Rusi masovno dele pasoše na istoku Ukrajine

Branko Vlahović |

Ukrajinski prvoborci uslovljavaju ko može, a ko ne treba da bude u novoj vlasti. Rusija po ubrzanoj proceduri daje državljanstvo građanima Ukrajine

Predstavnici opozocije sa Ketrin Ešton

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

PRVOBORCI sa Majdana, pogotovo oni najratoborniji iz „Desnog sektora“, nameravaju ne samo da utiču na izbor članova nove vlade nego i da u njoj učestvuju kao ministri. Njihov lider Dmitrij Jaroš želi da bude potpredsednik vlade, zadužen za vojsku i policiju.

Najratoborniji demonstranti su preko svoje organizacije „Krug narodnog poverenja“ postavili uslov da članovi nove vlade ne mogu biti oni koji su na spisku sto najbogatijih ljudi Ukrajine. Takođe, u novoj vladi ne mogu da budu članovi stare vlade, kao ni oni koji su bili u administraciji predsednika Janukoviča. Ono što je zanimljivo jeste da je po ovim kriterijuma automatski eliminisan ukrajinski „kralj čokolade“, oligarh Petar Porošenko, koga smatraju jednim od finansijera demonstracija na Majdanu!

Ukrajinski parlament bi trebalo da formira novu vladu 27. februara.

- Možete da vodite konsultacije i danju i noću, ali u četvrtak se mora izglasati vlada - rekao je spiker Vrhovne rade i ujedno v. d. predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da njegova zemlja neće biti donator korumpiranoj Ukrajini, koja bi pre dobijanja međunarodne pomoći morala da pripremi teren kako se ne bi dozvolilo nenamensko trošenje novca i njegovo prelivanje u ruke oligarha, dok će zemlja ostati u istim nevoljama kao do sada.

Predsednička kampanja je već počela, a zasada su poznata tri kandidata - lider Udara Vitalij Kličko, bivša premijerka Julija Timošenko i gubernator Harkovske oblasti Mihail Dobkin.

ROĐENDAN DOK se na Majdanu prolivala krv, ćerka Julije Tmišenko Jevgenija je uživala u Rimu gde su je tajno snimali novinari kijevskog kanal TSN. Ona je sa svojim novim momkom bila u hotelu gde najeftinije sobe koštaju 600 evra. Tamo je proslavila svoj rođendan, a zatim se vratila u Kijev i dočekala svoju majku koja je izašla iz zatvora i održala na Majdanu vatreni govor diveći se onima koji su minulih dana prolivali krv.

- Polazeći od toga da se sada u Ukrajini totalno napadaju prava stanovništva koje govori ruski, donose se zakoni koje prete svima koji ne prihvataju fašizam i nacionalizam, odlučio sam da se kandidujem za predsednika Ukrajine - kazao je Dobkin.

U utorak je u Kijevu boravila i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja se susrela sa liderima opozicije, kao i sa bivšom ukrajinskom premijerkom Julijom Timošenko.

Julija Timošenko će uskorona lečenje jer je prihvatila poziv nemačke kancelarke Angele Merkel da dođe u berlinsku kliniku „Šarite“.

Na istoku Ukrajine rusko stanovništvo je i dalje uplašeno. Lider ruske parlamentarne partije Pravedna Rusija Sergej Mironov u utorak je u Dumi predložio da se ubrzanim postupkom da rusko državljanstvo onima koji su u opasnosti u Ukrajini. Takođe se predlaže da se specijalcima iz grupe „Berkut“ ponudi posao u Rusiji.

Osim što su proteklih dana rušili ruske spomenike Lenjinu, ukrajinski revolucionari su nedaleko od Lavova, na zapadu zemlje, demontirali spomenik ruskom vojskovođi Mihailu Kutuzovu. Rusofobima ne smeta samo Lenjin, već sve što ima veze sa Rusijom.

Zbog situacije u Ukrajini Ruska crnomorska flota u Sevastopolju nalazi se u povišenoj bojevoj gotovosti.

Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine i predsedavajući Vrhovne rade Aleksandar Turčinov sazvao je u utorak vanredno zasedanje Saveta za nacionalnu bezbednost zbog opasnosti od „separatizma u Sevastopolju“.

Predstavnici svih parlamentarnih partija u Rusiji u utorak su saopštili da će štititi bezbednost svojih sunarodnika na Krimu, ne isključujući sasvim mogućnost da razmotre eventualni zahtev za pripajanje ove oblasti Rusiji. Krim je autonomna oblast Ukrajine koja je do pre 60 godina administrativno pripadala Rusiji, a od oko dva miliona stanovnika, oko 60 odsto čine Rusi.

Ruski mornari i dalje tvrde da oni nisu prevozili Viktora Janukoviča u Rusiju. Nikolaj Rivenko iz partije „Ruski blok“ u Sevastopolju opovrgava da se u tom gradu nalazi Janukovič.

Američki politikolog Zbignjev Bžežinski u tekstu u „Fajnenšel tajmsu“, piše da bi Ukrajina trebalo da se ponaša kao Finska, da ima dobre ekonomske i susedske odnose sa Rusijom, ali i da ne bude član nijednog vojnog saveza.

Rencijeva vlada dobila poverenje parlamenta

RIM - Nova vlada premijera Matea Rencija dobila je večeras podršku italijanskog parlamenta nakon što joj je, posle Senata, poverenje izglasao i Donji dom.
Za podršku novoj vladi glasalo je 378 poslanika, protiv je bilo 200, a jedan poslanik je bio uzdržan, prenela je ANSA.
Prethodno je prošle večeri to isto učinio i Senat, posle rasprave u kojoj je zaključeno da 39. godišnji Renci može da pokrene ekonomiju zemlje.
Senat je odnosom glasova 169 prema 139, prihvatio vladu koju je Renci predložio pre tri dana, a koju čini široka koalicija od demokrata desnog centra do grupe desnog centra bivšeg premijera Silvija Berluskonija.
Bivši gradonačelnik Firence postao je u subotu najmlađi premijer Italije, zamenivši na toj funkciji Enrika Letu.
Rencijeva vlada je četvrta za samo dve godine i treća koja je formirana bez parlamentarnih izbora.

Renci: Bez Italije nema Evrope

Renci je poručio pred poslanicima Donjeg doma parlamenta uoči glasanja o poverenju njegovoj vladi, da je Italija od ključnog značaja za budućnost Evrope.
"Evropa nije naš neprijatelj. Mi želimo Evropu u kojoj Italija ne prati samo druge, već i sama daje fundamentalni doprinos, zato što bez Italije nema Evrope", poručio je on.

Renci je takođe najavio da će kao italijanski premijer najpre posetiti Tunis sledeće nedelje, a "ne Brisel ili Berlin" zato što se, kako je rekao, nada da će se Mediteran vratiti na centralno mesto na međunarodnoj sceni, preneo je AFP.

Očekuje se da će nova vlada dobiti potvrdu i u Donjem domu, nakon što je to tokom noći učinio Senat, posle rasprave u kojoj je zaključeno da on može da pokrene ekonomiju zemlje.

Foto AP/Andrew Medichini

PRIRODNJAČKI MUZEJ U SVILAJNCU

Kritično u domovima zdravlja u Kaću i Budisavi

NOVI SAD - Nedostatak pedijatara dugogodišnji je problem u celoj Srbiji. Prema podacima, trećina tih specijalista stariji su od 55 godina, pa je pitanje ko će ih zameniti.

U domovima zdravlja u Novom Sadu, nedostaju tri pedijatra, što u ovom epidemoliškom periodu dovodi do velikih gužvi, a najkritičniji su domovi zdravlja u Petrovaradinu, Sremskim Karlovcima, Bukovcu, Kaću i Budisavi.

Ilustracija (sxc.hu)

Danas je u Kaću pokrenuta peticija da se njihovom domu zdravlja dodeli još jedan specijalista pedijatrije, jer postojeći dva dana u nedelji radi u Budisavi.

Jedan pedijatar na skoro dve i po hiljade dece u Kaću, dostupan samo tri dana u nedelji, očigledno nije dovoljan.

Ni u Budisavi nije bolja situacija. Njihovo pedijatrijsko odeljenje radi samo utorkom i četvrtkom, dok ostalim danima jedna doktorica pregleda decu u Kaću, ili ih roditelji vode u Kovilj.

