среда, 12. март 2014.
Čanak: Statut zavisi od rezultata izbora
Tadić: Autonomija da, ali pre svega celovitost zemlje
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je večeras da će sudbina Statuta Vojvodine zavisiti od rezultata izbora, jer ono nije samo pitanje pokrajine već ukupnog ustavno-pravnog sistema Srbije.
Čanak je na predizbornoj konvenciji Nove demokratske stranke (NDS) i koalicionih partnera u Novom Sadu kazao da ako Statut “padne” to znači da će i jedan deo ustavnog poretka Srbije pasti u pravni vakuum i tako stvoriti ustavnu krizu, za koju neće biti krivi oni koji su donosili Statut, već oni koji su donosili Ustav. On je kazao da je osnova svih problema upravo loše napisan Ustav Srbije i najavio da će se LSV zalagati za njegovu promenu. “Pitanju Statuta se nije pristupilo racionalno, ni sa legalne strane, već kao odmazda onih koji misle da je pokrajina već dobila previše autonomije, a kao predizborno zapomaganje onih kojih misle da je zakinuta”, kazao je Čanak.
Predsednik NDS Boris Tadić poručio je da koalicija koja je okupljena oko liste koju predvodi nema dogovor o saradnji ni sa trenutnom vladajućom garniturom, niti sa potencijalnim opozicionim strankama.
Tadić je rekao da u NDS sa njim nisu došli ljudi koji su u prošlosti zloupotrebljavali svoj položaj, te da je on kao lider prethodne stranke (DS) preuzeo odgovornost za sve greške koje je činio on ili njegovi bivši partneri. “Treba razlikovati krivicu i odgovornost. Ja sam kao tadašnji prvi čovek preuzeo odgvoornost, a krivica je na onome ko je učinio nešto što je kažnjivo”, kazao je Tadić.
Tadić je dodao da će NDS zahtevati otvaranje široke rasprave po pitanju nadležnosti i finansiranja Vojvodine, kao i decentrazlizacije i nadležnosti lokalnih samouprava. “Učestvovao sam u donošenju aktuelnog Ustava Srbije, koji je bio određeni kompromis i najviše što se moglo sa tadašnjom političkom većinom koju smo imali. On sada mora da se menja, ali tako da se vodi računa da lokal, regije i pokrajine dobiju autonomiju, ali i da se sačuva celovitost zemlje”, kazao je Tadić.
(Autonomija)
Pogledajte kako je "Beograd na vodi" predstavljen na sajmu u Kanu
Beoinfo |
Master plan projekta „Beograd na vodi” danas je imao svetsku premijeru u Kanu, na otvaranju jednog od najvećih sajmova nekretnina na svetu MIPIM. Sajam je ove godine okupio 20.000 izlagača i 4.000 investitora, a na svetskoj premijeri projekat je predstavio predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali.
Na ovom sajmu će se sastati najvažniji i najuticajniji međunarodni učesnici iz sektora nekretnina, koji će imati pristup različitim razvojnim projektima i kapitalnim izvorima iz celog sveta. Program konferencije obuhvata mnogobrojne stručne analize najnovijih trendova u ovoj industriji. Kao najznačajnija svetska izložba nekretnina, koja ove godine obeležava 25 godina postojanja, MIPIM okuplja najuticajnije donosioce odluka na tržištu u Palais des Festivals u Kanu. To je mesto na kome se razvijaju važni projekti, stvaraju kontakti i predstavljaju novi svetski trendovi.
- Projekat „Beograd na vodi” izazvao je najviše pažnje na 25. Sajmu nekretnina MIPIM 2014. u Kanu. Oko 20.000 najvažnijih ljudi u oblasti trgovine nekretninama videće naš projekat. To doprinosi ne samo promociji Beograda već i promociji cele Srbije. Mi smo sajam iskoristili za promociju naše zemlje i svega onoga što smo uradili u poslednjih godinu i po dana na poboljšanju investicione klime i procesa pridruživanja Srbije EU. Ovo je naša slika Srbije koju smo odavde poslali u svet - rekao je Siniša Mali obraćajući se novinarima na štandu kompanije „Eagle Hills” iz Abu Dabija koja će graditi „Beograd na vodi”.
Dragana Radojković, predstavnica MIPIM-a za region, izjavila je da su svetski lideri iz oblasti trgovine nekretninama i investitori prisutni na ovom sajmu.
- Ovde dolaze samo glavni donosioci odluka. Projekat „Beograd na vodi” izazvao je veliko interesovanje i to je jedan od najvećih projekata na ovogodišnjem sajmu - izjavila je Dragana Radojković.
Radovi na prvoj fazi realizacije projekta „Beograd na vodi” počeli su u subotu, 8. marta, izmeštanjem šina kod mosta „Gazela”, a planirano je da ta faza bude gotova u naredne tri godine izgradnjom „Kule Beograd”.
Ceo projekat izgradnje 1,8 miliona kvadratnih metara poslovnog, stambenog, kulturnog i komercijalnog prostora, trebalo bi da bude završen do 2019. godine. Projekat se realizuje u saradnji sa kompanijom „Eagle Hills” Muhameda el Abara iz Abu Dabija.
Bioskop na kraju sveta
Neverovatan projekat, otvoreni bioskop duboko u srcu egipatske Sinajske pustinje, sagrađen početkom ovog milenijuma, pronašao je i fotografisao Estonac Kaupo Kikas. Idejni tvorac veličanstvene filmofilske ideje, za koga se veruje da je bogati Francuz, misteriozno je nestao.
Estonac Kaupo Kikas pronašao je i fotografisao sablasni, napušteni otvoreni bioskop duboko u srcu egipatske Sinajske pustinje.
Neverovatan projekat osmislio je i sagradio nepoznati Francuz, početkom ovog milenijuma.
Zanimljivo je istaći da nikada nijedan film nije prikazan u ovom bioskopu. Na ceremoniji otvaranja generator koji je trebalo da napaja projektor, misteriozno je prestao da radi.
Sumnja se da lokalni Egipćani i vladini zvaničnici nisu sa previše simpatija gledali bogatog Francuza i njegove veličanstvene filmofilske ideje.
Kikas kaže da nije uspeo da otkrije njegov identitet, ali je od lokalnog stanovništva saznao da se bogataš malo i zadužio kako bi ostvario svoju ideju, pa je zbog toga i nestao.
Satelitski prikaz
„Ukoliko ste posumnjali da je ovo još jedna internet prevara, pogledajte prikaz ovog bioskopa iz satelita“, kaže Kikas.
Pajtić primio nagradu u Kanu
NOVI SAD - Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić primio je danas u Kanu, u Francuskoj, u ime pokrajinske Vlade, priznanje za prvo mesto koje je Vojvodina osvojila na listi "Evropski gradovi i regioni budućnosti 2014/2015", koje dodeljuju najeminentniji ekonomski stručnjaci okupljeni u britanskom magazinu "Fajnenšel tajms". Priznanje se odnosi na evropske regione srednje veličine, po kriterijumu efikasnosti troškova ulaganja.
"Vojvodina je među 54 regije srednje veličine, prema "Fajnenšel tajmsu" - najbolja, kada su u pitanju strane investicije i strategija u oblasti privlačenja stranih investicija", izjavio je Pajtić i poručio da tako prestižna nagrada časopisa koji je najugledniji u poslovnoj i investicionoj javnosti, dodeljenoj na sajmu nekretnina najpoznatijem na svetu, predstavlja snažnu preporuku za svakog potencijalnog ulagača na teritoriji Vojvodine i cele Srbije.
Tanjug (Danilo Peternek)
"Zato je ovo dobra vest za celu našu zemlju", rekao je Pajtić, "jer je ovo po prvi put da neko iz Srbije dobije prvu nagradu u oblasti investicija i ekonomije".
"Mi ćemo se truditi da zadržimo onaj nivo atraktivnosti koji smo postigli do sada. Vojvodina je pre dve godine bila četvrta u Evropi po efikasnosti stranih ulaganja. Ove godine smo prvoplasirani. I kada uporedite Vojvodinu sa drugim delovima zemlje, onda činjenica da smo ovako dobro pozicionirani u Evropi, sa sobom donosi i investitore. Od svih stranih ulaganja na teritoriji Srbije, gotovo polovina je došla u Vojvodinu, a Vojvodina je negde oko četvrtine stanovništa i teritorije naše zemlje. I to nam govori o činjenici da su ovakve nagrade izuzetno važne, jer to je ono što investitori prate i to je ono što ih zanima: kakvi su uslovi za investiranje u nekom delu Srbije", izjavio je Pajtić i naglasio da je za potencijalne investitore ovo priznanje veoma merodavno i presudno prilikom donošenja strateških odluka o tome gde će investirati i početi proizvodnju.
Predsedniku Vlade Vojvodine je to priznanje uručeno na današnjoj svečanosti kojoj su prisustvovali zvaničnici evropskih gradova i regiona, kao i predstavnici njihovih agencija za promociju stranih investicija. "Fajnenšel tajms", odnosno njegova poslovna publikacija ("fDi Intelligence“), procenjivao je uslove koje strani investitori imaju kad dođu u Vojvodinu.
