Врховна рада прогласила припајање Крима Русији. – Референдум о присаједињењу померен за 16. март. - Кримски вицепремијер: Украјинска војска на Криму окупаторска.
Симферопољ: парламент Крима Фото Ројтерс
Од нашег специјалног извештача
Мирослав Лазански
Симферопољ – Најављени референдум о судбини Крима, који је био заказан за 30. март, јуче је померен за 16. март. Врховна рада (скупштина) Аутономне Републике Крим очито није хтела да чека, па је јуче донела начелну одлуку о ступању те аутономне републике Украјине као субјекта федерације у састав Русије.
Истовремено су објављена два питања која ће бити пред грађанима Крима на референдуму 16. марта: „Да ли сте за улазак Крима као субјекта федерације у састав Руске Федерације?” и „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Скупштина Крима одлучила је да се хитно обрати руководству Русије ради почетка процедуре уласка Крима у састав Русије. Неколико хиљада људи окупљених на тргу испред скупштине Крима одушевљено је поздравило скупштинске одлуке.
Декор је био уобичајен, уз руске државне заставе вијориле су се војнопоморске заставе Русије и некадашњег Совјетског Савеза. За неке западне новинаре овде то је одмах била и теза да Русија полако обнавља границе бившег СССР-а. Не прихватају моје објашњење да овде живи доста бивших припадника совјетске ратне морнарице и да је војна носталгија чудо.
Одлука скупштине Крима наизглед је „врућ” кромпир за Кремљ. Руски председник Владимир Путин недавно је изјавио како би тешко могао да игнорише позив становника Крима за заштиту и помоћ, или чак и за прикључење Русији. Законска процедура која је у Државној думи покренута око могућности да се неке територије бившег СССР-а могу прикључити Руској Федерацији део је те приче, баш као и скраћена процедура и убрзано издавање руских пасоша неким категоријама становника Украјине.
Па ипак, зашто је скупштина Крима пожурила са јучерашњом одлуком? Је ли то страх овдашњих лидера да се Москва можда не договори са Западом да се питање Крима ипак решава у границама Украјине, па би они онда „извисили”? Или је то тактика Кремља да у договору са Кримом привремено подигне лествицу, да покаже Западу шта може да очекује као следећи руски корак уколико сада уведе Русији оштре санкције. Но, ако их не убеде, у игри је можда и оно друго референдумско питање од 16. марта: „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Углавном, овде се ништа не догађа ни случајно, ни спонтано. Као што је и историја препуна „спонтаних” догађаја. Руководство Крима настоји да све оне који ометају присаједињења Русији смири на време. Тако је овде боравио и председник руске Републике Татарстан Рустам Миниханов, који је са кримским лидером Сергејом Аксјоновом потписао споразум о сарадњи. То ће утицати на Татаре на Криму да не буду превише гласни у љубави према Кијеву.
Војна ситуација на Криму је нека врста шах-мат позиције коју су руске снаге наметнуле украјинској војсци и ратној морнарици. Руских војника нема на улицама Симферопоља, Кремљ званично тврди „да војници који су се појавили при блокади објеката и база украјинске војске и нису припадници руских оружаних снага, већ су то наоружани људи”.
Наравно да су „наоружани”, феноменално су опремљени, изгледају супермодерно у односу на оне старе слике и призоре совјетских војника. Ови овде држе оружје тако профи и заузимају положаје тако стручно да то могу само професионалци. Који узгред возе и оклопне аутомобиле „тигар”. Не знам шта ће Москви тај еуфемизам о „наоружаним људима”. Па овде сви знају о чему је реч. Истина, има и локалних снага самоодбране Крима, али то свакако нису ови што имају супермодерне униформе, модерне шлемове на којима су заштитне наочаре, модерне прслуке. Онај ко не зна о коме је реч још би помислио да су то амерички маринци.
