Руске трупе на Криму, Кијев спрема одбрану

Наоружане особе заузеле два аеродрома на Криму. Руска оклопна возила на путевима. Кијев спрема одговор у случају "директне агресије руских снага". Јанукович коначно у јавности.

18.30 - Руско министарство одбране потврдило да су оклопне јединице Црноморске флоте заузеле положаје на Криму, како би заштитиле људство и објекте те флоте.Украјина спрема "одговарајуће мере" у случају "директне агресије руских снага", саопштио украјински Савет ѕа националну безбедност.  

17.25 - Британија и Америка упозориле Русију да мора да поштује територијални интегритет Украјине. Путин истиче да не сме да дође до даљег ескалирања насиља, преноси Ројтерс. 

14.41 - Крим треба да остане у саставу Украјине, рекао је свргнути председник Виктор Јанукович, наводећи да ће се у Украјину вратити када буде безбедно. "Нисам наредио полицији да пуца на демонстранте."

13.40 - Украјинска гранична полиција тврди да је од јутрос са руске територије на Крим прелетело најмање десет хеликоптера. На најмање два гранична прелаза између Украјине и Русије вијори се руска застава.

Руска застава на граничном прелазу

13.15 - Главно тужилаштво Украјине тражиће од Русије екстрадицију Виктора Јануковича у случају да се потврди информација да се налази у Русији, јавиле су агенције.

12.45 - Неколико десетина наоружаних људи напушта аеродром у Симферопољу, јавља Раша тудеј.

11.30 - Врховна рада изгласала резолуцију којом позива САД и Велику Британију да гарантују суверенитет земље.

10.00 - Украјински парламент позвао Москву да престане са потезима који могу да подривају територијални интегритет земље, преноси Ројтерс.

9.20 - Руска Црноморска флота демантовала је да су њене снаге заузеле војни аеродром код Севастопоља, где је ова флота стационирана.

8.20 - Руски војници са шлемовима и оклопном заштитом, као и са оклопним возилима заузели војни аеродром у Севастопољу, јавља Интерфакс, преноси Ројтерс. 

Наоружане групе људи у униформама без обележја, преузеле су контролу над два аеродрома на Криму, што је украјинска влада назвала "оружаном инвазијом" и окупацијом руских снага. Виктор Јанукович за преврат и насиље у Украјини оптужио Запад и "неофашисте".

Руски хеликоптери долазе на Крим (Снимак са Јутјуба)

Украјински парламент тражи седницу СБ УН

Парламент Украјине је затражио данас од Савета безбедности УН да се огласи поводом политичких превирања у тој земљи.
Посланици украјинске Врховне раде данас су усвојили резолуцију којом се од СБ тражи заказивање седнице због све већих затегнутости на јужном полуострву Криму, где су наоружане групе преузеле контролу над аеродромима.
Резолуцијом се такође тражи од Русије да прекине да предузима кораке који су, сматра украјински парламент, уперени против суверенитета и територијалног интегритета Украјине.

Интерфакс је јавио да су руски војници са шлемовима и оклопном заштитом, као и оклопним возилима, заузели војни аеродром у Севастопољу, на који је током дана слетело најмање пет руских транспортних авиона и десетак војних хеликоптера.

Украјински министар унутрашњих послова рекао је да су руске трупе преузеле контролу над два главна аеродрома на Криму и затражио од Савета безбедности УН да интервенише. Кијев је, предвече, најавио да су војска и граничне снаге спремни за одговор на евентуалну руску агресију. 

Руска Црноморска флота, међутим, демантовала је да су њене снаге заузеле војни аеродром код Севастопоља, где је ова флота стациониранa, али је руско министарство одбране, нешто касније, потврдило да су оклопна возила распоређена по путевима ради заштите те флоте.

 

Мистериозне патроле на Криму

Наоружана група која је заузела аеродром у регионалном центру Крима, Симферопољу, патролира тим аеродромом, али није заузела путнички терминал и изгледа да дозвољава да аеродром нормално ради.

Шеф обезбеђења на аеродрому у Симферопољу Владимир Перепелитса, рекао је за ТВ Раша тудеј да људи који патролирају аеродромом називају себе "одредима самоодбране" и да је њихова намера да спрече могућа превирања.

Очевидац са лица места Ројтерсу је јутрос испричао да људи под пуном ратном опремом, са пушкама и митраљезима, слободно улазе у контролни торањ и излазе из њега.

"Ја сам члан народне паравојне формације Крима. Ми смо прости људи, добровољци... Дошли смо на аеродром да чувамо ред и мир. Дочекаћемо авионе са осмехом - аеродром нормално ради", рекао је Владимир, додајући да он и други волонтери не знају ко чини наоружану групу, мада подржавају њихове акције.

У аеродром у Симферопољу ноћас је упала група од 50 наоружаних људи, који су на униформама имали иста обележја као десетине противника нових украјинских власти који су јуче заузели седишта градских власти и покрајинског парламента у главном граду Крима.

На заузетим зградама владе истакнуте су заставе Русије као и транспарент "Крим је Русија".

Новоизабрани премијер Крима Сергеј Аксјонов изјавио је данас да сматра Јануковича за легитимног председника Украјине. "Ми сматрамо Виктора Јануковича за легитимног председника и наставићемо да следимо његова упутства", рекао је Аксјонов новинарима.

Путин: Настављамо разговоре са Кијевом 

У међувремену, руски председник Владимир Путин наложио је влади да настави разговоре са Украјином о економским и трговинским односима и да се консултује са страним партнерима, укључујући Међународни монетарни фонд (ММФ) и Г8, о финансијској помоћи, наведено је у саопштењу објављеном на сајту Кремља.

У саопштењу је наведено и да је Путин наложио руској влади да размотри захтев Крима за слање хуманитарне помоћи.

Московски Комерсант данас пише да посланици руске Државне думе предлажу да се поједноставе правила пријема нових субјеката у састав федерације, чиме се Криму отвара пут у Русију.

Дневник објашњава да се предлаже процедура по којој ће за припајање територије бити довољно "изражавање воље народа", изражено, на пример, у форми референдума.

Парламент Крима јуче је најавио одржавање референдума о будућности те аутономне области у саставу Украјине, у којој већину становништва чине Руси.

