NBS: Nema prepreka za plaćanje preko Pejpala

BEOGRAD - Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da nema zakonskih prepreka za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko servisa "Pejpal" (PayPal).

NBS navodi da su izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju iz decembra 2012. godine otklonjene sve zakonske prepreke za obavljanje platnog prometa preko tog servisa.

paypal.com

Tim zakonom omogućeno je da građani preko Pejpala plaćaju robu iz inostranstva u devizama.

Kako se dodaje, utvrđeno je da se sredstva građana kod Pejpala ne smatraju depozitom, već se vode na podračunu koji se kod te agencije otvara za namene elektronske kupoprodaje robe i usluga.

NBS ističe da je Pejpal oslobođen odgovornosti da proverava učesnike u kupoprodajnim transakcijama koje se obavljaju u Srbiji, imajući u vidu da je na trgovcu odgovornost za eventualnu naplatu u evrima.

Korisnici su u obavezi da, pri obavljanju transakcija, poštuju propise koji se primenjuju u Srbiji.

Napominje se da je za kontrolu deviznog poslovanja trgovaca nadležna Poreska uprava Ministarstva finansija.

Kikinda: Pravednik među narodima

Izložba u Kikindi obuhvata trideset osam fotografija Vojislava Kneževića, njegove porodice i dokumenata iz kojih se vidi kakav je u ono doba bio tretman Jevreja

„Ko spase jedan život, kao da je spasao celi svet“.

Mišna, Sanhedrin 4:5
Vavilonski Talmud
Sanhedrin 37a

Izložba fotografija „Pravednik među narodima“ otvorena je 5. marta u Kulturnom centru Kikinda u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Kikinda. Izložba je posvećena Kikinđaninu Vojislavu Kneževiću, posthumno odlikovanom visokim priznanjem Pravednik među narodima.

Vojislav Knežević, obućar, mirno je živeo sa ženom Anom rođenom Vajda do avgusta 1941. godine. Tada su nemački vojnici odveli kikindske Jevreje u logore, a u toj grupi bile su Ana, njena majka Aranka i sestra Margit sa četvoro dece. Svi su zatvoreni u Kikindi, zatim prebačeni u Novi Bečej, potom u logor Topovske Šupe u Beogradu. Žene i deca odvedena su u logor na Banjici, da bi decembra 1941. dospeli u logor Staro Sajmište. Vojislav, koji se sve vreme nije mirio sa situacijom, rešen da izvede iz logora svoju ženu i njenu rodbinu, stigao je do beogradskog Gestapoa. Tamo je (kako izgleda, posle mnogo ubeđivanja) dobio dozvolu da izvede Anu. Međutim, ušavši u logor, Knežević zahteva da izvede i taštu, svastiku i njeno četvoro dece, Jelisavetu, Idu, Jolandu i Kalmana. Baka Aranka, već slabije pokretna i nesumnjivo izmučena logorskim uslovima, odlučila je da ostane (ona je streljana početkom 1942. godine). Vojislav Knežević je prenoćio u logoru, a ujutro, kad je izlazio, prvo je ispred sebe izgurao ženu, svastiku i njenu decu, pa su, posle velike gužve na kapiji, svi krenuli prema Kikindi.

Danas su Jelisaveta Badrljica (rođ. Nuhanović) i Ida Kockar (rođ. Nuhanović) jedine preživele koje se sećaju kako ih je teča spasao iz logora.

Memorijalni centar Jad Vašem posthumno je dodelio Kneževiću Medalju časti „Pravednik među narodima“ 21. maja 2012. godine. Priznanje je svečano uručeno porodici u martu 2012. godine, u Beogradu.

Izložba u Kikindi obuhvata trideset osam fotografija Vojislava Kneževića, njegove porodice i dokumenata iz kojih se vidi kakav je u ono doba bio tretman Jevreja.

-Za mene lično ovo priznanje i ova izložba predstavljaju veliku satisfakciju i samo mi je žao što deda nije doživeo da je vidi. Ipak, grad će putem izložbe saznati nešto više o dedinom izuzetnom podvigu, o patnjama kroz koje su ljudi prolazili – izjavila je Jasna Grbić, unuka Vojislava Kneževića i zamenica predsednika Jevrejske opštine Kikinda.

Jevrejska zajednica, izuzetno značajna za razvoj Kikinde u doba pre Prvog svetskog rata i u periodu između dva velika svetska rata, u toku Drugog svetskog rata zamalo je nestala. Čak je i Sinagoga srušena 1953. godine i na njenom mestu podignuta stambena zgrada u kojoj se danas nalazi kafana. Jevrejska opština u Kikindi čuva sećanje na žrtve velikih pogroma i na ljude koji su progonjenima pomogli – da se ne zaboravi dobro u zlim vremenima.

(G.P.F., Autonomija)

LAŽNO OBEĆANJE: SINIŠA MALI

 

Ugovor sa “Etihadom” u javnosti do 20. februara

/ Siniša Mali

“Ugovor između dve strane će biti dostupan odmah nakon zatvaranja transakcije odnosno kada svaka od strana završi obaveze koje je preuzela. Naša strana i „Etihad” će ih dovršiti za nekoliko nedelja i po završetku će ugovor biti objavljen. Što se mene tiče, radi se o savršenom ugovoru i nema šta da se krije. Prva sednica Upravnog odbora zakazana je za 20. februar, tada će biti data saglasnost i ugovori će biti dostupni javnosti.”

Predsednik Privremenog veća Beograda o objavljivanju ugovora o osnivanju aviokompanije "Er Srbija". (Beograd.rs, 29. 1. 2014. godine)

Ugovor sa “Etihadom” u javnosti do 20. februara

07. 03. 2014. / Siniša Mali

“Ugovor između dve strane će biti dostupan odmah nakon zatvaranja transakcije odnosno kada svaka od strana završi obaveze koje je preuzela. Naša strana i „Etihad” će ih dovršiti za nekoliko nedelja i po završetku će ugovor biti objavljen. Što se mene tiče, radi se o savršenom ugovoru i nema šta da se krije. Prva sednica Upravnog odbora zakazana je za 20. februar, tada će biti data saglasnost i ugovori će biti dostupni javnosti.”

Predsednik Privremenog veća Beograda o objavljivanju ugovora o osnivanju aviokompanije "Er Srbija". (Beograd.rs, 29. 1. 2014. godine)

- See more at: http://www.istinomer.rs/izjava/ugovor-sa-etihadom-u-javnosti-do-20-februara/#sthash.8q6B9Yxj.dpuf

Ostala bez dedovine, sporna i imovina

NOVI SAD - Porodica Borislave Milić iz Novog Sada vodi decenijski spor sa državom oko imovine koja je njenom dedi oduzeta eksproprijacijom. Imovina je oduzeta pre nego što je doneto rešenje o eksproprijaciji, što je kasnije potvrđeno i sudskom presudom, kojom je Opštini Žabari naloženo da obešteti porodicu Milić. Međutim, inflacija devedesetih godina obesmislila je novčani deo sudske presude.

Da stvar bude gora, nakon vansudskog poravnanja, na kojem je dogovoreno da opština Milićima isplati oko sedam miliona dinara, dešava se apsurdna stvar - opština je uplatila oko četiri miliona dinara, uz obećanje da će uplatiti i ostatak, a onda je revizijom sudskog postupka utvrđeno da je opština uplatila više nego što je trebala.

Opštini Žabari Milići sada moraju da vrate dug od 4,3 miliona dinara, a problem predstavlja činjenica da je Borislavina majka taj novac već uložila u izgradnju kuće u Novom Sadu.