DS: SNS u Subotici potrošio više od 50000 evra za kampanju
"Prepucavanje" omladine SNS i DS oko koncerta Ace Lukasa
SUBOTICA - Omladinske organizacije Demokratske stranke i Srpske napredne stranke u Subotici razmenile su saopštenja povodom nedavnog koncerta folk pevača Ace Lukasa na centralnom gradskom trgu iznoseći ražličite stavove o tom događaju.
Nakon što je SNS organizovao "poklon koncert" poznate folk zvezde, koji je po procenama organizatora okupio 15.000 građana u Subotici, Demokratska omladina se oglasila saopštenjem u kojem navode da je Lukas “u svom životu bio primer i simbol svega onoga najgoreg i najopasnijeg za mlade u Srbiji”.
Uz ocenu da Subotica sa više od 40 bilborda sa likom lidera naprednjaka Aleksandra Vučića "podseća na Severnu Koreju", Demokraska omladina je postavila pitanje koliko košta organizacija koncerta Ace Lukasa, ali i bilbordi, plakati, transparenti, radio i TV spotovi.
"Molimo da objasnite javnosti Srbije odakle vam novac, ako se već zaklinjete u borbu protiv korupcije! Da li takvo bahaćenje predstavlja model "štednje" koji planirate da demonstrirate u vođenju ove države? Novac koji stranke za kampanju dobijaju iz budžeta sigurno nije dovoljan za sve to. Odakle razlika?” – pita u saopštenju klub Demokratske omladine u Subotici, uz poruku da Aca Lukas nije budućnost u koju veruju.
Nakon što je SNS organizovao "poklon koncert" poznate folk zvezde, koji je po procenama organizatora okupio 15.000 građana u Subotici, Demokratska omladina se oglasila saopštenjem u kojem navode da je Lukas “u svom životu bio primer i simbol svega onoga najgoreg i najopasnijeg za mlade u Srbiji”.
Uz ocenu da Subotica sa više od 40 bilborda sa likom lidera naprednjaka Aleksandra Vučića "podseća na Severnu Koreju", Demokraska omladina je postavila pitanje koliko košta organizacija koncerta Ace Lukasa, ali i bilbordi, plakati, transparenti, radio i TV spotovi.
"Molimo da objasnite javnosti Srbije odakle vam novac, ako se već zaklinjete u borbu protiv korupcije! Da li takvo bahaćenje predstavlja model "štednje" koji planirate da demonstrirate u vođenju ove države? Novac koji stranke za kampanju dobijaju iz budžeta sigurno nije dovoljan za sve to. Odakle razlika?” – pita u saopštenju klub Demokratske omladine u Subotici, uz poruku da Aca Lukas nije budućnost u koju veruju.
Omladina SNS-a je saopštila da je ovim omladina DS-a pokazala kakvo mišljenje ima “ne o SNS-u, ne o Aci Lukasu, nego o preko 15 hiljada sugrađana koji su došli na Gradski trg da se zabave”.
“Žao nam je što ne razlikujete dobro od lošeg, jer te večeri niko nikoga nije pitao kojoj partiji pripada. Ali razumemo vas, vi niste navikli da poklanjate građanima ništa", naveli su omladinci SNS uz savet demokratama da ubuduće razmisle o poruci koju šalju sugrađanima.
Vrebalov: Vučić nije iskren
Izvor: Beta
Novi Sad -- Član Predsedništva DS Milivoj Vrebalov kaže da predsednik SNS Aleksandr Vučić nije iskren u zalaganju za reforme, pre svega zbog svoje političke prošlosti.
Foto: Tanjug
"Slogan mu je 'Svi u reforme', a do skoro je vikao: 'Svi u uniforme!'. Sledeći stepenik u evoluciji je 'Brod nam tone, skači s platforme'", naveo je Vrebalov u saopštenju za javnost.
Dodao je da su građani Srbije do sada izdržali Slobodana Miloševića, ratove, hiperinflaciju i NATO bombe, i poručio da će izdržati i "prvog hiperpotpredsednika".
"Nije on gori od njih. Na žalost, nije ni bolji", rekao je Vrebalov.
Prema njegovim rečima, danas svi šetaju za pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića, ali samo DS šeta za Đindjića, a neće u vladu kod Vučića.
"Nije on gori od njih. Na žalost, nije ni bolji", rekao je Vrebalov.
Prema njegovim rečima, danas svi šetaju za pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića, ali samo DS šeta za Đindjića, a neće u vladu kod Vučića.
Počast u spomen Zoranu Đinđiću
BEOGRAD - Porodica, saradnici i prijatelji ubijenog premijera i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića položili su danas vence i cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. "Nismo bili 12. marta dovoljno hrabri da taj događaj, ma koliko to surovo zvučalo, iskoristimo kao momenat za otrežnjenje, kao momenat za katarzu i da kažemo i priznamo da je to bila velika žrtva", izjavila aktivistkinja za ljudska prava i kandidat za poslanika na listi DS Aida Ćorović. Članovi Vlade Srbije predvođeni premijerom Ivicom Dačićem položili su danas nešto posle 10 časova venac na mestu u dvorištu vlade gde je pre 11 godina ubijen premijer Zoran Đinđić.
Tanjug (Dragan Stanković)
Venac je položio i poštu Đinđiću odao prvo premijer Dačić, a potom su to učinili i ostali članovi vlade.
Poštu ubijenom premijeru odali su članovi vlade - premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, ministari finansija Lazar Krstić, sporta Vanja Udovičić, odbrane Nebojša Rodić, energetike Zorana Mihajlović, prosvete Tomislav Jovanović, zdravlja Slavica Đukić Dejanović, spoljnih poslova Ivan Mrkić, kulture, Ivan Tasovac, poljoprivrede Dragan Glamočić.
Na vencu piše - Dr Zoranu Đinđiću Vlada republike Srbije.
Tanjug (Sava Radovanović)
Venci i cveće na grobu Zorana Đinđića
Porodica, saradnici i prijatelji ubijenog premijera Zorana Đinđića položili su danas vence i cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Venac je položila majka ubijenog premijera Mila Đinđić, njegova supruga Ružica Đinđić i sin Luka. Njih dvoje su na groblje došli zajedno s delegacijom Demokratske stranke (DS) koju je predvodio Dragan Đilas.
Tanjug
U delegaciji DS-a koja je položila venac i odala počast Đinđiću bili su i Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Gorica Mojović, Vladimir Todorić, Borislav Stefanović i Zoran Alimpić.
Venac je položio i Đinđićev naslednik na mestu premijera i lider Nove stranke Zoran Živković, kao i jedan od nekadašnjih vođa "Otpora" Srđa Popović.
Tanjug (Dragan Stanković)
Svi smo se ogrešili o Đinđića
Nismo bili 12. marta dovoljno hrabri da taj događaj, ma koliko to surovo zvučalo, iskoristimo kao momenat za otrežnjenje, kao momenat za katarzu i da kažemo i priznamo da je to bila velika žrtva, izjavila aktivistkinja za ljudska prava i kandidat za poslanika na listi Demokratske stranke Aida Ćorović.
"I svi mi smo grešni u odnosu na njega, a pre svih DS koja je odstupila od njegove ideje. Odstupila je od Zoranove ideje, zarad ostajanja u vlast tadašnji DS je stupio u brak sa Socijalističkom partijom Srbije, dozvolila je da ojača Srpska napredna stranka", rekla Ćorović.
Ona takođe kaže da oni koji su ga kritikovali, vodili najveću hajku, sada ga veličaju u heroja. "To je jedan lažni konsenzus veličanja Zorana Ðinđića", smatra Aida Ćorović i dodaje da pored porodice, politički naslednik Zorana Ðinđića može da bude samo Demokratska stranka.
"Sada svako svojata Ðinđića i tu prednjači jedan čovek koji to radi na jedan ružan načini, deli slike Zorana Ðinđića i rasplakuje starije gospođe. Ako je već želeo da deli Ðinđićeve ideje, zašto nije ostao u stranci i tu se borio", rekla je Ćorović.
Što se tiče odluke da bude kandidat za poslanika na listi DS, ona je rekla da i dalje smatra da DS ima najbolji ljudski potencijal.
"Ja sam u ovu avanturu ušla čista srca i bez kalkulisanja. U pet minuta sam se dogovorila sa Draganom Ðilasom da budem nestranačka ličnost, da imam pravo da kritikujem i DS i da moj mandat bude za ono što sam radila proteklih 20 godina, a to je da branim ljudska prava", rekla je Aida Ćorović.
Članovi ZSS položili cveće
Članovi Zajedno za Srbiju predvođeni liderom Dušanom Petrovićem danas su položili cveće na grob ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića.