Крим је био у саставу Русије до 1954, када је припојен Украјини. Севастопољ, на Криму, и даље је седиште Црноморске флоте руске морнарице.

PONOVO PUCNJAVA NA NOVOM NASELJU

Nova pucnjava na Novom naselju dogodila se danas oko 17 časova, na Bulevaru Slobodana Jovanovića kod broja 44, kod semafora za pešake, saznaje Radio 021.

Do sukoba je došlo u autobusu na liniji broj 7, a povređenih nema. Prema rečima svedoka, dva momka, stari oko 15,16 godina, ušli su na stajalištu u autobus i napali jednog mladića, a zatim je došlo do pucnjave.
Vozač autobusa je za Radio 021 ispričao da je, kada je krenuo sa stajališta, počela gužva i koškanje u autobusu i da mu je jedan momak naredio da stane, ali je on nastavio da vozi dok jedna putnica nije rekla da zaustavi autobus i da neko od  mladića ima pištolj. U autobusu se nalazilo oko 20 putnika, među kojima je bila i jedna žena sa bebom.
Kada se autobus zaustavio, putnici su pobegli, a napadnuti mladić je istrčao na prednja vrata, sapleo se i pao. Za njim je izašao i vozač, dok je jedan od napadača izašao na treća vrata i, prema rečima vozača, u njihovom pravcu ispalio tri metka. Napadači su zatim pobegli.

 
Može se videti da je jedan metak prošao kroz šoferšajbnu klija parkiranog u blizini. Uviđaj je u toku, a na mestu događaja prisutan je veliki broj policajaca i pripadnika žandarmerije. Zastoja u saobraćaju nema.

POSLANICI SRS PODNELI OSTAVKU

(Tanjug) - Troje poslanika Srpske radikalne stranke u Skupštini Vojvodine podnelo je ostavku na sve funkcije u pokrajinskom parlamentu i toj stranci.
Oni su podneli ostavke zbog neslaganja sa politikom saradnje SRS sa ekstremno desnim stranakama i sa "željom da se raspišu pokrajinski izbori", u skladu sa činjenicom da se izborna volja građana Vojvodine promenila.

Stevica Deđanski, Šaša Santovac i Marijana Četojević svoj potez su okvalifikovali kao moralni čin, jer, kako su rekli na pres konferenciji u Medija centru u Beogradu, "kada se ne slažete sa politikom stranke, red je da joj vratite mandat".
Deđanski je kao neprihvatljivo nazvao formiranje predizborne koalicije SRS sa desničarskim organizacijama. "Guraju nas na neku iracionalnu poziciju, čime kompromituju nacionalnu ideju za koju se zalažemo duže vreme. Sve je to kulminiralo stvaranjem koalicije sa marginalnim grupama bez uticaja, ali sa veoma lošom reputacijom", rekao je Deđanski. On je dodao da je neophodna borba za "demontiranje ostataka bivšeg režima Demokratske stranke i naopakih vrednosti koje su promovisali do 2012, a koji je Srbiju doveo do propasti". 
 
"Treba da demontiramo sistem koji ne valja i ne funkcioniše, a da se svim silama borimo da privučemo strane investicije, da završimo sa tajnkunskim sistemom i očuvamo celovitost države. U sadašnjoj konstelaciji snaga, sa ovom politikom koju je vodila SRS, to je nemoguće", smatra Deđanski.
Dosadašnji šef poslaničke grupe SRS u Skupštini Vojvodine i predsednik Gradskog odbora radikala u Zrenjaninu Saša Santovac podvukao je da je želja za raspisivanjem pokrajinskih izbora jedan od glavnih razloga za podnošenje ostavke u parlamentu. "Jedan od glavnih razloga je i želja da se što pre raspišu pokrajinski izbori", rekao je Santovac i pozvao predsednika vojvođanskog parlamenta Pastora da raspiše izbore. "Sadašnje stanje u Skupštini Vojvodine ne odslikava opredeljenje glasača u toj pokrajini", tvrdi Santovac. On je pozvao i ostale poslanike Skupštine Vojvodine da izvrše pritisak na predsednika parlamenta za raspisivanje izbora, jer "nije u skladu da DS ima 50 odsto poslanika, a dest odsto podrške građana". Govoreći o razlozima za podnošenje ostavke u stranci, Santovac je ocenio da uvođenje ekstremizma u politici "kao što je uradila SRS u ovoj kampanji" nije prikladno i da ono ne treba da bude odlika političkih partija.
Marina Četojević je rekla da njih troje ne žele da daju prećutnu podršku vladajućem režimu u Vojvodini, odnosno Demokratskoj stranci i Bojanu Pajtiću.
"Mi smo na ranijim konferencijama naglasili da ćemo glasati za rušenje DS u Vojvodini, ali do danas nismo iz centrale čuli da je to potvrđeno. Štaviše, provejava prećutno mišljenje da će se ipak dati podrška režimu DS", rekla je Četojević. Prema njenim rečima, poslanici SRS su mandat dobili kako bi srušili vlast DS i kako bi uveli sistem borbe protiv kriminala i korupcije i da je današnja ostavka akt kojim žele da spreče da se uspostavi režim protiv kojeg su obećali da će da se bore.
"Volja građana Vojvodine se promenila i to mora da se i poštuje", poručila je Četojević.
Deđanski je rekao da njih troje nastavljaju političko delovanje, da nisu prešli ni u jednu drugu političku stranku, kao i da će odluku o eventualnom pristupanju nekoj stranci naknadno saopštiti.

Janukovič: Otišao sam jer mi je život bio u opasnosti (UŽIVO)

Foto: AP

Svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič izjavio je da je svoju zemlju napustio jer mu je život bio u opasnosti.

 

 

 

“Spreman sam da se borim za budućnost Ukrajine. Niko me nije zbacio... Otišao sam jer mi je život bio u opasnosti", rekao je Janukovič, optužujući "fašiste" da su izazvali nerede.

Januković je izjavio da neće tražiti vojnu intervenciju Rusije i da očekuje da će Ukrajina ostati jedinstvena.

“Verujem da je bilo koja vojna intervencija neprihvatljiva”, rekao je Janukovič.

On je rekao da će se u Ukraniju vratiti kad njegova bezbednost i bezbednost njegove familije bude garantovana.