Koncert na platou Spensa povodom 100 godina Voše

Povodom sto godina postojanja FK "Vojvodina" danas, 7. marta, biće organizovana proslava jubileja koja počinje u 18.30h na platou ispred Spensa.
Jubilarni koncert biće besplatan, a nastupiće: "Drum 'n' Zez", "Fiskalni račun" (Bečej), "SOK91", "U Prvim Redovima", "Proleće", "Zbogom Brus Li", "Ritam Nereda", "Frontline" i Toša Maletini tamburški orkestar.

Organizatori događaja su ljubitelji i poštovaoci FK Vojvodina, Moderna omladina 1937.

Sombor: Kažnjena jer je sprečila pljačku

Slobodan Jerković |

Upravnica jedne pošte u Somboru premeštena je na manje plaćeno radno mesto nakon što je odbranila šalter od naoružanog razbojnika.

Povredilo me je kako su reagovali pretpostavljeni: Dijana Kožul

Dijana Kožul premeštena je u susedni Svetozar Miletić na radno mesto koje je niže po rangu i manje plaćeno jer je pre dve nedelje maskiranog razbojnika odgurnula s pulta na koji je skočio, preteći joj revolverom. Razbojnik se dao u beg bez plena. Posle potere policija ga je ulovila.
 

Od poštara do šefa Dijana Kožul, samohrana majka, prošla je dug put od raznosača pošte u Riđici i Somboru do upravnice pošte, dužnosti na kojoj je bila svega dva meseca. Sada je vraćena na seoski šalter i šest, sedam hiljada manju platu.

- U takvim situacijama, u strahu, čovek nesvesno reaguje. Refleksno sam ustala i gurnula ga, on je izgubio ravnotežu, pao i dao se u beg. Ostala sam nepovređena u okršaju, ali me je povredilo kako su reagovali pretpostavljeni - kaže Kožulova.
U somborskoj pošti kažu da je taj istureni šalter bio više puta na udaru pljačkaša, a da je Kožulova drugi put, za kratko vreme, postupila na isti, neprimeren način.
 

- Postoje određena pravila i procedure u okviru našeg sistema u ovakvim situacijama i Dijana ih je načinom na koji je reagovala prekršila. Ovo što smo preduzeli, učinjeno je u cilju njene zaštite i bez zle namere - kaže Vinko Burnać, rukovodilac Službe za poštanske usluge.
 

Među klijentima Kožulove može se čuti da je njena krivica to što se suprotstavila napadaču i ugrozila svoj život, ali za njih je ona, ipak, junak i primer savesnog službenika.
 

- Nakon jedne od prethodnih pljački ove pošte, službenica koja je verovatno postupila po internim pravilima poslata je na oporavak u banju, a Dijana, koja je sprečila pljačku, kažnjena je premeštajem. Kakva je to poruka - pita Radenko Vojvodić, sekretar MZ Gornja Varoš.

Na Kopaoniku 49 centimetra snega

KOPAONIK - Debljina snežnog pokrivača na Kopaoniku danas iznosi 49 centimetara, a padavine su prestale, rečeno je Tanjugu u meteorološkoj stanici na toj planini.

"Sneg je prestao da pada a oko 11 sati je izmerena temperatura od minus 1 stepen Celzijusovih", rekao je Tanjugu dežurni meteorolog Milan Dubovac.

On je dodao i da na toj planini duva vetar istočog smera brzine od pet do osam metara u sekundi.

Saslušan operativac o dosijeu „Ćuran“

Nekadašnji pripadnik Državne bezbednosti koji je vodio dosije Slavka Ćuruvije Predrag Gikić saslušan je juče kao svedok u Tužilaštvu za organizovani kriminal, u okviru istrage koja se vodi o Ćuruvijnom ubistvu.

Slavko Ćuruvija

Kako je Danasu nezvanično rečeno, Gikić u svom iskazu navodno nije pružio nikakva posebno nova saznanja sem postojećih.

Gikić je, uz oslobođenje od državne tajne, 2001. tadašnjim istražnim organima ispričao da je krajem 2000. tadašnji šef RDB Radomir Marković, sada osumnjičen da je izdao nalog za Ćuruvijino ubistvo, vodio internu istragu o tome kako je deo dosijea „Ćuran“ o praćenju dospeo u javnost. Tvrdi se da je dosije vođen od 1988, a prema iskazima drugih iz DB, tajno praćenje Ćuruvije počelo je pet, šest dana pre njegovog ubistva 11. aprila 1999.

Gikić je ispričao da je bio pozvan pred četvoročlanu komisiju u Institut za bezbednost. „Tamo sam od članova komisije Radiše Roksića, Ljubomira Ristića, Aleksandra Gaka i Miloša Teodorovića upoznat da je komisiju formirao načelnik Resora radi utvrđivanja načina na koji je primarni dokument vezan za rezultate primene mere tajnog praćenja Slavka Ćuruvije dospeo u javnost“, naveo je Gikić. Takođe je ispričao da je smatrao kako je dosije „Ćuran“ prestao da bude vođen tokom NATO bombardovanja i izmeštanja centra DB-a iz Kneza Miloša u centralu JUL. Demantovala ga je u iskazu radnica DB Olivera Antonić, koja je napomenula da je dosije ostao aktivan čak i nakon ubistva novinara. Ovi iskazi, inače, u prvobitnoj istrazi ukrštani su kako bi se utvrdilo da li je i u kom obimu u DB zataškavan slučaj Ćuruvija.

Za danas je planirano saslušanje Branka Crnog, nekadašnjeg pomoćnika Radomira Markovića. Njih dvojica su 2009. pravosnažno oslobođeni optužbi za odavanje državne tajne, odnosno za narezivanje i iznošenje iz DB računarskog diska sa dosijeima 15 političara, uglavnom iz tadašnjeg DOS.

HVALE SE UGOVORIMA I PROJEKTIMA A NE ZNAJU PROFIT ?

Mali: Podela profita sa UAE još nije definisana

Predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali rekao je da će profit od prodaje stanova i poslovnog prostora "Beograda na vodi" biti podeljen sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) u određenom procentu koji još nije definisan.

Foto: Beta/Emil Vaš

Na pitanje kakav je dogovor sa investitorom iz UAE u vezi sa ugovorom koji tek treba potpisati, Mali je za televiziju B92 kazao da su u tom poslu dva investitora - jedan je pravno lice "Beograd na vodi" koji nema finansijskih sredstava ali obezbeđuje zemljište za taj projekat, i drugi investitor koji je iz UAE i obezbeđuje ideju, finansiranje i prodaju stanova i poslovnog prostora.

"Nakon toga deli se profit u određenom procentu koji još nismo definisali. Na tome radimo", rekao je Mali.

On je naveo da su elementi i detalji ugovora već usaglašeni.

"Međutim, ono što u ovom trenutku nemamo je pravno lice koje se zove Beograd na vodi, koje će formirati nova vlada. To pravno lice će biti potpisnik ugovora", kazao je Mali.

On je rekao da će u okviru tog projekta prvo biti izgrađena velika kula i veliki tržni centar jer je, kako je naveo, istraživanje pokazalo da će to promeniti perspektivu grada i omogućiti razvoj
celog kompleksa.

Predviđeno je da Beograd na vodi ima do dva miliona kvadratnih metara stanova i poslovnog prostora.

Na pitanje ko je autor idejnog rešenja, Mali je rekao da će u projekat biti uključena i stručna javnost.

"Definisali smo raspored objekata i pretežno njihovu namenu. Očekujemo maksimalno uključenje stručne javnosti koja bi trebalo ne samo da daje mišljenje nego i učestvuje u realizaciji", rekao je Mali.

On je ponovio da će svetska premijera Beograd na vodi biti uskoro u Kanu, na najvećem sajmu nekretnina na svetu.