Власти у Кијеву тврде да су то припадници 10. руске бригаде СПЕЦНАЗ снага из Новоросијска и 25. руске ваздушно-десантне бригаде из Дњепропетровска. Из Кијева такође јављају да су руски ратни бродови блокирали украјинске ратне бродове у Севастопољу и Одеси, да је у томе врло активна руска ракетна крстарица „Москва”, па украјинска фрегата „Хетман Сагадачниј” није могла да уђе у војну базу крај Одесе већ је остала на сидришту испред.
Гранична и царинска служба Украјине опет се вратила на испоставу код града Керча, а јуче се догодио мањи инцидент између украјинских војника и „наоружаних људи” код базе Масандра. „Наоружани људи” ништа не препуштају случају, већ су блокирали и заузели 31 од 34 украјинске базе на Криму. Дакле, ако дође до прикључења Крима Руској Федерацији, то ће свакако бити и највећа геополитичка промена у Европи од времена распада Совјетског Савеза. Највероватније и нова фаза хладног рата.
С друге стране, живот у Симферопољу тече уобичајено, све ради, банке, предузећа, школе и ресторани. На цивилном аеродрому главног града Крима видео сам само двојицу украјинских војника без оружја, али са једним псом, вучјаком. На аеродрому су присутна обележја државе Украјине, у оптицају је валута Украјине, гривна.
Прексиноћ је возач Никита, који ме је возио од аеродрома главног града Крима до хотела, био некако неодређен у погледу будућности овог полуострва. „Главно је да буде мир, знате, скоро сви Руси овде су за уједињење са Русијом, Татари су за Украјину, а овдашњи Украјинци су подељени, неки су за Москву, а неки за Кијев.”
Добро, ви сте Рус, или Украјинац, настојим да га лоцирам.
„Ма ја говорим руски, овде већина говори руски”, није се дао. „А ви сте из Србије, стигла Србија и код нас.”
Онда смо обојица заћутали, ја гледајући полумрачне улице и оронуле фасаде, он загледан куда вози. Ништа ми није рекао, а заправо све ми је рекао.
Мирослав Лазански
-----------------------------------------
Историјат
Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).
На Криму је 20. јануара 1991. године одржан референдум о обнављању Кримске АССР као одвојеног субјекта бившег Совјетског Савеза, на ком је учествовало 1,4 милиона грађана или 81,37 одсто бирача.
За обнављање аутономне републике гласало је 93,26 одсто бирача.
Врховни совјет (скупштина) Украјине 12. фебруара исте године усвојио је Закон о обнављању Кримске АССР, а у јуну су унети одговарајући амандмани у устав УССР.
Врховни совјет Крима 4. септембра 1991. усвојио је Декларацију о државном суверенитету републике.
Наредне године 26. фебруара Кримска АССР преименована је у Републику Крим и у мају те године уведена је фунцкија њеног председника.
У марту 1995. године одлуком Врховне раде (скупштине) Украјине и председника Украјине Устав Републике Крим је укинут као и функција председника.
Децембра 1998. године на снагу је ступио нови Устав Крима са новим именом АР Крим у саставу Украјине.
----------------------------------------------------------
Кримски вицепремијер: Украјинска војска на Криму окупаторска
СИМФЕРОПОЉ – Одлука кримске скупштине о присаједињењу Крима Русији ступила је на снагу данас, једине легалне оружане формације су руске а „оружане снаге других држава сматраће се окупатором у складу са свим последицама по њих”, изјавио је данас први потпредседник владе Крима Рустем Темиргалијев.
„Крим је постао територија Руске Федерације”, изјавио је Темиргалијев а преноси украјинска агенција УНИАН.
Према његовим речима, украјинским војницима биће предложено или да положе нову заклетву, или ће им бити омогућено да безбедно оду на територију украјинског копна.
„Украјинске оружане снаге могу да бирају: да положе оружје, напусте своје положаје, прихвате руско држављанство и придруже се руској војсци. Ако се не слажу, спремни смо да им обезбедимо сигуран пролаз са територије Крима до њихове украјинске домовине”, рекао је према Ројтерсу кримски вицепремијер.
Темиргалијев је, такође, рекао да се тренутно припрема уговор између Крима као субјекта федерације са Руском Федерацијом, у ком ће бити одређена овлашћења Крима, као и економски елементи.