Na pitanje kako je ušao u Rusiju i da li se video sa ruskim predsednikom Putinom, on je rekao da je u Rusiju zahvaljujući zahvaljujući “patriotski orjentisanim službenicima” koji su obezbedili da ostane živ. On je dodao da se nije sreo sa Putinom.

“Kad sam ušao u Rusiju, čio sam se sa njim telefonom. Saglasili smo se da ćemo se sresti kad to dozvoli situacija”. 

On je rekao da će da se bori za Ukrajinu, protiv snaga koje su u Kijevu izazvale nasilje.

Janukovič je, na pitanje kako može da tvrdi da je legitimni predsednik kad ne može ni da se vrati u Ukrajinu, rekao je da on nije potpisao nijedan zakon koji je donet u njegovom odsustvu, te su tako i oni nevažeći.

“Ako predsednik nije dao ostavku, ako je živ, a živ sam i kao što možete da vidite, i ako ga nije smenio Parlament on je legitiman. ‘Šou’ koji je bio u parlamentu je bio pod prisilom i ne može da se nazove smenom”, rekao je on.

Janukovič je rekao da su pred njim redovni izbori, donošenje novog Ustava, ali i istrage protiv svih onih koji su pravili nasilje na ulicama. 

"Moramo da omogućimo normalan život građanima Ukrajine. Biće teško da izađemo iz ove teške situacije. Trebaće vremena da se suočimo sa svim uzrocima i posledicama ovih događaja, ali Ukrajina je jaka zemlja i rešićemo sve", rekao je Janukovič. 

Dogovor treba da se postigne sa obe strane, rekao je on. On je podsetio da je jedan dogovor već potpisan sa opozicijom, ali da su oni nakon toga uzeli oružje u ruke, počeli da uništavaju kuće, crkvu, kulturu, nevine ljude. "I to se i sada događa", rekao je on. 

Taj dogovor je dao neku nadu, ali ono što se dogodilo kasnije teško je opisati, dodao je. I neki poslanici su krenuli u fizičko nasilje, rekao je. 

On je rekao da su vođe protesta na Majdanu ti koji su promovisali nasilje. 

Naglasio je da sve što se dogodilo nije bilo legalno i da je potrebno da Ukrajina prođe kroz legalan proces, i dodao da ustavni poredak ne sme ni u jednoj državi da se krši. 

Na pitanje novinara da li se oseća posramljeno, rekao je da mora da se izvini najpre svom narodu zato što je dozvolio da se ovo desi, i nije osigurao stabilnost zemlje. 

"Nisam nigde pobegao, otišao sam u Harkov", rekao je da je tamo morao da se sastane sa određenim aktivistima. Tamo sam čuo da su radikalne snage zauzele Kijev, kazao je. Objasnio je da nakon toga nije bilo vraćanja u prestonicu. Članovi njegove porodice stavljeni su na crnu listu, i zbog toga se nije vratio. 

"Sada sam u Rostovu jer prijatelj moj živi ovde", objasnio je zašto je odabrao Rostov na Donu, a ne Moskvu. 

Govoreći o Krimu, rekao je da on mora da ostane deo Ukrajine, naravno "sa svojom autonomijom".

On u Rostovu na Donu trenutno drži konferenciju za novinare

Kostreš: Insistiramo na programu

Izvor: B92

Beograd -- Bojan Kostreš kaže da je cilj koalcije u kojoj je LSV da sprovede svoje ideje, u sardnji s drugim strankama ili iz opozocije ako ne može drugačije.

Zamenik predsednika je tako odgovorio na pitanje u „Kažiprstu B92“- da li će koalicija u kojoj se nalazi Liga socijaldemokrata Vojvodine, na čelu s Novom demokratskom strankom Borisa Tadića, sarađivati sa Srpskom naprednom strankom.

„Ako mene lično pitate Bojan Kostreš nema ideju da sarađuje sa SNS, ali ako me pitate kao Bojana Kostreša člana koalicije, ideja nam je da sprovedemo naš program i to nam je prioritet. Ako možemo da ga sprovedemo u saradnji s drugim strankama sprovodićemo ga, a ako ne sprovodićemo ga sami, iz opozicije“, istakao je on.

Odgovarajući na pitanje zašto se LSV odlučila na predizbornu koaliciju sa strankom Tadića, Kostreš je podsetio da je LSV razgovarao sa više mogućih partnera koje je pozvala na razgovor u Novi Sad. „Mi smo hteli da napravimo jak građanski blok u kom bi bilo mesta za LDP, i za DS, kao i za sve one koji štite prava manjina. I naša ideja je bila da svi dođu Novi Sad i da razgovaraju s nama i da nam pokažu da im je Vojvodina važna“, rekao je Kostreš.
Prema njegovim rečima, LSV je razgovarala sa Liberalno demokratskom partijom Čedomira Jovanovića i pre raspisivanja izbora ali je problem nastao kada je LDP te razgovore prekinula zbog razgovora sa DS. Međutim, kada su ti razgovori prekinuti, dodaje Kostreš, LDP se vratila LSV-u.

Kada je reč o saradnji sa Demokratskom strankom, Kostreš je rekao da je LSV razgovarao sa liderom demokrata Draganom Đilasom, ali da je obostrano zaključeno da sada nije vreme za saradnju zbog pogoršanih međuljudskih odnosa između te dve stranke, nastalih prilikom formiranja pokrajinske administracije.

Na kraju LSV se opredelila na saradnju sa strankom Tadića, zbog kako kaže, toga što su se sa NDS dogovorili oko stvari važnih za LSV, među kojima je svakako najvažnija promena Ustava na kojoj insistira Liga.

Na pitanje šta LSV na ovim izborima nudi Vojvođanima, osim promene Ustava, Kostreš je rekao: „Važno je da prvo kažem da na ovoj listi ima najviše Vojvođana zbog čega se može smatrati i vojvođanskom listom. Takođe, važno je da interese Vojvodine predstavljaju ljudi koji tamo žive, koji će moći da pogledaju ljude u oči kada se vrate kući iz Skupštine Srbije i kažu šta su za Vojvodinu uradili.“

„Važno nam je da zastupamo interese srednje klase, poljoprivrede, da se spreči prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. To će svakako biti jedno od pitanja kako se budemo približavali EU, ali ima rešenja, poput onih koji su primenili u Mađarskoj“, dodao je on.