"Siguran sam da bi Zoran, da nije mučki ubijen, danas od nas tražio da radimo više. Da radimo na sebi ali da radimo i sa građanima uz stalno insistiranje na obezbeđivanju što šire podrške viziji moderne, stabilne, ekonomski jake države sa razvijenim institucijama", rekao je Petrović.
Tadić položio cveće
Predsednik Nove demokratske stranke Boris Tadić jutros je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju položio cveće na grob ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića.
Kikindske demokrate odale počast Đinđiću
Na jedanaestogodišnjicu od ubistva premijera Zorana Đinđića, članovi kikindskog odbora Demokratske stranke i građani Kikinde paljenjem sveća i polaganjem venca na tablu ulice koja nosi ime nekadašnjeg lidera DS i premijera Srbije odali su počast vizionaru bolje Srbije.
„Posle toliko godina i danas, kada se setimo kroz šta je sve prolazila Demokratska stranka i Zoran Đinđić kao njen predsednik, setimo se Zoranove vizije koju tada mnogi nisu razumeli. Njegova vizija bila je Srbija u članstvu evropskih naroda, a napokon, posle toliko godina, neki su konačno shvatili kojim putem Srbija treba da ide. To je put koji je Zoran Đinđić zacrtao“, rekao je Ilija Vojinović, predsednik kikinbdskog odbora Demokratske stranke.
„U nedelju, 16. marta, ponovo ćemo na birališta. I pored medijskopg linča koji proživljava Demokratska stranka,ovoga puta sam ubeđen da građani Srbije dobro znaju ko je ko na političkoj sceni, ubeđen sam da će građani glasati – svojom glavom“, - dodao je Ilija Vojinović.
Rešena barem jedna misterija: Zašto zvone telefoni putnika nestalog aviona
mashable.com/N.M. |
Misterija nestanka Malezijskog aviona, dobila novi, jeziviji tok kada je rođaka jednog od nestalih putnika na kineskoj televiziji juče pokazala da mobilni telefon njenog nestalog brata koji se nalazio u avionu i dalje zvoni.
- Jutros sam oko 11.40 pozvala dva puta svog brata, i... telefon je zvonio! - rekla je Bijan Liangvi . Pročitajte još |
I rodbina drugih nestalih, nesrećnih putnika pokušala je isto. Porodice nestalih traže od kompanije “Malaysia Airlines” objašnjenje i pitaju da li bi to moglo da znači da su njihovi najmiliji i dalje živi? I ako jesu, gde se nalaze i zašto ne odgovaraju na pozive?
Nažalost, tehnički gledano, to što njihovi telefoni zvone i ne mora mnogo da znači.
- Kada pozovete nekog i čujete da telefon počne da zvoni, ne mora da znači da zvoni baš broj koji ste okrenuli. To znači da "mreža" radi. Zvoni dva-tri puta i ako "mreža" pronađe telefon, onda zvoni i telefon, a ako ne, prekida se veza - kaže ekspert Džef Kagan.
Potraga za avionom prebacuje se na prostor oko indonežanskog ostrva Sumatre i Andanamsko more
Malezijske vlasti proširile su potragu za nestalim Boingom 777 aviokompanije "Malejža erlajns" na Andamansko more, više stotina kilometara
jugozapadno od zone gde se do sada tragalo za letelicom, izjavio je
danas jedan malezijski zvaničnik.
Šef malezijske civilne avijacije rekao je da se potraga za avionom sad širi i na moreuz Malaka (vrlo prometni brodski kanal između južnih obala Melezije i severnih obala indonežanskog ostrva Sumatra, oko Singapura) i na prostor iznad Sumatre. Andamansko more je na jugu ograničeno Sumatrom, a na istoku i severu Tajlandom i Mjanmarom.
Na samom severozapadnom "špicu" Sumatre nalazi se indonežanska vrlo autonomna državica Aće u kojoj za razliku od ostalih teritorija koje Džakartu priznaju za glavni grad, važe šerijatski zakoni i gde se 25 godina vodio gerilski rat protiv centralne vlasti koja se protivila islamističkom uređenju u toj regiji.
Inače, u regionu Malezija-Indonezija-Filipini, već decenijama deluje ekstremistička organizacija "Džama islamija", za koju se ispostavilo da je 2002. organizovala bombaške napade na turističko ostrvo Bali sa više od 200 žrtava.
Šef malezijske vojske Rodzali Daud izjavio je danas da vlasti ne isključuju mogućnost da je Boing 777 skrenuo sa svoje putanje pre nestanka, ali je demantovao da je avion detektovan da se kreće veoma daleko od svog plana leta.
Darijan Musić i dalje tvrdi da ne zna da li je ubio Vladislavu
Blic |
Ubica Vladislave Červenko ni juče, na ponovljenom suđenju, nije priznao zločin. Svi još pamte njegovu odbranu da ne zna da li je to učinio.
Vladislava Červenko i Darijan Musić
Apelacioni sud ukinuo je presudu kojom je Musić prvobitno pred Višim sudom osuđen na 35 godina zatvora. Naloženo je da se se izvedu isti i novi dokazi kako bi se razjasnilo da li postoje svi elementi krivičnog dela koje se optuženom stavlja na teret. Pribrano, Musić je juče u sudnici rekao samo da će na glavnom pretresu dati svoj iskaz.
| Produžen pritvor Pritvor Darijanu Musić, koji je odredio Apelacioni sud, istekao je 24. februara, ali je Viši sud doneo odluku o produženju pritvora. - Odlučivalo je vanraspravno veće Višeg suda jer je to zakonska obaveza kontrole pritvora svakih 60 dana – kaže Svetlana Tomić- Jokić, portparolka Višeg suda. |
Glavni pretresi zakazani su za 21. i 28. mart, i za 14. april.
- Nadamo se da će presuda biti doneta do kraja aprila – dodaje Žilić.
Ponovo će biti saslušan optuženi Darijan Musić, njegova majka Borka Musić, i majka pokojne Vladislave, Aleksandra i sestra Tanja Červenko.
Sudskim većem predsedava sudija Tamara Radović.
Podsetimo, tokom prvog suđenja Darijan Musić nije priznao krivicu, navodeći da ne može odgovorno da tvrdi da li je on ubio Vladislavu. Optužnicom mu je stavljeno na teret da je 12. novembra 2012. godine u svom stanu u Fruškogorskoj ulici u Novom Sadu zadao Vladislavi po telu oko 50 udaraca pesnicama i metalnom šipkom. Ona je od siline udaraca iskrvarila i preminula nakon desetak minuta.
- Pre nego što su ga uveli u sudnicu rekla sam mu u lice da je ubica, monstrum, da je kukavica. Vikala sam, ko to može da mi zabrani? Prolazimo ponovo kroz pakao, a ubica ostaje ubica - priča potrešeno i kroz suze Tanja Červenko, sestra ubijene Vladislave.
Dok je trajalo ročište u hodniku je bila i Borka Musić, Darijanova majka.
- Prišla mi je i rekla „Izvinite“. Kako je nije sramota da nam se približi uopšte? Nisam mogla da se suzdržim, rekla sam joj da mi se više nikada ne u životu ne obraća, da su oni zauvek umrljani krvlju moje sestre. Od kada Vladislave nema mi ne znamo za sebe, prolazimo pakao i tražimo za Darijana maksimalnu kaznu - ogorčena je Červenkova.
Rešenje za građanski rat u Siriji nije ni na vidiku
Beta |
Sirijski konflikt ulazi u četvrtu godinu bez ikakvog diplomatskog ili vojnog ishoda na vidiku, predsednik Bašar al-Asad i dalje je na vlasti, među pobunjenicima su i džihadističke grupe, a međunarodnoj zajednici čini se da nedostaje bilo kakva strategija.
Alepo: Svakodnevne posledice okršaja pobunjenika i vladnih snaga
Više od 140.000 mrtvih, milioni raseljenih, destabilizacija celog regiona: slika je zastrašujuća, a Sirija je, kao i Sudan ili Somalija, došla na listu "nerešivih sukoba", smatra Kristofer Filips, istraživač londonskog centra Četam haus.
Međunarodna zajednica i danas okreće glavu na drugu stranu, na Ukrajinu, poprište konfrontacije Rusije i Zapada.
"Po Siriju je tragično što je sada izbila ukrajinska kriza", ističe Filips, koji smatra da pogoršanje odnosa Zapada i Rusije neće podstaći Moskvu koja daje čvrstu podršku Asadovom režimu, da ublaži svoje stavove po pitanju Sirije.
Neuspeh pregovora u Ženevi u januaru i februaru, na kojima su se prvi put za tri i po godine okupili predstavnici režima i opozicije, raspršio je diplomatske nade, iako zapadne vlade to negiraju.
Skoro da se ne zna ko protiv koga ratuje...
"Koliko dugo su trajali mirovni pregovori o Vijetnamu? Dejtonski sporazum? Te stvari se ne rešavanju za mesec dana", ukazao je američki državni sekretar Džon Keri.