Sticajem okolnosti, u Budisavi danas nismo zatekli gužvu, ali roditelji kažu da je situacija inače potpuno drugačija.

Iako je čekaonica u domu zdravlja u Budisavi trenutno prazna, dežurni pedijatar je do deset ujutru pregledao više od 25-oro dece.

"Gužve su stvarno vrlo česte, pedijatar radi utorkom i četvrtkom, i ja lično iz svog primera mogu da kažem da sam čekala tri sata. Tri sata za opravdanje za vrtić", kažu nezadovoljni roditelji.

"Selu je jako preko potreban pedijatar. Dece je dosta, to je baš sramotno da idu u Kovilj i u Kać ili da čekamo dva puta sedmično da dolazi tu, mada mi deca nisu toliko mala, ali toliko dece ima", dodaju roditelji.

Nedostatak pedijatara je sistemski problem, i smatra se posledicom loše zdravstvene politike.

Na tržištu nema tih specijalista dovoljno, a ionako lošu situaciju otežava i novi zakon o zapošljavanju, koji onemogućava prijem novih pedijatara

Sa druge strane, gorući problem predstavlja i obnavljanje starog kadra.

"Imamo informaciju da je trećina pedijatara na teritoriji Vojvodine starija od 55 godina, tako da nakon nekog njihovog odlaska u penziju – što će biti u neko skorije vreme – bojimo se da će nastati još veći problem, zbog toga što će nedostajati lekara", ističe Dragana Ćorić, iz Udruženja roditelja Novi Sad.

"Mi smo još pre nove godine na nivou celog doma zdravlja postali deficitarni sa tim zanimanjem i uputili smo zahtev ministarstvu finansija i svim referentnim institucijama za to, ali na žalost još uvek nismo dobili odgovor. Dva meseca su prošla, a posao trpi, i što je još važnije naši sugrađani trpe", objašnjava Branislava Stanimirov, načelnik pedijatrije Doma zdravlja Novi Sad.

U Ministarstvu zdravlja su odgovorili da su same zdravstvene ustanove odgovorne za organizaciju rada u svojim ustanovama, a samim tim i za planiranje upućivanja lekara na specijalizaciju.

Sa druge strane, kako dodaju, iako proteklih godina nisu odobravana finansijska sredstva za zapošljavanje novih zdravstvenih radnika, Ministarstvo ulaže napore da se stvore bolji uslovi, i otvoren je prostor za zapošljavanje jednog broja lekara i tehničara.

Две трећине Србије сања посао у јавном сектору

Ажурирано пре 7 секунди

Предузетништво је основни покретач развоја сваке привреде, али је проблем у томе што оно у Србији баш и није популарно јер огромна већина грађана и даље сања посао у државним фирмама.

Две трећине грађана у Србији жели да се запосли у јавном сектору, показало је истраживање Центра за високе економске студије (ЦЕВС), које је представљено данас на округлом столу „Предузетништво у Србији – нужда или прилика?”
Предузетништво, као први избор запошљавања у Србији, знатно је ниже од европског просека, и по томе смо, у поређењу с новим чланицама ЕУ, бољи само од Словеније.
Истраживање је показало да би 30 одсто грађана покренуло сопствени посао, пет одсто би радило за плату у приватном сектору и чак 65 одсто би желело да се „ухлеби” у јавном сектору. Млађи су склонији самозапошљавању, а највише они између 18 и 29 година (36 одсто). Предузетништву су више склони мушкарци – 33 одсто, спрам 27 одсто жена. Ипак, стручњаци су на округлом столу оценили да ниједан страни инвеститор не може заменити енергију хиљада предузетничких подухвата и идеја.
Директорка Центра за високе економске студије Кори Удовички је рекла да се у Србији решење за превазилажење тешкоћа у привреди види кроз чекање директних страних инвестиција које би „као спасилачка коњица прешле границу”, или у помоћи државе, која не уме нити може да буде предузетник. Она је оценила да су то погрешни приступи и да треба да се окренемо предузетништву, чији би развој могао спасти српску економију.
Директор Делегације немачке привреде у Србији Мартин Кнап рекао је да мале фирме у Србији имају добре идеје и да би јачање сектора малих и средњих предузећа могло допринети развоју српске привреде. Кнап је истакао да су, по његовом мишљењу, за Србију кључне инвестиције у области туризма, транспорта, ИТ сектора, али и производња и извоз онога што се тражи на светском тржишту. Он је упозорио на то да би „српски политичари требало пажљиво да прате грчку кризу јер постоји опасност да се неке грешке понове ако се не буде водило рачуна”. Директор Европске инвестиционе банке у Србији Андреас Беикос подсетио је на то да је та банка одобрила 150 милиона евра зајма за инфраструктурне пројекте и за мала и средња предузећа у Србији, и позвао компаније да конкуришу. То је први део кредитне линије ЕИБ-а од укупно 500 милиона евра, која је намењена привредном опоравку и помоћи европским интеграцијама Србије. Он је истакао да, осим идеје, предузећа морају да имају добре и јасне планове и да их јасно представе ЕИБ-у. По његовим речима, ЕИБ је највећи кредитор Србије и од 2001. до сада су у нашу земљу ушле 4,2 милијарде евра.
Руководилац пројекта Међународне финансијске корпорације (Светска банка) Виолана Конар Лиси поручила је властима у Србији да морају пажљиво да ослушкују потребе приватног сектора уколико желе да га развију, као и да мора да се поправи имиy предузетништва у Србији.
Округли сто је организован у сарадњи с Фондацијом „Конрад Аденауер”.
Д. Урошевић

Rusija:Imamo dokaz da su haos u Kijevu izazvali ekstremisti

KIJEV, MOSKVA - Rusija:Imamo dokaz da su haos u Kijevu izazvali ekstremisti. Parlament Ukrajine izglasao da se odbeglom smenjenom predsedniku Viktoru Janukoviču sudi za pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Lider protesta Vitalij Kličko najavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima za koje je kampanja počela danas. Nova prelaznu vlada biće izabrana u četvrtak, 27. februara. Ruski deputati ne odbacuju mogućnost da Krim pripoje Rusiji.

20.10 - Rusko Ministarstvo spoljnih poslova, saopštilo je danas da će Evropskoj uniji i OEBS-u poslati video snimak, kao dokaz da su ekstremisti izazvali haos i pustošenje u Kijevu.

"Veoma smo zabrinuti zbog toga što se dešava u Ukrajini, a naročito zbog načina na koji Zapad komentariše tu situaciju i pokušava da utiče na nju", navodi se u saopštenju Ministarstva objavljenom na Fejsbuku.


"Zapadni mediji najradije ne bi da raspravljaju o činjenici da su proteste organizovali ekstremisti. Evropske strukture možda ne znaju kako ekstremisti, koji se predstavljaju kao civili, funkcionišu", zaključuje rusko ministarstvo.

19.59 - Bivši ukrajinski glavni tužilac Viktor Pšonka stavljen je na policijsku poternicu na osnovu optužbi za ubistva demonstranata, rekao je novinarima u Kijevu njegov naslednik na dužnosti Oleg Mahnitski.
Prema podacima novih vlasti 82 osobe su smrtno stradale u obračunima tokom demonstracija, a 724 su povređene.

19.50 - Dva oklopna transportera viđena su u blizini ruske vojne baze u drugom po veličini ukrajinskom gradu Sevastopolju, javio je danas novinar AFP-a, dok je oko 500 ljudi protestovalo u gradu. Jedno od vozila je viđeno u bazi ruske Crnomorske flote, dok je drugo viđeno parkirano u dvorištu koje je iznajmila ruska mornarica u centru grada, rekao je novinar.

16.56 - Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine i predsedavajući Vrhovne rade Aleksandar Turčinov sazvao je danas vanredno zasedanje Saveta za nacionalnu bezbednost (SNZB) zbog opasnosti od “separatizma u Sevastopolju”.

16.03 - Ministri odbrane članica NATO će se u četvrtak, 27. februara, sastati sa delegacijom privremenih ukrajinskih vlasti kako bi razgovarali o situaciji u toj zemlji nakon opoziva predsednika Janukoviča.

15.59 - Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton rekla je danas u Kijevu da će povratak bivše ukrajinske premijerke Julije Timošenko u politiku pomoći stabilizovanju situacije u zemlji koja se nalazi u političkom previranju. Partija "Otadžbina" koju predvodi Timošenkova, saopštila je da su dve strane danas razgovarale o situaciji u Ukrajini i razmenile mišljenja kako izaći iz sadašnjeg ćorsokaka.