Direktor škole zaposlio brata kao blagajnika

Branko Janaćković | 

Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je razrešenje direktora škole Vladimira Kalčića.

Ovde potpis

Kako tvrdi Agencija, Kalčić je prošle godine zaposlio rođenog brata Slobodana kao školskog blagajnika u niškoj OŠ „Sveti Sava“. On je 3. januara 2013. sa bratom zaključio ugovor o zaposlenju na neodređeno vreme, a da pisanim putem nije obavestio Agenciju i školski odbor o postojanju sukoba interesa.
 

Po pravosnažnosti rešenja i isteka roka za žalbu, ako Kalčićevi argumenti budu odbačeni, mera će biti objavljena u „Službenom glasniku“, a školskom odboru će biti podneta inicijativa za njegovo razrešenje sa mesta direktora.
 

Direktor Kalčić se brani da je brata primio na konkursu kao „najboljeg kandidata i da je prosvetna inspekcija utvrdila da je sve urađeno po zakonu“.
 

Odbor ne smenjuje direktora U Agenciji navode da će inicijativa za smenu biti poslata školskom odboru ako postane pravosnažna. Kalčić pak kaže da ne može biti smenjen. „Iako neprijatna, mera nema nikakvo pravno dejstvo jer školski odbor ne može da smeni direktora na osnovu takve inicijative već samo na osnovu razloga propisanim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja“, tvrdi Kalčić.

 

- Raspisali smo konkurs za školskog blagajnika, na koji se javilo 16 kandidata. Moj brat je već radio kao blagajnik u školi „Vožd Karađorđe“, a uz to ima i 12 godina iskustva kao blagajnik Kliničkog centra. Od svih kandidata najduže je čekao na posao - objašnjava Vladimir Kalčić.
 

On dodaje da je Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio matične brojeve svih kandidata kako bi proverili ove navode, te da su zakonitost njegovog postupanja posle okončanja konkursa potvrdila i dva prosvetna inspektora svojim rešenjima. Kalčić kaže da je Školski odbor odlučivao po žalbi jednog od kandidata da je njegov brat primljen po „rođačkoj“ liniji, ali je prigovor odbačen. On navodi da je rešenje nepravosnažno, da će u zakonskom roku podneti žalbu Agenciji i da očekuje da će biti usvojena.
 

- Dva diplomirana pravnika me nisu upozorila da je obavezno da se obavesti i Agencija. Nisam obavestio školski odbor o zaposlenju brata ali činjenica da su odlučivali o žalbi govori da su bili upoznati sa tim. Odbacivanje žalbe potvrđuje i to da sam postupio po zakonu. Nedopustivo je da se pod „omogućavanjem koristi“ smatra pravo na rad i pravo na zaradu od 24.000 dinara. Zbog čega bi moj brat bio diskriminisan? Zašto ne bi imao pravo da radi ako ima najbolje kvalifikacije? Nije tačno da je javni interes podređen privatnom jer je sve po zakonu - veli Kalčić.
 

On dodaje i da je škola ocenjena od Ministarstva prosvete najvišom ocenom, pored ostalog i za rukovođenje, što govori da je „postupao po zakonu“.

Kinezi donose posao za 220 Rumljana?

RUMA - Danas je u Gradskoj kući u Rumi iza zatvorenih vrata održan sastanak sa čelnim ljudima kinesko-danskog investitora, koji će početi izgradnju pogona za proizvodnju memorijske pene za jastuke, u radnoj zoni Rumska petlja.

Reč je o pogonu u kom bi posao moglo naći 220 Rumljana.

ruma.rs

Марихуана, и дрога и лек

Од дроге до лека против болова, шта и ко стоји иза иницијативе да се марихуана ограничено даје у медицинске сврхе? Мишљења обичних људи су подељена.

У мноштву озбиљних тема којима се бави наше друштво, једно питање је некако неочекивано избило у први план: Шта ће бити са предлогом удружења под називом "Иницијатива за промену законске регулативе канабиса", тек ћемо видети.

Припремила Ана Шувалија Пешић

Сигурно да идеја није нова, али да ли је добра? Мишљења обичних људи су се по том питању поделила. Једни не желе ни да чују за легалну употребу тог наркотика, док други, изгледа потпуно необавештени, питају шта то она лечи.

Од мултипле склерозе оболео је у 24. години. Већ 10 година бори се са тешком болешћу лековима које су му преписали лекари. На своју руку почео је да користи марихуану и каже да му помаже. 

 

"Користим за болове нормално, на спазам заборавиш, бол и даље осећаш, само мисли скренеш на другу страну, тако да бол не осећаш", каже пацијент.  

Чланови удружења Иницијатива за промену законске регулативе канабиса у Србији су они који су оболели од тешких болести или њихови најближи. Један од њих није желео да открије свој идентитет. Иако је удружење легално регистровано, не жели у јавност јер канабис набавља за тешко оболеле родитеље.

"Све оно што се ради навно да да није дозвољено законом, да закон каже да је то кажњиво, ја не бежим од тога, али исти тај закон мора да стане на страну пацијента и оног који је у породици оболелог и да схвати нашу позицију", каже један члан Удружења.

Није доказано да канабис лечи неку конкретну болест, па многи које интересује која обољења лечи, у ствари не схватају да је медицинска марихуана само додатно средство за ублажавање тегоба, најчешће болова. А, и да је канабис сад већ на листи лекова, тешко би наши пацијенти могли да га купе.

У Удружењу кажу да је баш због тога важно да у новом закону њима буде омогућено да сами узгајају марихуану у количини која им је потребна за лечење. Или да канабис купују од овлашћеног произвођача који има лиценцу државе. Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић је сама покренула ту осетљиву тему.

"То није легализација, то је примена хемијске супстанце која се тако зове. Ми већ имамо искуство са морфијумом који је у одређеној дози када га лекар ординира заправо лек, а може се и злоупотребити", каже Ђукић Дејановић.

Да не би дошло до злоупотребе, задужена је Агенција за лекове. Они до данас нису примили ни један захтев за регистрацију или дозволу за клиничка испитивања лекова са канабисом.

"Уколико неко буде поднео захтев за регистрацију тог лека он ће проћи као и сваки други и тек када утврдимо да је документација тог лека потврђена од онога што је закон предвидео и да по свом квалитету и ефикасности и безбедности испољава све норме такав један канабис може да добије дозволу", рекао је Александар Туцовић из Агенције за лекове. 

