четвртак, 27. фебруар 2014.
Vojvođanska partija o desetogodišnjici vojvođanske zastave
U petak se navršava i 40 godina od usvajanja Ustava Vojvodine u SFRJ
Vojvođanska partija ocenila je danas, povodom 10. godišnjice otkako je Skupština Vojvodine usvojila zastavu te pokrajine, da nije dovoljno slaviti i obeležavati današnji datum, već se treba neprestano zalagati za promenu ustavnog položaja Vojvodine.Ta stranka je u saopštenju za javnost ocenila da političke partije koje su na vlasti u Vojvodini u poslednjh 14 godina nisu učinile dovoljno kako bi građani te pokrajine ostvarili svoja prava.
Vojvođanska partija je ponovila da se zalaže da Vojvodina treba da ima status republike unutar Srbije i dodala da „sa ponosom širi zastavu Vojvodine“.
Ta stranka je podsetila da će se sutra, 28. februara, navršiti i 40 godina od usvajanja prvog Ustava Vojvodine, unutar bivše SFR Jugoslavije.
(Autonomija)
Dačić: Nemamo ništa protiv autonomije Vojvodine
Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i premijer u ostavci izjavio je danas da koalicija SPS-PUPS-JS nema ništa protiv autonomije Vojvodine.
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap "Nemamo ništa protiv autonomije Vojvodine. Vojvodina ima svoje specifičnosti, ima potrebe da te specifičnosti budu koordinisane kroz određene institucije, ima neke svoje nadležnosti, da ima neki svoj sistem regionalne vlasti. Autonomija Vojvodine nije autonomija protiv Srbije, nego autonomija u Srbiji", kazao je Dačić na predizbornu skupu u Apatinu.
Kako se navodi u saopštenju SPS-a, Dačić je rekao da se "Kosovo i cela Srbija danas ne brane puškom, nego glavom, a uspeh zavisi od toga koliko čega imate u glavi".
Lider socijalista je rekao da je ovih dana prvo bio u Sočiju, gde se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, pa u Londonu gde je razgovarao o investicijama u Srbiju, a zatim na Hilandaru, dodajući da se, dok je bio van zemlje, za to vreme u Srbiji o njemu pričalo svašta, a to "valjda vidi onaj ko treba da vidi" .
"Uvek ću se boriti za to da Srbija bude poštovana kao što je bila u vreme Nemanjića", rekao je Dačić, ističući da svaki Srbin koji poštuje istoriju i tradiciju svoje zemlje treba da zna "značaj Kosova, golgotu Krfa i značaj Hilandara".
Govoreći o ekonomskoj politici Dačić je rekao da je u Srbiji posle bombardovanja bilo 2,5 miliona zaposlenih, a da ih je danas između 1,7 i 1,8 miliona, zapitavši se kakve su to ekonomske reforme u kojima je zaposlenih sve manje i manje.
"Hoćemo EU, ali hoće u EU 21. veka, jer ovo što nam predlažu neki ekonomski stručnjaci je srednji vek, bar kada se radi o pravima radnika", kazao je Dačić.
On je ocenio da tema penzionera uopšte ne bi bila toliko važna da nema saveza s Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).
"Mi smo postigli da se o njoj raspravlja kao veoma važnom odnosu prema jednoj kategoriji stanovništva čije interese do sada nije imao ko da brani. To je postala zvanična državna politika Srbije, a ta politika predstavlja jednu socijalnu dimenziju za koju se malo koja druga stranka u Srbiji bori. Zato je veoma važno, kada je o penzionerima reč, šta je Jovan Krkobabić kao predsednik uradio za penzionere", naveo je Dačić.
Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a, ocenio je da "svi oni koji su socijalno ugroženi, koji rade u javnom sektoru, svi penzioneri, mogu posle 16. marta da budu bezbrižni".
Predsednik Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković Palma rekao je da se mora pomoći da poljoprivrednim proizvođačima da najmanje godinu dana pre setve znaju šta da seju, kolika cena će biti njihovih proizvoda i da im se na vreme isplati ono što prodaju.
MILOŠEVIĆ JE OBARAO ANTU, VUČIĆ RADULOVIĆA, POSLEDICE ZNAMO
Ante Marković
| Ante Marković | |
|---|---|
 Ante Marković, poslednji premijer SFRJ |
Ante Marković (Konjic, Bosna i Hercegovina, 25. 11. 1924. - Zagreb, 28. 11. 2011), bio je poslednji predsednik Saveznog izvršnog veća (SIV) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 1954. godine.
Godine 1986. imenovan je za Predsednika predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske, zamenivši na toj funkciji Emu Derosi-Bjelajac. Na toj je dužnosti ostao do 1988, kada ga je zamenio Ivo Latin.
Predsednikom Saveznog izvršnog veća, dakle de facto premijerom SFRJ, imenovan je marta 1989. godine, nakon ostavke Branka Mikulića. Krajem 1989. godine pokrenuo je ambiciozan program ekonomskih reformi, dotad neviđenih u SFRJ, koje se uključivale i stabilizaciju dinara, kao i privatizaciju putem dodele akcija radnicima. Rezultat je bio zaustavljanje inflacije, koja je uzela maha tokom osamdesetih godina 20. veka, kao i brzo i značajno, premda kratkotrajno, povećanje životnog standarda. To je Markovića u tom trenutku učinilo jednim od najpopularnijih političara u jugoslovenskoj istoriji.
Marković je svoju popularnost dugovao svom imidžu novog, modernog političara zapadnog stila. Takođe je održavao popularnost time što je ostajao po strani sve većih sukoba unutar Saveza komunista Jugoslavije i što je pokušavao da posreduje u sukobima između pojedinih jugoslovenskih republika.
Kada se SKJ raspao januara 1990. godine, Marković se mogao osloniti samo na sopstvenu popularnost i uspeh svojih ekonomskih reformi. Jula 1990. godine osnovao je Savez reformskih snaga Jugoslavije, političku partiju koja ja podržavala njegove ekonomske reforme i zalagala se za evolutivnu reformu celokupnog društvenog i državnog uređenja SFRJ.
Ovaj Markovićev program reformi, međutim, ubrzo je sabotirala vlada Slobodana Miloševića, a savezna vlada je bila dodatno oslabljena separatističkim pokretima u Sloveniji i Hrvatskoj. Tokom poslednjih meseci svog mandata Marković je pokušavao da pronađe kompromis između ove dve republike s jedne strane, i Srbije i Crne Gore s druge strane, koje su tražile da Jugoslavija opstane kao snažna federacija. Međutim, njegovi napori nisu urodili plodom, iako su ih podržavale nove demokratske vlasti u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, prvenstveno zato što se Jugoslovenska narodna armija (JNA), za koju bi se očekivalo da bude njegov najveći saveznik, svrstala uz Miloševića i srpsko nacionalističko vođstvo.
Marković je ostao na dužnosti i posle izbijanja rata, premda je već ranije izgubio kontrolu nad JNA i nad svim drugim polugama vlasti u federaciji.
Dana 20. decembra 1991. na konferenciji za štampu Ante Marković je "vratio mandat" građanima Jugoslavije, rekavši da ne postoji više nijedan državni organ u Jugoslaviji kome bi se mogla podneti ostavka.
Nakon toga nestao je iz javnog života jugoslovenskih država i posvetio se poslovnoj karijeri. Godine 2003. nastupio je kao svedok optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, nakon čega je dao intervju zagrebačkom nedeljniku Globus, gde je izjavio kako su mu i Tuđman i Milošević potvrdili da su se marta 1991. godine u Karađorđevu dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine.
ŠEST I PO GODINA: Dok lekar dobije posao u Srbiji zaboravi kako se leče ljudi
Suzana Lakić |
Doktor medicine u Srbiji teže će naći zaposlenje nego istoričar umetnosti, nastavnik, politikolog ili inženjer metalurgije.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, doktor opšte medicine na posao u proseku čeka 6,4 godina. Na birou ne prolaze bolje ni stomatolozi koji se za radno mesto moraju strpiti 5,8 godina, ali ni nastavnici u osnovnim školama.
Za takva zvanja potrebno je sedeti u amfiteatru od četiri do šest godina.
Ivana M. iz Beograda je diplomirala 2009. Za posao doktora medicine konkurisala je čak 15 puta u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu, ali i po jednom u KBC Zvezdara i Zemun. Na konkurse Ministarstva zdravlja ili NZS prijavljivala se i za radno mesto u bolnici u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, ali i u Golupcu.
Ivana M. iz Beograda je diplomirala 2009. Za posao doktora medicine konkurisala je čak 15 puta u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu, ali i po jednom u KBC Zvezdara i Zemun. Na konkurse Ministarstva zdravlja ili NZS prijavljivala se i za radno mesto u bolnici u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, ali i u Golupcu.
- Još nisam digla ruke, ali sada gledam i oglase koji traže promotere lekova - kaže naša sagovornica.
Specijalista plastične hirurgije traži posao manje od dva i po meseca. Na listi profesija koje se lakše udomljavaju su i pedijatri, anesteziolozi, farmaceuti. Svi oni na posao ne čekaju duže od pola godine, a ovakvu šansu imaju i dobri poznavaoci informatičkih delatnosti.
Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu, krivi državu jer nema pravih kvota koje će pokazati realnu potrebu za profesijama.