Ali, uspon džihadista među pobunjenicima, uz podele i gubitak kredibiliteta umerene opozicije, ublažilo je propobunjeničku žestinu Zapadnjaka, koji ne žele "ni Bašara niti islamiste", kaže jedan evropski izvor.
Zapadnjaci su, naime, veoma zabrinuti što stotine njihovih državljana odlazi da se bori u Siriju i radikalizuju se unutar džihadističkih grupa.
"Sirija je dve godine smatrana političkom krizom, a retorika je bila da je Bašar izgubio svaki legitimitet i da treba da ode. Ali, kako se rat nastavljao, prisustvovali smo pojavljivanju grupa povezanih s Al-Kaidom, a Sirija je postala bezbednosna preokupacija", ističe Filips.
Borci su u Siriju stigli iz svih delova sveta
"Prisustvo u Siriji više od 1.000 džihadista iz Evrope ozbiljno zabrinjava zemlje iz kojih dolaze i zato bi službe bezbednosti tih zemalja želele da nastave saradnju sa Sirijom", rekao je jedan zapadni diplomata krajem 2013. godine.
Neimenovani francuski izvor, medjutim, negira to i kaže da "Asad nije partner u borbi protiv terorizma".
Međutim, odlazak sirijskog predsednika što traže Zapadnjaci od početka sukoba, nije na dnevnom redu. Sporazum o hemijskom oružju o čemu su u septembru pregovarali Amerikanci i Rusi kako bi se izbeglo bombardovanje Sirije, ponovo je
dalo legitimitet Asadu, koji je čak najavio da će se verovatno po treći put kandidovati na predsedničkim izborima u junu.
dalo legitimitet Asadu, koji je čak najavio da će se verovatno po treći put kandidovati na predsedničkim izborima u junu.
"Sada je jasno da Asadov pad nije više neizbežan, u šta je veliki broj stručnjaka pre godinu dana verovao", izjavio je početkom marta stručnjak David Gartenštajn-Ros pred američkom parlamentarnom komisijom.
Vojno, ni režim, koji ima podršku Rusije i Irana, niti opozicija, koju naoružavaju dva rivala, Saudijska Arabija i Katar, ne čini se da su na putu da pobede, pa je "najverovatniji scenario da će rat trajati još 10 godina, čak i duže", smatra taj stručnjak.
Moramo najpre suzbiti terorizam: Bašar el Asad
"S obzirom na dosadašnji neuspeh diplomatije, ali i rata, verovatno je da će Sirija godinama biti podeljena na stranu pod kontrolom režima i na stranu pod kontrolom konkurentskih pobunjeničkih frakcija", ocenio je Entoni Kordsman iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Međutim, odustajanje Zapadnjaka koji su "ostavili ključna pitanja akterima u regionu", imaće svoju cenu, upozorio je Adam Backo iz pariskog međunarodnog centra Norija, ukazujući na destabilizirajući efekat miliona sirijskih izbeglica i mladih Zapadnjaka koji odlaze u džihad u Siriji.
"Ako je Sirija daleko za SAD, za nas, Evropljane, ona je naša granica, pa čak i ako razmišljamo o strateškim interesima, iracionalno je da to traje toliko dugo", ", podseća Backo.
11 godina od ubistva Zorana Đinđića
Izvor: B92 
I ovog 12. marta ovaj tragičan događaj biće obeležen nizom manifestacija, po prvi put za poslednih 11 godina - u finišu predizborne kampanje.
Tokom dana godišnjicu ubistva Đinđića, osim njegove Demokratske stranke obeležiće i LDP, članovi Đinđićeve Vlade kao i predstavnici odlazeće Vlade Srbije. Očekuje se da to učiniti i Nova demokratska stranka Borisa Tadića.
Demokratska stranka koju je 1989. godine između ostalih osnovao i Zoran Đinđić je u 11 časova položiti cveće na grob Zorana Đinđića u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. DS, kao i svake godine, organizuje i finale takmičenja "Besede u Zoranovu čast" zajedno sa Fondacijom dr Zoran Đinđić, u 14 časova na Kolarcu.
Za 18 časova zakazana je konvencija DS na Trgu Republike kao i šetnja "medijskom trasom": U 12.30 venac će na spomen ploču na zgradi Vlade Srbije položiti članovi kabineta Zorana Đinđića, predvođeni Zoranom Živkovićem, predsednikom Nove stranke. LDP organizuje "Šetnju za Zorana", koja će početi u 11.00 u Siminoj ulici ispred sedišta te stranke.
Članovi odlazeće Vlade Srbije položiće venac, na spomen ploču na zgradi u Nemanjinoj u 10 časova.
Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25. Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje.
Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.
Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.
Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Kum i Šiptar su ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi.
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena. Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.
Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predsednik Izvršnog odbora. Predsednik DS-a postao je januara 1994. i čelnik stranke ostao je do smrti.
U januaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, iz koalicije "Zajedno". Na zahtev SPO-a, tadašnjeg koalicionog partnera, smenjen je s te dužnosti sedam meseci kasnije. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik prestonice od 1945. godine.
Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Vlada na čijem je čelu bio formirana je 25. januara 2001. Kada je preuzimao tu dužnost, poručio je da će sa novim ministrima uspostaviti demokratske temelje u Srbiji odnosno da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju".
Vlada Zorana Đinđića započela je korenite reforme, socijalne i ekonomske.
Nakon godina nestabilnosti i "zategnutih" i loših odnosa, uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD. Zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a za njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.
Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.
Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.
Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.
Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci koja se kretala ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.
Beograd -- Pre jedanaest godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić.
Foto: Tanjug, Arhiva
Tokom dana godišnjicu ubistva Đinđića, osim njegove Demokratske stranke obeležiće i LDP, članovi Đinđićeve Vlade kao i predstavnici odlazeće Vlade Srbije. Očekuje se da to učiniti i Nova demokratska stranka Borisa Tadića.
Demokratska stranka koju je 1989. godine između ostalih osnovao i Zoran Đinđić je u 11 časova položiti cveće na grob Zorana Đinđića u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. DS, kao i svake godine, organizuje i finale takmičenja "Besede u Zoranovu čast" zajedno sa Fondacijom dr Zoran Đinđić, u 14 časova na Kolarcu.
Za 18 časova zakazana je konvencija DS na Trgu Republike kao i šetnja "medijskom trasom": U 12.30 venac će na spomen ploču na zgradi Vlade Srbije položiti članovi kabineta Zorana Đinđića, predvođeni Zoranom Živkovićem, predsednikom Nove stranke. LDP organizuje "Šetnju za Zorana", koja će početi u 11.00 u Siminoj ulici ispred sedišta te stranke.
Članovi odlazeće Vlade Srbije položiće venac, na spomen ploču na zgradi u Nemanjinoj u 10 časova.
Atentat 12. marta u 12.25
Foto: B92, Arhiva
Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.
Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.
|
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena. Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.
Srbija kao demokratska civilizacija
Pokojni premijer Đinđić bio je jedan od vođa Demokratske opozicije Srbije (DOS) i “5. oktobra”, revolucije koja je sa vlasti zbacila Slobodana Miloševića. DOS je prethodno porazio Miloševića i na saveznim i na republičkim izborima. Ipak, pobeda je morala biti izvojevana na ulici.Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predsednik Izvršnog odbora. Predsednik DS-a postao je januara 1994. i čelnik stranke ostao je do smrti.
U januaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, iz koalicije "Zajedno". Na zahtev SPO-a, tadašnjeg koalicionog partnera, smenjen je s te dužnosti sedam meseci kasnije. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik prestonice od 1945. godine.
Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
|
Vlada Zorana Đinđića započela je korenite reforme, socijalne i ekonomske.
Nakon godina nestabilnosti i "zategnutih" i loših odnosa, uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD. Zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a za njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.
Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.
Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.
Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.
Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci koja se kretala ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.
Nikolić: Da pobede ideje i Srbija o kojoj maštam
BEOGRAD - Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da želi da na prevremenim parlamentarnim izborima pobede ideje i Srbija o kojoj mašta od početka bavljenjem politikom.
Nikolić je, u emisiji "Upitnik" RTS-a, istakao da je njegova procena da su se stekli uslovi za to, da je narod željan prava, pravde i novih radnih mesta.
On je stavio do znanja da očekuje da će najjača snaga posle izbora biti Srpska napredna stranka (SNS), rekavši da će sebi postaviti pitanje da li je dostojan predsednik ako ne može da predvidi situaciju.
Na izborima dosta toga je jasno, rekao je on i naglasio da očekuje da će "sve što govore stranke" biti ostvareno posle izbora.
"Da sam birač ja bih imao lak posao na ovim izborima. Poznajem ljude koji će voditi Srbiju posle izbora, sa mnogima sam politički odrastao, a neki su pored mene politički odrasli", rekao je Nikolić.
On je istovremeno istakao da je predsednik svih građana, ocenivši da je jedini od svih dosadašnjih predsednika koji se tako ponaša.
Takođe je kazao da partija koju je predvodio zaslužuje da sprovede ideje na kojima je do sada radila.