Засад је канабис као лек доступан пацијентима у десет земаља Европске уније, више од 20 савезних америчких држава. У Хрватској је Врховни суд пре две године ослободио 39-годишњег Домагоја Јанковића који је због производње марихуане осуђен на 10 месеци затвора. У обзир су узели то што је користио за сузбијање симптома мултипле склерозе.

Šabić poništio tajnosti ugovora sa Etihadom

Autor: Beta

Oragnizacija Transparentnost Srbija danas je na svojoj Facebook stranici objavila rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja kojim je poništio odluku preduzeća Er Srbija da ugovor sa kompanijom Etihatom predstavlja tajnu.

28.02.2014. | 08:50 0

A- A A+

Foto: AP Photo/Darko Vojinovic/Beta

Kako je objavljeno, poverenik je poništio rešenje kojim je Er Srbija uskratila pristup informacijama koje se odnose na poslovnu saradnju između tog preduzeća i Etihad-a i vlasničku transformaciju bivšeg Jat-a i naložio da se predmet vrati na ponovni postupak u Er Srbiju.

Poverenik je postupao po žlabi organizacije Transparentnost – Srbija.

U rešenju Poverenika se, između ostalog, navodi da je Air Serbia navela formalne razloge za uskraćivanje pristupa, ali da nije obrazložila materijalne razloge koji takođe moraju postojati, i da se razlozi za uskrađivanje pristupa informacijama ne mogu zasnivati
samo na pretpostavci o mogućem ponašanju druge ugovorne strane.

Konstatuje se da Er Srbija nije, pre nego što je odbila u celosti zahtev za pristup informacijama, razmatrala mogućnost delimičnog pristupa.

Istaknuto je i da "nema mesta pozivanju prvostepenog organa na odredbe o prekršajnoj i krivičnoj odgovornosti u slučaju odavanja poslovne tajne, za situaciju kada organ javne vlasti to čini u skladu i na osnovu zakona, a ne neovlašćeno".

"Zbog svega toga je predmet vraćen a.d. za vazdušni saobraćaj Er Srbija na ponovni postupka," objavila je Transparentnost.

U toj organizaciji podsećaju da su istu žlabu uputili i Vladi Srbiji, ali da ona nije postupala po njoj.

Rusi zauzeli vojni aerodrom u Sevastopolju

KIJEV - Ruski vojnici sa šlemovima i oklopnom zaštitom, kao i oklopnim vozilima, zauzeli su vojni aerodrom u Sevastopolju, a naoružana grupa, koja je zauzela aerodrom u regionalnom centru Krima, Simferopolju, patrolira aerodromom.

Rojters je, pozivajući se na Interfaks, preneo informaciju dobijenu od vojnih izvora u tom regionu da je ruska vojska otišla na vojni aerodrom Belbek da bi sprečila sletanje "boraca".

Tanjug/ AP (Ivan Sekretarev)

Naoružana grupa, koja je zauzela aerodrom u regionalnom centru Krima, Simferopolju, patrolira aerodromom, ali nisu zauzeli putnički terminal i izgleda da dozvoljavaju da aerodrom normalno radi.

Očevidac sa lica mesta Rojtersu je ispričao da ljudi pod punom ratnom opremom, sa puškama i mitraljezima, slobodno ulaze i izlaze iz kontrolnog tornja.

"Ja sam član narodne paravojne formacije Krima. Mi smo prosti ljudi, dobrovoljci... Došli smo na aerodrom da čuvamo red i mir. Dočekaćemo avione sa osmehom - aerodrom normalno radi", rekao je Vladimir, dodajući da on i drugi volonteri ne znaju ko čini naoružanu grupu, mada podržavaju njihove akcije.

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov osudio je zauzimanje aerodroma na Krimu, rekavši da je to oružana okupacija.

Ruski predsednik Vladimir Putin je naložio vladi da nastavi razgovore sa Ukrajinom o ekonomskim i trgovinskim odnosima i da se konsultuje sa stranim partnerima, uključujući Međunarodni monetarni fond (MMF) i G8, o finansijskoj pomoći, navedeno je u saopštenju objavljenom na veb sajtu Kremlja.

U saopštenju je navedeno i da je Putin naložio ruskoj vladi da razmotri zahtev Krima za slanje humanitarne pomoći.

Svrgnuti proruski orijentisani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič trebalo bi danas da održi konferenciju za novinare nakon što je prestao da se krije, dok raste strah od izbijanja regionalnog sukoba na poluostrvu Krimu.

Portparolka Apelacionog suda na Opačićevom rođendanu

Među gostima na nedavnom rođendanu osuđenog šefa veterničkog narko klana Nenada Opačića u restoranu "Fontana" u Pašićevoj ulici, bila je i portparolka Apelacionog suda Sofija Čolić.
Blic je u današnjem broju objavio fotografiju sa policijske racije koja je napravljena u tom restoranu tokom rođendana i na njoj se vidi Čolićeva.
Ona je ovom listu potvrdila da je bila na rođendanu i da je bila u društvu supruga Dragana, koji je Opačićev advokat. Čolić, koji je inače rođeni brat Marijane Mateus, nije samo branilac osuđenog narkobosa nego je i njegova sestra od tetke Jasmina udata za Opačića.

Opačić već neko vreme redovno izlazi na vikende, jer je ova posebna prava ostvario dobrim vladanjem, a u zatvoru treba da ostane do 2020. godine.
On je uhapšen u akciji "Sablja" i osuđen zbog trgovine drogom, otmice i pokušaja ubistva. Ostao je upamćen po tome što je zašiljenom četkicom za zube u sudnici napao zaštićenog svedoka Miladina Suvajdžića - Đuru Mutavog.

PROGLAS CARICE MILICE

GODIŠNJICU UBISTVA PREMIJERA - STRANKE RAZLIČITO OBELEŽAVAJU

Stranka Čedomira Jovanovića pozvala na „Šetnju za Zorana“ i da tog dana stane kampanja, demokrate to odbile

LDP i DS u klinču oko 12. marta

Autor: Lidija Valtner

Beograd - Demokratska stranka će 12. marta, na godišnjicu ubistva svog predsednika i prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, organizovati skup na Trgu republike, rečeno je Danasu u DS kao odgovor na pitanje šta planiraju za 12. mart i da li će poslušati poziv LDP da se tog dana obustave sve predizborne aktivnosti.