Upitan da li projekat Beograd na vodi stavlja u drugi plan izgradnju metroa, Mali je naveo da je metro nešto što je neophodno Beogradu.

"Ali u ovom trenutlu mi nemamo ideju kako on treba da izgleda. Mi metroa", kazao je predsednik Privremenog organa grada Beograda i dodao da je daleko početak tog projekta za
koji je kazao da nema veze s politikom.

Povodom kredita iz UAE od milijardu dolara, Mali je kazao da Srbija mora da se i dalje zadužuje zbog konsolidacije državnog budžeta, a na pitanje da li će stići još dve milijarde dolara kredita iz UAE, kazao je da će se tek videti da li će se i taj novac povući.

"O tom potom", dodao je Mali.

Rade Marković se žalio sudu zbog Ćuruvije

Odbrana nekadašnjeg šefa Resora Državne bezbednosti Radomira Markovića podnela je ustavnu žalbu zbog kršenja prava na odbranu u postupku koji se protiv njega vodi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Radomir Marković

Žalba je podneta 26. februara i Ustavni sud je povodom nje formirao predmet, navodi se u pisanoj informaciji tog suda datoj Tanjugu.

Marković od Ustavnog suda traži da utvrdi da mu je povređeno pravo koje mu je kao okrivljenom zagarantovano Zakonikom o krivičnom postupku.

On je u istrazi za ubistvo Ćuruvije označen kao organizator tog ubistva, dok su ostali osumnjičeni bivši šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, bivši načelnik Šestog odeljenja tog centra Ratko Romić i pripadnik sluzbe Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

Mediji su preneli da u žalbi Marković tvrdi da mu je onemoguceno da podrobno bude obavesten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega.

Takođe navodi da mu je uskraceno pravo na odgovarajuce uslove za pripremu odbrane, kao i da ispituje svedoke optužbe jer ga i pored brojnih zahteva ne dovode iz Požarevca, gde izdržava kaznu od 40 godina zatvora, u Beograd kako bi prisustvovao saslusanjima svedoka.

Saslušanjima svedoka u Tuzilaštvu za organizovani kriminal inače prisustvuju osumnjičeni Milan Radonjic i Ratko Romic, koji su u pritvoru od hapšenja 13. januara.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.

Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.

Šumaherovo stanje nepromenjeno

GRENOBL - Stanje sedmostrukog svetskog šampiona u Formuli 1 Nemca Mihaela Šumahera, koji je zbog teških povreda glave od kraja decembra u komi, i dalje je nepromenjeno.

"Mihael je i dalje u fazi buđenja. Situacija je nepromenjena", saopštila je menadžer nemačkog vozača Sabine Kem.

Četrdesetpetogodišnji Šumaher je u stanju veštački indukovane kome od 29. decembra, kada je pretrpeo teške povrede glave na skijanju u francuskim Alpima.

Osmorica kriminalaca terorišu Novi Sad

Dve bande odgovorne su za većinu uličnih pucnjava i nasilja u poslednje tri godine u Novom Sadu.

Policija ove grupe hapsi, a sud i tužilaštvo ih vraćaju na ulicu. Najaktivnija je četvorka koja zajedno ima 30 krivičnih dela, a nijedan dan zatvora. Stefan Zagorac (19), Jovan Perišić (19), Aleksandar Roganović (20) i Stefan Nikolovski (20) najbolji su drugovi i vođe klana navijača Crvene zvezde sa Novog naselja (NN CZ). Blic piše da je Roganović ponovo "pao" preksinoć zbog marihuane, ali je odmah i pušten, dok su Zagorac i Perišić u bekstvu. Oni su prošlog petka na Novom naselju u autobusu napali mladića, pa pucali na ulici.

- Zagorcu, koji je samo pre tri nedelje u obračunu sa navijačima Vojvodine upucan u zadnjicu, ovo je 13. krivično delo. Postoje indicije da je neko od trojice njegovih vernih pomagača sedam dana kasnije, da bi osvetio druga, bacio Molotovljev koktel na kafić "Stendal" u kojem se okupljaju navijači Vojvodine - priča sagovornik ovog lista. Roganoviću je delo zbog kojeg je uhapšen u utorak bilo šesto krivično delo koje je počinio.

Zagorac, iako je hapšen zbog krijumčarenja oružja i municije, tuča, pucnjava, nanošenja teških povreda i krađe vozila, svaki put puštan je na slobodu. I njegove pomagače, Nikolovskog koji ima šest krivičnih dela i Roganovića, sud i tužilaštvo vraćaju na ulicu uz uslovne kazne. Imena članova ove grupe ponavljaju se u svakom većem incidentu. U okršaje idu naoružani pištoljima, noževima, bejzbol palicama i štanglama, a za napad na protivnike, a to su sve frakcije navijačkih grupa FK Vojvodina, ne biraju mesta.

- Motivi obračuna nisu navijački, već je reč o borbi za narko-tržište. Lojalni su među sobom i nikad neće izdati saučesnike. Da bi dokazali da nisu drukare, svaki od njih posle privođenja traži da ponese primerak svoje izjave date policiji - priča izvor lista.
Na čelu protivnika - Vošine navijačke grupe je višestruko osuđivani Slobodan Milutinović Snajper (28), kojem je u novembru 2013. zapaljen džip "mercedes ML". Dok je Bata Butorović bio živ, bio mu je desna ruka. Milutinović se, osim nedozvoljenog nošenja oružja, napada na službeno lice, nanošenje teških povreda, bavio i preprodajom droge i posredovanjem u prostituciji. U zatvoru je odležao ukupno tri godine zbog prodaje droge i napada na policajca, a za ostala krivična dela dobio je uslovnu kaznu. Sada je na slobodi.

Poslednjih nekoliko meseci, meta navijača NN CZ bio je Marko Nenadić (21), takođe Vošin navijač, koji za sobom ima šest krivičnih dela, a uhapšen je pre dve nedelje i trenutno je u pritvoru.
Kada im treba pojačanje, sa grupom NN CZ u obračun idu i navijači FK Novi Sad (grupa "Korida"). Najaktivniji u uličnim obračunima sa četvorkom s Novog naselja su Vukašin Cmiljanić (20) i Filip Vilotijević (25). Oni su u pritvoru zbog sumnje da su 2013. u beogradskom klubu "Džast vanila" ubili Tamaru Radulović (29). Nekoliko meseci pre ubistva, upucali su mladića. Obojica su višestruki povratnici.

KRKOBABIĆ SPISKAO 4,5 MILIONA NA REKLAMU

Reklamirao „Poštu“ za 4,5 miliona!?

Direktor „Pošte Srbije“ i lider PUPS Milan Krkobabić reklamirao se na televiziji, radiju, internetu i na bilbordima za čitavih 4.559.193,84 dinara, otkriva Informer!

Krka Drugi je krajem 2013. godine samo za emitovanje televizijskog spota kojim promoviše usluge državne pošte spiskao 2,3 miliona, dok je reklama na 30 bilborda u čak 12 gradova tu firmu koštala još 1,3 miliona dinara! Tu treba dodati i marketing na radiju i internetu, koji je plaćen 300.000, odnosno 500.000 dinara.

Zanimljivo je i to da je Krkobabić za svoj televizijski EPP tražio „prajmtajm“ (udarni termin), dok je radijska reklama emitovana i po deset puta dnevno.

Milan Krkobabić juče nije odgovarao na pozive i poruke. Na drugoj strani, Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da je ovakva vrsta reklame potpuno nepotrebna.