"Ja sam se na svim izborima na kojima sam učestvovao kladio jer su kladionice grešile koliki procenat će moja stranka ili ja osvojiti. Uvek sam dobijao jer sam bivao potcenjen. Današnja analiza jedne velike kladionice govori da će SNS osvojiti 43 odsto", rekao je on objašnjavajući zašto mili da će SNS pobediti a Vučić biti na čelu nove vlade.
Nikolić je, u emisiji "Upitnik" RTS-a, istakao da je njegova procena da su se stekli uslovi za to, da je narod željan prava, pravde i novih radnih mesta.
On je stavio do znanja da očekuje da će najjača snaga posle izbora biti Srpska napredna stranka (SNS), rekavši da će sebi postaviti pitanje da li je dostojan predsednik ako ne može da predvidi situaciju.
Na izborima dosta toga je jasno, rekao je on i naglasio da očekuje da će "sve što govore stranke" biti ostvareno posle izbora."Da sam birač ja bih imao lak posao na ovim izborima. Poznajem ljude koji će voditi Srbiju posle izbora, sa mnogima sam politički odrastao, a neki su pored mene politički odrasli", rekao je Nikolić.
On je istovremeno istakao da je predsednik svih građana, ocenivši da je jedini od svih dosadašnjih predsednika koji se tako ponaša.
Takođe je kazao da partija koju je predvodio zaslužuje da sprovede ideje na kojima je do sada radila.
"Ja sam se na svim izborima na kojima sam učestvovao kladio jer su kladionice grešile koliki procenat će moja stranka ili ja osvojiti. Uvek sam dobijao jer sam bivao potcenjen. Današnja analiza jedne velike kladionice govori da će SNS osvojiti 43 odsto", rekao je on objašnjavajući zašto mili da će SNS pobediti a Vučić biti na čelu nove vlade.
Ne nameravam da podnesem ostavku
Nikolić je rekao, povodom izjave lidera SPS Ivice Dačića da su Srbiji potrebni i predsednički izbori, da nema nameru da podnese ostavku.
On je ocenio da je Dačić kada je to izjavio bio "malo neozbiljan ili iritiran".
Nikolić je podsetio da je raspustio Narodnu Skupštinu kada je Dačić kao premijer rekao da nije zadovoljan svojim radom, te dodao da je od njega zavisilo hoće li biti vanrendih izbora.
U slučaju predsednika, podsteio je Nikolić, raspisivanje izbora zavisi od samog predsednika i njegovog ponašanja.
Naime, Skupština treba najpre da proceni da li je povredio Ustav, pa to mora da potvrdi Ustavni sud jer je on poslednja instanca, ukazao je on.
"Ja nisam povredio Ustav i smatram da odlično vršim svoju funkciju", naveo je Nikolić dodajući da izuzev kritika na njegov izgled niko ne može imati primedbu na to kako obavlja dužnost.
Nikolić je kazao da širom sveta predstavlja Sbriju, ideje koje vlada zastupa, i vraća se sa saznanjem da nas izuzetno cene, što je dokaz šta je Srbija uradila u protekle dve i po godine.
On je podvukao da postoji utvrđeni sistem po kojem treba ići na izbore, a to je da se predsednici biraju svakih pet godina, a skupština četiri.
"Po ugledu na prethodnike trebalo bi neprestano da budem u medijima, da vodim stranku, razgovaram o postavljenjima", rekao je Nikolić dodajući da se "po predsedniku poznaje država".
Nikolić ocenio je večeras da je u Ukrajini došlo do promene vlasti na neprihvatljiv način.
On je rekao da je u mnogim državama došlo do promene vlasti na nacicn koji nije demokratski, nije prihvatljiv za civilizovano društvo.
"Mnogi političari u Srbiji govore o scenarijima koji su nazvani po zemljama ili gradovima. Ne bih voleo ni da nam se ponovi beogradski scenario," rekao je Nikolić.
U Ukrajini, kako je objasnio, jedna grupa ljudi podstaknuta svojom idejom ili sa strane promenila je tok stvari.
U Srbiji smo pokazali da je kada neki ljudi izgube glavu svašta moguće, rekao je on napominjći da ne bi voleo da se posle devetog marta i petog oktobra, još neki mesec bude upamćen po protestima na ulicama
Predsednik je međutim ocenio da u današnjoj Srbiji ukrajinski scenario nije moguć i dodao da posle ovih izbora, koji protiču regularno, nije moguće naći opravdanje da se tako nešto desi, a da i kada bi se našao razlog nije lako odlučiti se na udar na ustavni poredak, bez obzira da li vas neko na to podstiče.
Priče o raznim scenarijima, dodao je, ne potiču od onih koji će biti na vlasti "već onih koji neće".
Upitan da li se kaje zbog uručivanja ordena predsedniku Ukrajine Janukoviču on je rekao da ne vidu u čemu je šef ukrajinske države pogrešio.
"Siguran sam da bi svakom predsedniku Ukrajine koji ne prizna nezavisnost Kosova dao orden Srbije, ako bi to moglo da spreči dalja priznanja", zaključio je on.
Gde je nestala Vojvodina
Iako su se pre raspisivanja izbora vlast i opozicija često svađale oko severne pokrajine, u samoj kampanji je pitanje Vojvodine gurnuto u drugi plan
Zastave Vojvodine, Srbije i Novog Sada ispred Petrovaradinske tvrđave (Foto Tanjug)
„Vojvodina nije krava muzara”, „Tačku na pljačku”, „Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji”, ovo su samo neki od slogana kojima su stranke na nekim ranijim izborima pokušavale da osvoje „vojvođanske” glasove. Ovakvih poruka nije bilo u kampanji za predstojeće parlamentarne izbore, a i o Vojvodini se pričalo znatno manje. Razlog, procenjuju analitičari, treba potražiti u tome što se ne glasa i za pokrajinski parlament i što regionalne stranke najavljuju ili očekuju da će biti deo buduće republičke vlade. Vojvodina će, smatraju analitičari, biti glavna tema na vanrednim pokrajinskim izborima, za koje se veruje da će biti raspisani do kraja godine.
U prethodnom periodu najčešće su se istovremeno održavali izbori na svim nivoima, pa su vojvođanske stranke, bez obzira na to da li na republičkom nivou izlaze u koaliciji s nekom većom strankom ili samostalno, svoju kampanju usmeravale samo na pokrajinu. Da to nije bila loša taktika, pokazuje primer Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je u svakoj kampanji pričala o „vojvođanskim novcima” koji treba da ostanu u pokrajini i uvek uspevala samostalno da uđe u pokrajinski parlament. Na osnovu rezultata na pokrajinskim izborima, Liga je pravila koalicione dogovore oko izbora za Skupštinu Srbije i gotovo uvek dobijala od koalicionih partnera pet sigurnih poslaničkih mesta. Liga, koja se za glasove birača borila porukama „Vojvodina nije krava muzara” i „Tačku na pljačku”, na predstojećim izborima nastupa u koaliciji sa NDS-om Borisa Tadića, uz vrlo blagu retoriku, jer, kako je izjavio Nenad Čanak, Vojvodina zna ko zastupa njene interese i za njih se zalaže u predizbornoj kampanji.
Savez vojvođanskih Mađara na prethodnim parlamentarnim izborima nastupao je sa sloganom „Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji” i veći deo kampanje posvetio je nepostojanju zakona o finansiranju pokrajine i priči o sedam odsto republičkog budžeta koji Vojvodini po Ustavu pripada, a – tvrdio je SVM – pokrajina ga ne dobija. Sada SVM najavljuje da će biti deo buduće republičke vlasti, a za glasove se bori sloganom „Hrabro i odgovorno” i pričom o neophodnim reformama, ubrzanju puta u EU…
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, „manjak Vojvodine” u ovoj kampanji, između ostalog, objašnjava time što Čankova Liga nastupa u „bloku oko Borisa Tadića, koji će, sada je izvesno, biti deo vladajuće koalicije, ako pređu cenzus”. Popov ističe da je SVM jasno rekao da će biti deo buduće vlasti, pa su se „okrenuli svom biračkom telu i obilaze Mađare, tako da će dobiti ono što uvek dobijaju i nema potrebe za pričom o Vojvodini, iako su oni za koncept građanske autonomije Vojvodine”.
Popov dodaje: „Izgleda da svi očekuju drugo poluvreme, a ono će se desiti kada istekne rok od šest meseci, koji je Ustavni sud dao da se izmeni Statut Vojvodine. Po isteku tog roka može se desiti da u vojvođanskom parlamentu ne bude moguće obezbediti dvotrećinsku većinu za izglasavanje promena Statuta, a čak i ako je bude, Skupština Srbije, koja daje poslednju reč, neće ih potvrditi, budući da su se neke stranke povukle iz radne grupe za promenu Statuta. Tako bi se izazvala kriza koja može dovesti do vanrednih pokrajinskih izbora, na šta, po mom mišljenju, naprednjaci i računaju. Tada će Vojvodina doći u prvi plan i koplja će se lomiti oko nje.”
