Fantomski avion - sve manje nade

1972. god. Pan Aljaska Ervejz je leteo sa jednim pilotom i tri putnika, od Ančoredža do Džunea. Planirano je bilo da leti po vizuelnim pravilima, uprkos lošim vremenskim uslovima.

Nakon poslednjeg kontakta sa kontrolorima leta, Cesna je nestala i nikada više nije pronađena. Na tom letu su osim pilota bili i kongresmeni Hejl Bogs i Nikolas Begič sa Aljaske. 

Potraga je tada obuhvatala površinu od 325000 kvadratnih kilometara, mora i kopna. Ukupno je tražena olupina 3600 sati. Nakon 39 dana potraga je obustavljena bez rezultata.

Nacionalni odbor za sigurnost je priznao da uzrok možda nikada neće bigi poznat.

U slučaju Malezijskog leta 370, Boing 777 nakon subotnjih snimaka navodne olupine, i uprkos svoj mogućoj satelitskoj tehnici, ne daje nikakve rezultate. Aviona i dalje nema, niti traga od delova ili olupine.

Kako nema svedoka, najvažniji instrument u istrazi je radar.

"To je vrlo važno" kaže Džon Grifin II, vanredni profesor na Embry - Riddle Univerzitetu, koji je specijalizirao kontrolu vazdušnog prometa. "U osnovi postoje samo dva načina kako pronaći avion. To je putem radarske i pilotske komunikacije"

Osnovni radar funkcioniše tako što se jednostavno zrak odbija od objekta i vraća nazad. O praćenju objekta on kasnije ne daje nikakve informacije. On doduše može da prepozna čak i krhotine, ali informacija koja se do njega vraća može govoriti, o nekoliko različitih predmeta, na različitim lokacijama.

 Sekundarni radar, sa druge strane, se oslanja na transponder aviona, uređaj koji se nalazi u nosu aviona. On emituje signal koja kontroli leta javlja tačnu identifikaciju leta i njegovu visinu. On ne uzvraća samo signal nego je mnogo više od toga, i daje puno specifičnih informacija.

Malezijski avion 370, je prestao emitovati ovaj signal od transpondera posle 45 min. provedenih u letu. Od tog momenta kontrolni toranj u Kuala Lumpuru gubi svaki kontakt sa avionom.

Zato je prva istraga išla u pravcu da avion nije promenio kurs. Tek kada tako koncipirana istraga nije dala rezultate, krenulo se u drugu teoriju o nesreći aviona i njegovoj putanji.

Istraga tada kreće na zapad, u pravcu tesnaca Malaka, i mnogo šire.

Vojni radari pokrivaju područja koja ne mogu pokriti civilni i civilna kontrola leta. Međutim bez transpondera i ovo je nemoguće. Još ako se tome doda teorija da je avion jedno vreme leteo nisko zbog kvara ili nečeg drugog, još više komplikuje stvari. Naime, radari često ne pokrivaju niske oblasti leta. To precizno znači da je avion mogao leteti jedno vreme a da ga radar uopšte ne registruje.

1972 imam slučaj nikada pronađenog aviona na Aljasci, 1962. kao vojni avion sa teretom je nestao iznad Tihog okeana, nakon poletanja iz Guama. 48 aviona je učestvovalo u traženju, ali avion nikada nije pronađen, niti se zna uzrok pada.

Povodom nestalog aviona, sa leta Malasia Airlans-a, istraga se proširuje. Stručnjaci smatraju da ovo ne sluti na dobro i da su šanse da se pronađe avion sve manje. Područje pretraživanja se proširuje na 27000 nautičkih kvadratnih milja, gotovo dvostruko više nego u početku. Istraga ide dalje ka zapadu i prema Indijskom okeanu.

"Nemoguće je obilaziti toliko veliki prostor u niskom letu, i sa tako teškim i nepristupačnim terenom"  kaže profesor Džon Grifin. Odašiljač koji emituje signal sve vreme i nakon velikih sudara i nesreća, uveden je nakon nesreće na Aljasci. To je signal za hitne intervencije.

Teorije idu čak dotle da je uređaj za odašiljanje signala, bio neispravan, a to može da znači i a se avion čak negde i sigurno spustio, ili se srušio, nakon dužeg niskog leta van dometa ostalih radara.
Bez obzira na svoju veličinu (60 m visok, a 200 dug) Boing 777 je igla u plastu sena, u odnosu na okean.

