Ажурирано пре 7 секунди
Предузетништво је основни покретач развоја сваке привреде, али је проблем у томе што оно у Србији баш и није популарно јер огромна већина грађана и даље сања посао у државним фирмама.
Предузетништво, као први избор запошљавања у Србији, знатно је ниже од европског просека, и по томе смо, у поређењу с новим чланицама ЕУ, бољи само од Словеније.
Истраживање је показало да би 30 одсто грађана покренуло сопствени посао, пет одсто би радило за плату у приватном сектору и чак 65 одсто би желело да се „ухлеби” у јавном сектору. Млађи су склонији самозапошљавању, а највише они између 18 и 29 година (36 одсто). Предузетништву су више склони мушкарци – 33 одсто, спрам 27 одсто жена. Ипак, стручњаци су на округлом столу оценили да ниједан страни инвеститор не може заменити енергију хиљада предузетничких подухвата и идеја.
Директорка Центра за високе економске студије Кори Удовички је рекла да се у Србији решење за превазилажење тешкоћа у привреди види кроз чекање директних страних инвестиција које би „као спасилачка коњица прешле границу”, или у помоћи државе, која не уме нити може да буде предузетник. Она је оценила да су то погрешни приступи и да треба да се окренемо предузетништву, чији би развој могао спасти српску економију.
Директор Делегације немачке привреде у Србији Мартин Кнап рекао је да мале фирме у Србији имају добре идеје и да би јачање сектора малих и средњих предузећа могло допринети развоју српске привреде. Кнап је истакао да су, по његовом мишљењу, за Србију кључне инвестиције у области туризма, транспорта, ИТ сектора, али и производња и извоз онога што се тражи на светском тржишту. Он је упозорио на то да би „српски политичари требало пажљиво да прате грчку кризу јер постоји опасност да се неке грешке понове ако се не буде водило рачуна”. Директор Европске инвестиционе банке у Србији Андреас Беикос подсетио је на то да је та банка одобрила 150 милиона евра зајма за инфраструктурне пројекте и за мала и средња предузећа у Србији, и позвао компаније да конкуришу. То је први део кредитне линије ЕИБ-а од укупно 500 милиона евра, која је намењена привредном опоравку и помоћи европским интеграцијама Србије. Он је истакао да, осим идеје, предузећа морају да имају добре и јасне планове и да их јасно представе ЕИБ-у. По његовим речима, ЕИБ је највећи кредитор Србије и од 2001. до сада су у нашу земљу ушле 4,2 милијарде евра.
Руководилац пројекта Међународне финансијске корпорације (Светска банка) Виолана Конар Лиси поручила је властима у Србији да морају пажљиво да ослушкују потребе приватног сектора уколико желе да га развију, као и да мора да се поправи имиy предузетништва у Србији.
Округли сто је организован у сарадњи с Фондацијом „Конрад Аденауер”.
Д. Урошевић
Нема коментара:
Постави коментар