devenporta i predstavnica državnih institucija i političkog života zemlje.

Za više informacija: Marina Rakić, EU info centar marina.rakic@euinfo.rs mob. 064 1718 057 

Background - O Međunarodnom danu žena

Ustanovljen početkom 20. veka, Međunarodni dan žena 8. mart slavi dostignuća žena i podiže opštu svest o problemima  sa kojima se širom sveta žene i dalje suočavaju smao zbog svoje rodne pripadnosti. Tog dana održavaju se hiljade svečanosti kako bi se inspirisale žene i proslavio njihov dosadašnji napredak. U zemljama Evropske unije, rodna ravnopravnost zagarantovana je Ugovorom o EU i Poveljom o osnovnim pravima. EU ulaže velike napore da se ispravi postojeća neravnopravnost koju odražava podataka da žene čine samo 15 odsto članova upravnih odbora kompanija; strategija razvoja Evropa 2020 predviđa da u narednih šest godina ta cifra dostigne 40 odsto. Žene u Evropi i dalje su znatno manje plaćene nego muškarci i rade čak 59 dana godišnje potpuno neplaćeno, odnosno toliko radnih dana više imaju tokom godine da bi zaradile isto koliko i muškarci, saopštila je Evropska komisija povodom Dana jednakih plata (Equal Pay Day), koji se od 2011. godine obeležava svakog 28. februara. Prosečna razlika između zarade muškarca i žene za jedan sat radnog vremena u 2013. godini iznosila je 16 odsto, dok je 2012. godine bila 16,4 odsto. „Dan jednakih plata podseća nas sa koliko se neravnopravnim uslovima plaćanja žene suočavaju na tržištu rada. Razlika je samo neznatno smanjena poslednjih godina“, izjavila je potpredsednica Evropske komisije i komesarka za pravosuđe Vivijan Reding. Istraživanje javnog mnjenja „Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji“ sprovedeno u novembru 2013. pokazalo je da čak 42 odsto građana smatra da su žene najviše diskriminisana grupa društva.  Evropska unija snažno podržava poboljšanje položaja žena u Srbiji kroz različite projekte, kao i kroz jačanje uloge žena u kreiranju lokalnih politika i njihovo osnaživanje u poslovnom sektoru.

Povodom Međunarodnog dana žena, Delegacija EU u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, organizuju debatu koja će biti održana u petak, 7. marta 2014. godine od 17.00 do 19.00. u EU Info Centru

 0

 

 19

Beta (Miloš Miškov)

Delegacija Evropske unije u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u saradnji sa EU Info centrom, obeležiće Međunarodni dan žena, 8.mart kampanjom „Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu?“ čiji je cilj da se javnost podseti na potrebu poboljšanja položaja žena u društvu i ukaže da je jedan od načina za to upotreba rodno senzitivnog jezika.
U Srbiji, čak 42 odsto građana smatra da su žene najviše diskriminisana grupa u društvu, pokazalo je istraživanje „Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji“ koje su sproveli Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Program UN za razvoj i CeSID. Žene u Srbiji u proseku zarađuju manje od muškaraca:
prosečna plata visokoobrazovane žene u Srbiji je za preko 17.000 dinara manja od prosečne plate visokoobrazovanog muškarca.
Na putu ka Evropskoj uniji Srbija je kao i  sve druge zemlje kandidati za punopravno članstvo obavezna da posveti punu pažnju poštovanju ljudskih prava, čiji su ženska prava važan deo, kao i garantovanju principa zabrane diskriminacije.
Delegacija Evropske unije u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti su zato pokrenuli kampanju koja će trajati od 3. do 8. marta 2014, a sastoji se od objavljivanja blogova, na sajtu EU info centra, istaknutih autorki na temu ženskih prava u Srbiji  i debate „Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu?“ koja će biti održana u petak, 7. marta 2014. u EU info centru u Beogradu.
Blogovi - autorski tekstovi biće objavljivani svakodnevno i biti dostupni na linku http://euinfo.rs/sr/blog.html . Prvi blog napisala je saradnica Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Sonja Budiša Milenković:  ona je pisala o tome „A šta kada žena želi iste uslove zapošljavanja kao muškarac?“.  Svoje stavove o položaju žena izneće i Biljana Stepanov i Gordana Rajkov, članice ekspertske mreže Tim Evropa Srbija, kao i druge autorke.
Debata „Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu?“  koju u petak, 7. marta 2014. organizuju Delegacija EU u Republici Srbiji i Poverenik za ravnopravnost, u saradnji sa EU info centrom, ima za cilj da ukaže na upotrebu rodno senzitivnog jezika kao načina za poboljšanje položaja žena u društvu. Debata će biti održana u EU info centru u Domu omladine Beograda (sala Amerikana), sa početkom u 17:00.
Kroz razgovor sa istaknutim ličnostima iz sfere kulture, medija i umetnosti želimo da potražimo odgovore na pitanja kao što su:
Koji su razlozi za protivljenje policajkama, inženjerkama, vozačicama? Zašto ovo pitanje nije samo jezičko? Može li ovo biti korak ka rušenju patrijarhalnog obrasca o ulozi žene i muškarca?  Šta znači “nežniji” i “slabiji” pol?  Da li je u našem društvu i dalje dominantna podela na žene domaćice i muškarce direktore? Zbog čega više od 40 odsto građana Srbije misli da su žene najdiskriminisanija grupa u našoj zemlji?