- Prepisujemo kvote iz stare SFRJ koja je imala više od 20 miliona stanovnika. Potreba za kadrovima i njihovo školovanje sagledava se ofrlje i zato ne znamo koliko nam treba ekonomista ili pravnika - kaže Kovačević za “Blic” i dodaje da su lekari posebna priča jer mi država traži specijalizaciju, čiji početak uslovljava dvogodišnjim iskustvom.
Kostić - većinski vlasnik AIK banke
Izvor: B92
Beograd -- Kompanija Sunoko, koja posluje u okviru MK Grupe Miodraga Kostića, postala je vlasnik 50,37 odsto akcija niške AIK banke, potvrđeno je za B92.
Foto: Beta
Sunoko je 4. februara objavio je ponudu za preuzimanje do 100 akcija AIK banke, po pojedinačnoj ceni od 1.635, a ponuda je okončana 24. februara.
Sunoko je prethodno posedovao 37,9 odsto akcija te niške banke, što znači da je tokom 20 dana trajanja ponude za preuzimanje, kompanija uspela da otkupi 12,46 odsto akcija.
Po ponuđenoj ceni od 1.635 dinara po akciji, taj paket je Kostićevu firmu koštao 16 miliona evra.
Pre ponude za preuzimanje, najveći pojedinačni akcionar AIK banke bila je sa udelom od 20,35 odsto Poljoprivredna banka Grčke (Agricultural Bank od Greace).
Pri ceni akcija od 1.635 dinara tržišna kapitalizacija AIK banke iznosi 14,8 milijardi dinara (127,6 miliona evra).
Predsednik Upravnog odbora AIK banke je Miodrag Kostić, a na čelu Izvršnog odbora je Vladimir Čupić.
Dobit AIK banke u 2012. godini bila je 3,64 milijarde dinara, a dobit pre oporezivanja za prvih devet meseci 2013. godine bila je milijardu i po dinara.
Po ponuđenoj ceni od 1.635 dinara po akciji, taj paket je Kostićevu firmu koštao 16 miliona evra.
Pre ponude za preuzimanje, najveći pojedinačni akcionar AIK banke bila je sa udelom od 20,35 odsto Poljoprivredna banka Grčke (Agricultural Bank od Greace).
Pri ceni akcija od 1.635 dinara tržišna kapitalizacija AIK banke iznosi 14,8 milijardi dinara (127,6 miliona evra).
Predsednik Upravnog odbora AIK banke je Miodrag Kostić, a na čelu Izvršnog odbora je Vladimir Čupić.
Dobit AIK banke u 2012. godini bila je 3,64 milijarde dinara, a dobit pre oporezivanja za prvih devet meseci 2013. godine bila je milijardu i po dinara.NAPREDNJACI NAJAGRESIVNIJI
Predizborna Srbija: Partijski anketari zvone na sva zvona
U Srbiji se kampanja od vrata do vrata, inače poznata u svetu više decenija, tek se odnedavno prakticira, gradjani nisu upoznati kakva su im prava i dokle partije mogu da idu u remećenju privatnosti, i to doživaljavaju kao jednu od perfidnih metoda zastrašivanja. U javnosti se postavlja pitanje da li se zloupotrebljavaju, sa jedne strane podaci do kojih partije dolaze anketiranjem gradjana, sa druge podaci koje partije koriste, a koje ne bi smele da budu dostupne nikome drugome osim državnih organa. Šta je sa zagarantovanom tajnošću izbora, ako partije unapred prave spiskove svojih glasača?
Ovo što će vam ispričati novinarka Gordana Suša, u ovom slučaju u ulozi građanke, verovatno se slično dogodilo ili će se dogoditi ne malom broju porodica u Srbiji.
U jednom danu, kaže naša sagovornica, njena porodica je doživela pravu invaziju partijskih anketara iz redova Srpske napredne stranke. Bio je petak.
„Najpre su jedan gospodin i jedna devojka pozvonili na vrata i pitali moju kćerku da li smo zaineteresovani da nam prikažu program Srpske napredne stranke. Moja kćerka se zahvalila i rekla da nismo zainteresovani. Posle toga je zvonio fiksni telefon, anketarka me pita da li ću izaći na izbore. Na lično pitanje, lično sam odgovorila da hoću. Onda je zazvonio moj mobilni telefon, opet u ime naprednjaka glas muški koji se interesovao za koga ću glasati. I tu mi je zaista prekipelo, pa sam shvatila, kad već imaju moj mobilni telefon, da na direktno pitanje treba da direktno odgovorim, pa sam lepo rekla: pozdravite gospodina Vučića i recite da neću glasati za njegovu stranku. Mnogo prijatelja mi se javilo i reklo da doživljavaju istu priču“, kaže Suša.
Ovo nije jedino upozorenje koje se čulo u javnosti poslednjih dana a koje otvara pitanje šta je tu zakonito, šta politički korektno u predizbornoj kampanji „od vrata do vrata“ u kojoj su učestvovale na prethodnim izborima, ne zaboravimo, i druge stranke.Marko Blagojević, izvršni direktor Cesida najpre komentariše slučaj koji se dogodio nedavno jednoj drugoj Beogradjanki. Pozvonili su na vrata partijski anketari isto Napredne stranke i kada je ona odbila da odgovara na njihova pitanja, zatražili su njeno prezime, jer na vratima stana nije bilo identifikacije.
„Ja ne vidim u tome nikakav pravni problem. Vi ne možete sprečiti nekoga da vam zakuca na vrata, ali vi možete da odbijete da se upustite u komunikaciju sa tim ljudima. Oni imaju pravo da vas pitaju kako se prezivate, ali vi isto tako imate pravo da njima to ne kažete. I sve dok oni odu, a da pri tom nisu zabeležili vaše prezime, to ne može da proizvede nikakve posledice“, kaže Blagojević i objašnjava da je pravljenje spiskova potencijalnih birača jedna od osnovnih alatki u kampanjama političkih partija svuda u svetu, u svim razvijenim zemljama.
Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, upozorava da se partije ponašaju na rubu onoga što bi se moglo reći da je zakonito:
“Znate, ako nešto nije izričito protivno odredbi zakona, to ne mora da znači da zaslužuje kvalifikaciju U REDU JE. Primera radi, ako upisuje vaše lične podatke bez dozvole i pravi nekakvu bazu podataka na osnovu toga, to sasvim sigurno nije u skladu sa zakonom. Mnogo ljudi se, sa razlogom ili bez razloga, pribojava. Ako vam dodje na vrata neko za koga procenjujete da će sutra doći na vlast, i nešto vas pita, jeste li baš u situaciji da ih odbijete? To je na rubu, ako ne zakona, a onda političke kulture", kaže Šabić i ukazuje na još jedan problem: "Često vam dolaze i ljudi koji u rukama imaju kompletne spiskove sa odredjenim podacima o vašoj ličnosti, za koje sa razlogom preptostavljate da su ih dobili od nekog organa vlasti u kojoj imaju nekog svog stranačkog kolegu. Da li treba da podsećam da je u ovoj zemlji zabranjeno da se iz javnih baza podataka podaci koriste u druge svrhe, osim za one zakonom ustanovljene”, upozorava Šabić dodajući da je ova kampanja tek počela a da su u prethodnoj kampanju "od vrata do vrata" praktikovale manje-više sve stranke.
Povodom podatka da se kampanja “od vrata do vrata” vodi svuda u svetu, poverenik za informacije kaže da ima razlike, od civilizacijskog konteksta u zemljama razvijene demokratije i u partokratskoj Srbiji u kojoj se, dodajmo, posao i mnoge privilegije dobijaju sa partijskom članskom kartom i gube ako njihova partija sidje sa vlasti , do toga da se partije na zapadu obično obraćaju svojim članovima ili proverenim glasačima sa kojima, inače, imaju stalnu komunikaciju.
Naši sagovornici, u svakom slučaju, kažu da gradjani treba da znaju da imaju pravo da odbiju odgovor na svako pitanje koje im postavlja neko u ime bilo koje partije. I naročito, da imaju pravo da odbiju da saopšte svoje ime i prezime.
A lek za savladavanje straha i kao podsticaj gradjanskoj hrabrosti da se zaokruži glas po sopstvenoj savesti a ne kao psledica nečijeg pritiska, najdelotvorniji je humor. A toga i dalje ne nedostaje u zemlji Srbiji. Tako se na internetu pojavljuju oglasi o prodaji jednog, dva, tri četiri... sedam glasova po povoljnim cenama, uz popust. Pa, ko da više!
Ovo što će vam ispričati novinarka Gordana Suša, u ovom slučaju u ulozi građanke, verovatno se slično dogodilo ili će se dogoditi ne malom broju porodica u Srbiji.
U jednom danu, kaže naša sagovornica, njena porodica je doživela pravu invaziju partijskih anketara iz redova Srpske napredne stranke. Bio je petak.