- Državna preduzeća imaju propisanu delatnost i monopol, pa zato nemaju šta da se reklamiraju. Zašto bi se uopšte reklamirala državna pošta?! To je potpuno nepotrebno - kategorična je Vasilićeva.

RAST REJTINGA "DOSTA JE BILO" - SAŠA RADULOVIĆ

ZA KOGA ĆETE GLASATI NA REPUBLIČKIM IZBORIMA 16. MARTA ?
FEJBUK ANKETA SPROVEDENA  U PERIODU OD 7.02.2014. DO 06.03.2014.
NA TERITORIJI CELE VOJVODINE.
UZORAK: 5000 ISPITANIKA IZ SVIH OPŠTINA.

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: ИЗМЕЂУ КРИМА И КРЕМЉА

Врховна рада прогласила припајање Крима Русији. – Референдум о присаједињењу померен за 16. март. - Кримски вицепремијер: Украјинска војска на Криму окупаторска.

Симферопољ: парламент Крима Фото Ројтерс

Од нашег специјалног извештача
Мирослав Лазански
Симферопољ – Најављени референдум о судбини Крима, који је био заказан за 30. март, јуче је померен за 16. март. Врховна рада (скупштина) Аутономне Републике Крим очито није хтела да чека, па је јуче донела начелну одлуку о ступању те аутономне републике Украјине као субјекта федерације у састав Русије.
Истовремено су објављена два питања која ће бити пред грађанима Крима на референдуму 16. марта: „Да ли сте за улазак Крима као субјекта федерације у састав Руске Федерације?” и „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Скупштина Крима одлучила је да се хитно обрати руководству Русије ради почетка процедуре уласка Крима у састав Русије. Неколико хиљада људи окупљених на тргу испред скупштине Крима одушевљено је поздравило скупштинске одлуке.
Декор је био уобичајен, уз руске државне заставе вијориле су се војнопоморске заставе Русије и некадашњег Совјетског Савеза. За неке западне новинаре овде то је одмах била и теза да Русија полако обнавља границе бившег СССР-а. Не прихватају моје објашњење да овде живи доста бивших припадника совјетске ратне морнарице и да је војна носталгија чудо.
Одлука скупштине Крима наизглед је „врућ” кромпир за Кремљ. Руски председник Владимир Путин недавно је изјавио како би тешко могао да игнорише позив становника Крима за заштиту и помоћ, или чак и за прикључење Русији. Законска процедура која је у Државној думи покренута око могућности да се неке територије бившег СССР-а могу прикључити Руској Федерацији део је те приче, баш као и скраћена процедура и убрзано издавање руских пасоша неким категоријама становника Украјине.
Па ипак, зашто је скупштина Крима пожурила са јучерашњом одлуком? Је ли то страх овдашњих лидера да се Москва можда не договори са Западом да се питање Крима ипак решава у границама Украјине, па би они онда „извисили”? Или је то тактика Кремља да у договору са Кримом привремено подигне лествицу, да покаже Западу шта може да очекује као следећи руски корак уколико сада уведе Русији оштре санкције. Но, ако их не убеде, у игри је можда и оно друго референдумско питање од 16. марта: „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године и статус Крима у саставу Украјине?”
Углавном, овде се ништа не догађа ни случајно, ни спонтано. Као што је и историја препуна „спонтаних” догађаја. Руководство Крима настоји да све оне који ометају присаједињења Русији смири на време. Тако је овде боравио и председник руске Републике Татарстан Рустам Миниханов, који је са кримским лидером Сергејом Аксјоновом потписао споразум о сарадњи. То ће утицати на Татаре на Криму да не буду превише гласни у љубави према Кијеву.
Војна ситуација на Криму је нека врста шах-мат позиције коју су руске снаге наметнуле украјинској војсци и ратној морнарици. Руских војника нема на улицама Симферопоља, Кремљ званично тврди „да војници који су се појавили при блокади објеката и база украјинске војске и нису припадници руских оружаних снага, већ су то наоружани људи”.
Наравно да су „наоружани”, феноменално су опремљени, изгледају супермодерно у односу на оне старе слике и призоре совјетских војника. Ови овде држе оружје тако профи и заузимају положаје тако стручно да то могу само професионалци. Који узгред возе и оклопне аутомобиле „тигар”. Не знам шта ће Москви тај еуфемизам о „наоружаним људима”. Па овде сви знају о чему је реч. Истина, има и локалних снага самоодбране Крима, али то свакако нису ови што имају супермодерне униформе, модерне шлемове на којима су заштитне наочаре, модерне прслуке. Онај ко не зна о коме је реч још би помислио да су то амерички маринци.
Власти у Кијеву тврде да су то припадници 10. руске бригаде СПЕЦНАЗ снага из Новоросијска и 25. руске ваздушно-десантне бригаде из Дњепропетровска. Из Кијева такође јављају да су руски ратни бродови блокирали украјинске ратне бродове у Севастопољу и Одеси, да је у томе врло активна руска ракетна крстарица „Москва”, па украјинска фрегата „Хетман Сагадачниј” није могла да уђе у војну базу крај Одесе већ је остала на сидришту испред.
Гранична и царинска служба Украјине опет се вратила на испоставу код града Керча, а јуче се догодио мањи инцидент између украјинских војника и „наоружаних људи” код базе Масандра. „Наоружани људи” ништа не препуштају случају, већ су блокирали и заузели 31 од 34 украјинске базе на Криму. Дакле, ако дође до прикључења Крима Руској Федерацији, то ће свакако бити и највећа геополитичка промена у Европи од времена распада Совјетског Савеза. Највероватније и нова фаза хладног рата.
С друге стране, живот у Симферопољу тече уобичајено, све ради, банке, предузећа, школе и ресторани. На цивилном аеродрому главног града Крима видео сам само двојицу украјинских војника без оружја, али са једним псом, вучјаком. На аеродрому су присутна обележја државе Украјине, у оптицају је валута Украјине, гривна.
Прексиноћ је возач Никита, који ме је возио од аеродрома главног града Крима до хотела, био некако неодређен у погледу будућности овог полуострва. „Главно је да буде мир, знате, скоро сви Руси овде су за уједињење са Русијом, Татари су за Украјину, а овдашњи Украјинци су подељени, неки су за Москву, а неки за Кијев.”
Добро, ви сте Рус, или Украјинац, настојим да га лоцирам.
„Ма ја говорим руски, овде већина говори руски”, није се дао. „А ви сте из Србије, стигла Србија и код нас.”
Онда смо обојица заћутали, ја гледајући полумрачне улице и оронуле фасаде, он загледан куда вози. Ништа ми није рекао, а заправо све ми је рекао.
Мирослав Лазански
-----------------------------------------
Историјат
Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).
На Криму је 20. јануара 1991. године одржан референдум о обнављању Кримске АССР као одвојеног субјекта бившег Совјетског Савеза, на ком је учествовало 1,4 милиона грађана или 81,37 одсто бирача.
За обнављање аутономне републике гласало је 93,26 одсто бирача.
Врховни совјет (скупштина) Украјине 12. фебруара исте године усвојио је Закон о обнављању Кримске АССР, а у јуну су унети одговарајући амандмани у устав УССР.
Врховни совјет Крима 4. септембра 1991. усвојио је Декларацију о државном суверенитету републике.
Наредне године 26. фебруара Кримска АССР преименована је у Републику Крим и у мају те године уведена је фунцкија њеног председника.
У марту 1995. године одлуком Врховне раде (скупштине) Украјине и председника Украјине Устав Републике Крим је укинут као и функција председника.
Децембра 1998. године на снагу је ступио нови Устав Крима са новим именом АР Крим у саставу Украјине.
----------------------------------------------------------
Кримски вицепремијер: Украјинска војска на Криму окупаторска
СИМФЕРОПОЉ – Одлука кримске скупштине о присаједињењу Крима Русији ступила је на снагу данас, једине легалне оружане формације су руске а „оружане снаге других држава сматраће се окупатором у складу са свим последицама по њих”, изјавио је данас први потпредседник владе Крима Рустем Темиргалијев.