Delegaciju Evropske unije u Srbiji će predstavljati Nj.E. ambasador Majkl Devenport. U debati će učestvovati poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture Gordana Predić, novinarka i televizijska voditeljka Olja Bećković, glumica Mirjana Karanović, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić i lingvista Vlado Đukanović. Moderator debate biće novinar Miša Stojiljković.
Delegacija EU obeležiće 8. mart, Dan žena, još jednim događajem koji je organizovan u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnosti (BFPE) i Ženskom parlamentarnom mrežom: na sam Dan žena, u subotu, u okviru projekta „Žene za demokratiju i ravnopravnost“ koji finansiraju EU i ambasada Finske a sprovodi BFPE, biće održana Ženska predizborna konvencija „Glasam za žene“. S početkom u 10 sati, skup će biti održan u Domu omladine Beograda, sala Amerikana, uz učešće ambasadora Majkla Devenporta i predstavnica državnih institucija i političkog života zemlje.
Za više informacija: Marina Rakić, EU info centar marina.rakic@euinfo.rs mob. 064 1718 057  
Background - O Međunarodnom danu žena
Ustanovljen početkom 20. veka, Međunarodni dan žena 8. mart slavi dostignuća žena i podiže opštu svest o problemima  sa kojima se širom sveta žene i dalje suočavaju smao zbog svoje rodne pripadnosti. Tog dana održavaju se hiljade svečanosti kako bi se inspirisale žene i proslavio njihov dosadašnji napredak. U zemljama Evropske unije, rodna ravnopravnost zagarantovana je Ugovorom o EU i Poveljom o osnovnim pravima. EU ulaže velike napore da se ispravi postojeća neravnopravnost koju odražava podataka da žene čine samo 15 odsto članova upravnih odbora kompanija; strategija razvoja Evropa 2020 predviđa da u narednih šest godina ta cifra dostigne 40 odsto. Žene u Evropi i dalje su znatno manje plaćene nego muškarci i rade čak 59 dana godišnje potpuno neplaćeno, odnosno toliko radnih dana više imaju tokom godine da bi zaradile isto koliko i muškarci, saopštila je Evropska komisija povodom Dana jednakih plata (Equal Pay Day), koji se od 2011. godine obeležava svakog 28. februara. Prosečna razlika između zarade muškarca i žene za jedan sat radnog vremena u 2013. godini iznosila je 16 odsto, dok je 2012. godine bila 16,4 odsto. „Dan jednakih plata podseća nas sa koliko se neravnopravnim uslovima plaćanja žene suočavaju na tržištu rada. Razlika je samo neznatno smanjena poslednjih godina“, izjavila je potpredsednica Evropske komisije i komesarka za pravosuđe Vivijan Reding. Istraživanje javnog mnjenja „Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji“ sprovedeno u novembru 2013. pokazalo je da čak 42 odsto građana smatra da su žene najviše diskriminisana grupa društva.  Evropska unija snažno podržava poboljšanje položaja žena u Srbiji kroz različite projekte, kao i kroz jačanje uloge žena u kreiranju lokalnih politika i njihovo osnaživanje u poslovnom sektoru.
- See more at: http://europa.rs/projects/projektne_aktivnosti/3749/Vojnikvojnikinja%2C+sudijasutkinja...+Kako+se+moj+posao+zove+u+%C5%BEenskom+rodu+.html#sthash.ZkSql3u2.2arNTP1t.dpuf