„Наравно, налазићемо се у руским економским условима и у складу с тим у зони рубље”, рекао је он.
Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.
Називајући одлуку скупштине Крима „апсолутно легитимном”, Темиргалијев је рекао да „данас држава Украјина нема легитимне органе власти”, преноси Кримска информативна агенција (КИА).
„Фактички се у Кијеву десио антиуставни преврат тако што су нелегалне оружане формације узурпирале власт и у томе је темељ за наш референдум. Зато је сву одговорност за стање на Криму преузело једини овлашћени орган - кримски парламент, за чији су сазив гласали сви грађани Крима”, рекао је он.
Темиргалијев је додао да одлуку скупштине на референдуму треба да потврде грађани.
„Сада та одлука треба на референдуму да прође народно разматрање”, рекао је кримски вицепремијер.
Путин и чланови Савета за безбедност о ситуацији у Украјини
МОСКВА – Руски председник Владимир Путин одржао је данас оперативни састанак са члановима Савета за безбедност Русије, на ком је разматрана ситуација у Украјини, с обзиром на данашњу одлуку скупштине Крима о присаједињењу те аутономне републике Русији, јавиле су руске агенције.
На састанку су присуствовали премијер Дмитриј Медведев, председници оба дома руске скупштине Сергеј Наришкин и Валентина Матвијенко, начелник председничке администрације Сергеј Иванов, директор Спољне обавештајне службе Михаил Фрадков, начелник Федералне службе безбедности Николај Бортњиков, министри полиције и одбране Владимир Колокољцев и Сергеј Шојгу, као и секретар и стални члан Савета Николај Патрушев и Борис Гризлов, преноси Итар-Тас с.
Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.
На свеопштем референдуму који укључује и град са специјалним статусом Севастопољ, одлучиваће се о два питања - „Да ли сте за уједињење Крима са Русијом с правом субјекта РФ?” и „Да ли сте за обнову важења Устава Републике Крим из 1992. године и за статус Крима као дела Украјине?”.
Скупшина Крима је образложила ове одлуке догађајима из прошлог месеца у Кијеву.
„Националистичке снаге које су узеле власт неуставним превратом грубо крше Устав и законе Украјине, неотуђива права и слободе грађана, укључујући право на живот, слободу мишљења и изражавања, право да се говори на матерњем језику. Екстремистичке групе више пута су покушале да продру на Крим ради заоштравања ситуације, ескалације напетости и незаконите узурпације власти”, наводи се у објашњењу кримске скупштине.
Њен председник Владимир Константинов рекао је да одлука скупштине треба да буде потврђена на референдуму.
„Данашњу одлуку су посланици донели као одговорни политичари. Једногласно су се заложили за уједњење с Русијом а референдум 16. марта - веома се надамо, потврдиће нашу одлуку”, рекао је он.
Агенција РИА Новости пренела је изјаву заменик председника одбора Думе (доњег дома парламента) за уставно законодавство и државно уређење Дмитрија Вјаткина да ће Дума о могућности присаједињења Крима Русији расправљати у понедељак, 10. марта.
Предлагач закона о поједностављеном пријему у састав Русије дела стране државе, о ком ће се расправљати, лидер Праведне Русије Сергеј Миронов, рекао је да „браћа на Криму обнављају историјску правду и исправљају грешку коју је допустило совјетско руководство (...) када је Крим дат Украјини”.
Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).
Према статистичким подацима из децембра прошле године, Крим има 1.958.000 становника, међу којима највише Руса (58,5 одсто), Украјинаца (24,3 одсто) и кримских Татара (12,1 одсто).
-----------------------------------------------------------
Ухапшен лидер проруских протеста у Доњецку
ДОЊЕЦК – Лидер проруских протеста у Доњецку Павел Губарев је ухапшен данас у свом стану у том граду на истоку Украјине, објавио је новинар Ројтерса који је присуствовао хапшењу.
Десетак припадника украјинске службе безбедности БСУ је данас ухапсило Губарева под оптужбом за „кршење територијалног интегритета и независности државе”, навео је Ројтерс.