„Najpre su jedan gospodin i jedna devojka pozvonili na vrata i pitali moju kćerku da li smo zaineteresovani da nam prikažu program Srpske napredne stranke. Moja kćerka se zahvalila i rekla da nismo zainteresovani. Posle toga je zvonio fiksni telefon, anketarka me pita da li ću izaći na izbore. Na lično pitanje, lično sam odgovorila da hoću. Onda je zazvonio moj mobilni telefon, opet u ime naprednjaka glas muški koji se interesovao za koga ću glasati. I tu mi je zaista prekipelo, pa sam shvatila, kad već imaju moj mobilni telefon, da na direktno pitanje treba da direktno odgovorim, pa sam lepo rekla: pozdravite gospodina Vučića i recite da neću glasati za njegovu stranku. Mnogo prijatelja mi se javilo i reklo da doživljavaju istu priču“, kaže Suša.
Ovo nije jedino upozorenje koje se čulo u javnosti poslednjih dana a koje otvara pitanje šta je tu zakonito, šta politički korektno u predizbornoj kampanji „od vrata do vrata“ u kojoj su učestvovale na prethodnim izborima, ne zaboravimo, i druge stranke.Marko Blagojević, izvršni direktor Cesida najpre komentariše slučaj koji se dogodio nedavno jednoj drugoj Beogradjanki. Pozvonili su na vrata partijski anketari isto Napredne stranke i kada je ona odbila da odgovara na njihova pitanja, zatražili su njeno prezime, jer na vratima stana nije bilo identifikacije.„Ja ne vidim u tome nikakav pravni problem. Vi ne možete sprečiti nekoga da vam zakuca na vrata, ali vi možete da odbijete da se upustite u komunikaciju sa tim ljudima. Oni imaju pravo da vas pitaju kako se prezivate, ali vi isto tako imate pravo da njima to ne kažete. I sve dok oni odu, a da pri tom nisu zabeležili vaše prezime, to ne može da proizvede nikakve posledice“, kaže Blagojević i objašnjava da je pravljenje spiskova potencijalnih birača jedna od osnovnih alatki u kampanjama političkih partija svuda u svetu, u svim razvijenim zemljama.
Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, upozorava da se partije ponašaju na rubu onoga što bi se moglo reći da je zakonito:
“Znate, ako nešto nije izričito protivno odredbi zakona, to ne mora da znači da zaslužuje kvalifikaciju U REDU JE. Primera radi, ako upisuje vaše lične podatke bez dozvole i pravi nekakvu bazu podataka na osnovu toga, to sasvim sigurno nije u skladu sa zakonom. Mnogo ljudi se, sa razlogom ili bez razloga, pribojava. Ako vam dodje na vrata neko za koga procenjujete da će sutra doći na vlast, i nešto vas pita, jeste li baš u situaciji da ih odbijete? To je na rubu, ako ne zakona, a onda političke kulture", kaže Šabić i ukazuje na još jedan problem: "Često vam dolaze i ljudi koji u rukama imaju kompletne spiskove sa odredjenim podacima o vašoj ličnosti, za koje sa razlogom preptostavljate da su ih dobili od nekog organa vlasti u kojoj imaju nekog svog stranačkog kolegu. Da li treba da podsećam da je u ovoj zemlji zabranjeno da se iz javnih baza podataka podaci koriste u druge svrhe, osim za one zakonom ustanovljene”, upozorava Šabić dodajući da je ova kampanja tek počela a da su u prethodnoj kampanju "od vrata do vrata" praktikovale manje-više sve stranke.
Povodom podatka da se kampanja “od vrata do vrata” vodi svuda u svetu, poverenik za informacije kaže da ima razlike, od civilizacijskog konteksta u zemljama razvijene demokratije i u partokratskoj Srbiji u kojoj se, dodajmo, posao i mnoge privilegije dobijaju sa partijskom članskom kartom i gube ako njihova partija sidje sa vlasti , do toga da se partije na zapadu obično obraćaju svojim članovima ili proverenim glasačima sa kojima, inače, imaju stalnu komunikaciju.
Naši sagovornici, u svakom slučaju, kažu da gradjani treba da znaju da imaju pravo da odbiju odgovor na svako pitanje koje im postavlja neko u ime bilo koje partije. I naročito, da imaju pravo da odbiju da saopšte svoje ime i prezime.
A lek za savladavanje straha i kao podsticaj gradjanskoj hrabrosti da se zaokruži glas po sopstvenoj savesti a ne kao psledica nečijeg pritiska, najdelotvorniji je humor. A toga i dalje ne nedostaje u zemlji Srbiji. Tako se na internetu pojavljuju oglasi o prodaji jednog, dva, tri četiri... sedam glasova po povoljnim cenama, uz popust. Pa, ko da više!
ČARTER LETOVI TOKOM LETA
Izdate dozvole tuskim i grčkim avio-kompanijama
|
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izdao je danas dozvole turskim i grčkim avioprevoziocima za čarter aviosaobraćaj u toku ovogodišnje letnje sezone
Ilustracija
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izdao je danas dozvole turskim i grčkim avioprevoziocima za čarter aviosaobraćaj u toku ovogodišnje letnje sezone - Turkiš erlajnzu, Fribrd erlajnzu, Onur eru i Ajdžen erlajnzu.
Direktorat je izdao dozvole odmah nakon dobijanja saglasnosti od Ministarstva saobracaja Srbije, a te kompanije će letove obavljati sa aerodorma u Beogradu i Nišu.
Turkish erlajnz je dobio dozvolu za seriju čarter letova na liniji Antalija-Beograd-Antalija, sa leta nedeljno - jedan let utorkom i dva leta subotom, u periodu 24. maj - 27. septembar 2014.
"Fribrd Airlines" za seriju carter letova na linijama: Antalija-Beograd-Antalija, sa tri leta nedeljno - sredom, subotom i nedeljom, u periodu 19. april -18. oktobar 2014, kao i Antalija-Niš-Antalija, sa jednim letom nedeljno - petkom, u periodu 6. jun - 19. septembar 2014.
"Onur Air" je dobio dozvolu za saobracaj na liniji Antalija-Beograd-Antalija, sa ukupno 25 letova, u periodu 26. maj - 7. oktobar 2014. i na liniji Bodrum-Beograd-Bodrum, sa ukupno 25 letova, u periodu 29. maj - 7. oktobar 2014.
"Aegean Airlines" za obavljanje saobracaja na liniji Heraklion-Beograd-Heraklion, sa ukupno 12 letova, u periodu 10. jun - 4. oktobar 2014. godine i na liniji Rodos-Beograd-Rodos, sa ukupno 12 letova, u periodu 13. jun - 7. oktobar 2014.
Kada je u pitanju izdavanje dozvola za obavljanje čartera stranim avio-kompanijama, Direktorat se pridržava procedura koje važe i za redovan aviosaobraćaj, navodi se u saopštenju.
To znači da je bezbednost putnika i svih učesnika u vazdušnom saobraćaju na prvom mestu.
Da bi neka strana čarter aviokompanija dobila dozvolu od Direktorata mora da bude bezbedna, da ima sertifikat vazduhoplovnih vlasti zemlje u kojoj je registrovana, da je tehnicki osposobljena za obavljanje javnog aviosaobracaja, da je vazduhoplovno osoblje sa važećim sertifikatima i da ima ugovor sa ovlašćenom turističkom agencijom u Srbiji, koja će organizovati prevoz putnika u odredenim intervalima.
PETICIJA ZA MAKSIMALNU KAZNU MUSIĆU
Porodica ubijene manekenke Vladislave Červenko pokrenula je peticiju kojom traži da u ponovljenom suđenju osumnjičeni za njeno ubistvo Darijan Musić dobije maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina.
Apelacioni sud ukinuo je presudu Višeg suda u Novom Sadu kojom je Musić najpre osuđen na 35 godina zatvora.
- Mi zanmo da naša peticija ne može i ne sme uticati na sudije koje budu vodile postupak. Ovo je samo još jedan način da izrazimo svoj revolt zbog ukidanja presude. Znamo da je cela Srbija, ali i region uz nas – kaže Tanja Červenko, sestra ubijene Vladislave.
Suđenje će krenuti iz početka 11. marta pred Višim sudom. Peticija se može potpisati onlajn na OVOM LINKU.
Izvor: Blic
Er Srbija: Tokom leta dva leta nedeljno za Maltu
|
Er Srbija će tokom letnje sezone, od 13. juna do 19. septembra, uvesti dva leta nedeljno za Maltu
Er Srbija će tokom letnje sezone, od 13. juna do 19. septembra, uvesti dva leta nedeljno za Maltu.
Učestalost letova ka toj popularnoj destinaciji za letovanje biće povećana sa jednog na dva leta nedeljno, zbog povećane potražnje, a letovi će se obavljati ponedeljkom i petkom.
"Red letenja je odličan za turiste koji lete iz Beograda za Maltu na letnje odmore. Dobro je, takođe, rešenje i za dalje veze preko matičnog aerodroma Er Srbije u Beogradu prema važnim evropskim destinacijama, kao što su Beč, Rim, Cirih, Brisel i Pariz", izjavio je generalni direktor Er Srbije Dane Kondić.
Arhipelag ostrva Malta se nalazi u središnjem delu Sredozemnog mora i čine ga tri mala ostrva: Malta, Gonzo i Komino. U grupi gradića živi više od 400.000 stanovnika.
Sa istorijom dužom od 7.000 godina, tu se nalazi puno mesta za razgledanje koja ne treba propustiti: megalitski hramovi, podzemne katakombe, crkve i utvrđenja...