LDP je pozvala građane u „Šetnju za Zorana“, ističući da to nije stranačka stvar i kampanja, i pozvala sve političke partije da se na godišnjicu Đinđićevog ubistva uzdrže od bilo kakvih aktivnosti u kampanji.
Stranka Čedomira Jovanovića je juče izašla s pozivom građanima koji poštuju političko nasleđe i rezultate reformske politike Zorana Đinđića da učestvuju u njihovoj šetnji. Građani su pozvani da dođu bez stranačkih obeležja, kako bi se očuvao nadstranački karakter događaja i sprečila njegova zloupotreba u kampanji.
Niko u LDP nije juče želeo da odgovori na pitanje da li zaista veruju da će ljudi misliti da njihova šetnja nije u svrhu kampanje i da li zaista očekuju da se ostale stranke sklone tog dana i puste liberale da prošetaju centrom grada usred kampanje, a da oni budu pasivni.
Balša Božović, predsednik Gradskog odbora DS u Beogradu, za Danas kaže da će demokrate, kao i svake godine, 12. mart obeležiti odlaskom na groblje, polaganjem venca na mestu gde je Đinđić ubijen, organizovati finale u besedništvu, kao i niz drugih aktivnosti širom Srbije. „Centralni događaj tog dana biće veliki skup koji će DS organizovati u 18 sati na Trgu republike u Beogradu, koji će početi Zoranovim govorima iz devedesetih“, najavio je Božović u razgovoru za Danas.
Što se tiče LDP, Božović navodi da svako ima pravo da na svoj način iskaže poštovanje prema Đinđiću. „Nama je drago što prema pokojnom predsedniku DS i mnogi drugi pokazuju poštovanje. Tada je vrh LDP bio u DS i siguran sam da i oni imaju odnos prema njemu“, naveo je Božović.
Upitan da li će DS učestvovati u „Šetnji za Zorana“, on kaže da su demokrate na desetogodišnjicu ubistva tu bile „jer smo mislili da je to bila prilika da se ne prave politički poeni“. Na pitanje kako vidi poziv LDP da tog dana ne bude kampanje i da li je to u stvari kampanja LDP, on kaže da to treba pitati njih. „Mi to ne radimo u predizborne svrhe. 12. mart je mogao da bude i posle izbora, da su raspisani kada ih je DS tražila“, zaključio je Balša Božović.
Goran Knežević, potpredsednik SNS, za Danas kaže da naprednjaci još nemaju zvaničan stav o tome šta će raditi 12. marta. „Ako bude postignut konsenzus stranaka oko prekida kampanje, kako predlaže LDP, naravno da će i SNS taj dogovor poštovati. Međutim, postavlja se pitanje zašto baš sada i zašto na taj način, jer postoji puno načina na koji se izražava poštovanje prema nekome“, naveo je Knežević.
Vladimir Goati, politički analitičar, ocenio je za Danas da se pozivu LDP nema šta prigovoriti. „Morao bi čovek da bude sitničav i da traži dlaku u jajetu da bi rekao da je njihov poziv na skup preuranjen ili u cilju kampanje. To je poziv na podsećanje na tragičan dan najvećeg ljudskog gubitka u demokratskoj Srbiji i taj poziv bio bi dostojan pohvale pa čak i da je došao od SNS ili DSS“, smatra Goati.
Na pitanje Danasa hoće li ostale stranke prihvatiti taj poziv i obustaviti svoju kampanju, dopuštajući LDP da se prošeta, on kaže da je teško predvideti odgovore partija. „Verovatno će njihov odgovor biti - poziv prihvatamo, ali je preuranjen, ali je to u predizborne svrhe... Ako ga prihvate ili ne, njihovo ponašanje će svakako biti indikativno“, zaključio je Vladimir Goati.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/politika/ldp_i_ds_u_klincu_oko_12_marta.56.html?news_id=277048#sthash.WeZ3gSyX.dpuf

 

Stranka Čedomira Jovanovića pozvala na „Šetnju za Zorana“ i da tog dana stane kampanja, demokrate to odbile

Beograd - Demokratska stranka će 12. marta, na godišnjicu ubistva svog predsednika i prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, organizovati skup na Trgu republike, rečeno je Danasu u DS kao odgovor na pitanje šta planiraju za 12. mart i da li će poslušati poziv LDP da se tog dana obustave sve predizborne aktivnosti.

LDP je pozvala građane u „Šetnju za Zorana“, ističući da to nije stranačka stvar i kampanja, i pozvala sve političke partije da se na godišnjicu Đinđićevog ubistva uzdrže od bilo kakvih aktivnosti u kampanji.

Stranka Čedomira Jovanovića je juče izašla s pozivom građanima koji poštuju političko nasleđe i rezultate reformske politike Zorana Đinđića da učestvuju u njihovoj šetnji. Građani su pozvani da dođu bez stranačkih obeležja, kako bi se očuvao nadstranački karakter događaja i sprečila njegova zloupotreba u kampanji.

Niko u LDP nije juče želeo da odgovori na pitanje da li zaista veruju da će ljudi misliti da njihova šetnja nije u svrhu kampanje i da li zaista očekuju da se ostale stranke sklone tog dana i puste liberale da prošetaju centrom grada usred kampanje, a da oni budu pasivni.

Balša Božović, predsednik Gradskog odbora DS u Beogradu, za Danas kaže da će demokrate, kao i svake godine, 12. mart obeležiti odlaskom na groblje, polaganjem venca na mestu gde je Đinđić ubijen, organizovati finale u besedništvu, kao i niz drugih aktivnosti širom Srbije. „Centralni događaj tog dana biće veliki skup koji će DS organizovati u 18 sati na Trgu republike u Beogradu, koji će početi Zoranovim govorima iz devedesetih“, najavio je Božović u razgovoru za Danas.
 

Što se tiče LDP, Božović navodi da svako ima pravo da na svoj način iskaže poštovanje prema Đinđiću. „Nama je drago što prema pokojnom predsedniku DS i mnogi drugi pokazuju poštovanje. Tada je vrh LDP bio u DS i siguran sam da i oni imaju odnos prema njemu“, naveo je Božović.