Губарев се није опирао хапшењу, навео је сведок догађаја.
Губарев, пословни човек из Доњецка, предводио је демонстранте који су блокирали зграду регионалне администрације и истакли руску заставу, све док јуче украјинске власти нису поново преузеле контролу.
Он је себе називао „народним гувернером” и захтевао од посланика у градској админстрацији Доњецка да прекину везе да Кијевом и ставе га на челу полицијских снага у том граду, подсећа Ројтерс.
Расмусен и Јацењук: Руси да се повуку
БРИСЕЛ – Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен и председник прелазне владе Украјине Арсениј Јацењук затражили су данас од Русије да повуче војску у касарне и да престане да се меша у унутрашње ствари Украјине.
„Русија је нарушила украјински суверенитет и територијални интегритет, чиме крши своје међународне обавезе и основне принципе међународног права”, поручио је Расмусен на заједничкој конференцији за штампу у Бриселу.
Он је истакао да украјинска криза има „озбиљне импликације” на евроатлантску безбедност и позвао Русију да повуче трупе у касарне и уздржи се од будућих интервенција на тлу Украјине.
„Ово је највећа претња безбедности Европе од Хладног рата”, констатовао је генерални секретар, наглашавајући да се криза мора решавати искључиво политичким дијалогом.
Расмусен је истакао да „НАТО стоји уз Украјину” и најавио да ће интензивирати партнерску сарадњу са владом у Кијеву.
„Помоћи ћемо Украјини да спроведе реформе и повећа одбрамбене капацитете, а спремни смо да је укључимо у најсавременије програме сарадње”, рекао је он.
Јацењук је поновио раније изражену решеност Украјине да кризу решава искључиво мирним средствима и позвао Русију да направи „корак назад” и тако допринесе смиривању ситуације.
„Руси су ово почели, они треба ово и да окончају”, истакао је он, додајући да „војна опција није на столу”.
Упитан да ли ће његова земља затражити пријем у НАТО, Јацуњек је одговорио да „то засад није на 'радару' “.
Украјински премијер је рекао да је од НАТО затражио „техничку и хуманитарну помоћ” и да је позвао Расмусена да што пре посети Кијев.
Вашингтон: О судбини Крима мора да одлучује и Кијев
КИЈЕВ – Референдум о припајању Крима Русији, без учешћа украјинских власти, представљао би кршење међународног права, сматрају у Вашингтону.
„Став Сједињених Америчких Држава је да свака одлука о Криму или било ком другом делу Украјине, мора да буде донета уз учешће власти у Кијеву”, рекао је неимиеновани високи званичник америчке владе.
Исти извор поручио је да је Украјина држава с јасно дефинисаним границама и да једино украјински народ може да одлучује о својој политичкој будућности, пренео је Франс прес.
„Не можете доћи у ситуацију у којој је легитимна влада једне државе искључена из процеса одлучивања о судбини појединачних области те земље. То је чисто кршење међународног права”, истакао је извор из Вашингтона за француску агенцију.
Медведев: Лакша процедура за држављанство Русије
МОСКВА – Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је данас да ће Русија поједноставити процедуре путем којих становници простора бившег Совјетског Савеза којима је руски језик матерњи могу да добију држављанство Русије.
„Предузимамо још један корак у том правцу, разматрамо нацрт федералног закона како бисмо поједноставили додељивање држављанства Руске Федерације страним грађанима или особама без држављанства којима је руски језик матерњи”, рекао је Медведев, пренео је Ројтерс.
Он је додао да се то односи на све русофоне који су живели у Русији или на територији која је некад припадала Руском царству или Совјетском Савезу.
Посланици Либерално-демократске партије Русије и Комунистичке партије предали су прошлог месеца доњем дому руског парламента, Думи, више предлога закона који предвиђају ублажавање услова за додељивање руског држављанства Украјинцима.
Заменик председника ЛДПР Иља Дроздов је предложио да буде поједностављена процедура којом би украјински држављани руског порекла и чланови њихових породица стекли држављанство Русије.