Analitičar Dragomir Anđelković takođe misli da je Vojvodine manje u ovoj kampanji zato što se istovremeno ne održavaju i pokrajinski izbori, „pogotovo sada kada neke vojvođanske stranke, kao LSV, kalkulišu šta posle izbora, pa neće da nameću vojvođansku temu”. Anđelković dodaje: „Oni koji obično u izbornoj kampanji idu s tom autonomaškom pričom, prilično su ćutljivi sada, a jedan od razloga je taj što Čanak ide s Tadićem, koji bi u vladu sa Vučićem. Drugi razlog su neke Čankove kalkulacije, kako bi sutra mogao da promeni partnera u vlasti u Vojvodini.”
I Popov i Anđelković, međutim, smatraju da rezultati Demokratske stranke na predstojećim parlamentarnim izborima na teritoriji Vojvodine, sve i da budu jako loši, neće biti razlog za raspisivanje vanrednih izbora. Obojica, dajući različita objašnjenja, ne očekuju da Bojan Pajtić podnese ostavku i zatraži vanredne izbore. Rezultati parlamentarnih izbora bi, smatraju obojica, ipak mogli uticati na raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora. Anđelković navodi sledeći mogući scenario: „Ukoliko Tadić uđe u novu republičku vladu, mogao bi u pokrajinskom parlamentu da privuče dovoljan broj poslanika DS-a za obaranje Vlade Vojvodine.” Popov kaže da bi SVM, koji je najavio da će biti deo republičke vlasti, i LSV, koji bi mogao da uđe u buduću republičku vladu, mogli da napuste koaliciju na pokrajinskom nivou. Popov dodaje: „Ako bi SVM i LSV napustili koaliciju, mogli bi da formiraju s drugim partnerima vladu koja bi od predsednika Skupštine AP zatražila raspuštanje Skupštine AP i raspisivanje vanrednih izbora. U tom slučaju oni bi bili raspisani.”
U prethodnom periodu najčešće su se istovremeno održavali izbori na svim nivoima, pa su vojvođanske stranke, bez obzira na to da li na republičkom nivou izlaze u koaliciji s nekom većom strankom ili samostalno, svoju kampanju usmeravale samo na pokrajinu. Da to nije bila loša taktika, pokazuje primer Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je u svakoj kampanji pričala o „vojvođanskim novcima” koji treba da ostanu u pokrajini i uvek uspevala samostalno da uđe u pokrajinski parlament. Na osnovu rezultata na pokrajinskim izborima, Liga je pravila koalicione dogovore oko izbora za Skupštinu Srbije i gotovo uvek dobijala od koalicionih partnera pet sigurnih poslaničkih mesta. Liga, koja se za glasove birača borila porukama „Vojvodina nije krava muzara” i „Tačku na pljačku”, na predstojećim izborima nastupa u koaliciji sa NDS-om Borisa Tadića, uz vrlo blagu retoriku, jer, kako je izjavio Nenad Čanak, Vojvodina zna ko zastupa njene interese i za njih se zalaže u predizbornoj kampanji.
Savez vojvođanskih Mađara na prethodnim parlamentarnim izborima nastupao je sa sloganom „Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji” i veći deo kampanje posvetio je nepostojanju zakona o finansiranju pokrajine i priči o sedam odsto republičkog budžeta koji Vojvodini po Ustavu pripada, a – tvrdio je SVM – pokrajina ga ne dobija. Sada SVM najavljuje da će biti deo buduće republičke vlasti, a za glasove se bori sloganom „Hrabro i odgovorno” i pričom o neophodnim reformama, ubrzanju puta u EU…
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, „manjak Vojvodine” u ovoj kampanji, između ostalog, objašnjava time što Čankova Liga nastupa u „bloku oko Borisa Tadića, koji će, sada je izvesno, biti deo vladajuće koalicije, ako pređu cenzus”. Popov ističe da je SVM jasno rekao da će biti deo buduće vlasti, pa su se „okrenuli svom biračkom telu i obilaze Mađare, tako da će dobiti ono što uvek dobijaju i nema potrebe za pričom o Vojvodini, iako su oni za koncept građanske autonomije Vojvodine”.
Popov dodaje: „Izgleda da svi očekuju drugo poluvreme, a ono će se desiti kada istekne rok od šest meseci, koji je Ustavni sud dao da se izmeni Statut Vojvodine. Po isteku tog roka može se desiti da u vojvođanskom parlamentu ne bude moguće obezbediti dvotrećinsku većinu za izglasavanje promena Statuta, a čak i ako je bude, Skupština Srbije, koja daje poslednju reč, neće ih potvrditi, budući da su se neke stranke povukle iz radne grupe za promenu Statuta. Tako bi se izazvala kriza koja može dovesti do vanrednih pokrajinskih izbora, na šta, po mom mišljenju, naprednjaci i računaju. Tada će Vojvodina doći u prvi plan i koplja će se lomiti oko nje.”
Analitičar Dragomir Anđelković takođe misli da je Vojvodine manje u ovoj kampanji zato što se istovremeno ne održavaju i pokrajinski izbori, „pogotovo sada kada neke vojvođanske stranke, kao LSV, kalkulišu šta posle izbora, pa neće da nameću vojvođansku temu”. Anđelković dodaje: „Oni koji obično u izbornoj kampanji idu s tom autonomaškom pričom, prilično su ćutljivi sada, a jedan od razloga je taj što Čanak ide s Tadićem, koji bi u vladu sa Vučićem. Drugi razlog su neke Čankove kalkulacije, kako bi sutra mogao da promeni partnera u vlasti u Vojvodini.”
I Popov i Anđelković, međutim, smatraju da rezultati Demokratske stranke na predstojećim parlamentarnim izborima na teritoriji Vojvodine, sve i da budu jako loši, neće biti razlog za raspisivanje vanrednih izbora. Obojica, dajući različita objašnjenja, ne očekuju da Bojan Pajtić podnese ostavku i zatraži vanredne izbore. Rezultati parlamentarnih izbora bi, smatraju obojica, ipak mogli uticati na raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora. Anđelković navodi sledeći mogući scenario: „Ukoliko Tadić uđe u novu republičku vladu, mogao bi u pokrajinskom parlamentu da privuče dovoljan broj poslanika DS-a za obaranje Vlade Vojvodine.” Popov kaže da bi SVM, koji je najavio da će biti deo republičke vlasti, i LSV, koji bi mogao da uđe u buduću republičku vladu, mogli da napuste koaliciju na pokrajinskom nivou. Popov dodaje: „Ako bi SVM i LSV napustili koaliciju, mogli bi da formiraju s drugim partnerima vladu koja bi od predsednika Skupštine AP zatražila raspuštanje Skupštine AP i raspisivanje vanrednih izbora. U tom slučaju oni bi bili raspisani.”
Dačić se distancirao od Slobe, ali i danas pominje Miru
Na osmu godinu od smrti osnivača SPS-a i predsednika SRJ Milošević je ipak diskretno upotrebljen u predizborne svrhe
Požarevac: počast Slobodanu Miloševiću odali Aleksandar Vulin, Mira Dragović, Milutin Mrkonjić i Miomir Ilić Foto Tanjug
Osmu godišnjicu od smrti Slobodana Miloševića, posetom njegovom grobu u Požarevcu, kao i svih prethodnih godina, obeležili su isti ljudi: Milutin Mrkonjić, potpredsednik SPS-a, Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista i ministar zadužen za KiM i delegacija radikala. Predizborna kampanja, čini se, nije uticala na Ivicu Dačića, lidera SPS-a, koji je partiju distancirao od njenog osnivača, da se pojavi na njegovom grobu, mada to nije radio pre. Miloševićevi lik i delo su, ipak, upotrebljeni u predizborne svrhe, iako diskretno.
Dačić je distanciranje SPS-a započeo još dok je Milošević bio živ, pritvoren u Haškom tribunalu. U njegovom odsustvu, vođena je žestoka bitka za prevlast u partiji, čak je i Miloševićeva sahrana poslužila za obračun protivnika. Tako je Milorad Vučelić, koji se pitao za sve, pa i za to ko može da bude u dvorištu Miloševićeve kuće dok telo bude spuštano u grob, odlučio da Dačić ne bude na tom spisku. Dačić je kasnije ubedljivo pobedio Vučelića na partijskim izborima. Vučelić je napustio SPS, a Dačić uoči svake godišnjice od Miloševićeve smrti objašnjava kako ne ide na pomen zato što nije prisustvovao sahrani. I baš uvek podseti kako je lično on zaslužan što je SPS preživeo posle 5. oktobra 2000. godine i kako je reformisao partiju…
To je učinio i sada, pa je u „Utisku nedelje” kazao: „Mi smo bili skinuti s brojnog spiska posle 5.oktobra. Naša partija postoji zahvaljujući meni, ja sam je podigao iz smrti politikom reformi…”
Partija se toliko promenila da socijalisti iz Obrenovca nisu hteli da glasaju za predlog odbornika Vulinovog Pokreta socijalista da se Slobodanu Miloševiću postavi spomen-ploča. I dok je po Milutinu Mrkonjiću, potpredsedniku SPS-a, takve trebalo izbaciti iz partije, po Dačićevoj oceni, oni su postupili ispravno, jer „na Trgu Zorana Đinđića nije mesto spomen-ploči Slobodanu Miloševiću.” Prema nezvaničnim informacijama, jedini razlog što obrenovački socijalisti nisu glasali za spomen-ploču, bio je taj što je predlog došao od Aleksandra Vulina, koga u SPS-u baš i ne podnose. Vulinovi socijalisti bili su zgroženi ovim „sramotnim gestom”, a u saopštenju izdatom tim povodom nisu propustili da napišu da su „predlog odbornika Pokreta socijalista podržali svi odbornici Srpske napredne stranke”. Vulinov Pokret socijalista, inače, na predstojećim izborima, učestvuje na listi SNS-a.
