Dušan Bogdanović
Da li izborna kampanja može da bude poštena? Zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Agencija za borbu protiv korupcije apelovali su na sve učesnike u izbornoj kampanji da poštuju slovo i duh propisa. Oni upozoravaju da kampanju „od vrata do vrata” građani doživljavaju kao pretnju i da su nedopuštene predizborne aktivnosti u školama, obdaništima i igraonicama.
Proteklog meseca „Kuća ljudskih prava” osnovala je centar za praćenje kampanje koji će prikupljati sve relevantne informacije o ponašanju ključnih aktera u kampanji i obaveštavati domaću i međunarodnu javnost o uočenim nepravilnostima. Istovremeno, „Istinomer”, koji promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč i ponašanje javnih funkcionera, pokrenuo je kampanju za podršku Deklaraciji o političkoj odgovornosti kojom će se od političara i funkcionera tražiti da im građani budu na prvom mestu.
Transparentnost Srbija je u sedam tačaka ukazala šta je neophodno uraditi pre izbora. Izmenama zakona i drugim merama potrebno je obezbediti da izborna kampanja ne postane poprište korupcije i zloupotreba javnih resursa, kao što je bilo do sada. Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi da dovrši kontrolu finansijskih izveštaja o izbornoj kampanji 2012. godine, pokrene postupak u svim utvrđenim slučajevima kršenja zakona i javnosti predoči podatke. Policija i Javno tužilaštvo trebalo bi da saopšte šta su uradili na ispitivanju krivičnih dela za koja su se politički takmaci optuživali, a naročito kada je reč o nepravilnostima u vezi s brojanjem glasova, kupovinom glasova i zloupotrebom javnih resursa. Trebalo bi preciznije urediti praksu promocije kandidata na izborima i lidera stranaka koji su ujedno i funkcioneri, čije su aktivnosti u vreme predizborne kampanje veće od dva do 17 puta.
Potrebno je izmeniti medijske propise koji bi obezbedili javnost vlasništva, način finansiranja i podatke o većim finansijerima, a RRA bi trebalo da reaguje na programsko ili finansijsko favorizovanje protivno zakonu. Preciziranjem normi u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, naročito u oblastima koje su se na prošlim izborima pokazale kao sporne, izbegli bi se plaćanje troškova nakon kampanje, krediti, humanitarne aktivnosti stranaka i pravno nejasan status grupe građana. Trebalo bi i da se u roku od 48 sati objavljuju podaci o trošenju budžetskih sredstava, preuzimanju finansijskih obaveza i zapošljavanju u vreme kampanje i da izborni programi učesnika budu objavljeni na početku kampanje, kako bi bilo dovoljno vremena da stručnjaci daju komentare, a stranke obrazloženje za obećanja.
Preporuka za fer i poštene izbore je mnogo, ali se može tvrditi da ni deseti deo preporuka Transparentnosti nije primenjen, a kampanja je u punom jeku.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da odgovorno ponašanje delom zavisi od stranaka i političara a delom od birača, odnosno od toga koliko će oni tolerisati stranke i političare, jer nisu uvek spremni da kazne problematično ponašanje. „Kažnjavanje problematičnog ponašanja zavisi i od propisa i institucija, a jedna od njih je Nadzorni odbor, koji je predviđen Zakonom o izboru narodnih poslanika, ali ga Skupština Srbije nikada nije formirala, na šta je TS reagovao. RRA jeste formirana ali njom neke zone nisu pokrivene.”
Nenadić kaže da se sloboda govora podrazumeva, ali da bi neko telo trebalo da reaguje kada se krše pravila. „Trebalo bi proveravati i izborna obećanja. Međutim, građani na birališta izlaze neobavešteni i glasaju na osnovu ličnih utisaka.”
Dušan Bogdanović, sociolog, kaže da ima dva nivoa koji regulišu odgovornije ponašanje. „Prvi nivo je normativni i pravni, koji određuju članovi 99. i 100. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno osnivanje Nadzornog odbora koji bi pratio izborni proces. Za prošle izbore on nije osnovan, a izgleda da ni sada neće biti. Drugi nivo je etički, ali je u opisu radnog mesta političara da laže. Na oba nivoa pune su ruke posla i zato bi bilo dobro da se osnuje Nadzorni odbor. I mi, građani, treba da se zapitamo jer strankama i političarima dajemo odrešene ruke i legitimitet glasajući za njih.”
Miloš Đajić iz Centra modernih veština kaže da naši političari misle to što govore ako su ozbiljni, a valjda jesu, jer traju. „Nakon Istinomera, koji je CMV podržao, čini se da paze šta govore, a tu je i Otvoreni parlament i jasno je šta ko govori građanima. Političari ne polažu račune, zato je ključno da se razgovara i taj proces je pokrenut i unapređena je transparentnost. Međutim, kod nas nije definisano šta je to prekršaj i kada bi političar trebalo da podnese ostavku. Zato bi trebalo podići svest građana da protestuju i zahtevaju da im se polože računi.”