Er Srbija je osnovana 26. oktobra 2013. kao nacionalna aviokompanija Srbije i opslužuje 29 evropskomediteranskih destinacija direktno sa svoje matične vazdušne luke, međunarodnog aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, sa uslugama prevoza putnika i tereta.
U ponudi su i prekookeanske i međunarodne destinacije u Aziji i Australiji preko codeshare partnera i svog akcionarskog partnera sa 49 odsto udela, Etihad ervejza.
Aviokompanija trenutno ima flotu od 10 uskotrupnih i četiri turboelisna aviona.
РУСИЈА ПРЕТИ ЗАПАДУ ДА СЕ НЕ МЕША
Крим, демонстранти заузели владу и парламент
Зграду парламента и владе на Криму заузели наоружани људи. Руски авиони дуж западне границе стављени у стање борбене готовости. Oлександар Турчинов упозорио руске снаге да не напуштају своју поморску базу на Криму. Парламент Крима расписао референдум за 25. маја.
17.00 - Виктор Јанукович је у Русији. Он ће у петак у Ростову одржати конференцију за новинаре, јавља Раша тудеј.
16.55 - Русија упозорила Запад да се уздржи од провокативних изјава и поштује несврстаност Украјине.
15.30 - Саобраћајна полиција на Криму "вратила" руску војну колону у базу јер командант није имао ваљани план активности, пишу украјински медији.
14.45 - Нова украјинска влада оптужила Јануковићеву администрацију да је у последње три године на оф-шор рачуне пребацила око 70 милијарди долара.
14.20 - Врховна Рада потврдила састав нове украјинске владе. За нову владу гласао 331 од 410 присутних посланика.
13.50 - Парламент Крима донео одлуку да распише референдум о будућности тог региона. Референдум ће бити одржан 25. маја.
11.45 - На Твитеру објављени снимци борбених возила на улазу у кримску престоницу.
11.30 - Виктор Јанукович огласио се саопштењем у којем наводи да себе и даље сматра легалним председником Украјине.
10.20 - Отправник послова Русије Андриј Воробјов позван на консултације у украјинско Министарство спољних послова.
9.55 - Турчинов: Покрет руских снага сматраће се агресијом.
9.38 - Авиони распоређени дуж западне руске границе стављени су у стање борбене готовости, саопштило је руско Министарство одбране.
8.30 - Русија ће "бескомпромисно" реаговати уколико права наших земљака у Украјини буду угрожена, саопштава руско Министарство спољних послова.
Наоружани људи заузели су зграду регионалне владе и зграду парламента на Криму, у Украјини. Вршилац дужности украјинског председника Oлександар Турчинов позвао je на мир, али и наложио безбедносним структурама Украјине да предузму "све неопходне мере" за заштиту грађана. В. д. министра унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков рекао је да је полиција у приправности и да је блокирала околину окупираних зграда.
Наоружани уљези су истакли заставу Русије на згради парламента у Симферопољу, главном граду Аутономне Републике Крим. За сада нису поставили никакве захтеве.
Аваков је на својој Фејсбук страници написао да су "предузете мере за сузбијање екстремистичких акција, како се не би дозволило да ситуација ескалира у оружани сукоб у центру града".
Десетине људи које су упале у зграде локалних власти носе руски симбол победе у Другом светском рату и поред осталог истичу знак "Крим је Русија".
На питања новинара одговорили су - бацањем шок-бомбе. На телефонске позиве у згради кримског парламента нико не одговара, а сајт парламента је оборен.
Дописник Ројтерса из Симферопоља каже да су врата парламента блокирана изнутра столовима и столицама и да нико не може да уђе у зграду.
Позивајући се на очевица, Интерфакс јавља да се унутра налази око 60 људи који имају велику количину оружја, додајући да нико није повређен приликом заузимања зграда рано јутрос.
Рефат Чубаров, лидер локалне татарске заједнице, написао је на свом Фејсбук профилу да су зграде преко ноћи заузели униформисани људи.
Руски авиони "у стању борбене готовости"
У међувремену, огласило се руско Министарство одбране и саопштило да су борбени авиони распоређени дуж западне руске границе стављени у стање борбене готовости и да спроводе константне патроле из ваздуха.
Истовремено, морнари руске Балтичке и Северне флоте започели су укрцавање на војне бродове, у склопу наређења руског председника Владимира Путина да се одрже хитне војне вежбе како би се проверила борбена готовост руских оружаних снага на западу те земље.
Како су агенцији Итартас рекли званичници Министарства одбране, истовремено су ваздухопловне трупе кренуле према војном аеродрому како би се укрцали на авионе. Њихова дестинација биће позната тек након што авиони полете, саопштила је прес-служба Министарства.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио је да ће вежбе трајати до 3. марта и да ће се обављати у две фазе, уз учешће 150.000 војника. У другој фази учествоваће руска Северна и Балтичка флота.
Вршилац дужности украјинског председника Олександар Турчинов упозорио је руске снаге да не напуштају своју поморску базу на Криму.
"Било какво кретање трупа, посебно изван те територије, сматраће се војном агресијом", истакао је Турчинов, а пренела агенција АП.
Јучерашњи проруски протести испред кримског парламента
Тежиште украјинске кризе пренело се из Кијева на Крим, у Симферопољ, где је јуче погинуло двоје људи у сукобу између татарских и руских демонстраната, од којих први подржавају нову власт у Кијеву, док је други не признају, јавља Интерфакс.
Сукоб се одиграо испред здања Врховног савета Аутономне Републике Крим, где се окупило неколико хиљада кримских Татара, а када су на исто место пристигли проруски демонстранти избила је туча у којој је једна особа изгубила живот, највероватније у стампеду.
Противници власти у Кијеву носили су заставе Крима и Русије, узвикујући "Одбранићемо Крим", "Русија, Русија", док су учесници другог митинга - међу којима је много присталица "меџлиса" (непризнатог парламента) кримских Татара, узвикивали "Крим није Русија", "Украјина, Украјина" и "Алах је велики".
Иако је председник Врховног савета Крима Владимир Константинов саопштио да се на дневном реду пленарног заседања неће наћи питање одвајања Крима, према наводима руског Комерсанта, посланици, заправо, нису успели да уђу у зграду.
Након позива свог лидера Рефата Чубарова, кримски Татари су се разишли, док је неколико стотина присталица "Руског јединства" остало на платоу испред зграде.
У Кијеву је саопштено да ће Украјинска служба безбедности редовно информисати Русију, Уједињене нације и САД о ситуацији на Криму.
GIK proglasio listu Saveza vojvođanskih Mađara
Gradska izborna komisija proglasila je listu Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) za učešće na beogradskim izborima, zakazanim za 16. mart, rekao je Tanjugu predsednik GIK-a Zoran Lukić.
Foto: Beta, arhiva Na listi SVM nalaze se imena 37 kandidata za odbornike u beogradskom parlamentu, a prvi na listi je predsednik beogradskog odbora SVM Nebojša Marjanović.
Lista SVM-a nalaziće se pod rednim brojem 14 na zbirnom izbornom listiću.
GIK je ranije proglasio izborne liste "Aleksandar Vučić - budućnost u koju verujemo", "Ivica Dačić - SPS - PUPS - JS - Milan Krkobabić", "Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica", "Čedomir Jovanović -
Liberalno demokratska partija" i "Srpska radikalna stranka - Dr Vojislav Šešelj".
Proglašene su i izborne liste "Ujedinjeni regioni Srbije - Mlađan Dinkić", "Chirilica za Beograd - Grupa građana", "Sa Demokratskom strankom za demokratski Beograd - Dragan Djilas", "Demokratija, Evropa, Srbija", "Treća Srbija za sve vredne ljude", "Boris Tadić - Nova demokratska stranka - Zeleni - Zajedno za Srbiju", "Dveri - Vladan Glišić" i Grupa građana "Patriotski front - Dr Borislav Pelević".
Krajnji rok za predaju izbornih lista ističe sutra, 28. februara u ponoć.
Lukić je ranije rekao Tanjugu da je sve pripremljeno i spremno za regularno sprovođenje izbora, a ukupan broj upisanih birača biće poznat 13. marta, jer do tada mogu i da se obave naknadni upisi u birački spisak.
Lukić je dodao da broj biračkih mesta utvrđuje Republička izborna komisija, ali da će ih biti oko 1.275 na teritoriji grada i ona će biti otvorena od 7 do 20 časova.
PREKO INTERNETA DO VOZAČKE DOZVOLE
Zamena starih vozačkih dozvola od sada je omogućena i preko interneta. General Zorica Lončar Kasalica, načelnica Uprave za upravne poslove u MUP Srbije, kaže za "Vesti" da će to značajno pomoći sunarodnicima u inostranstvu da brzo zamene ovaj dokument.
Zorica Lončar Kasalica, načelnik u MUP Srbije
Na koji način se preko interneta može promeniti stara vozačka dozvola?
- Svi oni koji imaju ličnu kartu sa čipom to mogu uraditi preko sajta euprava@gov.rs.
Tako se izbegava da dva puta dolaze u policijsku stanicu, već samo jednom da uzmu dozvolu. Zahtev se podnosi elektronski u zemlji gde naši ljudi žive i rade. Nakon nekoliko dana mogu preuzeti dozvolu u policijskoj stanici u Srbiji gde imaju prebivalište, odnosno kada dođu u otadžbinu. Dovoljno je da predoče ličnu kartu i staru dozvolu.