„Крим је постао територија Руске Федерације”, изјавио је Темиргалијев а преноси украјинска агенција УНИАН.
Према његовим речима, украјинским војницима биће предложено или да положе нову заклетву, или ће им бити омогућено да безбедно оду на територију украјинског копна.
„Украјинске оружане снаге могу да бирају: да положе оружје, напусте своје положаје, прихвате руско држављанство и придруже се руској војсци. Ако се не слажу, спремни смо да им обезбедимо сигуран пролаз са територије Крима до њихове украјинске домовине”, рекао је према Ројтерсу кримски вицепремијер.
Темиргалијев је, такође, рекао да се тренутно припрема уговор између Крима као субјекта федерације са Руском Федерацијом, у ком ће бити одређена овлашћења Крима, као и економски елементи.
„Наравно, налазићемо се у руским економским условима и у складу с тим у зони рубље”, рекао је он.
Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.
Називајући одлуку скупштине Крима „апсолутно легитимном”, Темиргалијев је рекао да „данас држава Украјина нема легитимне органе власти”, преноси Кримска информативна агенција (КИА).
„Фактички се у Кијеву десио антиуставни преврат тако што су нелегалне оружане формације узурпирале власт и у томе је темељ за наш референдум. Зато је сву одговорност за стање на Криму преузело једини овлашћени орган - кримски парламент, за чији су сазив гласали сви грађани Крима”, рекао је он.
Темиргалијев је додао да одлуку скупштине на референдуму треба да потврде грађани.
„Сада та одлука треба на референдуму да прође народно разматрање”, рекао је кримски вицепремијер.
Путин и чланови Савета за безбедност о ситуацији у Украјини
МОСКВА – Руски председник Владимир Путин одржао је данас оперативни састанак са члановима Савета за безбедност Русије, на ком је разматрана ситуација у Украјини, с обзиром на данашњу одлуку скупштине Крима о присаједињењу те аутономне републике Русији, јавиле су руске агенције.
На састанку су присуствовали премијер Дмитриј Медведев, председници оба дома руске скупштине Сергеј Наришкин и Валентина Матвијенко, начелник председничке администрације Сергеј Иванов, директор Спољне обавештајне службе Михаил Фрадков, начелник Федералне службе безбедности Николај Бортњиков, министри полиције и одбране Владимир Колокољцев и Сергеј Шојгу, као и секретар и стални члан Савета Николај Патрушев и Борис Гризлов, преноси Итар-Тас с.

Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.
На свеопштем референдуму који укључује и град са специјалним статусом Севастопољ, одлучиваће се о два питања - „Да ли сте за уједињење Крима са Русијом с правом субјекта РФ?” и „Да ли сте за обнову важења Устава Републике Крим из 1992. године и за статус Крима као дела Украјине?”.
Скупшина Крима је образложила ове одлуке догађајима из прошлог месеца у Кијеву.
„Националистичке снаге које су узеле власт неуставним превратом грубо крше Устав и законе Украјине, неотуђива права и слободе грађана, укључујући право на живот, слободу мишљења и изражавања, право да се говори на матерњем језику. Екстремистичке групе више пута су покушале да продру на Крим ради заоштравања ситуације, ескалације напетости и незаконите узурпације власти”, наводи се у објашњењу кримске скупштине.
Њен председник Владимир Константинов рекао је да одлука скупштине треба да буде потврђена на референдуму.
„Данашњу одлуку су посланици донели као одговорни политичари. Једногласно су се заложили за уједњење с Русијом а референдум 16. марта - веома се надамо, потврдиће нашу одлуку”, рекао је он.
Агенција РИА Новости пренела је изјаву заменик председника одбора Думе (доњег дома парламента) за уставно законодавство и државно уређење Дмитрија Вјаткина да ће Дума о могућности присаједињења Крима Русији расправљати у понедељак, 10. марта.
Предлагач закона о поједностављеном пријему у састав Русије дела стране државе, о ком ће се расправљати, лидер Праведне Русије Сергеј Миронов, рекао је да „браћа на Криму обнављају историјску правду и исправљају грешку коју је допустило совјетско руководство (...) када је Крим дат Украјини”.
Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).
Према статистичким подацима из децембра прошле године, Крим има 1.958.000 становника, међу којима највише Руса (58,5 одсто), Украјинаца (24,3 одсто) и кримских Татара (12,1 одсто).
-----------------------------------------------------------
Ухапшен лидер проруских протеста у Доњецку
ДОЊЕЦК – Лидер проруских протеста у Доњецку Павел Губарев је ухапшен данас у свом стану у том граду на истоку Украјине, објавио је новинар Ројтерса који је присуствовао хапшењу.
Десетак припадника украјинске службе безбедности БСУ је данас ухапсило Губарева под оптужбом за „кршење територијалног интегритета и независности државе”, навео је Ројтерс.
Губарев се није опирао хапшењу, навео је сведок догађаја.
Губарев, пословни човек из Доњецка, предводио је демонстранте који су блокирали зграду регионалне администрације и истакли руску заставу, све док јуче украјинске власти нису поново преузеле контролу.
Он је себе називао „народним гувернером” и захтевао од посланика у градској админстрацији Доњецка да прекину везе да Кијевом и ставе га на челу полицијских снага у том граду, подсећа Ројтерс.

Расмусен и Јацењук: Руси да се повуку
БРИСЕЛ – Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен и председник прелазне владе Украјине Арсениј Јацењук затражили су данас од Русије да повуче војску у касарне и да престане да се меша у унутрашње ствари Украјине.
„Русија је нарушила украјински суверенитет и територијални интегритет, чиме крши своје међународне обавезе и основне принципе међународног права”, поручио је Расмусен на заједничкој конференцији за штампу у Бриселу.
Он је истакао да украјинска криза има „озбиљне импликације” на евроатлантску безбедност и позвао Русију да повуче трупе у касарне и уздржи се од будућих интервенција на тлу Украјине.
„Ово је највећа претња безбедности Европе од Хладног рата”, констатовао је генерални секретар, наглашавајући да се криза мора решавати искључиво политичким дијалогом.
Расмусен је истакао да „НАТО стоји уз Украјину” и најавио да ће интензивирати партнерску сарадњу са владом у Кијеву.
„Помоћи ћемо Украјини да спроведе реформе и повећа одбрамбене капацитете, а спремни смо да је укључимо у најсавременије програме сарадње”, рекао је он.
Јацењук је поновио раније изражену решеност Украјине да кризу решава искључиво мирним средствима и позвао Русију да направи „корак назад” и тако допринесе смиривању ситуације.
„Руси су ово почели, они треба ово и да окончају”, истакао је он, додајући да „војна опција није на столу”.
Упитан да ли ће његова земља затражити пријем у НАТО, Јацуњек је одговорио да „то засад није на 'радару' “.
Украјински премијер је рекао да је од НАТО затражио „техничку и хуманитарну помоћ” и да је позвао Расмусена да што пре посети Кијев.
Вашингтон: О судбини Крима мора да одлучује и Кијев
КИЈЕВ – Референдум о припајању Крима Русији, без учешћа украјинских власти, представљао би кршење међународног права, сматрају у Вашингтону.
„Став Сједињених Америчких Држава је да свака одлука о Криму или било ком другом делу Украјине, мора да буде донета уз учешће власти у Кијеву”, рекао је неимиеновани високи званичник америчке владе.
Исти извор поручио је да је Украјина држава с јасно дефинисаним границама и да једино украјински народ може да одлучује о својој политичкој будућности, пренео је Франс прес.
„Не можете доћи у ситуацију у којој је легитимна влада једне државе искључена из процеса одлучивања о судбини појединачних области те земље. То је чисто кршење међународног права”, истакао је извор из Вашингтона за француску агенцију.
Медведев: Лакша процедура за држављанство Русије
МОСКВА – Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је данас да ће Русија поједноставити процедуре путем којих становници простора бившег Совјетског Савеза којима је руски језик матерњи могу да добију држављанство Русије.
„Предузимамо још један корак у том правцу, разматрамо нацрт федералног закона како бисмо поједноставили додељивање држављанства Руске Федерације страним грађанима или особама без држављанства којима је руски језик матерњи”, рекао је Медведев, пренео је Ројтерс.
Он је додао да се то односи на све русофоне који су живели у Русији или на територији која је некад припадала Руском царству или Совјетском Савезу.
Посланици Либерално-демократске партије Русије и Комунистичке партије предали су прошлог месеца доњем дому руског парламента, Думи, више предлога закона који предвиђају ублажавање услова за додељивање руског држављанства Украјинцима.
Заменик председника ЛДПР Иља Дроздов је предложио да буде поједностављена процедура којом би украјински држављани руског порекла и чланови њихових породица стекли држављанство Русије.
Према том предлогу закона, руско држављанство би се додељивало и деци, унуцима и праунуцима чији су преци, укључујући бабу и деду и прабабу и прадеду, по националности Руси.