Proteklog meseca „Kuća ljudskih prava” osnovala je centar za praćenje kampanje koji će prikupljati sve relevantne informacije o ponašanju ključnih aktera u kampanji i obaveštavati domaću i međunarodnu javnost o uočenim nepravilnostima. Istovremeno, „Istinomer”, koji promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč i ponašanje javnih funkcionera, pokrenuo je kampanju za podršku Deklaraciji o političkoj odgovornosti kojom će se od političara i funkcionera tražiti da im građani budu na prvom mestu.
Transparentnost Srbija je u sedam tačaka ukazala šta je neophodno uraditi pre izbora. Izmenama zakona i drugim merama potrebno je obezbediti da izborna kampanja ne postane poprište korupcije i zloupotreba javnih resursa, kao što je bilo do sada. Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi da dovrši kontrolu finansijskih izveštaja o izbornoj kampanji 2012. godine, pokrene postupak u svim utvrđenim slučajevima kršenja zakona i javnosti predoči podatke. Policija i Javno tužilaštvo trebalo bi da saopšte šta su uradili na ispitivanju krivičnih dela za koja su se politički takmaci optuživali, a naročito kada je reč o nepravilnostima u vezi s brojanjem glasova, kupovinom glasova i zloupotrebom javnih resursa. Trebalo bi preciznije urediti praksu promocije kandidata na izborima i lidera stranaka koji su ujedno i funkcioneri, čije su aktivnosti u vreme predizborne kampanje veće od dva do 17 puta.
Potrebno je izmeniti medijske propise koji bi obezbedili javnost vlasništva, način finansiranja i podatke o većim finansijerima, a RRA bi trebalo da reaguje na programsko ili finansijsko favorizovanje protivno zakonu. Preciziranjem normi u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, naročito u oblastima koje su se na prošlim izborima pokazale kao sporne, izbegli bi se plaćanje troškova nakon kampanje, krediti, humanitarne aktivnosti stranaka i pravno nejasan status grupe građana. Trebalo bi i da se u roku od 48 sati objavljuju podaci o trošenju budžetskih sredstava, preuzimanju finansijskih obaveza i zapošljavanju u vreme kampanje i da izborni programi učesnika budu objavljeni na početku kampanje, kako bi bilo dovoljno vremena da stručnjaci daju komentare, a stranke obrazloženje za obećanja.
Preporuka za fer i poštene izbore je mnogo, ali se može tvrditi da ni deseti deo preporuka Transparentnosti nije primenjen, a kampanja je u punom jeku.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da odgovorno ponašanje delom zavisi od stranaka i političara a delom od birača, odnosno od toga koliko će oni tolerisati stranke i političare, jer nisu uvek spremni da kazne problematično ponašanje. „Kažnjavanje problematičnog ponašanja zavisi i od propisa i institucija, a jedna od njih je Nadzorni odbor, koji je predviđen Zakonom o izboru narodnih poslanika, ali ga Skupština Srbije nikada nije formirala, na šta je TS reagovao. RRA jeste formirana ali njom neke zone nisu pokrivene.”
Nenadić kaže da se sloboda govora podrazumeva, ali da bi neko telo trebalo da reaguje kada se krše pravila. „Trebalo bi proveravati i izborna obećanja. Međutim, građani na birališta izlaze neobavešteni i glasaju na osnovu ličnih utisaka.”
Dušan Bogdanović, sociolog, kaže da ima dva nivoa koji regulišu odgovornije ponašanje. „Prvi nivo je normativni i pravni, koji određuju članovi 99. i 100. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno osnivanje Nadzornog odbora koji bi pratio izborni proces. Za prošle izbore on nije osnovan, a izgleda da ni sada neće biti. Drugi nivo je etički, ali je u opisu radnog mesta političara da laže. Na oba nivoa pune su ruke posla i zato bi bilo dobro da se osnuje Nadzorni odbor. I mi, građani, treba da se zapitamo jer strankama i političarima dajemo odrešene ruke i legitimitet glasajući za njih.”
Miloš Đajić iz Centra modernih veština kaže da naši političari misle to što govore ako su ozbiljni, a valjda jesu, jer traju. „Nakon Istinomera, koji je CMV podržao, čini se da paze šta govore, a tu je i Otvoreni parlament i jasno je šta ko govori građanima. Političari ne polažu račune, zato je ključno da se razgovara i taj proces je pokrenut i unapređena je transparentnost. Međutim, kod nas nije definisano šta je to prekršaj i kada bi političar trebalo da podnese ostavku. Zato bi trebalo podići svest građana da protestuju i zahtevaju da im se polože računi.”
Нема коментара:
Постави коментар