- Svi oni koji imaju ličnu kartu sa čipom to mogu uraditi preko sajta euprava@gov.rs.
Tako se izbegava da dva puta dolaze u policijsku stanicu, već samo jednom da uzmu dozvolu. Zahtev se podnosi elektronski u zemlji gde naši ljudi žive i rade. Nakon nekoliko dana mogu preuzeti dozvolu u policijskoj stanici u Srbiji gde imaju prebivalište, odnosno kada dođu u otadžbinu. Dovoljno je da predoče ličnu kartu i staru dozvolu.
Kako izgleda procedura?
- Pristupi se sajtu euprave i kreira korisnički nalog. Morate biti na mestu gde postoji elektronski čitač kartice, kako bi se u sistemu MUP-a učitalo o kojoj je osobi reč, a onda i ukucati lozinku, odnosno PIN broj koji je svaki građanin dobio uz ličnu kartu sa čipom. Potom samo pratite uputstva na sajtu. Plaćanje takse od 1.546 dinara takođe je potrebno obaviti elektronski. Posle toga, preko svog korisničkog naloga možete pratiti u kom je statusu izrada vozačke dozvole i preko portala stiže poruka kada je gotova i može da se preuzme.
- Pristupi se sajtu euprave i kreira korisnički nalog. Morate biti na mestu gde postoji elektronski čitač kartice, kako bi se u sistemu MUP-a učitalo o kojoj je osobi reč, a onda i ukucati lozinku, odnosno PIN broj koji je svaki građanin dobio uz ličnu kartu sa čipom. Potom samo pratite uputstva na sajtu. Plaćanje takse od 1.546 dinara takođe je potrebno obaviti elektronski. Posle toga, preko svog korisničkog naloga možete pratiti u kom je statusu izrada vozačke dozvole i preko portala stiže poruka kada je gotova i može da se preuzme.
Ko ne može na ovaj način da aplicira za izradu vozačke dozvole?
- Osim onih koji nemaju ličnu kartu sa čipom, osobe koje imaju neka zdravstvena ograničenja, obično slab vid, ne mogu na ovaj način da apliciraju, jer moraju da uz zahtev prilože i uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za vožnju, pa sve moraju da obave u policijskoj stanici. I osobe starije od 65 godina ne mogu ovako aplicirati, takođe zbog potrebnog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti.
- Osim onih koji nemaju ličnu kartu sa čipom, osobe koje imaju neka zdravstvena ograničenja, obično slab vid, ne mogu na ovaj način da apliciraju, jer moraju da uz zahtev prilože i uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za vožnju, pa sve moraju da obave u policijskoj stanici. I osobe starije od 65 godina ne mogu ovako aplicirati, takođe zbog potrebnog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti.
Pasoš po skraćenom roku
Kako naši sunarodnici da brže dođu do dokumenata?
- Kada podnesu zahtev pasoš i dalje imaju pravo da dokument dobiju po skraćenom roku, samo to treba da naglase kada predaju zahtev. Takođe, dijasporci iz unutrašnjosti Srbije, ako hoće da pasoš preuzmu u Beogradu u Ljermontovljevoj ulici, treba to da naglase na šalteru kada predaju zahtev.
- Kada podnesu zahtev pasoš i dalje imaju pravo da dokument dobiju po skraćenom roku, samo to treba da naglase kada predaju zahtev. Takođe, dijasporci iz unutrašnjosti Srbije, ako hoće da pasoš preuzmu u Beogradu u Ljermontovljevoj ulici, treba to da naglase na šalteru kada predaju zahtev.
Izdato skoro 15 miliona dokumenata
"Za oko pet godina izradili smo gotovo 15 miliona dokumenata. To je preko 5 miliona ličnih karata, 4, 8 miliona pasoša, skoro tri miliona saobraćajnih dozvola i preko 1, 9 miliona vozačkih dozvola. Ostalo je još oko milion i po vozačkih dozvola da se zameni, a MUP je inicirao rok za produženje, koji je 10. jun ove godine, dok takse neće poskupeti", kaže Kasalica.
GLAMOČIĆ NE ZNA DA REŠI PIK BEČEJ ?
Glamočić: Nakon izbora rešenje za PIK Bečej
Boraveći u poseti Bečeju ministar poljoprivrede Dragan Galmočić je ponovo dokazao da se država igra sa zaposelnima u PIK-u, prolongirajući rešenje ovog problema.
O rešenju problema je naš vesnik već duže vreme izveštavao, i kako je problem lako rešiv, međutim, ministarstvo ovim dokazuje da i dalje ima nameru da se igra sa sudbinom 1500 zaposlenih.
Kako je Dragan Glamočić naveo, mehanizam za opstanak PIK-a je već pronađen, ali vlada nema trenutno mogućnosti da pomogne. Rešenje za očuvanje kombinata, kako je kazao, uslediće nakon parlamentarnih izbora.
Kakve veze imaju izbori i rešenje ovog problema pitaju se zaposleni u PIK-u ? Šta se radilo predhodnih godinu i po ?
Z.R.
Šarović: Hapsićemo i Vučića i Dačića i sve izdajnike Srbije!
“Mi srpski radikali bili smo u prvim redovima kada se za srpstvo trebalo boriti, kada je za srpstvo trebalo ginuti, za razliku od svih drugih, koji o srpstvu samo pričaju“, rekao je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović.
Nemanja Šarović i radikali za striktno poštovanje srpskog Ustava
Šarović je na predizbornom mitingu u Prokuplju negirao svaku mogućnost saradnje sa Vučićem i Dačićem posle izbora.
- Bolje nas pitajte kojim redom ćemo ih hapsiti, a hapsićemo i Vučića i Dačića i sve izdajnike srpskog naroda, sve one koji su prekršili Ustav Republike Srbije - poručio je Šarović.
SLAVICA "NE MANJIVA" SA GLUPOSTIMA
Đukić Dejanović: Dačić mirno spava
Slavica Đukić Dejanović izjavila je da veruje u institucije sistema, a da je SPS odlučna da se otkrije istina i sankcionišu svi koji su činili krivična dela.
Foto: Marko Rupena, Beta Potpredsednica SPS Slavica Đukić Dejanović je u intervjuu za list "Danas" rekla da lider SPS i premijer i ministar unutrašnjih poslova u ostavci Ivica Dačić nema razloga za strah povodom istrage odavanja policijskih informacija Darku Šariću, optuženom za šverc kokaina iz Južne Amerike.
"Ako mene pitate da li je Dačić možda predmet istrage, reći ću vam da Dačić vrlo mirno spava i niko ko ga poznaje, ne može da ga dovede u relaciju s bilo kojim kriminalnim radnjama", istakla je Đukić Dejanović.
Upitana zašto je Dačić kao ministar čekao šest godina da se sprovede istraga o Šariću, ona je odgovorila da "ministar policije vodi politiku Ministarstva unutrašnjih poslova, a operativci MUP treba da rade posao".
"Očigledno je da onog momenta kada su organi unutrašnjih poslova i tužilaštvo ocenili da je prikupljeno dovoljno podataka i elemenata za otpočinjanje procesa, to je i učinjeno. Odlučni smo u tome da se otkrije istina i da se svi krivci sankcionišu", rekla je Đukić Dejanović.
Govoreći u intervjuu o drugim temama, Đukić Dejanović je na pitanje o tome da li je SPS spremna da se radi ponovnog ulaska u vladu, odrekne Branka Ružića, Dušana Bajatovića i Dejana Backovića, rekla da niko sa strane nikada nije odlučivao o SPS.
U intervjuu za Danas, procenila je da će SPS na predstojećim izborima ostvariti najbolji rezultat od 2000. godine, ali socijalisti "nemaju problema (ni) da budu u opoziciji".
Potpredsednica SPS nije isključila mogućnost da ta stranka posle izbora ponovo bude u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom.
Na pitanje da li biste mogli ponovo u koaliciju sa SNS, iako ne biste imali premijera, ona kaže da je u politici sve moguće.
"U politici je sve moguće. A kada neko kaže da neće s nekim pre izbora, okolnosti mogu da utiču da to porekne", rekla je Đukić-Dejanovićeva.
Upitana koliko je SPS, zarad ponovnog ulaska u vladu spreman da se odrekne nekih funkcionera kao što su Branko Ružić, Dušan Bajatović i Dejan Backović, ona kaže da je to "apsolutno netačno".
"O našoj partiji niko sa strane nikada nije odlučivao. Mi smo uvideli svoje greške iz prošlosti. Setite se da je 2000. godine bilo planirano da budemo 'demontirani', a evo gde smo sada - imamo premijera, koji je i kandidat za Nobelovu nagradu za mir", rekla je Đukić-Dejanović.
Na pitanje da li je SPS za "bolne i teške reforme" koje nudi SNS, potpredsednica stranke zaključuje - "došli smo u situaciju da ne možemo mnogo da biramo. Jedan od razloga raspisivanja ovih izbora bila je ideja da se obezbedi poverenje građana za težak period koji dolazi".