Према том предлогу закона, руско држављанство би се додељивало и деци, унуцима и праунуцима чији су преци, укључујући бабу и деду и прабабу и прадеду, по националности Руси.
Мирослав Лазански
Симферопољ – Најављени референдум о судбини Крима, који је био заказан за 30. март, јуче је померен за 16. март. Врховна рада (скупштина) Аутономне Републике Крим очито није хтела да чека, па је јуче донела начелну одлуку о ступању те аутономне републике Украјине као субјекта федерације у састав Русије.
Истовремено су објављена два питања која ће бити пред грађанима Крима на референдуму 16. марта: „Да ли сте за улазак Крима као субјекта федерације у састав Руске Федерације?” и „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Скупштина Крима одлучила је да се хитно обрати руководству Русије ради почетка процедуре уласка Крима у састав Русије. Неколико хиљада људи окупљених на тргу испред скупштине Крима одушевљено је поздравило скупштинске одлуке.
Декор је био уобичајен, уз руске државне заставе вијориле су се војнопоморске заставе Русије и некадашњег Совјетског Савеза. За неке западне новинаре овде то је одмах била и теза да Русија полако обнавља границе бившег СССР-а. Не прихватају моје објашњење да овде живи доста бивших припадника совјетске ратне морнарице и да је војна носталгија чудо.
Одлука скупштине Крима наизглед је „врућ” кромпир за Кремљ. Руски председник Владимир Путин недавно је изјавио како би тешко могао да игнорише позив становника Крима за заштиту и помоћ, или чак и за прикључење Русији. Законска процедура која је у Државној думи покренута око могућности да се неке територије бившег СССР-а могу прикључити Руској Федерацији део је те приче, баш као и скраћена процедура и убрзано издавање руских пасоша неким категоријама становника Украјине.
Па ипак, зашто је скупштина Крима пожурила са јучерашњом одлуком? Је ли то страх овдашњих лидера да се Москва можда не договори са Западом да се питање Крима ипак решава у границама Украјине, па би они онда „извисили”? Или је то тактика Кремља да у договору са Кримом привремено подигне лествицу, да покаже Западу шта може да очекује као следећи руски корак уколико сада уведе Русији оштре санкције. Но, ако их не убеде, у игри је можда и оно друго референдумско питање од 16. марта: „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Углавном, овде се ништа не догађа ни случајно, ни спонтано. Као што је и историја препуна „спонтаних” догађаја. Руководство Крима настоји да све оне који ометају присаједињења Русији смири на време. Тако је овде боравио и председник руске Републике Татарстан Рустам Миниханов, који је са кримским лидером Сергејом Аксјоновом потписао споразум о сарадњи. То ће утицати на Татаре на Криму да не буду превише гласни у љубави према Кијеву.
Војна ситуација на Криму је нека врста шах-мат позиције коју су руске снаге наметнуле украјинској војсци и ратној морнарици. Руских војника нема на улицама Симферопоља, Кремљ званично тврди „да војници који су се појавили при блокади објеката и база украјинске војске и нису припадници руских оружаних снага, већ су то наоружани људи”.
Наравно да су „наоружани”, феноменално су опремљени, изгледају супермодерно у односу на оне старе слике и призоре совјетских војника. Ови овде држе оружје тако профи и заузимају положаје тако стручно да то могу само професионалци. Који узгред возе и оклопне аутомобиле „тигар”. Не знам шта ће Москви тај еуфемизам о „наоружаним људима”. Па овде сви знају о чему је реч. Истина, има и локалних снага самоодбране Крима, али то свакако нису ови што имају супермодерне униформе, модерне шлемове на којима су заштитне наочаре, модерне прслуке. Онај ко не зна о коме је реч још би помислио да су то амерички маринци.
Власти у Кијеву тврде да су то припадници 10. руске бригаде СПЕЦНАЗ снага из Новоросијска и 25. руске ваздушно-десантне бригаде из Дњепропетровска. Из Кијева такође јављају да су руски ратни бродови блокирали украјинске ратне бродове у Севастопољу и Одеси, да је у томе врло активна руска ракетна крстарица „Москва”, па украјинска фрегата „Хетман Сагадачниј” није могла да уђе у војну базу крај Одесе већ је остала на сидришту испред.