14.56 - Bivši šef administracije Viktora Janukoviča, Andrij Kljujev, ranjen je danas iz vatrenog oružja, izjavio je za agenciju AP njegov portparol Artem Petrenko.

14.45 - Ruski deputati započeli su pripreme da zaštite Krim od "političkog Černobilja", kako je rekao lider komunista Genadij Zjuganov, tako da istovremeno dok apeluju na očuvanje celovite Ukrajine, ne odbacuju sasvim mogućnost da Krim pripoje Rusiji. Šef Odbora ruske Dume za odnose sa Zajednicom nezavisnih država, evroazijske integracije i veze sa sunarodnicima Leonid Slucki izjavio je danas da ukoliko bude zahteva za pripajanje Krima Rusiji, da će to biti razmotreno u najkraćem roku, preneli su ruski mediji.

14.04 - Lider protesta u Ukrajini Vitalij Kličko danas je najavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima. "Biću na glasačkom listiću za mesto predsednika Ukrajine", rekao je poznati opozicionar.

13.25 - Parlament Ukrajine izglasao je danas da se odbeglom smenjenom predsedniku Viktoru Janukoviču sudi za "ozbiljne zločine" pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.

12.02 - Evropa je spremna da Ukrajini pruži ekonomsku i finansijsku pomoć, ali u zemlji prvo mora da bude formirana vlada, rekao je novinarima predstavnik Evropske unije u Rusiji Vigaudas Ušackas.

11.50 - Rusija bi trebalo da bude dobar sused Ukrajini i da joj dozvoli da krene napred u pravcu koji je izabrala posle tri meseca protesta i konflikta, poručila je danas u Kijevu visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

10.41 - Ukrajina ne sme da bude primorana da bira između Rusije ili Zapada, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

10.02 - Međunarodna rejting agencija "Standard i Purs" (Standard&Poor`s) snizila je dugoročni kreditni rejting tri najveće ukrajinske banke - Privat banke, Kredobanke i Alfa banke.

09.49 - U Ukrajini je danas zvanično otpočela kampanja za prevremene predsedničke izbore koji će biti održani 25. maja, a biće i predstavljen novi premijer i njegov kabinet.

08.30 - Predstavnici gradskih vlasti Sevastopolja na Krimu, koji se smatra glavnom bazom ruske Crnomorske flote od 1783. godine, poverili su gradsku administraciju biznismenu Alekseju Čaliju, na zahtev hiljade građana koji su izašli na ulice u znak protesta zbog događaja na kijevskom trgu Majdan, tražeći da sami odlučuju o svojoj sudbini.

Ukrajinski mediji izvestili su da se predsednik Vikotor Janukovič, koga je opozvao parlament i za kojim je izdat nalog za hapšenje zbog optužbi za masovno ubistvo, nalazi u ruskoj pomorskoj bazi u Sevastopolju. Hiljade građana u Sevastopolju izašle na ulice u znak protesta zbog događaja na Majdanu, tražeći da sami odlučuju o svojoj sudbini. Počela kampanja za prevremene predsedničke izbore.

Prema informacijama izvora televizijskog kanala ATR, za Janukoviča je pripremljen desantni brod Crnomorske flote RF, kojim će se navodno uputiti u Rusiju, preneo je "Glas Rusije".

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov je ranije rekao da je Janukovič, posle odluke parlamenta o njegovoj smeni u subotu, krenuo ka vojnom aerodromu Belbek na Krimu, ali da je odustao i otišao u drugom smeru posle saznanja da ga tamo čekaju novoimenovani šefovi ministarstva policije i državnih bezbednosnih službi.

Objavljujući da je za Janukovičem izdat nalog za hapšenje, Avakov je naveo da je Janukovič, u svojoj privatnoj rezidenciji u regionu Balaklava na Krimu, okupio svoje obezbeđenje i rekao im da izaberu hoće li da ostanu sa njim.

Neki su odlučili da ga napuste i uzeli su oružje zvanično registrovano, da bi ga predali vlastima na Krimu, naveo je Avakov.

Sa preostalim telohraniteljima Janukovič je sa još jednim saradnikom otišao iz rezidencije u Balaklavi "sa tri automobila ka nepoznatoj destinaciji, gaseći sve sisteme komunikacije", naveo je Avakov, prenele su agencije.

Janukovič je pokušao da napusti Ukrajinu u subotu privatnim avionom, a portparol ukrajinske granične službe Sergij Astahov je novinarima AFP rekao da su njegovi pomoćnici tom prilikom pokušali da podmite pripadnike granične policije, što su oni odbili.

Predsednik ukrajinske Vrhovne rade Oleksander Turčinov je privremeno preuzeo dužnosti predsednika države nakon što je u subotu u parlamentu izglasan opoziv predsednika Viktora Janukoviča i raspisani parlamentarni izbori za 25. maj.

Pre bega iz Kijeva Janukovič razgovarao sa Bajdenom

Dva dana pre nego što je pobegao iz Kijeva, svrgnuti ukrajnski predsednik Viktor Janukovič razgovarao je telefonom duže od sat vremena sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom - funkcionerom za vezu sa američkom vladom tokom politicke krize u Ukrajini.
Viši zvaničnik administracije koji je bio upoznat sa tim razgovorom, naveo je da je Bajden upozorio Janukoviča da se "prostor za rešavanje krize brzo zatvara, ukoliko već nije zatvoren", prenela je agencija AP.
Neimenovani zvaničnik je dodao da je Janukovič na početku bio "prkosan i optužio demonstrante sa ulicama Kijeva da su teroristi", ali je Bajden tu završio razgovor.
AP navodi, pozivajući se na isti izvor, da je Bajden devet puta razgovarao sa Janukovičem tokom političke krize u Ukrajini.


Foto AP/M. Drobnjakovic, D. Bandic

Bosnić-Đurić: Interkulturalnost kao odgovor na uzurpaciju kulture

Zloupotreba kulture i kulturnih institucija eksplicitno se manifestuje kroz formu cenzure i progon neistomišljenika

Kulturološkinja Aleksandra Bosnić-Đurić založila se večeras za negovanje interkulturalne komunikacije u Vojvodini, kao načina za prevazilaženje rigidnih političko-ideoloških uzurpacija kulture, koje su na sceni u Novom Sadu i u pojedinim drugim vojvođanskim gradovima.

“Zloupotreba kulture i kulturnih institucija eksplicitno se manifestuje kroz formu cenzure i progon neistomišljenika”, kazala je Bosnić-Đurić na tribini u Zrenjaninu.

Ona je dodala da je neophodno raditi na formiranju građanskog a ne nacionalnog političkog i kulturnog identiteta. “Upravo putem afirmacije i podsticanja interkulturalne komunikacije kao poželjnog kulturng i društvenog modela u Vojvodini, Srbiji i regionu doprinosi se dekonstruisanju negativnih etničkih i kulturnih stereotipa koje su ugrađene u ideološke matrice i koje jos uvek ugrožavaju društveni i kulturni kontekst”, navela je Aleksandra Bosnić-Đurić.

Sociolog Milorad Đurić ocenio je da u Vojvodini postoji “geto-efekat”, u okviru kojeg se nacionalne zajednice zatvaraju u sebe i ne komuniciraju jedne s drugima. “Ovakvi procesi prete da heterogenost društva u Vojvodini svedu na model izoolovanih, svesno marginalizovanih kolektivnih idetiteta”, rekao je Đurić.

Književnik Nedim Sejdinović založio se za “glasnost” u promociji interkulturalnosti. “Glasnost stvara turbulencije, problem, počesto su ugroženi i životi onih koji se bore za svoja prava, ali ona nema alternative, niti ima interkulturalnosti bez glasnosti”, rekao je Sejdinović. “U preraspodeli moći, pripadnici većinskih i manjinskih elita, kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, stavljaju akcenat na nevidljivost. I jedni i drugi su neprijatelji interkulturalnosti, jer ona razara tarabe feudalnih etničkih okruga, kojima vladaju nacionalni kneževi”, ocenio je Sejdinović.

Večerašnju tribinu organizovala je nevladina organizacija Centar za interkulturalnu komunikaciju (CINK) iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.