Танјуг

Američki razarač u Crnom moru, proruske snage kontrolišu prilaze Krimu

Blic | 

Proruske snage kontrolišu sve strateške prilaze Krimu, dok se ukrajinska zastava ponovo viori iznad zgrade regionalne vlade u gradu Donjecku. Skupština Krima donela je odluku da se pripoje Rusiji, i od sada jedina legalna oružana snaga na poluostrvu je ona koja pripada Moskvi. Referendum će biti održan 16. marta. SAD najavile nove sankcije. Ukrajinski zvaničnici ne priznaju ni otcepljenje, ni referendum. Dobar dan i dobrodošli u Live blog "Blica"! Ovde možete da pratite najnovija dešavanja u Ukrajini.

23:40 - Keri: Krim je Ukrajina

Američki državni sekretar Džon Keri poručio je danas da je "Krim Ukrajina", nakon što je skupština te autonomne republike danas donela odluku o stupanju Krima u sastav Ruske Federacije.
- Krim je deo Ukrajine. Krim je Ukrajina. I mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine i vlada Ukrajine treba da bude uključena u svaku odluku - rekao je Keri.
On se danas u Rimu sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom na marginama konferencije o Libiji kako bi razgovarali krizi u Ukrajini, a to je već drugi sastanak u isto toliko dana između pomenute dvojice zvaničnika.
Lavrov izjavio je danas posle susreta sa Kerijem da dogovor o rešenju ukrajinske krize još nije postignut.

23:07 - Timošenko zove Evropu na snažnu akciju

Bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko pozvala je danas Evropu da preduzme snažnu akciju zbog namere Krima da se priključi Rusiji, upozoravajući da bi u protivnom Moskva krenula u preuzimanje ostatka Ukrajine, što bi vodilo destabilizaciji kontinenta. Govoreći nekoliko sati pošto je parlament Krima glasao da se priključi Rusiji, vidno uzbuđena Timošenkova je upozorila da će ruski predsednik Vladimir Putin iskoristiti svaku slabost zapada.
- Ukoliko dozvolimo Rusiji 16. marta da održi referendum pod oružanom pretnjom anektiranja Krima izgubićemo Ukrajinu i stabilnost u čitavom svetu - rekla je Timošenko na sastanku Evropske narodne partije, najvećeg bloka u Evropskom parlamentu.

21:58 - Kongres doneo zakon kojim se daju garancije za zajam Kijevu

Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je danas zakon kojim se daju garancije za zajam novoj ukrajinskoj vladi. Zakon je izglasan sa 385 glasova za i 23 protiv.
Američki Senat razmotriće zakon kojim se daju garancije za zajam Ukrajini u iznosu od milijardu dolara, sledeće sedmice. Ukoliko zakon prođe u Senatu, biće poslat na potpisivanje predsedniku SAD Baraku Obami čime će postati pravosnažan.

21:49 - SAD na visokom nivou raspravljaju o isporuci gasa Ukrajini

Zamenik američkog državnog sekretara Vilijam Berns, rekao je danas da vlasti u Vašingtonu, na visokom nivou, vode diskusiju o tome kako da upotrebe izvore američkog prirodnog gasa, u svetlu ukrajinske krize.
Senator Bob Kroker, republikanac iz Tenesija, zatražio je od Bernsa da, "bude pošten i otvoreno kaže" da je u toku diskusija kako upotrebiti isporuku prirodnog gasa preko Ukrajine, na šta je on potvrdno odgovorio.
Jedan broj zemalja Evropske unije, među kojima Poljska i Grčka, zabrinute su da bi se mogle suočiti sa nestašicama gasa i teškim ekonomskim posledicama u slučaju da Rusija prestane sa transportom gasa preko Ukrajine.

21:41 - Aktivistkinje Femena protestovale zbog Ukrajine na Tajms skveru

Pet aktivistkinja iz feminističke grupe "Femen" protestovalo je danas na Tajms skveru u Njujorku sa zahtevom da se osudi "upad Rusije u Ukrajinu" i primene oštrije akcije SAD i EU protiv zvanične Moskve.

21:36 - Kanada neće priznati referendum na Krimu

Kanadski premijer Stiven Harper rekao je danas da Kanada neće priznati referendum na Krimu o prisjedinjenju Rusiji. Harper je rekao da će referendum, koji su poslanici krimskog parlamenta zakazazali za 16. mart, biti nelegitiman i da njegova zemlja neće priznati izjašnjavanje koje se održava u regionu pod vojnom okupacijom.
U Kanadi živi više od milion ljudi ukrajinskog porekla.

21:01 - Kameron upozorava Moskvu na nove sankcije

Britanski premijer Dejvid Kameron upozorio je danas Rusiju da će se suočiti sa zamrzavanjem sredstava i zabranom putovanja, ukoliko ne bude postignut napredak u direktnim razgovorima sa novim ukrajinskim vlastima.
Kameron je, nakon sastanka sa evropskim šefovima država i vlada u Briselu, izjavio da je EU postigla saglasnost o suspenziji pregovora o olakšavanju viznog režima sa Rusijom zbog intervencije Moskve u Ukrajini.
- Ono što se dešavalo na Krimu je neprihvatljivo i stanje u odnosima sa Rusijom ne može ostati nepromenjeno. Ukoliko razgovori uskoro ne počnu i ako ne bude postignut brz napredak, onda ćemo krenuti sa drugom fazom, kojom su predviđena zamrzavanja sredstava i zabrana putovanja. To se može desiti relativno brzo, u nedostatku napretka - istakao je Kameron.
On je dodao da, ukoliko Rusija uđe dublje u Ukrajinu ili pokuša dalju destabilizaciju svog suseda, onda će biti mnogo dalekosežnijih posledica po Moskvu.

20:08 - Interpol razmatra zahtev za poternicom za Janukovičem

Interpol je danas saopštio da razmatra zahtev ukrajinskih vlasti za izdavanje takozvane "crvene poternice" za hapšenje bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča koji je nedavno svrgnut i otišao iz zemlje.
"Zahtev ukrajinskih vlasti za Interpolovu crvenu poternicu ili međunarodnu poternica za hapšenje Viktora Janukoviča po optužbama, uključujući zloupotrebe vlasti i ubistva je primljen", saopštila je agencija koja ima sedište u Francuskoj.
Zahtev iz Ukrajine, primljen je 5. marta, dodaje se u saopštenju.