Pilot fantomskog aviona sve veća enigma

Irena Hadžiomerović 

Policija ispituje potencijalnu ulogu Zaharija Ahmada Šaha (53) u nestanku „boinga 777“. Kolege kažu da je bio opsednut poslom.

Zahari Ahmad Šah je pilot već 33 godine

Mediji sve češće navode scenario prema kojem je pilot izvršio samoubistvo i sa sobom u smrt poveo 238 ljudi.

I policija ostavlja otvorenu opciju da je pad aviona bio povezan sa Šahovom greškom i pored njegove besprekorne prošlosti.

- U potrazi za dokazima ne možemo da isključimo nijednu teoriju - rekao je Džon Brenan, šef CIA, komentarišući teoriju o suicidalnom pilotu.

Kopilot iz avio-kompanije „Malezija erlajnz“, koji je više puta imao priliku da leti sa Šahom, opisuje ga kao zaluđenika za avionsku tehnologiju.

- Oduvek je želeo da postane pilot. Bio je pravi štreber u svom poslu i rado je delio savete drugima - rekao je kopilot za Rojters.

On je dodao da je Šah poznavao sve prednosti i mane „boinga 777“ i da je u svojoj kući u predgrađu Kuala Lumpura instalirao mali simulator leta s punom opremom i tri monitora.

- Stalno smo ga zafrkavali zbog toga. Pitali smo ga zašto nosi posao kući - rekao je radnik malezijske avio-kompanije koji pilota poznaje već 20 godina.

Šah se fotografijom kućne verzije simulatora leta pohvalio na Fejsbuku, a druge slike na njegovom profilu pokazuju da je bio strastveni kolekcionar minijaturnih letelica na daljinsko upravljanje.

Iskusni pilot rođen je u Maleziji, a karijeru je započeo 1981. godine. Do sada je u vazduhu proveo ukupno 18.365 sati. Malezijsko odeljenje za civilnu avijaciju imenovalo ga je za posmatrača na testovima za buduće pilote.

Za Šaha kažu da je druželjubiv i velikodušan među svojim komšijama i prijateljima. Prema njihovim rečima, voleo je da kuva i da nosi hranu na okupljanja u naselju.

- Svako bi bio srećan da ima suseda kao što je on - rekao je Rahim Zainun iz Kuala Lumpura.

Šahovi poznanici pokrenuli su internet stranicu pod nazivom „Ko je zapravo kapetan Zahari Šah“, na kojoj navode:

„Molimo vas da ne postujete nikakve pretpostavke dok ne dobijemo zvanične informacije. Smatramo da ovaj čovek zaslužuje vaše poštovanje. Molite se za njega.“

Nijedan avion nije nestao na ovakav način   Nestanak sa radara: Radar podatke o brzini, kursu i položaju dobija od aviona preko uređaja koji se zove transponder. Ti podaci su u svakom trenutku dostupni kontroloru leta. Čak i kada pilot isključi transponder, primarni odraz (pozicija objekta) ostaje vidljiv. Nejasno je kako je u ovom slučaju avion potpuno iščezao. Vojni radari su sigurno detektovali njegov signal do ulaska u radarsku senku, odnosno do trenutka kada se nalazio na maloj visini, tokom poniranja. Čim avion nestane sa radara, kontrolor leta ima obavezu da pozove pilota i pita ga šta se desilo, što sam više puta i sam iskusio u praksi. Međutim, nema izveštaja o bilo kakvoj komunikaciji između njih. Eksplozija: Kada bi došlo do raspada aviona na visini iznad 10.000 metara, njegovi najveći delovi koji sadrže čeličnu konstrukciju sigurno bi potonuli odmah. Međutim, manji ostaci kao što su sedišta, gumeni i plastični elementi, plutali bi na površini. U zavisnosti od jačine vodene struje, delovi su mogli da otplove i na desetine kilometara daleko. Ako bi avion ceo dotakao površinu, pa se raspao tek prilikom udara, onda bi se ostaci našli u koncentrisanom obliku. Crna kutija: Teorijski je moguće da se crna kutija izgubi, ali to se događa u retkim slučajevima, kada završi na dnu okeana. Nju zapravo čine dva uređaja narandžaste boje, veličine šahovske table. Jedan snima glasove u kokpitu tokom poslednjih 30 minuta leta, a drugi beleži parametre leta. Oba uređaja sadrže predajnik koji odašilje talase na osnovu kojih sateliti lociraju crnu kutiju. GDE JE: Kad-tad će ga sigurno pronaći, setite se da je olupina aviona koji je 2009. leteo iz Rio de Žaneira za Pariz nađena tek nakon dve godine.

D.B.