(Autonomija)

Kurc: I dalje ćemo snažno podržati evrointegracije Balkana

BEČ - Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc izjavio je Tanjugu da sutra dolazi u posetu Beogradu sa porukom da je budućnost svih zemalja zapadnog Balkana u EU i da će ih Austrija u tome i dalje podržati svom snagom.

"Moja želja je da, što je pre moguće, od mog stupanja na dužnost posetim sve zemlje zapadnog Balkana. Tu je prioritet naše spoljne politike. Moja poruka glasi da je budućnost svih zemalja zapadnog Balkana u Evropi i da će Austrija to i dalje svom snagom podržati“, kazao je austrijski šef diplomatije.

Prema njegovim rečima, Austrija ima "svaki interes da se Srbija dalje razvija ka stabilnoj i u najboljem smislu evropskoj državi".
"Rado želimo da savetima i delima budemo uz Srbiju u pristupnim pregovorima sa EU. Lobiranje za Srbiju ću rado nastaviti i to ne moram čak ni da počnem, jer se moj prethodnik, vicekancelar Mihael Špindeleger, pismom svim partnerima u EU, pre tačno godinu dana, uspešno založio za otpočinjanje pristupnih pregovora sa Srbijom", naveo je Kurc.

On je naglasio da je Srbija za Austriju "susedna zemlja bez zajedničkih granica" i da Austrija ima duge i intenzivne veze sa Srbijom.
"Povezani smo tesno na više načina, preko istorije, kulture, ali i Dunava, koji nas kao transportni put i prirodni prostor povezuje. Jedan izraz te povezanosti je veliki broj građana srpskog porekla, koji žive u našoj zemlji. Iz toga rezultiraju mnogobrojne ljudske, ekonomske i kulturne veze. Za Austriju je to od velikog značaja i vrednosti", istakao je Kurc.

"Danas je, naravno, i privreda jako važan faktor. Austrija je u Srbiji najveći investitor. I posebno važni su Srbi, koji žive u Austriji i koji su Beč učinili jednim od najvećih srpskih gradova u svetu", naglasio je  šef austrijske diplomatije u izjavi Tanjugu.

Ministar inostranih poslova Austrije sastaće se sutra u Beogradu, kako je najavljeno, sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivanom Mrkićem.

On će prisustvovati i prezentaciji Senata privrede Srbije, ispostavi Senata privrede Austrije, kojim predsedava bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek.

Foto Tanjug/S. Radovanović, ilustracija

Bahato: Janukovič tri miliona dao samo za duborez

Jasna Stojković | 

Dok se bivši predsednik nalazi u bekstvu, Ukrajinci spasavaju dosijea koja dokazuju njegovu krađu.

U garaži je parkirano 70 automobila i mnoštvo motora, a pored se nalazi hangar za helikoptere.

Velelepna rezidencija “Mežigorje” postala je simbol pljačke zemlje na ivici bankrota. Njeno opremanje koštalo je 100 miliona dolara, između ostalog, od novca koji je bio namenjen za pripremu Evropskog prvenstva u fudbalu 2012.
 
Dok javnost zapanjeno razgleda zoo-vrt sa egzotičnim životinjama, pokrivene bazene i teniske terene, finansijski stručnjaci i novinari sakupili su hiljade dosijea koji otkrivaju malverzacije predsednika i njegovog okruženja. Pronađene su profakture na kojima se vidi da su troškovi uvoza materijala za samo jednu godinu premašili devet miliona dolara, kao i račun na sumu od 4.000 dolara na kome je bilo rukom dopisano „za mito”.
 

Ranč kao Monako   Ceo kompleks na 140 hektara, sa ogradom visokom pet metara, malo je manji od Monaka i vidi se na satelitskim snimcima   Živeo sa ljubavnicom   Janukovič je u „Mežigorju“ živeo sa ljubavnicom Ljubov Poležaj (39) i njenom ćerkom (12), iako se nije razveo od žene Ljudmile, sa kojom je 42 godine u braku. Ljubov ima spa-centar u Kijevu, voli cveće i ima pomeranskog špica, otkriva „Kijev post“.

Prvobitno je Janukovič vilu od države iznajmljivao za svega 35 dolara mesečno, ali je od 2007. ona prešla u privatno vlasništvo. Odnosno njemu u ruke.
 
Vila je bez ikakvog javnog tendera data “Tantalitu”, kompaniji iz Donjecka, na čijem je čelu bio Pavel Litovčenko, obični službenik Janukovičevog starijeg sina. Knjigovođe bivšeg predsednika su potom vlasništvo nad “Tantalitom” prenele na nekoliko kompanija registrovanih na Devičanskim ostrvima.
 
Mnogi predsednikovi saradnici koji su se obogatili po sličnom metodu sada masovno napuštaju zemlju. Oni su svoje porodice, prema pisanju bečkog “Kronen cajtunga”, sklonili u Austriju. Tako je svrgnuti premijer Mikola Azarov posetio svog sina i snaju u Beču, a pre par dana privatnim avionom na bečki aerodrom sleteo je i guverner Narodne banke Serž Klijev, koji poseduje vilu u Beču. Ukrajinski mediji su pisali da su i Janukovičevi sinovi, mnogi članovi vladajuće partije i oligarsi pobegli u inostranstvo.
 

Fobija Janukovič se plašio da ga neko ne otruje. Zato je imao staklenu baštu sa uslovima u 20 klimatskih zona da bi bez straha jeo šta želi.

Za Janukovičem je, prema saopštenju Arsena Avakova, privremenog ministra policije, izdata poternica zbog “masakra civila”. Leđa su mu okrenuli i članovi njegove partije, koji ga optužuju za prolivanje krvi.
 
Avakov je naveo da se predsedniku gubi svaki trag od 24. februara, kada je viđen u blizini svoje rezidencije u oblasti Balaklava na Krimu. Tada je razrešio dužnosti pripadnike tajne službe koji su ga čuvali. Zatim se u pratnji nekoliko najbližih saradnika i šefa kabineta Andreja Kljujeva u tri automobila odvezao u nepoznatom pravcu.

EEZ: Srbijagas i Jugorosgas nisu razdvojili proizvodnju od transporta gasa

Sekretarijat Evropske energetske zajednice pozvao je Srbiju da u roku od dva meseca ispravi propuste, pošto nije ispunila svoje obaveze iz pravilnika te zajednice o vlasničkom razdvajanju na tržištu gasa.

 

U saopštenju, objavljenom na sajtu EEZ, navodi se da je u "Obrazloženom mišljenju" Sekretarijata u slučaju ECS-9/13 protiv Srbije, ponovljeno mišljenje da Srbija nije ispunila obaveze iz Ugovora energetske zajednice koji se odnosi na razdvajanje dva vertikalno integrisana gasna preduzeća.

Prema ocenama tog tela, dva licencirana preduzeća u Srbiji za transport gasa, državni Srbijagas i Jugorosgas, čijih je 50 odsto u vlasništvu ruskog Gasproma, nisu sprovela svoju obavezu da razdvoje proizvodnju od transporta gasa, kako to zahtevaju energetska pravila Evropske unije. 

Nerazdvajanje dveju kompanija za transport gasa je, navodi se u obrazloženju Sekretarijata, osnovna prepreka za razvoj konkurentnog tržišta gasa u Srbiji a, kako se dodaje, negativno utiče i na razvoj šireg regionalnog tržišta gasa, kao i na urgentno potrebne investicije u gasnu infrastrukturu. 

Efektivno odvajanje aktivnosti u transportu od proizvodnje i snabdevanja je, prema mišljenju Sekretarijata, kamen-temeljac procesa otvaranja tržišta. 

"U svetlu odgovora Vlade (Srbije), Sekretarijat može da podnese predmet Savetu ministara na odlučivanje o usaglašenosti Srbije sa propisima Energetske zajednice", piše u saopštenju.

Ševarlić: Parlament bez poljoprivrednika

BEOGRAD - Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić izjavio je juče da, imajući u vidu sastav izbornih lista kandidata, u sledećem skupštinskom sazivu, praktično, neće biti poljoprivrednika, što ukazuje da se razvoju poljoprivrede neće pokloniti dovoljno pažnje.

Svih 11 izbornih lista kandidovalo je ukupno 2.525 kandidata različitih obrazovnih profila, kvalifikacija i stručnosti, a među njima je svega 36 poljoprivrednika, što čini samo 1,43 odsto ukupnog broja predloženih kandidata na poslaničkim listama, naveo je Ševarlić za Tanjug.