Dačić stalno ističe da ovaj SPS nema ništa zajedničko sa onim Miloševićevim, da je zaslužan, što nije netačno, za približavanje Srbije EU… Međutim, iako je u pomenutom „Utisku nedelje” pričao kako ne želi da zloupotrebljava Slobodana Miloševića da bi gradio svoj rejting i da Socijalistička partija Srbija nije bila isto što i Slobodan Milošević, on je, ipak, pomenuo kako je razgovarao sa Mirom Marković u Moskvi: „Mira mi je rekla da gradim svoj identitet. I ja gradim svoj identitet, ne treba našu partiju da vezuju za prošlost.” Nije zgoreg, u predizbornoj kampanji, pomenuti razgovor sa Mirom, ima onih koje bi to moglo opredeliti da glasaju za Dačićev SPS, na primer, oni koji su i juče bili na Miloševićevom grobu.
Dačić tamo nije bio, ali je baš juče novinarima u Beogradu objašnjavao da „posle 14 godina treba konačno da se zna da li porodica Slobodana Miloševića može da se vrati u Srbiju”. On je naveo da je o tome 2008. godine razgovarao s Borisom Tadićem, predsednikom Srbije i DS-a i da u rešavanju statusa porodice Milošević ne vidi ništa sporno”.
Milutin Mrkonjić je, kao i svake godine, juče položio cveće na Miloševićev grob i izjavio da od sadašnjeg državnog vrha očekuje da omogući Miloševićevoj porodici povratak u zemlju. Mrkonjić je rekao:„Država bi Miloševiću za sve ono što je uradio za nju trebalo da se oduži, kroz ulicu koja bi nosila njegovo ime ili na neki drugi način.
I Aleksandar Vulin je, kao i svake godine, juče položio venac na Miloševićev grob. Tamo je izjavio: „Milošević je vodio Srbiju u teškim vremenima, kada je njen opstanak bio doveden u pitanje. Milošević je umeo da pogreši u izboru svojih prijatelja i nisu svi njegovi prijatelji bili njegovi prijatelji ni prijatelji Srbije, ali zato su ga neprijatelji nepogrešivo birali. Svi Miloševićevi neprijatelji bili su istinski neprijatelji prvo Srbije, pa onda i njega.”
Na jučerašnji dan oglasio se i prijatelj Slobodana Miloševića i Mire Marković, Hadži Dragan Antić, rekavši da ne veruje da će Ivica Dačić omogućiti povratak članovima Miloševićeve porodice u Srbiju. On je za „Betu”, izjavio: „Dačić je imao prilike toliko godina da to uradi, pa nije uradio. Ne verujem da će se to dogoditi, niti bih savetovao njima da se vrate u Srbiju zato što nisu bezbedni.”
M. Čekerevac
Jovo Bakić: Izbori 16. marta – „i tačka”
Naprosto se „opozicione” stranke utrkuju koja će se više vođi SNS-a dodvoriti
Ostalo je još nekoliko dana do izbora. Nikada predizborna kampanja nije bila dosadnija. Unapred se zna da će oko tri petine građana izaći na izbore, a da će oko dve petine građana glasati za SNS. Činjenica da tri petine građana, ipak, nije za SNS ne znači puno, jer dve petine njih tome ne pridaje nikakvu važnost. Da pridaju, izašli bi na izbore da pobedu SNS-a ne dozvole. Ovako, ako se posle budu bunili kako im je loše, može im se kazati da su zaslužili da im tako i bude.
Pri tome, od one preostale petine građana koji budu izašli na izbore dobar deo će glasati za Vučića, a da toga nisu ni svesni. Naime, ova predizborna kampanja ući će u istoriju kao jedinstvena utoliko ukoliko je malo koja tobože opoziciona stranka kritikovala najjaču stranku u vlasti; svi napadaju SPS, jer umesto socijalista, nadaju se vajni opozicionari, ugnezdiće se u vlasti s naprednjacima oni. I TAČKA.
Doista, tužna je slika takozvane opozicije u Srbiji. Naprosto se „opozicione” stranke utrkuju koja će se više vođi SNS-a dodvoriti; a trka je mrtva. Tako, LDP, predvođen genijalnim poslovnim čovekom – Čedo, spasioče, „Fidelinka” ti kliče – koji je doduše dar za poslovanje otkrio tek pošto je postao političar, originalno ponavlja: „posao, posao, posao”. I TAČKA. Kako se ove originalne ideje u zemlji u kojoj je 25 odsto radno aktivnog stanovništva nezaposleno, dok je svaki drugi ispod 30. godine takođe nezaposlen, nijedan drugi političar nije dosetio?! Pa još veli da će s Vučićem ući u koaliciju samo ako i ovaj počne da ponavlja ovaj neverovatni politički izum, jer bi to značilo da je prihvatio originalni program LDP-a. A Vučić je, istini za volju, još ranije počeo da probija uši svima kako će se boriti za nova radna mesta taman kao i protiv kriminala i korupcije. Lepo, ali šta bi s višegodišnjim ministrom unutrašnjih poslova i njegovim najbližim saradnicima za koje je procurelo da neobično vole banane? Zbog odgovora na ovo pitanje ne treba Aleksandru Vučiću verovati. Ne može se voditi borba protiv kriminala i korupcije polovično. Vučić bi rekao: „I TAČKA”. Uzgred, odurna je ta autoritarna težnja srbijanskih političara da posle svojih mudrosti kažu: „i tačka”. Vučić tu nije jedini...
No, nije ni LDP jedini koji se SNS-u dodvorava, nadajući se da će zauzeti mesto SPS-a, već je tu i Tadićev zeleni NDS. Prvi saradnik negdašnjeg predsednika Srbije, koji sebi dozvoli da prvo televizijski duel a onda i izbore izgubi od veleučenoga Tomislava Nikolića, Miki Rakić, u ovim je novinama, još pre no što je stranka osnovana, predlagao staroj (nije dobra, ali je, barem, opoziciona, što u ovoj situaciji nije mala stvar) Demokratskoj stranci da zajedno s naprednjacima „preuzme odgovornost” (kako se to danas eufemistički veli za strateško zaposedanje fotelja) za reformski put Srbije. Blago građanima s ovakvim reformatorima i borcima protiv kriminala! Naime, SPS je dobar bio prvo demokratama, dok je Miki Rakić koordinisao službe bezbednosti, a dobar je bio i biće i SNS-u nakon izbora, dok Aca Vučić to isto čini. Istovremeno, tabloidi (s kojima, naravno, Vučić nema ništa) razapinju Dačića na krst. Sam Dačić, odnosno njegovi socijalisti, kune se u Vučića i sa velikih panoa veli: „Dačić.” Pohvalio se pre neki dan, javno, da je ono „I TAČKA”, Čeda Jovanović od njega „drpio”. Eto, kad tu marketinšku mudrost vispreni Žitorađanin, koji je „jedan od nas”, nije na vreme patentirao... I TAČKA.
Razume se, Mlađan Dinkić je na vlast već više od deset godina pretplaćen. Ako mu građani daju poverenje, biće i on uz mudroga Vođu. Srbima i Srbiji je potrebno saglasje političara za sprovođenje reformi, samo to autor ovog teksta ne razume. I TAČKA. Dačić. Čeda. Boris. Dinkić ne kaže „tačka”, on kaže da „zna MMF kao zlu paru”, i veli da bi pravio od paprika ajvar. Odlična ideja, ali šta mu je smetalo da je ostvari u proteklih desetak godina?
Sam Aleksandar Vučić ubeđuje da su svi drugi uz „tajkune”, a jedini se on navodno bori protiv tajkuna. Zanimljivo, naročito u svetlu činjenice da su mu dvoje Karića na izbornoj listi. Šta, pak, reći o raznim drugim naprednim bogatašima? Zar građani zaista nisu uočili ko ima najviše reklama, (ne)zakupljenih minuta na svim mogućim televizijama, naslovnih strana u svim mogućim novinama, panoa itd? Takođe, zar građani ne uviđaju ko uređuje tabloide i elektronska sredstva masovnog opštenja i koga se novinari u Srbiji plaše? Za sve to potrebni su, uz moć, i novac. Otkud oni dolaze? Od friziranih računa za struju i infostan? Od bogataša?