Гранична и царинска служба Украјине опет се вратила на испоставу код града Керча, а јуче се догодио мањи инцидент између украјинских војника и „наоружаних људи” код базе Масандра. „Наоружани људи” ништа не препуштају случају, већ су блокирали и заузели 31 од 34 украјинске базе на Криму. Дакле, ако дође до прикључења Крима Руској Федерацији, то ће свакако бити и највећа геополитичка промена у Европи од времена распада Совјетског Савеза. Највероватније и нова фаза хладног рата.
С друге стране, живот у Симферопољу тече уобичајено, све ради, банке, предузећа, школе и ресторани. На цивилном аеродрому главног града Крима видео сам само двојицу украјинских војника без оружја, али са једним псом, вучјаком. На аеродрому су присутна обележја државе Украјине, у оптицају је валута Украјине, гривна.
Прексиноћ је возач Никита, који ме је возио од аеродрома главног града Крима до хотела, био некако неодређен у погледу будућности овог полуострва. „Главно је да буде мир, знате, скоро сви Руси овде су за уједињење са Русијом, Татари су за Украјину, а овдашњи Украјинци су подељени, неки су за Москву, а неки за Кијев.”
Добро, ви сте Рус, или Украјинац, настојим да га лоцирам.
„Ма ја говорим руски, овде већина говори руски”, није се дао. „А ви сте из Србије, стигла Србија и код нас.”
Онда смо обојица заћутали, ја гледајући полумрачне улице и оронуле фасаде, он загледан куда вози. Ништа ми није рекао, а заправо све ми је рекао.
Мирослав Лазански
-----------------------------------------
Историјат
Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).
На Криму је 20. јануара 1991. године одржан референдум о обнављању Кримске АССР као одвојеног субјекта бившег Совјетског Савеза, на ком је учествовало 1,4 милиона грађана или 81,37 одсто бирача.
За обнављање аутономне републике гласало је 93,26 одсто бирача.
Врховни совјет (скупштина) Украјине 12. фебруара исте године усвојио је Закон о обнављању Кримске АССР, а у јуну су унети одговарајући амандмани у устав УССР.
Врховни совјет Крима 4. септембра 1991. усвојио је Декларацију о државном суверенитету републике.
Наредне године 26. фебруара Кримска АССР преименована је у Републику Крим и у мају те године уведена је фунцкија њеног председника.
У марту 1995. године одлуком Врховне раде (скупштине) Украјине и председника Украјине Устав Републике Крим је укинут као и функција председника.
Децембра 1998. године на снагу је ступио нови Устав Крима са новим именом АР Крим у саставу Украјине.
----------------------------------------------------------
Кримски вицепремијер: Украјинска војска на Криму окупаторска
СИМФЕРОПОЉ – Одлука кримске скупштине о присаједињењу Крима Русији ступила је на снагу данас, једине легалне оружане формације су руске а „оружане снаге других држава сматраће се окупатором у складу са свим последицама по њих”, изјавио је данас први потпредседник владе Крима Рустем Темиргалијев.
„Крим је постао територија Руске Федерације”, изјавио је Темиргалијев а преноси украјинска агенција УНИАН.
Према његовим речима, украјинским војницима биће предложено или да положе нову заклетву, или ће им бити омогућено да безбедно оду на територију украјинског копна.
„Украјинске оружане снаге могу да бирају: да положе оружје, напусте своје положаје, прихвате руско држављанство и придруже се руској војсци. Ако се не слажу, спремни смо да им обезбедимо сигуран пролаз са територије Крима до њихове украјинске домовине”, рекао је према Ројтерсу кримски вицепремијер.
Темиргалијев је, такође, рекао да се тренутно припрема уговор између Крима као субјекта федерације са Руском Федерацијом, у ком ће бити одређена овлашћења Крима, као и економски елементи.
„Наравно, налазићемо се у руским економским условима и у складу с тим у зони рубље”, рекао је он.
Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.