On je ukazao da je, po procenama političkih analitičara, jedino realno da Marjan Rističević, koji je kao predstavnik poljoprivrednika 31. na listi SNS-a, bude član novog saziva Parlamenta.

RTV

Vrlo je zabrinjavajuće i što ostale izborne liste nemaju poljoprivrednike među prvih 100 na listi, izuzimajući listu Saveza vojvođanskih Mađara, koja između 30 i 100. mesta ima tri predložena poljoprivrednika ali, prema procenama analitičara, nije realno da će ta partija osvojiti toliki broj poslaničkih mesta, da bi poljoprivrednici zauzeli klupe u novom sazivu Skupštine Srbije, kazao je Ševarlić.

On je naglasio da je će Parlament Srbije na taj način "ponovo biti bez prisustva i bez uticaja onih koji drže ekonomsku, socijalnu, pa i ekološku održivost države Srbije."

Ševarlić je ocenio da sve to ukazuje da su najave razvoja poljoprivrede u budućnosti, još jedno veliko, po ko zna koji put, iznevereno obećanje političara.

Iako je poljoprivreda nezaobilazna tema u predizbornoj kampanji ovih vanrednih parlamentarnih izbora, rezultati analize 11 izbornih lista predatih za ove vanredne izbore, ukazuju da ta predizborna kampanja nema podlogu, imajući u vidu da poljoprivrednici čine oko 11 procenata ukupnog srpskog stanovništva, a da bi njima" ukoliko bi glasali samo za sebe" pripadalo između 25 i 27 poslaničkih mesta, kazao je Ševarlić.

On je istakao i da među predloženim poslaničkim kandidatima nema nijednog nezaposlenog diplomiranog inženjera poljoprivrede, odnosno agronoma, iako je Srbija zemlja sa više od 3.000 nezaposlenih agronoma i sa manje od 1.900 zaposlenih agronoma, ne samo u sektoru agroprivrede, nego i u svim drugim neagrarnim sektorima.

To je, kako je dodao, nepojmljivo za evropske države, ali i za one koji planiraju da poljoprivreda napravi novi veliki i konkurentni iskorak u procesu pridruživanja EU. 

Украјина: Тражи се Виктор Јанукович!

Украјински парламент тражи да Јануковичу суди Међународни кривични суд. Виталија Кличка једино занима председничка функција у Украјини. Сепаратизам озбиљна претња, тврди Турчинов. Гривна незадрживо пада. Потрага за Јануковичем у току. Формирање прелазне владе одложено за четвртак.

19.10 - Рушење споменика широм Украјине се наставља. У граду Броди "страдао" маршал Михаил Кутузов, победник над Наполеоном у Бородинској бици.

18.00 - Расписана потерница за Виктором Јануковичем због "убистава", потврдио украјински главни тужилац Олег Махницки. 

16.26 - Руска војска распоредила неколико оклопних транспортера на улицама Севастопоља, како би "заштитила локално становништво", јавља unian.net. Акција уследила после спекулација да се неколико аутобуса украјинских десничара запутило ка том граду. 

15.36 - Русија би могла да заустави увоз хране из Украјине, пишу руски медији. Разлог - украјинска страна не спроводи одговарајућу контролу. Тренутно, на снази је забрана увоза свињетине у Русију. 

14.16 - Шефа Јануковичевог кабинета Андрија Кљујева ранили непознати нападачи док се враћао у Кијев са Крима. Кљујев одмах потом поднео оставку, јавља украјински портал unian.net. 

Украјински парламент је затражио од Међународног суда правде да суди свргнутом председнику Виктору Јануковичу за догађаје који су претходили његовом паду, истовремено упозоравајући на опасност од поделе државе.

Протест у Севастопољу

Лавров: Украјина не сме да бира између Русије и Запада

Украјина не сме да буде приморана да бира између Русије или Запада, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
"Опасно је и контрапродуктивно покушавати да се Украјина примора да бира по принципу 'Ви сте са нама или против нас'", рекао је Лавров.
Како преноси агенција Итартас, Русија је "заинтересована да Украјина постане део европске породице".
Ако буде спроведен предлог нових украјинских власти о обустављању емитовања руских ТВ канала у Украјини, то ће бити озбиљно кршење слободе говора, рекао је Лавров.

Овакав потез украјинског парламента више је симболичан, пошто Украјина није потписала конвенцију којом је тај суд успостављен, па самим тим и нема право да испоставља било какве захтеве.

Већи проблем за парламент, међутим, представља отпор новим властима из југоисточних делова Украјине, које не признају ионако климав легитимитет нових власти.

Привремени председник Украјине Олександар Турчинов рекао је посланицима да ће са шефовима безбедносних служби разговарати о "опасности од сепаратизма" на Криму и у још неким регионима.

"Сепаратизам је озбиљна претња", рекао је Турчинов.

Почела кампања 

У Украјини је данас званично отпочела кампања за превремене председничке изборе који ће бити одржани 25. маја, а формирање прелазне владе одложено је за четвртак.

Централна изборна комисија јутрос је на сајту поставила изборни календар, по којем се кандидатима даје могућност да се до 4. априла региструју за изборну трку.

Шеф изборне комисије изјавио је да не види никакве законске препреке за било ког кандидата, укључујући и бившу премијерку Јулију Тимошенко, која је у суботу пуштена из затворске болнице.

Најчешће помињана имена за председничку трку су, поред Јулије Тимошенко, Арсениј Јацењук, проевропски бивши министар спољних послова и економије, затим милијардер Петро Порошенко и Виталиј Кличко, бивши светски боксерски шампион и вођа партије Удар.

Формирање прелазне владе, првобитно најављено за данас, одложено је за четвртак, саопштио је прелазни шеф државе Олександар Турчинов.

"Обраћам се вођама партија и парламентарним групама и позивам вас да учините да се гласање (за владу) одржи у четвртак", рекао је Турчинов, али није навео разлог за ово одлагање.

Он је рекао да је потребно да се одлука донесе у четвртак и нагласио да не може још дуго да се чека на формирање владе.

"Водите консултације даноноћно, али потребно је да то буде транспарентно", додао је Турчинов, који је председник Парламента и вршилац дужности председника.

Украјински парламент требало је данас да именује премијера и прелазну владу националног јединства.

Ештон: Русија да дозволи Украјини да крене напред

Висока представница ЕУ је, на конференцији у Кијеву, рекла да би Русија требало да буде добар сусед Украјини и да јој дозволи да крене напред у правцу који је изабрала после три месеца протеста и конфликата.

ЕУ разуме потребу за јаким везама између Русије и Украјине, али, како је рекла Ештонова, јасна порука мора да буде послата о територијалном интегритету Украјине.

Ештонова је истакла да је ту да би пружила подршку Украјини да буде јака и крене у правцу који изабере.

"Фокус мора бити на изласку Украјине из краткорочних проблема, а потом су потребни дугорочни планови, укључујући Европску банку за обнову и развој", рекла је Ештонова, а преноси Ројтерс.

Висока представница није изнела никакве детаље о иностраној финансијској помоћи Украјини, али је рекла да ће ЕУ радити са Међународним монетарним фондом, који ће направити своју процену ситуације.

Из Вашингтона у посету Кијеву данас долази заменик америчког државног секретара Вилијем Бернс, а ускоро у Украјину стиже и британски министар спољних послова Вилијем Хејг.

Локација на којој се налази смењени украјински председник Виктор Јанукович и даље није позната, а живот у Кијеву се полако, после тромесечних протеста, враћа у нормалу, продавнице и ресторани у центру поново су отворени.

Украјинске власти издале су налог за хапшење Јануковича, који се терети за "масовно убиство" 82 особе, углавном демонстраната, у сукобима између демонстраната и полиције.

Украјинско Министарство здравља саопштило је коначан биланс жртава сукоба у Кијеву протекле седмице, према којем су живот изгубиле 82 особе, а повређене су 724 особе. Како је пренела агенција Итартас, у болнице је смештено 489 особа.

Stranački "botovi" obesmišljavaju informativne portale

Političke stranke u Srbiji koriste softvere za menjanje i umnožavanje IP adresa, čime zatrpavaju informativne portale komentarima i obesmišljavaju diskusiju na njima, pokazalo je istraživanje Radija 021.
U segmentu internet kampanje ubedljivo prednjači Srpska napredna stranka, međutim, i druge partije su uvidele da su aktivnosti na internetu jeftin i efikasan način vršenja uticaja na javno mnjenje i koriste "botove" kako bi promovisali svoje stranke.