Pluta Beograd na vodi, baš kao i cela Srbija. Ne smeju potonuti. Ne sme biti tačka!
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Pri tome, od one preostale petine građana koji budu izašli na izbore dobar deo će glasati za Vučića, a da toga nisu ni svesni. Naime, ova predizborna kampanja ući će u istoriju kao jedinstvena utoliko ukoliko je malo koja tobože opoziciona stranka kritikovala najjaču stranku u vlasti; svi napadaju SPS, jer umesto socijalista, nadaju se vajni opozicionari, ugnezdiće se u vlasti s naprednjacima oni. I TAČKA.
Doista, tužna je slika takozvane opozicije u Srbiji. Naprosto se „opozicione” stranke utrkuju koja će se više vođi SNS-a dodvoriti; a trka je mrtva. Tako, LDP, predvođen genijalnim poslovnim čovekom – Čedo, spasioče, „Fidelinka” ti kliče – koji je doduše dar za poslovanje otkrio tek pošto je postao političar, originalno ponavlja: „posao, posao, posao”. I TAČKA. Kako se ove originalne ideje u zemlji u kojoj je 25 odsto radno aktivnog stanovništva nezaposleno, dok je svaki drugi ispod 30. godine takođe nezaposlen, nijedan drugi političar nije dosetio?! Pa još veli da će s Vučićem ući u koaliciju samo ako i ovaj počne da ponavlja ovaj neverovatni politički izum, jer bi to značilo da je prihvatio originalni program LDP-a. A Vučić je, istini za volju, još ranije počeo da probija uši svima kako će se boriti za nova radna mesta taman kao i protiv kriminala i korupcije. Lepo, ali šta bi s višegodišnjim ministrom unutrašnjih poslova i njegovim najbližim saradnicima za koje je procurelo da neobično vole banane? Zbog odgovora na ovo pitanje ne treba Aleksandru Vučiću verovati. Ne može se voditi borba protiv kriminala i korupcije polovično. Vučić bi rekao: „I TAČKA”. Uzgred, odurna je ta autoritarna težnja srbijanskih političara da posle svojih mudrosti kažu: „i tačka”. Vučić tu nije jedini...
No, nije ni LDP jedini koji se SNS-u dodvorava, nadajući se da će zauzeti mesto SPS-a, već je tu i Tadićev zeleni NDS. Prvi saradnik negdašnjeg predsednika Srbije, koji sebi dozvoli da prvo televizijski duel a onda i izbore izgubi od veleučenoga Tomislava Nikolića, Miki Rakić, u ovim je novinama, još pre no što je stranka osnovana, predlagao staroj (nije dobra, ali je, barem, opoziciona, što u ovoj situaciji nije mala stvar) Demokratskoj stranci da zajedno s naprednjacima „preuzme odgovornost” (kako se to danas eufemistički veli za strateško zaposedanje fotelja) za reformski put Srbije. Blago građanima s ovakvim reformatorima i borcima protiv kriminala! Naime, SPS je dobar bio prvo demokratama, dok je Miki Rakić koordinisao službe bezbednosti, a dobar je bio i biće i SNS-u nakon izbora, dok Aca Vučić to isto čini. Istovremeno, tabloidi (s kojima, naravno, Vučić nema ništa) razapinju Dačića na krst. Sam Dačić, odnosno njegovi socijalisti, kune se u Vučića i sa velikih panoa veli: „Dačić.” Pohvalio se pre neki dan, javno, da je ono „I TAČKA”, Čeda Jovanović od njega „drpio”. Eto, kad tu marketinšku mudrost vispreni Žitorađanin, koji je „jedan od nas”, nije na vreme patentirao... I TAČKA.
Razume se, Mlađan Dinkić je na vlast već više od deset godina pretplaćen. Ako mu građani daju poverenje, biće i on uz mudroga Vođu. Srbima i Srbiji je potrebno saglasje političara za sprovođenje reformi, samo to autor ovog teksta ne razume. I TAČKA. Dačić. Čeda. Boris. Dinkić ne kaže „tačka”, on kaže da „zna MMF kao zlu paru”, i veli da bi pravio od paprika ajvar. Odlična ideja, ali šta mu je smetalo da je ostvari u proteklih desetak godina?
Sam Aleksandar Vučić ubeđuje da su svi drugi uz „tajkune”, a jedini se on navodno bori protiv tajkuna. Zanimljivo, naročito u svetlu činjenice da su mu dvoje Karića na izbornoj listi. Šta, pak, reći o raznim drugim naprednim bogatašima? Zar građani zaista nisu uočili ko ima najviše reklama, (ne)zakupljenih minuta na svim mogućim televizijama, naslovnih strana u svim mogućim novinama, panoa itd? Takođe, zar građani ne uviđaju ko uređuje tabloide i elektronska sredstva masovnog opštenja i koga se novinari u Srbiji plaše? Za sve to potrebni su, uz moć, i novac. Otkud oni dolaze? Od friziranih računa za struju i infostan? Od bogataša?
Pluta Beograd na vodi, baš kao i cela Srbija. Ne smeju potonuti. Ne sme biti tačka!
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Radoman: Za šta je namenjen kredit od UAE?
Vlada Srbije je na svaki dinar uložen u Vojvodinu ulagala 17 dinara u ostatak Srbije
Vojvođanski sekretar za finansije Zoran Radoman izjavio je da javnost u Srbiji mora da zna za šta je namenjen kredit od milijardu američkih dolara, koji je Vlada Srbije uzela od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i ocenio da taj kredit predstavlja još jedno zaduživanje koje ne rešava lošu situaciju u državi.
Radoman je u saopštenju za javnost upitao da li je taj kredit namenjen za projekat „Beograd na vodi“ ili za neki drugi projekat i zatražio da javnost bude upoznata s tim kako i na koji način će UAE biti uključeni u projekat „Beograd na vodi“.
Podsetio je da je pre više od godinu dana „na velika zvona“ bila objavljena kupovina poljoprivrednih preduzeća i zakup zemlje od strane arapskih partnera, ali to do danas nije realizovano.
„Zato je realizovana prodaja partneru iz UAE, hotela ispod cene. Isto tako je prodat JAT, a da nismo sigurni šta smo prodali, jer nije prethodno popisana imovina). Ugovori o ovim poslovima nisu stavljeni na uvid ovdašnjoj javnosti, već su poznati samo uskom krugu pregovarača iz dve zemlje“, rekao je Radoman.
On je odbacio kritike pojedinih političara da je Vojvodina najnerazvijeniji region u Srbiji i rekao da zvanični podaci govore upravo suprotno, odnosno da je Vojvodina najrazvijenija.
„Baš oni koji su najglasniji u iskrivljivanju slike o razvijenosti Vojvodine pokušavaju da je i naprave takvom. Odlazeća Vlada Srbije je na svaki dinar uložen u Vojvodinu ulagala 17 dinara u ostatak Srbije“, naveo je Radoman i optužio vlasti da žele da uspore razvoj pokrajine.
On je podsetio da je svojom Uredbom Vlada Srbije opštine u Vojvodini razvrstala tako da je jasno da je Vojvodina kao region najrazvijenija u Srbiji.
Uredbom je 13 opština u Vojvodini razvrstano u nadprosečno razvijene, a svega 10 van Vojvodine, u drugu grupu po razvijenosti razvrstano je 15 vojvođanskih opština i 20 iz centralne Srbije, u treću grupu 14, a u četvrtu – nedovoljno razvijene – tri opštine iz Vojvodine i 70 iz ostatka Srbije, dok su u grupu opština koje su oznacene kao devastirana područja razvrstane 23 opštine, a ni jedna iz Vojvodine, naveo je Radoman.
Prema njegovim rečima, samo Beogradski region ima zarade više od republičkog proseka, dok je Vojvodina svega dva do tri odsto ispod tog proseka, a ostali regioni su daleko ispod proseka.
„Beogradski region je iznad proseka jer je u njemu kao centru skoncentrisan državni aparat, sedište je finansijskih institucija, banaka, trgovačkih i konsalting firmi, uglavnom, neproizvodinih delatnosti u kojima su zarade najveće“, kazao je Radoman.
Dodao je da za razliku od toga Vojvodina ima najveći broj zaposlenih u proizvodnim delatnostima, poput poljoprivrede, industrije i rudarstva, zatim u uslugama, gde su zarade po pravlu niže.
Radoman je podseto da je početkom ove godine Američka agencija za kreditni rejting snizila kreditni rejting Srbije, ali je i pored toga britanski Fajnenšel tajms (Financial Times) Vojvodini dodelio priznanje za region pogodan za ulaganja.
(Autonomija)
Пријавите се на:
Постови (Atom)