19:53 - Obama: Referendum na Krimu protivan međunarodnom pravu

Američki predsednik Barak Obama je danas izjavio da bi održavanje planiranog referenduma o priključenju ukrajinskog poluostrva Krima Rusiji predstavljalo kršenje međunarodnog prava.
- Planirani referendum o budućnosti Krima bi predstavljao kršenje ukrajinskog ustava i međunarodnog prava. Legitimna vlada Ukrajine mora da bude uključena u svaku eventualnu diskusiju o budućnosti te zemlje - istakao je Obama.
Vrhovni sovjet (skupština) Krima doneo je danas načelnu odluku o stupanju te autonomne republike kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije.

19:37 - SAD šalje vojne avione u Poljsku i razarač u Crno more

Američka vojska će poslati 12 borbenih aviona F-16 na vojnu vežbu u Poljsku, objavili su danas poljski mediji. Avioni će u ponedeljak, 10. marta, stići u vojnu bazu Lask u centralnoj Poljskoj.
Portparol poljskog Ministarstva odbrane nije mogao da potvrdi ove navode. Pentagon je juče saopštio da će intenzivirati odbrambene vežbe sa Poljskom radi krize u susednoj Ukrajini.
Ranije tokom današnjeg dana je američka Mornarica saopštila da se razarač sa raketama za navođenje, "USS Trakstan", zaputio se prema Crnom moru gde će održati vežbu sa bugarskom i rumunskom mornaricom, zakazanu mnogo pre nego što je došlo do krize u Ukrajini.

19:16 - Ukrajina pokreće proceduru raspuštanja skupštine Krima

Ukrajinski parlament će pokrenuti proceduru raspuštanja regionalne skupštine Krima nakon što je ta institucija zatražila da se pridruži Rusiji, izjavio je danas privremeni predsednik Aleksandar Turčinov.
- Rada (ukrajinski parlament) će pokrenuti proceduru raspuštanja skupštine Krima - najavio je Turčinov u kratkom televizijskom obraćanju i dodao da će vlada u Kijevu takođe sprečiti održavanje referenduma.
- To nije referendum, to je farsa i zločin protiv države kojeg je osmislila vojska Ruske federacije - istakao je Turčinov.

19:07 - EU preduzela prve konkretne mere protiv Rusije

Evropska unija suspendovala je danas pregovore o viznoj liberalizaciji i o sklapanju ekonomskih sporazuma sa Rusijom i pozvala Rusiju da povuče oružane snage iz Ukrajine i pristupi dijalogu sa Kijevom.
Ukoliko Rusija bude ignorisala zahteve EU uslediće mnogo ozbiljnije mere, suočiće se sa trostepenim sankcijama i ozbiljnim posledicama u bilateralnim odnosima sa EU, saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej na konferenciji za novinare posle današnjeg vanrednog samita.

18:40 - Kličko: Otcepljenje Krima je provokacija

Bivši bokserski šampion i jedan od lidera ukrajinske opozicije Vitalij Kličko, koji je u Dablinu, osudio je današsnju odluku parlamenta Krima da glasa za pridruživanje Rusiji i nazvao ju je “provokacijom”.
Parlament Krima odlučio je da pitanje otcepljenja od Ukrajine stavi na referendum 16. marta, što bi moglo da doprinese povećanju tenzija.
“To je velika provokacija protiv Ukrajine i to je neustavno. Ukrajina mora da bude nezavisna država”, ocenio je Kličko koji se pridružio maloj grupi antiruskih demonstranata posle učešća na sastanku Evrospkih partija desnog centra.

18:10 - Rusija: SAD nisu u stanju da normalno prihvate događaje u Ukrajini

Sjedinjene Američke Države i dalje nisu u stanju da na pravi način gledaju na razvoj događaja u Ukrajini, da prevaziđu sebe i pomire se da ne mogu uvek i svagde da diktiraju svoju volju, saopštila je danas zvanična Moskva u komentaru povodom liste američkog Stejt departmenta kojom u 10 tačaka opovrgava izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o stanju u Ukrajini i ocenjuje ih kao "neistinite tvrdnje".
SAD "nemaju moralno pravo" da dele lekcije o poštovanju međunarodnih normi i uvažavanju suvereniteta drugih zemalja", ističe se u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova i podseća, između ostalog, na bombardovanje bivše Jugoslavije i upad u Irak.

17:51 - Predstavnik UN ne namerava da se vrati na Krim

Robert Seri, specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Bana Ki-muna, rekao je danas da se najverovatnije neće vraćati na Krim, odakle je otišao posle pretnji neimenovanog naoružanog muškarca. Holandski diplomata, koga je generalni sekretar UN Ban Ki-mun poslao na Krim da pokuša da smiri situaciju u regionu, vratio se u Kijev preko Istanbula, pošto je sinoć, u žurbi, napustio Krim.
- Pozvali su me da se vratim... Ponovo sam ovde da pomognem zameniku generalnog sekretara Janu Elijasonu - rekao je Seri na aerodromu u Kijevu i dodao da njegova misija nije završena.
Upitan da li će se narednih dana vratiti na Krim, Seri je odgovorio: "Ne verujem".
On je dodao da će u Ukrajini ostati najverovatnije do subote.

17:43 - Asad podržao Putina

Predsednik Sirije Bašar al-Asad slaže se sa akcijama ruskog kolege Vladimira Putina kad je reč o krizi u Ukrajini.
Asad je u pismu Putinu istakao da se on i građani Sirije slažu sa Putinovim merama, koje, kako je naveo, imaju za cilj stabilizaciju situacije u Ukrajini, preneo je "Glas Rusije".
U Ukrajini se dogodio državni udar koji je pomogao radikalima i teroristima da ukinu demokratiju i legitimitet, naveo je sirijski predsednik.
Zvanični Damask podržava "racionalni i mirotvorni pristup ruskog predsednika, koji ima za cilj stabilnost u svetu i borbu protiv terorizma", navodi se u pismu Bašara al-Asada.

17:23 - NATO poziva Rusiju da se povuče

NATO je od Rusije zatražio da svoje snage na Krimu vrati u bazu i poručuje da će biti na strani Ukrajine.
- Ukrajina je cenjen i dugotrajni partner NATO. U ovim teškim momentima, NATO je uz Ukrajinu, uz njen suverenitet, integritet i osnovne principe međunarodnog zakona - rekao je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.
- Ova kriza nije samo u vezi sa Ukrajinom, već ima i ozbiljne implikacije za bezbednost i stabilnost evroatlantske oblasti u celosti. Jasno je da se suočavamo sa najtežom pretnjom po evropsku bezbednost od okončanja Hladnog rata - naglasio je on i pozvao Rusiju da poštuje međunarodne obaveze i da obustavi vojnu eskalaciju na Krimu.

17:19 - Kurc: Potpisivanje SSP sa Ukrajinom kontraproduktivno

Ministar inostranih poslova Austrije izjasnio se danas protiv potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji (SSP) sa Ukrajinom zbog krize oko poluostrva Krim.
To bi, kako je kazao pred Glavnim odborom austrijskog parlamenta, bilo kontraproduktivno jer bi predstavljalo provokaciju prema Rusiji.
Kurc se, pred poslanicima, izjasnio za brzo povlačenje ruskih vojnika sa Krima, upozoravajući da kada prvi metak bude ispaljen to izaziva lančanu reakciju.
Poslanik Slobodarske partije Austrije (FPO) Johanes Hubner kritikovao je politiku EU prema Ukrajini, rekavši da je dosadašnje delovanje Unije dovelo do konflikta Rusije i Ukrajine.
Njegov zahtev da EU odustane od svakih sankcija prema Rusiji odbijen je od strane ostalih stranaka.