PASTOR: VLAST VLAST VLAST
Pastor: Želimo da budemo deo vlasti
BEOGRAD - Savez vojvođanskih Mađara spreman je da nakon 16. marta učestvuje u vlasti koju bi predvodila SNS ali istovremeno ne vidi razlog za prevremene pokrajinske izbore, jer je tamo u dobrim odnosima sa DS, kaže predsednik te stranke Ištvan Pastor, uveren da bi Statut Vojvodine sada lakše prošao nego pre nekoliko meseci.
Pastor, koji očekuje da SVM na parlamentarnim izborima osvoji pet poslaničkih mandata, kaže u intervjuu Tanjugu da oni "igraju otvorenih karata" i da SNS vide kao potencijalnog partnera nakon 16. marta, iako konkretnih razgovora još nije bilo.
Ipak, u svim razgovorima u protekle dve godine, kako je naveo, "ta dugoročna ambicija bila je naglašena".
"Za vreme mandata vlade koja je sada u tehničkom statusu bilo je signala i otvorene mogućnosti da SVM postane deo parlamenatrne većine....Mislim da stvari idu u tom pravcu i da je to danas moguće", objašnjava Pastor.
To, objašnjava, ne znači borbu za pozicije i fotelje, već pošten odnos prema potencijalnim biračima, pri čemu SVM jasno kaže da želi da bude deo vlasti, jer je uveren da je u ovom delikatnom periodu za Srbiju od interesa da bude prisutan tamo gde se odlučuje.
To, s druge strane, ne znači ni da SVM želi, recimo, poziciju potpredsednika ili bilo kog ministra, napominje Pastor i dodaje da bi njegova stranka bila zadovoljna mestom državnog sekretara ili pomoćnika ministra i to u oblastima za koje su posebno zainteresovani, poput privrede, infrastrukture, poljorpivrede, zdravstva, manjinska prava.
Komentarišući čienjicu da je SVM promenila odnos prema naprednjacima, Pastor ističe da tu nije reč o stavu stranke, već Mađara, koji su uvideli da se u protekle dve godine počelo s rešavanjem problema uprkos drugačijim očekivanjima nakon formiranja vlade.
Primećuje, međutim, da bi za SVM kao manjinsku stranku bilo kobno da se vezuje na emotivnoj osnovi za one koji će možda za četiri ili osam godina doći u situaciju da ponovo dobiju poverenje većine srpskog društva.
"Iz razloga političke racionalnosti doneli smo odluku da želimo da budemo deo parlamentarne većine, to nije emotivna odluka već odluka vezana za našu ambiciju da realizujemo naš program", naglašava Pastor, koji veruje da odnos sa SNS može biti "krajnje pošten".
Govoreći o Statutu Vojvodine, Pastor kaže da raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nije usporilo rad na tom dokumentu i da je 90 odsto stvari usaglašeno u stručnom smislu, ali da bi, premna njegovoj proceni, političko nadmetanje oko Statuta u predizbrnoj kampanji donelo više štete nego koristi i otežalo ceo posao.
Zato će, objašnjava, sačekati da prođu izbori i da se nakon konstituisanja republičkog parlamenta krene u konsultacije, jer iako su prevaziđene "litice na kojima se sve moglo nasukati", još ima nekoliko otvorenih pitanja, o kojima nije želeo u ovom trenutku da govori.
"Smatram da je šansa da se dogovorimo i za statut obezbedimo dvotrećinsku većinu u pokrajinskom parlamentu i apsolutnu u budućem republičkom parlamentu, pri čemu ne znam ni kakakv će biti sastav tog pralamenta, veća nego što su bili izgledi u decembru", ocenio je Pastor, uveren da bi ceo posao mogao da bude zavrsen do 6. juna.
On kaže da nije bilo kakva dvotrećinska većina cilj, već takva koja iza sebe ima apsolutnu većinu u republičkom parlamentu.
"Da razgolitimo čitavu priču - potrebna je takva dvotrećinska većina koja znači istovremenu podršku i DS i opozicije, tu pre svega mislim na SNS. Takva većina je važna u pokrajinskom parlamentu, jer obezbeđuje apsolutnu većinu na republičkom nivou na bazi pretpostavki koje danas imamo u odnosu na ishod republičkih izbora", precizira Pastor.
Na pitanja kako gleda na zahteve za promenu Ustava, koji bi definisao i položaj Vojvodine, od kojih su neki stigli i od njegovog pokrajinskog koalicionog partnera Bojana Pajtića, Pastor kaže da mu je drago što je Pajtić promenio mišljenje.
"Mi mislimo da Ustav treba menjati, a treba videti u kom delu i na koji način", smatra Pastor dodajući da to ne znači promenu stava stranke o tom pitanju, jer, kako kaže, SVM je i dalje zainteresovana da Vojvodina ima zakondavnu, izvršnu i delimično sudsku vlast, sa ekonomskom samostalnošću u okvirima Srbije.
Odnos SVM i demokrata u Vojvodini, kako ocenjuje, ni sada ni ubuduće ne bi trebalo da bude razlog za raspisivanje pokrajinskih izbora.
"Mi želimo da se držimo dogovora ne zato što smo zaljubljeni u partnera, već zato što život tako funkcioniše - ako se oko nečega dogovorimo treba da istrajemo".
Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine, priznaje da je DS umela u proteklom periodu da bude nekorektna prema njegovoj stranci, ali to vidi kao deo "uvreženog ponašanja budući da je DS navikla da kao dovoljno moćna i velika stranka može tako da se ponaša".
Koalicija je, vrdi, danas stabilna, barem što se tiče SVM i DS, a probleme ne očekuje ni zbog toga što je SVM u pojedinim lokalnim sredinama u koaliciji sa SNS, niti zbog toga što se eventualno može desiti na republičkom nivou.
Pastor, naime, ne očekuje da rezultat republičkih izbora utiče na odnose u Pokrajini, mada, primećuje, posledice izbornih nadmetanja sa demokratama, mogle bi učiniti čitavu situaciju fluidnijom nego što je to danas.
"To je ipak budućnost, a šta će se dešavati u predstojećim danima i nedeljama mislim da to niko danas ne zna", zaključio je Pastor.
Pastor, koji očekuje da SVM na parlamentarnim izborima osvoji pet poslaničkih mandata, kaže u intervjuu Tanjugu da oni "igraju otvorenih karata" i da SNS vide kao potencijalnog partnera nakon 16. marta, iako konkretnih razgovora još nije bilo.
Ipak, u svim razgovorima u protekle dve godine, kako je naveo, "ta dugoročna ambicija bila je naglašena".
"Za vreme mandata vlade koja je sada u tehničkom statusu bilo je signala i otvorene mogućnosti da SVM postane deo parlamenatrne većine....Mislim da stvari idu u tom pravcu i da je to danas moguće", objašnjava Pastor.
To, objašnjava, ne znači borbu za pozicije i fotelje, već pošten odnos prema potencijalnim biračima, pri čemu SVM jasno kaže da želi da bude deo vlasti, jer je uveren da je u ovom delikatnom periodu za Srbiju od interesa da bude prisutan tamo gde se odlučuje.
To, s druge strane, ne znači ni da SVM želi, recimo, poziciju potpredsednika ili bilo kog ministra, napominje Pastor i dodaje da bi njegova stranka bila zadovoljna mestom državnog sekretara ili pomoćnika ministra i to u oblastima za koje su posebno zainteresovani, poput privrede, infrastrukture, poljorpivrede, zdravstva, manjinska prava.
Komentarišući čienjicu da je SVM promenila odnos prema naprednjacima, Pastor ističe da tu nije reč o stavu stranke, već Mađara, koji su uvideli da se u protekle dve godine počelo s rešavanjem problema uprkos drugačijim očekivanjima nakon formiranja vlade.
Primećuje, međutim, da bi za SVM kao manjinsku stranku bilo kobno da se vezuje na emotivnoj osnovi za one koji će možda za četiri ili osam godina doći u situaciju da ponovo dobiju poverenje većine srpskog društva.
"Iz razloga političke racionalnosti doneli smo odluku da želimo da budemo deo parlamentarne većine, to nije emotivna odluka već odluka vezana za našu ambiciju da realizujemo naš program", naglašava Pastor, koji veruje da odnos sa SNS može biti "krajnje pošten".
Govoreći o Statutu Vojvodine, Pastor kaže da raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nije usporilo rad na tom dokumentu i da je 90 odsto stvari usaglašeno u stručnom smislu, ali da bi, premna njegovoj proceni, političko nadmetanje oko Statuta u predizbrnoj kampanji donelo više štete nego koristi i otežalo ceo posao.
Zato će, objašnjava, sačekati da prođu izbori i da se nakon konstituisanja republičkog parlamenta krene u konsultacije, jer iako su prevaziđene "litice na kojima se sve moglo nasukati", još ima nekoliko otvorenih pitanja, o kojima nije želeo u ovom trenutku da govori.
"Smatram da je šansa da se dogovorimo i za statut obezbedimo dvotrećinsku većinu u pokrajinskom parlamentu i apsolutnu u budućem republičkom parlamentu, pri čemu ne znam ni kakakv će biti sastav tog pralamenta, veća nego što su bili izgledi u decembru", ocenio je Pastor, uveren da bi ceo posao mogao da bude zavrsen do 6. juna.
On kaže da nije bilo kakva dvotrećinska većina cilj, već takva koja iza sebe ima apsolutnu većinu u republičkom parlamentu.