Upitan da li će DS učestvovati u „Šetnji za Zorana“, on kaže da su demokrate na desetogodišnjicu ubistva tu bile „jer smo mislili da je to bila prilika da se ne prave politički poeni“. Na pitanje kako vidi poziv LDP da tog dana ne bude kampanje i da li je to u stvari kampanja LDP, on kaže da to treba pitati njih. „Mi to ne radimo u predizborne svrhe. 12. mart je mogao da bude i posle izbora, da su raspisani kada ih je DS tražila“, zaključio je Balša Božović.
 

Goran Knežević, potpredsednik SNS, za Danas kaže da naprednjaci još nemaju zvaničan stav o tome šta će raditi 12. marta. „Ako bude postignut konsenzus stranaka oko prekida kampanje, kako predlaže LDP, naravno da će i SNS taj dogovor poštovati. Međutim, postavlja se pitanje zašto baš sada i zašto na taj način, jer postoji puno načina na koji se izražava poštovanje prema nekome“, naveo je Knežević.

Vladimir Goati, politički analitičar, ocenio je za Danas da se pozivu LDP nema šta prigovoriti. „Morao bi čovek da bude sitničav i da traži dlaku u jajetu da bi rekao da je njihov poziv na skup preuranjen ili u cilju kampanje. To je poziv na podsećanje na tragičan dan najvećeg ljudskog gubitka u demokratskoj Srbiji i taj poziv bio bi dostojan pohvale pa čak i da je došao od SNS ili DSS“, smatra Goati.

Na pitanje Danasa hoće li ostale stranke prihvatiti taj poziv i obustaviti svoju kampanju, dopuštajući LDP da se prošeta, on kaže da je teško predvideti odgovore partija. „Verovatno će njihov odgovor biti - poziv prihvatamo, ali je preuranjen, ali je to u predizborne svrhe... Ako ga prihvate ili ne, njihovo ponašanje će svakako biti indikativno“, zaključio je Vladimir Goati.

CORAX: OBELEŽENI SIGURNI GLASAČI

SAD:Diskriminacija problem u Srbiji

Izvor: Tanjug

Vašington -- Stejt department objavio je izveštaj o ljudskim pravima u kome su navodi da je u Srbiji najozbiljniji problem diskriminacija i društveno nasilje nad manjinama

Kao veliki razlog za zabrinutost u izveštaju navodi se "uznemiravanje novinara i pritisak na njih da sprovode autocenzuru...baš kao i korupcija u zdravstvu, obrazovanju i više grana vlasti, ukljucujuci policiju i neefikasni pravosudni sistem čija su posledica dugotrajna sudjenja i dugi periodi pritvaranja pre sudenja".

Ostali problemi koje je Stejt department uočio u Srbiji tokom protekle godine bili su, kako se navodi, fizičko maltretiranje zatvorenika koje je činila policija, uznemiravanje aktivista za ljudska prava LGBT populacije kako njihovih organizacija tako i pojedinaca, kao i grupa i pojedinaca koji kritikuju vladu.

Problemi su i nedostatak održivih rešenja za veći broj raseljenih lica, društveno i porodično nasilje nad ženama, decom i osobama sa invaliditetom, kao i trgovina ljudima.
Vlada je preduzela korake na krivičnom gonjenju zvaničnika, u policiji i drugim strukturama vlasti, kada je javnost primetila te zloupotrebe. Ipak, mnogi posmatrači veruju da brojni slučajevi korupcije, lošeg postupanja policije i druge zloupotrebe ostale nezabeležene i nekažnjene, navodi se u izveštaju.

Kada je u pitanju stanje ljudskih prava na Kosovu, koje je odvojeno tretirano, Stejt department je konstatovao da je bilo izveštaja da su pripadnici Kosovske policije učestvovali u kršenju ljudskih prava.

U izveštaju se podseća da je 19. aprila postignut sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, kao i, da su kao deo tog sporazuma održani, lokalni izbori 3. novembra.

"Najveći problemi u vezi sa ljudskim pravima tokom godine bile su barikade postavljene na severu Kosova od strane tvrdokornih Srba, zbog čega su ograničena osnovna prava, uključujući slobodu kretanja i promet robe", stoji u izveštaju.
U izveštaju se pominje ubistvo jednog pripadnika Euleksa u septembru, kao i napad na tri biračka mesta tokom novembarskih lokalnih izbora, zbog čega je glasanje dve sedmice kasnije ponovljeno.

Kao problemi ističu se i društveno nasilje i diskriminacija nad pripadnicima etničkih manjina, osoba sa invaliditetom, članova LGBT populacije, kao i nasilje nad ženama.

Među ostalim problemima su policijsko maltretiranje zatvorenika, loši uslovi u zatvorima, korupcija, dugo trajanje pritvora, neefikasnost sudstva, zastrašivanje medija od javnih zvaničnika i kriminalnih elemenata, ograničavanje verskih sloboda, vandalizam po verskoj osnovi i trafiking.

SEĆANJA - JUGOSLAVIJA 1990

Vojvođanska partija o desetogodišnjici vojvođanske zastave

U petak se navršava i 40 godina od usvajanja Ustava Vojvodine u SFRJ

Vojvođanska partija ocenila je danas, povodom 10. godišnjice otkako je Skupština Vojvodine usvojila zastavu te pokrajine, da nije dovoljno slaviti i obeležavati današnji datum, već se treba neprestano zalagati za promenu ustavnog položaja Vojvodine.

Ta stranka je u saopštenju za javnost ocenila da političke partije koje su na vlasti u Vojvodini u poslednjh 14 godina nisu učinile dovoljno kako bi građani te pokrajine ostvarili svoja prava.

Vojvođanska partija je ponovila da se zalaže da Vojvodina treba da ima status republike unutar Srbije i dodala da „sa ponosom širi zastavu Vojvodine“.

 

Ta stranka je podsetila da će se sutra, 28. februara, navršiti i 40 godina od usvajanja prvog Ustava Vojvodine, unutar bivše SFR Jugoslavije.