Na izborima 2008. godine društvene mreže i informatička pismenost građana Srbije još uvek nisu bili na nivou koji bi bio relevantan za ozbiljniji angažman stranaka, ali je internet na izborima iz 2012. godine postao faktor od izuzetnog značaja. Kako za 021 kažu onlajn stratezi koji su aktivno učestvovali u internet kampanji stranaka za prošlogodišnje izbore, koji su većinom želeli da ostanu anonimni, SNS je prvi krenuo u organizovano "zauzimanje" njuz portala.

"U jednom trenutku u SNS je na tome bilo angažovano nekoliko stotina ljudi, koji su za to bili plaćeni. Takođe, angažovani su IT stručnjaci koji su izradili softvere koji menjaju IP adrese korisnika, zaobilaze anti-spam zaštitu i omogućavaju slanje više komentara odjednom, pod različitim imenima", kaže za 021 jedan od stručnjaka koji su konsultovali stranke povodom internet kampanje.

"Botovi" - stranački talog
Jedini od njih koji je rešio da za 021 priča otvoreno o aktivnostima političkih stranaka na internetu je Tomislav Damnjanović, glavni menadžer kampanje Ujedinjenih regiona Srbije.

"To ide ovako - ljudima koji su poziconirani širom Srbije daš USB stik, kojim on dobija 'leteću' IP adresu. Dalja komunikacija ide preko poruka ili zatvorenih mejling grupa, sa direktivama šta treba da se komentariše, i na kom portalu. To, međutim, nije specifično samo za Srbiju, već se radi širom sveta", kaže Damnjanović za Novosadski informativni portal, podvlačeći da je veliki protivnik takvog pristupa.

Posao ručnog kuckanja komentara uglavnom za relativno male pare rade "stranački vojnici", nisko pozicionirani ljudi u stranci, međutim, u organizovanijim strankama ih polako zamenjuju pomenuti softveri. Nezanemarljiv je broj i onih koji posao ručnog zatrpavanja komentarima rade volonterski, u nadi da će isticanjem u stranci kasnije profitirati na konto svog angažmana.

Primer korišćenja ovih softvera najbolje ilustruju ankete na Novosadskom informativnom portalu. Naime, prosečan broj ljudi koji na našem sajtu glasa na anketi koja traje od četiri do pet dana je od 4-5.000. Međutim, u vreme kampanje, kada su postavljana politička pitanja, taj broj je u jednom slučaju za izuzetno kratko vreme skočio na preko 87 hiljada, zbog čega su te ankete morale biti povučene zbog očigledne manipulacije. "Postoje načini kako se mogu iskoristiti rupe u skriptu svakog portala i fingirati sve", komentariše izvor Radija 021.

Takođe, brojni korisnici našeg portala navode da im je zbog "stranačkih botova" preselo informisanje preko interneta. "Zaista ne mogu da čitam prepucavanje stranačkih aktivista i botova, koje je aktuelno na svim većim portalima u Srbiji. Internet je jedno vreme bio jedino mesto na kom mogu da pročitam kvalitetnu priču, a zatim razmenim mišljenje sa drugima, ali sada se svaka diskusija okreće na sukob 'botova' DS i SNS", kaže Novosađanka Zorica P.

"Mi to ne radimo"
Naravno, predstavnici stranaka demantuju ovakve aktivnosti, barem u svojim taborima. Portparolka novosadskog odbora DS Jadranka Jovišić kaže da u njenoj stranci ne postoji organizovana strategija "spamovanja" informativnih sajtova.

"Naši ljudi ostavljaju komentare, ali da li mi to radimo organizovano - odgovor je ne. Mi imamo medija tim, koji promoviše istupe naših funkcionera na internetu, ali naprosto nemamo takav dogovor, niti mogućnost, da nekom naredimo ili ga zaposlimo kako bi pisao komentare", navodi ona.

Komentar od glavnog menadžera onlajn kampanje SNS, Marija Maletića, nismo uspeli da dobijemo.

Dragan Varagić, jedan od najpoznatijih stručnjaka za internet u Srbiji, navodi da su stranke zaključile da su društvene mreže previše razuđena kategorija za uspešnu kampanju, zbog čega su se okrenule informativnim sajtovima.

"U Srbiji na Tviteru imate oko 500.000 aktivnih korisnika, dok se procenjuje da Fejsbuk naloga ima čak 4.000.000. Međutim, vi kao stranka ne možete da doprete do njih na odgovarajući način, zbog same prirode društvenih mreža. S druge strane, posećeni informativni portali su fokusirani na određenu grupu ljudi i stranke veruju da na njima mogu da dođu do daleko većeg efekta u kampanji", kaže on.

S druge strane, Tomislav Damnjanović iz tima URS-a navodi da je lično protivnik "spamovanja" informativnih portala, jer tu praksu smatra besmislenom. "Od kako sam ja na čelu kampanje URS, broj ljudi koji nas prate na Fejsbuku podignut je sa 2.000 na 65.000 'lajkova', što smatram velikim uspehom. Kampanju koja se svodi na masovno zatrpavanje njuz portala komentarima smatram besmislenim bacanjem resursa, nešto kao i rat plakatima", kaže Damnjanović za Novosadski informativni portal, i dodaje da pojedine stranke internet vide kao "magični štapić" kom se može prilaziti bez jasne strategije.

Međutim, gde su u toj priči mediji, čija moderacija daje poslednju reč o tome šta će biti objavljeno, a šta ne? Pored očiglednih problema u prepoznavanju "botovskog stila" i krajnjim naporima u pravcu kvalitetne moderacije, problem je i u vidljivosti ovakvih sadržaja.
Dragan Varagić smatra odgovorni ljudi u internet medijima u Srbiji, nažalost, ovakvu navalu stranačkih "botova" još uvek ne vide kao sabotažu svog sadržaja, već kao alat za uvećavanje broja klikova koji imaju svoju marketinšku vrednost.

"To u osnovi jeste povećanje posećenosti, ali zaista obesmišljava poentu komentara kao diskusije među korisnicima, što je loše za medije na duge staze", kaže Varagić za Novosadski informativni portal.
U svetskim medijima već duže vreme se vodi diskusija šta činiti sa komentarima na internet portalima, čak i kada se zanemari stranačka manipulacija javnim mnjenjem. Prema zakonima većine zemalja, uključujući i Srbiju, medij koji objavi komentar snosi apsolutnu odgovornost za napisano, što je razlog brojnih tužbi, zbog čega su pojedini ugledni mediji isključili opciju komentarisanja.

S druge strane, internet, Prometej XXI veka,  po svojoj prirodi teži ka apsolutnoj slobodi izrečenog, zbog čega pojedini stručnjaci predviđaju da je komentarisanje na njuz portalima zapravo začetak jedne nove komunikacije, u kojoj će autori i konzumenti biti u praktično jednakom položaju, kao praktično ravnopravni nosioci informacije. Stranački "botovi" su u tom slučaju samo dečja bolest tog progresa. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)

Fest i u Novom Sadu

NOVI SAD - Međunarodni filmski festival Fest biće održan u Novom Sadu, od prvog do 10. marta.

Publika će moći da pogleda dela najvećih svetskih reditelja, kao i dva domaća filma. Fest koji u Beogradu počinje dan ranije, počeće filmom "Top je bio vreo" reditelja Slobodana Skerlića, a dan kasnije ekipu filma pozdraviće i publika u Novom Sadu.

Beta/AP (Paul Zinken)

Ulaznice su već u pretprodaji, cena karata je 350 dinara, a rezervacija je moguća i elektronskom poštom.

Glavni program Festa, koji već četiri godine za redom stize u Arenu Sinepleks, ponudiće 20 filmova koji su višestruko nagrađivani na svetskim festivalima reditelja Džima Džarmuša, Romana Polanskog, Braće Koen, Vudija Alena i Stiv Mekvina.

Najveće interesovanje je za film "Grand Budapest Hotel". Iako je publika navikla da Fest otvara, kanski pobednik, "Plavo je najtoplija boja", ovoga puta taj film predviđen je za završnicu festivala.

Pored Skerlićevog filma, "Top je bio vreo", publika će na Festu moći da pogleda i domaći "Mamula", sniman na crnogorskom primorju, u režiji Milana Todorovića, u kojem jednu od uloga tumači italijanski glumac Franko Nero.