"Da razgolitimo čitavu priču - potrebna je takva dvotrećinska većina koja znači istovremenu podršku i DS i opozicije, tu pre svega mislim na SNS. Takva većina je važna u pokrajinskom parlamentu, jer obezbeđuje apsolutnu većinu na republičkom nivou na bazi pretpostavki koje danas imamo u odnosu na ishod republičkih izbora", precizira Pastor.
Na pitanja kako gleda na zahteve za promenu Ustava, koji bi definisao i položaj Vojvodine, od kojih su neki stigli i od njegovog pokrajinskog koalicionog partnera Bojana Pajtića, Pastor kaže da mu je drago što je Pajtić promenio mišljenje.
"Mi mislimo da Ustav treba menjati, a treba videti u kom delu i na koji način", smatra Pastor dodajući da to ne znači promenu stava stranke o tom pitanju, jer, kako kaže, SVM je i dalje zainteresovana da Vojvodina ima zakondavnu, izvršnu i delimično sudsku vlast, sa ekonomskom samostalnošću u okvirima Srbije.
Odnos SVM i demokrata u Vojvodini, kako ocenjuje, ni sada ni ubuduće ne bi trebalo da bude razlog za raspisivanje pokrajinskih izbora.
"Mi želimo da se držimo dogovora ne zato što smo zaljubljeni u partnera, već zato što život tako funkcioniše - ako se oko nečega dogovorimo treba da istrajemo".
Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine, priznaje da je DS umela u proteklom periodu da bude nekorektna prema njegovoj stranci, ali to vidi kao deo "uvreženog ponašanja budući da je DS navikla da kao dovoljno moćna i velika stranka može tako da se ponaša".
Koalicija je, vrdi, danas stabilna, barem što se tiče SVM i DS, a probleme ne očekuje ni zbog toga što je SVM u pojedinim lokalnim sredinama u koaliciji sa SNS, niti zbog toga što se eventualno može desiti na republičkom nivou.
Pastor, naime, ne očekuje da rezultat republičkih izbora utiče na odnose u Pokrajini, mada, primećuje, posledice izbornih nadmetanja sa demokratama, mogle bi učiniti čitavu situaciju fluidnijom nego što je to danas.
"To je ipak budućnost, a šta će se dešavati u predstojećim danima i nedeljama mislim da to niko danas ne zna", zaključio je Pastor.
Ruski avioni u stanju borbene gotovosti
Borbeni avioni raspoređeni duž zapadne ruske granice su danas stavljeni u stanje borbene gotovosti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane
Ilustracija
Borbeni avioni raspoređeni duž zapadne ruske granice su danas stavljeni u stanje borbene gotovosti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
"Ti avioni u pograničnim područjima sprovode konstantne patrole iz vazduha. Čim su obaveštene o stanju borbene gotovosti, vazduhoplovne snage u zapadnom vojnom okrugu su naložile poletanje aviona prema bazama", navodi se u saopštenju koje je preneo Interfaks.
Rusija će "snažno i beskompromisno" stati u odbranu prava svojih sunarodnika, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, istovremeno dok rastu tenzije na Krimu, jedinom regionu Ukrajine čije većinsko stanovništvo čine Rusi.
"Rusko Ministarstvo spoljnih poslova će u međunarodnoj areni nastaviti da brani prava svojih sunarodnika i snažno će i beskompromisno reagovati kad ona budu prekršena", navodi se na Tviter profilu Ministarstva, a preneo je Rojters.
U saopštenju stoji da " veoma raširena kršenja ljudskih prava" u Ukrajini predstavljaju razlog za zabrinutost.
Na Krimu je danas došlo do zaoštrenja situacije. Naoružani ljudi zauzeli su zgradu regionalne vlade i zgradu parlamenta na Krimu, gde je juče došlo do sukoba između proruskih separatista i pristalica novih ukrajinskih lidera.
"Rečeno mi je da su zgradu parlamenta i zgradu vlade zauzeli naoružani ljudi u uniformama na kojima nema prepoznatljivih simbola. Oni još nisu izneli zahteve", napisao je na Fejsbuku lokalni tatarski lider Refat Čubarov, prenosi Rojters.
Težište ukrajinske krize prenelo se iz Kijeva na Krim, u Simferopolj, gde je juče poginulo dvoje ljudi u sukobu između tatarskih i ruskih demonstranata, od kojih prvi podržavaju novu vlast u Kijevu, dok je drugi ne priznaju, javlja Interfaks.
Jučerašnji sukob odigrao se ispred zdanja Vrhovnog saveta Autonomne republike Krim gde se okupilo nekoliko hiljada krimskih Tatara, a kada su na isto mesto pristigli proruski demonstranti izbila je tuča u kojoj je jedna osoba izgubila život, najverovatnije u stampedu.
Protivnici vlasti u Kijevu nosili su zastave Krima i Rusije uzvikujući "Odbranićemo Krim", "Rusija, Rusija", dok su učesnici drugog mitinga - među kojima je mnogo pristalica "medžlisa" (nepriznatog parlamenta) krimskih Tatara, uzvikivali "Krim nije Rusija", "Ukrajina, Ukrajina" i "Alah je veliki".
Iako je predsednik Vrhovnog saveta Krima Vladimir Konstantinov saopštio da se na dnevnom redu plenarnog zasedanja neće naći pitanje odvajanja Krima, prema navodima ruskog "Komersanta" poslanici, zapravo, nisu uspeli da uđu u zgradu.
Nakon poziva svog lidera Medžlisa Refata Čubarova krimski Tatari su se razišli, dok je nekoliko stotina pristalica "Ruskog jedinstva" ostalo na platou ispred zgrade.
U Kijevu je saopšteno da će Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) od jučerašnjeg dana redovno informisati Rusiju, Ujedinjene nacije i SAD o situaciji na Krimu.
Odloženo suđenje Draginu
BEOGRAD - Suđenje bivšem ministru poljoprivrede Saši Draginu i ostalim optuženima da su zloupotrebama oštetili pančevačku Azotaru, nakon što je kratko nastavljeno jutros u Specijalnom sudu, odloženo je za 17. i 18. mart.
Iako se očekivalo da Dragin započne iznošenje odbrane, suđenje je odloženo zbog nedolaska na glavni pretres bivšeg zamenika direktora Azotare Mihajla Grujića. Njegov advokat je sudu predočio lekarski izveštaj, po kome Grujić sada ne može da prisustvuje suđenju zbog bolova u kičmi.
Iako se očekivalo da Dragin započne iznošenje odbrane, suđenje je odloženo zbog nedolaska na glavni pretres bivšeg zamenika direktora Azotare Mihajla Grujića. Njegov advokat je sudu predočio lekarski izveštaj, po kome Grujić sada ne može da prisustvuje suđenju zbog bolova u kičmi.
Međutim, sudija Dragan Mirković nije želeo da privremeno protiv njega razdvoji postupak, i tako nastavi suđenje, rekavši da očekuje da će optuženi moći da se pojavi za 10-15 dana na suđenju.
"Necelishodno je da se sada razdvoji postupak protiv njega, ali ako bi videli da je u pitanju opstrukcija, onda bi takvo rešenje moralo da se primeni", naveo je predsedavajući sudskog veća.
Osim Dragina na optuženičkoj klupi je još 41 optuženi, među kojima je i vlasnik konsultantske kuće Zvonimir Nikezić, koji je u julu prošle godine pušten iz pritvora uz jemstvo od milion evra u nekretninama.
Dragin i Nikezić se terete da su osmislili način prodaje regresiranog đubriva preko Azotare i preporučili ljudima iz Azotare da tako vrše prodaju đubriva.
Dragin se tereti za krivčno delo zloupotreba službenog položaja za koju je zaprećena kazna do 12 godina zatvora, a Nikezić za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekivanju za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.
Čovek čije noge vrede 40 miliona dolara
| Piše: Mladen Savković, B92
“Nema većeg zadovoljstva nego kada na kraju treninga ili probe možete samouvereno da pitate plesača – Da li si juče čak i pomislio da ćeš moći da uradiš ono što si uradio danas?”
U jednoj epizodi čuvene komičarske serije „Prijatelji“, dok glavni junaci igraju kviz znanja sačinjen od pitanja iz njihovih života, ispostavlja se da smotanog Čendlera (Metju Peri) najviše u životu plaše – noge Majkla Fletlija!
“Stvarno”, pita ga cimer Džoi (Met Leblank) neverujući u ono što čuje. “Onaj skakutavi momak iz Irske?”
“Njegove noge mlataraju okolo kao da su odvojene od njegovog tela”, odgovara Čendler u odbrani.
I zaista, neko bi se mogao uplašiti brzinom kojom “skakutavi momak iz Irske”, inače rođen u SAD u porodici irskog porekla, stepuje uz tradicionalne irske zvuke. Ovaj dvostruki Ginisov rekorder u samo jednoj sekundi može da napravi čak 35 plesnih pokreta svojim veštim nogama. Međutim, najveći broj ljudi ne oseća strah, već samo zanemi, a potom i euforično aplaudira kada na sceni vidi Majkla Fletlija i njegovu slavnu plesnu trupu “Lord of the Dance”.