Називајући одлуку скупштине Крима „апсолутно легитимном”, Темиргалијев је рекао да „данас држава Украјина нема легитимне органе власти”, преноси Кримска информативна агенција (КИА).
„Фактички се у Кијеву десио антиуставни преврат тако што су нелегалне оружане формације узурпирале власт и у томе је темељ за наш референдум. Зато је сву одговорност за стање на Криму преузело једини овлашћени орган - кримски парламент, за чији су сазив гласали сви грађани Крима”, рекао је он.
Темиргалијев је додао да одлуку скупштине на референдуму треба да потврде грађани.
„Сада та одлука треба на референдуму да прође народно разматрање”, рекао је кримски вицепремијер.
Путин и чланови Савета за безбедност о ситуацији у Украјини
МОСКВА – Руски председник Владимир Путин одржао је данас оперативни састанак са члановима Савета за безбедност Русије, на ком је разматрана ситуација у Украјини, с обзиром на данашњу одлуку скупштине Крима о присаједињењу те аутономне републике Русији, јавиле су руске агенције.
На састанку су присуствовали премијер Дмитриј Медведев, председници оба дома руске скупштине Сергеј Наришкин и Валентина Матвијенко, начелник председничке администрације Сергеј Иванов, директор Спољне обавештајне службе Михаил Фрадков, начелник Федералне службе безбедности Николај Бортњиков, министри полиције и одбране Владимир Колокољцев и Сергеј Шојгу, као и секретар и стални члан Савета Николај Патрушев и Борис Гризлов, преноси Итар-Тас с.
Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.
На свеопштем референдуму који укључује и град са специјалним статусом Севастопољ, одлучиваће се о два питања - „Да ли сте за уједињење Крима са Русијом с правом субјекта РФ?” и „Да ли сте за обнову важења Устава Републике Крим из 1992. године и за статус Крима као дела Украјине?”.
Скупшина Крима је образложила ове одлуке догађајима из прошлог месеца у Кијеву.
„Националистичке снаге које су узеле власт неуставним превратом грубо крше Устав и законе Украјине, неотуђива права и слободе грађана, укључујући право на живот, слободу мишљења и изражавања, право да се говори на матерњем језику. Екстремистичке групе више пута су покушале да продру на Крим ради заоштравања ситуације, ескалације напетости и незаконите узурпације власти”, наводи се у објашњењу кримске скупштине.
Њен председник Владимир Константинов рекао је да одлука скупштине треба да буде потврђена на референдуму.
„Данашњу одлуку су посланици донели као одговорни политичари. Једногласно су се заложили за уједњење с Русијом а референдум 16. марта - веома се надамо, потврдиће нашу одлуку”, рекао је он.
Агенција РИА Новости пренела је изјаву заменик председника одбора Думе (доњег дома парламента) за уставно законодавство и државно уређење Дмитрија Вјаткина да ће Дума о могућности присаједињења Крима Русији расправљати у понедељак, 10. марта.
Предлагач закона о поједностављеном пријему у састав Русије дела стране државе, о ком ће се расправљати, лидер Праведне Русије Сергеј Миронов, рекао је да „браћа на Криму обнављају историјску правду и исправљају грешку коју је допустило совјетско руководство (...) када је Крим дат Украјини”.
Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).
Према статистичким подацима из децембра прошле године, Крим има 1.958.000 становника, међу којима највише Руса (58,5 одсто), Украјинаца (24,3 одсто) и кримских Татара (12,1 одсто).
-----------------------------------------------------------
Ухапшен лидер проруских протеста у Доњецку
ДОЊЕЦК – Лидер проруских протеста у Доњецку Павел Губарев је ухапшен данас у свом стану у том граду на истоку Украјине, објавио је новинар Ројтерса који је присуствовао хапшењу.
Десетак припадника украјинске службе безбедности БСУ је данас ухапсило Губарева под оптужбом за „кршење територијалног интегритета и независности државе”, навео је Ројтерс.
Губарев се није опирао хапшењу, навео је сведок догађаја.