Parlamentarci o sigurnosti i protestima: Iza svega stoji neko

Organizovani demonstranti protiv neorganizovane policije - tako bi se dala sažeti rasprava o stanju sigurnosti u Federaciji BiH nakon nedavnih protesta. Policija i tužilaštva su pod pritiskom da se demonstranti puste, navode čelni ljudi federalne policije. Iza svega stoji misteriozni neko - a istraga koja je u toku riješiće nedoumice. Nove eskalacije se ne očekuju, ali protesti će biti nastavljeni. U međuvremenu, stanje u policiji i dalje će ostati na razini propalog surogata, kako su sami sebe okarakterisali.
Visok stepen nasilja i koordinirani napadi na institucije u nekoliko gradova istovremeno, za ministra unutrašnjih poslova Federacije BiH Predraga Kurteša znak su da paljenja i rušenja tokom protesta nisu bila slučajna:
„Sinhronizovanost napada u više gradova u smislu njihovog otpočinjanja, načina njihovog vođenja, kao i odabira meta, broj provrijeđenih policajaca, korištenje ranije pripremljenih sredstava za napad na policiju, paljenje objekata iznutra pomoću takođe prethodno pripremljenih zapaljivih koktela, spriječavanje vatrogasaca da priđu i gase zapaljene objekte nedvojbeno ukazuju na činjenicu da demostracije u ovom nasilnom dijelu nisu bile spontane nego planski pripremljene, usmjeravane i vođene“, tvrdi Kurteš.

RSE specijal: Protesti u BiH

U svakoj drugoj zemlji podatak da su demonstranti bili bolje organizovani od policije izazvao bi u najmanju ruku zgražanje - u BiH to je, u policijskom maniru rečeno, redovno stanje. Slično je, uporedio je Kurteš, bilo i nakon drugih po sigurnost opasnih zbivanja:

„Prilikom napada na Ambasadu SAD i blokade zajedničkih institucija i zadnjih ovih događaja reakcija snaga sigurnosti je bila troma i neuvezana, sa čitavim nizom evidentnih propusta. Do današnjeg dana nije precizno utvrđeno ko je odgovoran za te propuste, a samim tim za iste niko nije ni odgovarao.“  

Još je poraznije priznanje ministra Kurteša da građani na policiju i pravosuđe vrše pritisak.

Zgrtanje u Miljacku

Niko se nije činio pretjerano zabrinut time što nema kontrole, a ni zakona koji bi je uveli. U Federaciji ne poznaju ni drugi termin za izljev građanskog nezadovoljstva osim terorizma, i to je za političare adekvatna kvalifikacija. Vinovnici nereda će upravo za to i odgovarati. Iz policijskog ugla napadnuta je država, bar tako navodi direktor FUP Dragan Lukač. A naveo je i koliko ju je ljudi napalo:

Dragan Lukač, foto: Midhat Poturović

„Ukupno taj dan u svim ovim nemirima, na čitavom prostoru Federacije je bilo 19.350 ljudi, od dva miliona koliko ima stanovnika na prostoru Federacije. U svim mjestima, u svim ovim demonstracijama od 5. 2. do 20. 2., s tim što se jedan broj ljudi ponavlja - čovjek koji je izašao danas, on izlazi i sutra sa onim transparentima, oni su uglavnom stalna postava - ukupno su sudjelovala 42.442 građanina.“  

I dok tvrdi kako je stanje na razini koja se može kontrolisati, Lukač ne isključuje mogućnost nove eskalacije. I ovu su, tvrdi, predvidjeli. Ali reagovali nisu, a ne zna se ni kako bi. No Lukač osluškuje javnost:

„Ja jako dobro slušam šta mi kaže moj frizer jučer kad sam se šišao. Jako dobro - on je čovjek iz naroda. Kaže svašta. ’Što ih niste’, kaže, ’zgrnuli tamo u Miljacku sve?’“  

Dok se direktor šiša, FUP, ako zagusti, na raspolaganju ima tek 150 policajaca, među kojima 80 specijalaca. Ako je to već tako, šef Kluba zastupnika SDA u Predstavničkom domu federalnog Parlamenta Ismet Osmanović, čiji je zadatak kao zastupnika da riješi zakonske zapreke, zapitao se:

„Pitam se ako je država bila ugrožena, zar je tako malo trebalo da bude ugrožena - s obzirom na to da je to bilo 19.000 ljudi od dva miliona. A ako je spašena nakon što je bila ugrožena, pitam se zar je trebalo toliko malo da se spasi - sedam minuta intervencije specijalne jedinice nakon zapaljenja Predsjedništva. Poslije toga nije bilo nikakve intervencije.“

Za premijera Federacije BiH Nermina Nikšića ključno pitanje nije kako ubuduće riješiti krizne situacije. On svoj pravac gradi na trenutnom gašenju građanskog nezadovoljstva:

„Uradićemo dodatnu reviziju beneficija izabranih zvaničnika, a uštede direktno usmjeriti u aktivne politike zapošljavanja i socijalne politike. Kad su u pitanju kriminalna privatizacija, o kojoj se stalno priča, i borba protiv kriminala i korupcije, Vlada je opredjeljenja da set antikorupcionih zakona vrati u parlamentarnu proceduru, pri čemu u to uključuje i zakon o prekršajima, amandman na Ustav Federacije, kao i izmjene i dopune Krivičnog zakona“, rekao je Nikšić.

Iako nikada do sada nije bilo toliko kristalno jasno da je sigurnosni sektor u stravičnom rasulu, da nema zakona i da su građani, ako se desi opet neki bunt ili neki Mevlid Jašarević, nesigurni, niko u Parlamentu ne izgleda zabrinut. Umjesto toga, smiju se vickastim doskočicama direktora policije, koje bi svakom ozbiljnom građaninu bile signal da se sam čuva - jer očito nema ko drugi.

Agraru isplaćeno oko 1,2 milijardi dinara subvencija

BEOGRAD - Poljoprivrednim proizvođačima je od 30. januara, kada je stupila na snagu Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ovu godinu, zaključno sa jučerašnjim danom isplaćeno ukupno 1,2 milijarde dinara subvencija, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Isplaćene subvencije se, kako se precizira, odnose na prenete obaveze iz 2013. godine, a u toj sumi su i obaveze koje dospevaju u ovoj godini, a na osnovu podnetih zahteva po pravilnicima iz prošle godine.

U navedenom periodu najznačajnije isplate odnose se na podsticaje u stočarstvu u ukupnom iznosu od 1,12 milijardi dinara.

Od ovog iznosa poljoprivrednim proizvođačima isplaćena je i trećina iznosa koja se odnosi na isplatu premije za mleko za četvrti kvartal 2013, oko 380 miliona dinara, što je u poslednje tri godine najranija isplata poljoprivrednicima koji se bave ovom vrstom poljoprivrede.

Kako je najavio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, isplata svih zaostalih dugovanja ka poljoprivrednim proizvođačima u naredna dva meseca biće realizovana.

Dug ka poljoprivrednim proizvođačima ove godine najmanji je u poslednjih pet godina, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Asteroid udario u Mesec (VIDEO)

Španski astronom i profesor na Univerzitetu u Uelvi Hose Maria Madiedo uspeo je da uživo snimi udar asteroida veličine frižidera o mesečevo tlo, što je izuzetno redak fenomen.

Kako prenosi AFP, Madiedo je 11. septembra prošle godine posmatrao Mesec uz pomoć dva teleskopa, kada je uočio jak bljesak svetlosti u predelu poznatom kao “Mare Nubium” (More oblaka), jedne od mesečevih kotlina ispunjene ohlađenom lavom. 

Bljesak je bio sjajan koliko i zvezda Severnjača i mogao se videti golim okom sa Zemlje, precizira britansko Kraljevsko astronomsko društvo, koje je izvestilo o ovom događaju u svom mesečnom izdanju. 

Nakon bljeska usledilo je treperenje svetlosti koje je trajalo osam sekundi. 

"U tom trenutku sam shvatio da sam prisustvovao retkom i izuzetnom događaju", istakao je Madiedo, čiji se snimak može videti na internetu. 

Prema proračunima koje su španski astronom i njegove kolege izveli, asteroid je bio težak oko 400 kilograma s prečnikom od 60 do 140 centimetara.