“Stvarno”, pita ga cimer Džoi (Met Leblank) neverujući u ono što čuje. “Onaj skakutavi momak iz Irske?”
“Njegove noge mlataraju okolo kao da su odvojene od njegovog tela”, odgovara Čendler u odbrani.
I zaista, neko bi se mogao uplašiti brzinom kojom “skakutavi momak iz Irske”, inače rođen u SAD u porodici irskog porekla, stepuje uz tradicionalne irske zvuke. Ovaj dvostruki Ginisov rekorder u samo jednoj sekundi može da napravi čak 35 plesnih pokreta svojim veštim nogama. Međutim, najveći broj ljudi ne oseća strah, već samo zanemi, a potom i euforično aplaudira kada na sceni vidi Majkla Fletlija i njegovu slavnu plesnu trupu “Lord of the Dance”.
Da ponovo uživa u ovoj irskoj magiji, publika u Srbiji imaće priliku 18. marta kada “leteći Irci”, kako ih često zovu, izlaze na scenu Kombank arene da predstave svoj novi komad.
Kako za B92 otkriva Majkl Fletli, ovoga puta publika će moći da vidi nešto sasvim novo, sa prepoznatljivim irskim pečatom. Uostalom, trupa će u Beograd stići dan pre koncerta, 17. marta, kada se širom sveta obeležava irski praznik Dan svetog Patrika. Eto još jednog razloga da nastup bude još spektakularniji.
Kako za B92 otkriva Majkl Fletli, ovoga puta publika će moći da vidi nešto sasvim novo, sa prepoznatljivim irskim pečatom. Uostalom, trupa će u Beograd stići dan pre koncerta, 17. marta, kada se širom sveta obeležava irski praznik Dan svetog Patrika. Eto još jednog razloga da nastup bude još spektakularniji.
“Uvek pokušavamo da se predstavimo u novom svetlu”, objašnjava Fletli. “Nedavno smo predstavili sasvim novu muziku koju je komponovao veliki irski kompozitor tradicionalne muzike Ger Fahi i veoma smo uzbuđeni zbog toga. Takođe, dolazimo i sa brojnim novim mladim plesačima i siguran sam da će ih vaša publika zavoleti.”
Ipak, put do najvećih svetskih pozornica za Fletlija nije bio nimalo jednostavan. Premda je dva puta (1999, 2000) proglašavan najplaćenijim plesačem sveta (zarađivao je 1.600.000 dolara nedeljno) i uprkos tome što su njegove noge osigurane na čak 40.000.000 dolara (takođe Ginisov rekord u kategoriji plesača), Fletli je prvi novac zaradio na gradilištu u Čikagu, radeći danonoćno u maloj kompaniji svoga oca.
“Morali smo od samog početka da radimo naporno u očevoj kompaniji”, priseća se Fletli svojih radnih početaka, kada je na posao odlazio sa celokupnom porodicom. “Ali tada sam naučio da nikada ne treba da zazirem od napornog i teškog rada.”
Iako se njegov otac bavio građevinom, u porodici Fletli nisu bili zapostavljeni ni plesni koraci. Ipak je irska krv strujala njihovim venama, čak i u Čikagu.
Ipak, put do najvećih svetskih pozornica za Fletlija nije bio nimalo jednostavan. Premda je dva puta (1999, 2000) proglašavan najplaćenijim plesačem sveta (zarađivao je 1.600.000 dolara nedeljno) i uprkos tome što su njegove noge osigurane na čak 40.000.000 dolara (takođe Ginisov rekord u kategoriji plesača), Fletli je prvi novac zaradio na gradilištu u Čikagu, radeći danonoćno u maloj kompaniji svoga oca.
“Morali smo od samog početka da radimo naporno u očevoj kompaniji”, priseća se Fletli svojih radnih početaka, kada je na posao odlazio sa celokupnom porodicom. “Ali tada sam naučio da nikada ne treba da zazirem od napornog i teškog rada.”
Iako se njegov otac bavio građevinom, u porodici Fletli nisu bili zapostavljeni ni plesni koraci. Ipak je irska krv strujala njihovim venama, čak i u Čikagu.
“Ples je bio sastavni deo moje porodice, znatno pre nego što sam počeo time profesionalno da se bavim plesao sam za moje roditelje. Celokupno irsko muzičko i plesno nasleđe prenosi se sa generacije na generaciju, i moja porodica tu nije bila nikakav izuzetak”, priča Fletli navodeći kako se u ples zaljubio čim je naučio prve korake.
Podrška porodice, priznaje, bila je važno ohrabrenje na početku karijere, ali je nebrojeno mnogo puta nailazio na razne negativne komentare i prepreke.
“Imao sam mnogo poteškoća sa svom tom negativnošću. A u životu zaista postoji toliko stvari koje možete da uradite. Svi negativni odgovori koje sam dobijao uvek su značili to da ljudi žele da vas uspore ili da vam kažu da nešto ne možete da uradite.”
Pomeranje granica jedno je od glavnih pravila koje važi na treninzima trupe “Lord of the Dance”. Iako sve manje nastupa, Fletli objašnjava kako ga sada posebno raduje rad sa novim plesačima kojima može da prenese svoje znanje.
“Nema većeg zadovoljstva nego kada na kraju treninga ili probe možete samouvereno da pitate plesača – Da li si juče čak i pomislio da ćeš moći da uradiš ono što si uradio danas?”
Podrška porodice, priznaje, bila je važno ohrabrenje na početku karijere, ali je nebrojeno mnogo puta nailazio na razne negativne komentare i prepreke.
“Imao sam mnogo poteškoća sa svom tom negativnošću. A u životu zaista postoji toliko stvari koje možete da uradite. Svi negativni odgovori koje sam dobijao uvek su značili to da ljudi žele da vas uspore ili da vam kažu da nešto ne možete da uradite.”
Pomeranje granica jedno je od glavnih pravila koje važi na treninzima trupe “Lord of the Dance”. Iako sve manje nastupa, Fletli objašnjava kako ga sada posebno raduje rad sa novim plesačima kojima može da prenese svoje znanje.
“Nema većeg zadovoljstva nego kada na kraju treninga ili probe možete samouvereno da pitate plesača – Da li si juče čak i pomislio da ćeš moći da uradiš ono što si uradio danas?”
Fletli neskromno tvrdi kako je njegova plesna trupa zasigurno jedna od onih koje najnapornije vežbaju, navodeći da su i mnogi poznati plesači odustali od angažmana jer je tempo rada za njih bio neizdržljiv.
“Mi svakodnevno provodimo mnogo vremena u potrazi za mladim plesačima koji žele da unaprede svoje umeće. Ti ljudi često ni sami nisu svesni koliko dobri mogu da budu. Mislim da smo verovatno najbolja plesna škola na svetu, ali pre svega zbog toga što imamo sposobnost da naučimo ljudi kako da postignu viši nivo”, objašnjava on. “Ali onaj sirovi materijal koji svaki plesač mora da ima čine strast i želja da budete najbolji.”
Slavni plesač tvrdi i da ne postoji mnogo razlike između treniranja za ples i sportskih priprema, iako na pozornici sve izgleda veoma jednostavno.
“Mi svakodnevno provodimo mnogo vremena u potrazi za mladim plesačima koji žele da unaprede svoje umeće. Ti ljudi često ni sami nisu svesni koliko dobri mogu da budu. Mislim da smo verovatno najbolja plesna škola na svetu, ali pre svega zbog toga što imamo sposobnost da naučimo ljudi kako da postignu viši nivo”, objašnjava on. “Ali onaj sirovi materijal koji svaki plesač mora da ima čine strast i želja da budete najbolji.”
Slavni plesač tvrdi i da ne postoji mnogo razlike između treniranja za ples i sportskih priprema, iako na pozornici sve izgleda veoma jednostavno.
“Ako zamislite da kombinacija gimnastike i akrobatike za nas predstavlja samo početak treninga, onda možete da pretpostavite šta je sve potrebno da biste se bavili ovim plesom. Veoma je jednostavno – stotine sati vežbanja!”
Rezultat svih tih napornih treninga biće vidljiv 18. marta u Beogradu. Trupa “Lord of the Dance” i ranije je više puta nastupala u Srbiji, a Fletli smatra da je za tako dobar prijem, kako u našoj zemlji tako i širom sveta, umnogome zaslužna i energija koju njihov ples širi kao i uzbuđenje koje izaziva njihova igra.
“Postoji neka toplina koja izbija iz našeg plesa i koja prija ljudima iz celog sveta. Oduvek sam znao da će biti tako čim se popnemo na scenu i izađemo pred publiku. I eto, ispostavilo se da smo zaista imali sreće.”
Rezultat svih tih napornih treninga biće vidljiv 18. marta u Beogradu. Trupa “Lord of the Dance” i ranije je više puta nastupala u Srbiji, a Fletli smatra da je za tako dobar prijem, kako u našoj zemlji tako i širom sveta, umnogome zaslužna i energija koju njihov ples širi kao i uzbuđenje koje izaziva njihova igra.
“Postoji neka toplina koja izbija iz našeg plesa i koja prija ljudima iz celog sveta. Oduvek sam znao da će biti tako čim se popnemo na scenu i izađemo pred publiku. I eto, ispostavilo se da smo zaista imali sreće.”
Пријавите се на:
Постови (Atom)