Губарев, пословни човек из Доњецка, предводио је демонстранте који су блокирали зграду регионалне администрације и истакли руску заставу, све док јуче украјинске власти нису поново преузеле контролу.
Он је себе називао „народним гувернером” и захтевао од посланика у градској админстрацији Доњецка да прекину везе да Кијевом и ставе га на челу полицијских снага у том граду, подсећа Ројтерс.
Расмусен и Јацењук: Руси да се повуку
БРИСЕЛ – Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен и председник прелазне владе Украјине Арсениј Јацењук затражили су данас од Русије да повуче војску у касарне и да престане да се меша у унутрашње ствари Украјине.
„Русија је нарушила украјински суверенитет и територијални интегритет, чиме крши своје међународне обавезе и основне принципе међународног права”, поручио је Расмусен на заједничкој конференцији за штампу у Бриселу.
Он је истакао да украјинска криза има „озбиљне импликације” на евроатлантску безбедност и позвао Русију да повуче трупе у касарне и уздржи се од будућих интервенција на тлу Украјине.
„Ово је највећа претња безбедности Европе од Хладног рата”, констатовао је генерални секретар, наглашавајући да се криза мора решавати искључиво политичким дијалогом.
Расмусен је истакао да „НАТО стоји уз Украјину” и најавио да ће интензивирати партнерску сарадњу са владом у Кијеву.
„Помоћи ћемо Украјини да спроведе реформе и повећа одбрамбене капацитете, а спремни смо да је укључимо у најсавременије програме сарадње”, рекао је он.
Јацењук је поновио раније изражену решеност Украјине да кризу решава искључиво мирним средствима и позвао Русију да направи „корак назад” и тако допринесе смиривању ситуације.
„Руси су ово почели, они треба ово и да окончају”, истакао је он, додајући да „војна опција није на столу”.
Упитан да ли ће његова земља затражити пријем у НАТО, Јацуњек је одговорио да „то засад није на 'радару' “.
Украјински премијер је рекао да је од НАТО затражио „техничку и хуманитарну помоћ” и да је позвао Расмусена да што пре посети Кијев.
Вашингтон: О судбини Крима мора да одлучује и Кијев
КИЈЕВ – Референдум о припајању Крима Русији, без учешћа украјинских власти, представљао би кршење међународног права, сматрају у Вашингтону.
„Став Сједињених Америчких Држава је да свака одлука о Криму или било ком другом делу Украјине, мора да буде донета уз учешће власти у Кијеву”, рекао је неимиеновани високи званичник америчке владе.
Исти извор поручио је да је Украјина држава с јасно дефинисаним границама и да једино украјински народ може да одлучује о својој политичкој будућности, пренео је Франс прес.
„Не можете доћи у ситуацију у којој је легитимна влада једне државе искључена из процеса одлучивања о судбини појединачних области те земље. То је чисто кршење међународног права”, истакао је извор из Вашингтона за француску агенцију.
Медведев: Лакша процедура за држављанство Русије
МОСКВА – Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је данас да ће Русија поједноставити процедуре путем којих становници простора бившег Совјетског Савеза којима је руски језик матерњи могу да добију држављанство Русије.
„Предузимамо још један корак у том правцу, разматрамо нацрт федералног закона како бисмо поједноставили додељивање држављанства Руске Федерације страним грађанима или особама без држављанства којима је руски језик матерњи”, рекао је Медведев, пренео је Ројтерс.
Он је додао да се то односи на све русофоне који су живели у Русији или на територији која је некад припадала Руском царству или Совјетском Савезу.
Посланици Либерално-демократске партије Русије и Комунистичке партије предали су прошлог месеца доњем дому руског парламента, Думи, више предлога закона који предвиђају ублажавање услова за додељивање руског држављанства Украјинцима.
Заменик председника ЛДПР Иља Дроздов је предложио да буде поједностављена процедура којом би украјински држављани руског порекла и чланови њихових породица стекли држављанство Русије.
Према том предлогу закона, руско држављанство би се додељивало и деци, унуцима и праунуцима чији су преци, укључујући бабу и деду и прабабу и прадеду, по националности Руси.
Нема коментара:
Постави коментар