 Asteroid se zabio u mesečevo tlo brzinom od 60.000 kilometara na sat. Udar je bio tako žestok da se svemirski kamen istog trenutka potpuno raspao, napravivši krater širine 40 metara iz kojeg je izbijala intenzivna vrelina, izvor bljeska koji se video sa Zemlje. 

Za razliku od Meseca, Zemlja ima prirodni štit - atmosferu, u kojoj meteoriti sagore mnogo pre nego što stignu do njene površine. 

Poređenja radi, meteorit koji je pre godinu dana eksplodirao iznad ruskog grada Čeljabinsk imao je 20 metara u prečniku i težio 13.000 tona. Samo je manji deo osnovne mase asteroida pao na Zemlju.

Optužnica protiv vlasnika "Sloge" iz Kaća

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv vlasnika preduzeća "Sloga" iz Kaća Slobodana Šćekića i još 11 okrivljenih zbog sumnje da su od 1. juna 2006. do 14. decembra 2010. godine zloupotrebili službeni položaj, saopšteno je iz tužilaštva.
Šćekiću se stavlja na teret da je kao vlasnik "Sloge", nakon privatizacije preduzeća nezakonito uknjižio prava svojine na 302 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u korist "Sloge". Navodi se da je Šćekić u bekstvu pa je tužilaštvo predložilo da mu se sudi u odsustvu.
Optuženi su i Bratislav Uzelac sudski veštak, Jasmina Nikolić predsednica Nadzornog odbora  "Sloge", Stevan Boroš pravnik Službe za katastar nepokretnosti (SKN) Novi Sad, Milutin Ždero rukovodilac katastra vodova SKN Novi Sad, Nemanja Novakov geometar SKN Novi Sad, Mirjana Milošević predsednik Komisije za izlaganje podataka Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Svetlana Oluški bivši referent zemljišno-knjižnog odeljenja RGZ SKN i član Komisije za izlaganje podataka. Optuženi su i Jovan Vladisavljev član Stručnog nadzora, Aco Ilijevski savetnik Republičkog javnog pravobranioca, Nikola Jakšić bivši službenik Ministarstva poljoprivrede i Dane Canković v. d. direktor "Sloge" iz Kaća.
Šćekiću se stavlja na teret da je kao vlasnik "Sloge", nakon privatizacije tog preduzeća 16. juna 2005. godine isplanirao, organizovao i sproveo aktivnosti vezane za neosnovanu uknjižbu prava svojine na 302 hektara zemljišta u korist tog preduzeća. Ukupna vrednost parcele procenjena je na 434,3 miliona dinara, a reč je o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini koje nije bilo predmet privatizacije po ugovoru zaključenom sa Agencijom za privatizaciju. Kako se navodi u optužnici, Šćekiću su nezakonitost omogućili zaposleni u Službi za katastar nepokretnosti Novi Sad kao i savetnik u Republičkom javnom pravobranilaštvu Novi Sad.
Tužilaštvo navodi da postoji opravdana sumnja da je Šćekić preko odgovornih lica u "Slogi" podstrekao službena lica u pomenutim državnim organima na krivično delo. Oni su, kako se sumnja, nakon sprovedenog postupka razgraničenja društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu koje je koristila "Sloga" obavljenog u toku pripreme za postupak privatizacije, na istom zemljištu neosnovano sproveli novi postupak razgraničenja. U tom postupku su, pored zemljišta stečenog u postupku privatizacije, priznali pravo svojine na 302 hektara za koje je 2004. godine utvrđeno da je u državnoj svojini i iz tih razloga nije bilo obuhvaćeno postupkom privatizacije "Sloge Kać".

Тито предвидео распад Југославије

Д. Вукотић  | Политика

Некадашњи службеник америчке амбасаде у Београду износи низ сећања на Јосипа Броза, од којих нека нису била шире позната.

Једна од најфасцинантнијих личности 20. века - каже за Јосипа Броза Тита амерички дипломата и писац Валтер Робертс, посвећујући му обиман есеј у фебруарском издању Американ дипломатија, публикације посвећене спољнополитичким темама. Радећи од 1960. до 1966. у америчкој амбасади у Београду, Робертс је имао прилику да изблиза прати дешавања у социјалистичкој Југославији и да се више пута сусретне са Титом, о чему износи детаље од којих неки нису били шире познати.

Тако се, на пример, сећа да је 1965. Југославију посетио Аверел Хариман, изасланик америчког председника Линдона Џонсона, са задатком да Броза замоли да посредује у окончању Вијетнамског рата. Тито није био претерано одушевљен том идејом, али је са Хариманом нашао заједнички језик па су се у току наредних година сусрели још неколико пута. Робертс пише да му се Хариманова удовица Памела Черчил (први брак - са сином Винстона Черчила) поверила како су посетили Тита 1979, годину дана пре његове смрти, и да им је рекао како предвиђа да ће се после његове смрти Југославија распасти. Преносећи њене наводе, Робертс се не удубљује у даље анализирање могућих значења Титове изјаве. 

У личним размишљањима о Титу, како је есеј и насловљен, Робертс даје занимљив увид у функционисање високе дипломатије. Сећајући се највеће кризе у америчко-југословенским односима, наводи да је била испровоцирана Титовим говором на Првој конференцији Покрета несврстаних у Београду 1961.

Тадашњи амерички амбасадор у Београду Џорџ Кенан је добио инструкције од државног секретара Дина Раста да пренесе југословенским властима како САД очекују да у Титовом говору на отварању конференције не буде делова који би на било који начин могли да буду интерпретирани као антиамерички. Робертс тврди да су добили уверавања да немају разлога за бригу и да је лично прочитао Титов говор који је био унапред написан, те да у њему није било "спорних" пасуса.

Америчке дипломате су биле запањене када су слушајући Титов наступ на отварању конференције несврстаних чуле да Југославија "разуме" зашто су Совјети прекршили договор о забрани нуклеарних тестирања.

"Кенан није био расположен за праштање и месецима је избегавао виђање са Титом, а када би се евентуални сусрети чинили неизбежним, одлазио би из града."
Сликајући Титов портрет, амерички дипломата износи и занимљива запажања о маршаловом познавању страних језика. Премда је говорио руски, баш као и амбасадор Кенан, у званичним приликама је инсистирао да буде присутан преводилац где је он причао српскохрватски, а Бренан енглески.

Занимљива је анегдота када се приликом једног сусрета преводилац није најбоље сналазио па је Робертс прешао на немачки јер је знао да је Тито провео неко време у Аустрији радећи као механичар. „Његов немачки, иако течан, био је на нивоу једног ауто-механичара. Тито је престао да говори и наставили смо да комуницирамо уз помоћ преводиоца. Често сам се питао зашто није желео да прича на немачком. Претпостављам да је то било због тога што је био свестан да таквим језиком не говоре дипломате."

Броз је био последњи шеф неке државе који је видео живог Џона Кенедија пре атентата у Даласу. Само три недеље раније боравио је у САД и амерички председник је на њега оставио јак утисак.

„Иако никада раније није био у америчкој амбасади у Београду, изразио је жељу да лично дође и изјави саучешће. И чак више од тога - пожелео је да са амбасадором поразговара о Кенедијевом убиству."

Робертс дели и једно лично сећање на Броза. После службе у Београду и касније у Женеви посветио се научном раду из чега је 1973. настала књига "Тито, Михаиловић и савезници, 1941-1945." коју је "Форин аферс" прогласио најбољом књигом о овој теми. Титово незадовољство је, пише Робертс, изазвало објављивање податка да су партизани 1943. имали тајни састанак са немачком врховном комадом.

"Годинама су Тито и његови савезници оптуживали генерала Михаиловића за 'преговарање' са Немцима и чак су га погубили као издајника 1946. Учињени су велики напори да се прикрије партизанско-немачки сусрет, а моје откриће је довело до тога да књига буде забрањена у Југославији."

Књига је међутим прошле године штампана код нас и нашла је пут до овдашњих читалаца 40 година након оригиналног објављивања.

Заокружујући причу о Титу, Робертс подсећа да је његова сахрана била највећа државничка сахрана у историји. Присуствовала су четири краља, шест принчева, 31 председник, 22 премијера и 47 министара спољних послова. Амерички председник Џими Картер је као специјалног изасланика послао своју мајку.

Као оштар контраст наводи да је прошле године умрла и његова удовица и некадашња југословенска прва дама Јованка Броз - "без пријатеља и без пребијене паре".