(Autonomija)

Dačić: Nemamo ništa protiv autonomije Vojvodine

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i premijer u ostavci izjavio je danas da koalicija SPS-PUPS-JS nema ništa protiv autonomije Vojvodine.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

"Nemamo ništa protiv autonomije Vojvodine. Vojvodina ima svoje specifičnosti, ima potrebe da te specifičnosti budu koordinisane kroz određene institucije, ima neke svoje nadležnosti, da ima neki svoj sistem regionalne vlasti. Autonomija Vojvodine nije autonomija protiv Srbije, nego autonomija u Srbiji", kazao je Dačić na predizbornu skupu u Apatinu.

Kako se navodi u saopštenju SPS-a, Dačić je rekao da se "Kosovo i cela Srbija danas ne brane puškom, nego glavom, a uspeh zavisi od toga koliko čega imate u glavi".

Lider socijalista je rekao da je ovih dana prvo bio u Sočiju, gde se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, pa u Londonu gde je razgovarao o investicijama u Srbiju, a zatim na Hilandaru, dodajući da se, dok je bio van zemlje, za to vreme u Srbiji o njemu pričalo svašta, a to "valjda vidi onaj ko treba da vidi" .

"Uvek ću se boriti za to da Srbija bude poštovana kao što je bila u vreme Nemanjića", rekao je Dačić, ističući da svaki Srbin koji poštuje istoriju i tradiciju svoje zemlje treba da zna "značaj Kosova, golgotu Krfa i značaj Hilandara".

Govoreći o ekonomskoj politici Dačić je rekao da je u Srbiji posle bombardovanja bilo 2,5 miliona zaposlenih, a da ih je danas između 1,7 i 1,8 miliona, zapitavši se kakve su to ekonomske reforme u kojima je zaposlenih sve manje i manje.

"Hoćemo EU, ali hoće u EU 21. veka, jer ovo što nam predlažu neki ekonomski stručnjaci je srednji vek, bar kada se radi o pravima radnika", kazao je Dačić.

On je ocenio da tema penzionera uopšte ne bi bila toliko važna da nema saveza s Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).

"Mi smo postigli da se o njoj raspravlja kao veoma važnom odnosu prema jednoj kategoriji stanovništva čije interese do sada nije imao ko da brani. To je postala zvanična državna politika Srbije, a ta politika predstavlja jednu socijalnu dimenziju za koju se malo koja druga stranka u Srbiji bori. Zato je veoma važno, kada je o penzionerima reč, šta je Jovan Krkobabić kao predsednik uradio za penzionere", naveo je Dačić.

Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a, ocenio je da "svi oni koji su socijalno ugroženi, koji rade u javnom sektoru, svi penzioneri, mogu posle 16. marta da budu bezbrižni".

Predsednik Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković Palma rekao je da se mora pomoći da poljoprivrednim proizvođačima da najmanje godinu dana pre setve znaju šta da seju, kolika cena će biti njihovih proizvoda i da im se na vreme isplati ono što prodaju.

MILOŠEVIĆ JE OBARAO ANTU, VUČIĆ RADULOVIĆA, POSLEDICE ZNAMO

Ante Marković

Ante Marković
Ante Marković, poslednji premijer SFRJ

Ante Marković (Konjic, Bosna i Hercegovina, 25. 11. 1924. - Zagreb, 28. 11. 2011), bio je poslednji predsednik Saveznog izvršnog veća (SIV) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 1954. godine.

Godine 1986. imenovan je za Predsednika predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske, zamenivši na toj funkciji Emu Derosi-Bjelajac. Na toj je dužnosti ostao do 1988, kada ga je zamenio Ivo Latin.

Predsednikom Saveznog izvršnog veća, dakle de facto premijerom SFRJ, imenovan je marta 1989. godine, nakon ostavke Branka Mikulića. Krajem 1989. godine pokrenuo je ambiciozan program ekonomskih reformi, dotad neviđenih u SFRJ, koje se uključivale i stabilizaciju dinara, kao i privatizaciju putem dodele akcija radnicima. Rezultat je bio zaustavljanje inflacije, koja je uzela maha tokom osamdesetih godina 20. veka, kao i brzo i značajno, premda kratkotrajno, povećanje životnog standarda. To je Markovića u tom trenutku učinilo jednim od najpopularnijih političara u jugoslovenskoj istoriji.

 

Marković je svoju popularnost dugovao svom imidžu novog, modernog političara zapadnog stila. Takođe je održavao popularnost time što je ostajao po strani sve većih sukoba unutar Saveza komunista Jugoslavije i što je pokušavao da posreduje u sukobima između pojedinih jugoslovenskih republika.

Kada se SKJ raspao januara 1990. godine, Marković se mogao osloniti samo na sopstvenu popularnost i uspeh svojih ekonomskih reformi. Jula 1990. godine osnovao je Savez reformskih snaga Jugoslavije, političku partiju koja ja podržavala njegove ekonomske reforme i zalagala se za evolutivnu reformu celokupnog društvenog i državnog uređenja SFRJ.

 

Ovaj Markovićev program reformi, međutim, ubrzo je sabotirala vlada Slobodana Miloševića, a savezna vlada je bila dodatno oslabljena separatističkim pokretima u Sloveniji i Hrvatskoj. Tokom poslednjih meseci svog mandata Marković je pokušavao da pronađe kompromis između ove dve republike s jedne strane, i Srbije i Crne Gore s druge strane, koje su tražile da Jugoslavija opstane kao snažna federacija. Međutim, njegovi napori nisu urodili plodom, iako su ih podržavale nove demokratske vlasti u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, prvenstveno zato što se Jugoslovenska narodna armija (JNA), za koju bi se očekivalo da bude njegov najveći saveznik, svrstala uz Miloševića i srpsko nacionalističko vođstvo.

Marković je ostao na dužnosti i posle izbijanja rata, premda je već ranije izgubio kontrolu nad JNA i nad svim drugim polugama vlasti u federaciji.

Dana 20. decembra 1991. na konferenciji za štampu Ante Marković je "vratio mandat" građanima Jugoslavije, rekavši da ne postoji više nijedan državni organ u Jugoslaviji kome bi se mogla podneti ostavka.

Nakon toga nestao je iz javnog života jugoslovenskih država i posvetio se poslovnoj karijeri. Godine 2003. nastupio je kao svedok optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, nakon čega je dao intervju zagrebačkom nedeljniku Globus, gde je izjavio kako su mu i Tuđman i Milošević potvrdili da su se marta 1991. godine u Karađorđevu dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine.