Put u utrobu zemlje

Sonja Šulović |

Na obodu Ženevskog jezera proteže se CERN, čitav jedan grad nauke i tehnologije.

Trenutno u projektima i eksperimentima učestvuje oko 50 srpskih naučnika i inženjera. Stotinu metara pod zemljom, deleći švajcarsko i francusko parče tla, nalazi se sprava bez premca na svetu - Veliki sudarač hadrona (LHC). Najveći i najsloženiji instrument ikad napravljen na zadatku da odgonetne tajne univerzuma. U godini kada CERN obeležava šest decenija postojanja, ovaj veliki akcelerator je na remontu - priprema se za rad na većim energijama i ponovno puštanje početkom 2015.

Stoga je bila i jedinstvena prilika da i novinari iz Srbije, a zahvaljujući Evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja, Komisiji za saradnju sa CERN-om i Centru za promociju nauke, zavire u utrobu tog gigantskog postrojenja.
 

Atrakcija U radu CERN-a učestvuje oko 15.000 naučnika iz stotinu zemalja, a centar godišnje poseti 30.000 ljudi

Na stotinu metara pod zemljom ljudi pod šlemovima predano rade. U nepreglednom tunelu su džinovski magneti. Tako duž 27 kilometara. Teško je i zamisliti kako to snopove protona usmeravaju i ubrzavaju do ogromnih energija, pri radnoj temperaturi od minus 271 stepen Celzijusa, a potom sudaraju u nekom od četiri velika detektora koja se nalaze na krugu akceleratora.

- Ceo akcelerator je projektovan da možemo imati 40 miliona sudara u sekundi, a ceo eksperiment se može videti kao kamera koja mora biti sposobna da uslika sliku toliko puta u sekundi. Ali, ne kao naši fotoaparati koji hvataju fotone, već sve moguće vrste čestica koje se mogu stvoriti u sudaru i to tako da ih zapiše u tri dimenzije - objašnjava Predrag Milenović, koji je u CERN-u od 2002.

Njegov tim, jedan od mnogih na eksperimentu CMS, prvi je ugledao „božju česticu“.
- Tri tima bila su uključena i igrom slučaja rezultati analize tima sa Floride u kome sam bio došli su prvi - primetili smo da zaista postoji rezonanca mase od 125 gigaelektrovolti (što je masa Higsovog bozona, prim. aut). Kolege iz drugog tima su nakon dvadesetak minuta došli do identičnih rezultata, a onda su usledile noći nespavanja i provere - dodaje Milenović.
 

Još smo dužni Srbija još nije platila članarinu za proteklu godinu koja iznosi 800.000 evra. - Imamo obećanje vrha države da će se do kraja marta izmiriti obaveza. Od 2005. država redovno plaća učešće u projektima CERN-a, međutim kasni plaćanje troškova boravka naših istraživača u CERN-u - kaže Petar Adžić, profesor Fizičkog fakulteta i predstavnik Srbije u Savetu CERN-a.

CMS je mašina teška 12.500 tona koja okuplja više od 2.000 fizičara, inženjera, tehničara i studenata, a među njima i nekoliko srpskih stručnjaka predvođenih dr Petrom Adžićem sa Fizičkog fakulteta u Beogradu. Polazeći od centralnog ulaza u CERN do ovog detektora potrebno je dvadesetak minuta vožnje kroz pravo naselje koje poslednjih godina intenzivno raste.
 
Liftom smo se zatim spustili na stotinu metara ispod zemlje i stigli do prostora u čijem su sedištu gigantski cilindrični prstenovi. Razni materijali upotrebljeni su za građenje ovog masivnog detektora. Delovi su spuštani deo po deo, uz pomoć specijalnih užadi i kranova, a kroz hangar su oni teški i stotine tona prenošeni na vazdušnim jastucima.

- Neki elementi od aluminijuma i nerđajućeg čelika unutar imaju žice volframa koje su optočene zlatom, pri tom je debljina istih trećina debljine naše vlasi. Zamislite sistem njihovog postavljanja i pletenja - navodi Nebojša Smiljković koji je sastavljao svaki deo ovog naučnotehnološkog čuda.