16:52 - Ovde je uhapšen lider protesta u Donjecku

 

Ovo je stan Pavela Gubareva koji je uhapšen u svom stanu u Donjecku.

16:48 - Obeležja Sovjetskog saveta na Krimu

 

16:46 - Donjeck sinoć

 

16:34 - "Krim u dosluhu sa Rusijom"

Očigledno je da je ovo koordinisana akcija parlamenta Krima, koji je u dosluhu sa rusijom, naveo je ministar inostranih poslova Ukrajine. 
 
- Maske su spale, i sada znamo zbog čega se sve ovo dešava - rekao je Javhen Perenijnis.

16:05 - Uhapšen lider proruskih protesta u Donjecku

Lider proruskih protesta u Donjecku Pavel Gubarev je uhapšen danas u svom stanu u tom gradu na istoku Ukrajine, objavio je novinar Rojtersa koji je prisustvovao hapšenju.
 
Desetak pripadnika ukrajinske službe bezbednosti BSU je danas uhapsilo Gubareva pod optužbom za "kršenje teritorijalnog integriteta i nezavisnosti države", naveo je Rojters.

15:55 - SAD: O sudbini Krima mora da odlučuje i Kijev

Referendum o pripajanju Krima Rusiji, bez učešća ukrajinskih vlasti, predstavljao bi kršenje medjunarodnog prava, smatraju u Vašingtonu.
 
"Stav Sjedinjenih Američkih Država je da svaka odluka o Krimu ili bilo kom drugom delu Ukrajine, mora da bude doneta uz učešće vlasti u Kijevu", rekao je neimienovani visoki zvaničnik američke vlade.
 
Isti izvor poručio je da je Ukrajina država s jasno definisanim granicama i da jedino ukrajinski narod može da odlučuje o svojoj poliričkoj budućnosti, preneo je Frans pres.

15:24 - Uhapšen lider proruskih protesta u Donjecku

Vlasti Kine i Sjedinjenih Američkih Država, složile su se da je, u svetlu spora s Rusijom, neophodno poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, saopštila je danas Bela kuća.
 
Posle razgovora na visokom nivou izmedju Kine i SAD, povodom situacije u Ukrajini, Ministarstvo spoljnih poslova Kine postavilo je na svom veb sajtu vest da državni sekretar Jang Djeći poziva sve strane povezane s ukrajinskom krizom da se uzdrže od nasilja i pokušaju da je reše političkim i diplomatskim sredstvima, preneo je Rojters.

15:19 - Raša tudej već promenila mapu Rusije

 

#Ukraine RT @DaveKeating Russia Today has already changed their map... pic.twitter.com/giat3LhCnB— Golnaz Esfandiari (@GEsfandiari) March 6, 2014

14:59 - "Krim će uvek biti deo Ukrajine"

Arsenij Jacenjik je rekao novinarima na samitu u EU da je odbacio zaključak parlamenta Krima da se ova pokrajina pridruži Rusiji. 
 
- Ovaj referendum nema legalnu osnovu. Krim je bio, i uvek će biti deo Ukrajine - naveo je Jacenjik.

14:52 - Tatari: Referendum je nezakonit

Tatarski opozicioni lider Rifat Šubarov je rekao da krimljani treba da bojkotuju referendum o tome da li terba da se priključe Rusiji, pošto on nema osnova u zakonu.

14:46 - Ispred gradskog veća u Kijevu

 

Ovo je navodno slika koja se nalazi ispred gradskog veća u Kijevu. Autentičnost nije potvrđena.

14:34 - "Ukrajinski državljani beže u Rusiju"

Poslednjih dana povećan je broj zahteva za dobijanje statusa izbeglica i državljanstva koje su ukrajinski državljani uputili federaloj migracionoj službi Rusije, izjavio je danas predsednik Odbora Saveta Federacije za ustavno zakonodavstvo Andrej Klišas.

Klišas je rekao da je posljednjih dana za 80 odsto povećan broj zahteva i da se veliki dio njih odnosi na sticanje ruskog državljanstva u ubrzanom postupku.
 
On je dodao da će Rusija pružati podršku građanima Ukrajine, koji su se našli u teškom stanju, sve do potpunog rešenja situacije.
 
Samo u poslednja dva dana 5.500 Ukrajinaca podnijelo je zahtev za dobijanje ruskog državljanstava, prenosi "Glas Rusije".

14:26 - Moskva kritikovala moguće zamrzavanje pregovora o vizama

Mera zamrzavanja pregovora o viznoj liberalizaciji sa Rusijom, koju razmatraju članice Evropske unije, bila bi "politizovana, nekonstruktivna i neosnovana", saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova i izrazilo nadu da do toga neće doći.

14:18 - "Želim sama da biram gde živim"

 

14:09 - Naoružani vojnici sprečili delegaciju OSCE da uđe na Krim

AFP javlja, iz nepotvrđenih izvora, da su grupu od 40 pripadnika Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OSCE) zaustavili pripadnici oružanih snaga da uđu na Krim.
 
- Dve grupe naoružanih ljudi im ne da da uđu na krim - naveo je neimenovani zvaničnik.

14:08 - Naslovna strana Ekonomista

 

14:03 - SAD još jednom najavile uvođenje viza i druge sankcije

SAD su još jednom najavile uvođenje viznog režima za sve Ruse i građane Krima koji na bilo koji način ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, javlja AP.
 
Dodaje se da je Amerika spremna na dodatne sakcije i korake, ukoliko oni budu potrebni.
 
Predsednik SAD Barak Obama potpisao je izvršno narđenje kojim je odobrio uvođenje sankcija "pojedincima i entitetima odgovornim za aktivnosti koje podrivaju demokratske procese ili institucije u Ukrajini", preneo je AP.
 
Nova mera Vašingtona nadovezuje se na dosadašnju američku politiku uskraćivanja viza osobama za koje se veruje da krše ljudska prava u Ukrajini.
 
Saopstenje Bele kuće usledilo je u trenutku kada zapadne zemlje pokušavaju da definišu zajednički odgovor na rusko delovanje na Krimu.

13:56 - Ukrajinski ministar:Referendum na Krimu biće neustavan

Ministar za ekonomski razvoj i trgovinu Ukrajine Pavel Šeremeta izjavio je danas da će referendum o statusu Krima, zakazan za 16. mart, biti nelegitiman.
 
 - Moja pozicija je da je taj referendum neustavan -  rekao je Šeremeta, preneo je Rojters.

13:44 - "Odluka parlamenta Krima nelegitimna"

Oleksandr Turčinov, trenutni premijer Ukrajine koja čeka predsedničke i parlamentarne izbore, kaže da odluka krimskog parlamenta da se pripoje Rusiji predstalja nelegitiman ak, donet pod "pretnjom puški". 

13:35 - Zemlje EU zabrinute zbog gasa

Jedan broj zemalja Evropske unije, medju kojima Poljska i Grčka, zabrinute su da bi se mogle suočiti sa nestašicama gasa i teškim ekonomskim posledicama u slučaju da Rusija prestane sa transportom gasa preko Ukrajine, ocenio je danas Rojters.

13:12 - Uskoro rublja na Krimu?

Zamenik premijera Krima je rekao da je oformljen tim koji bi trebalo da se bavi time kako da se usvoji rublja kao zvanična moneta.

13:01 - Karikatura u Moskov tajmsu

 

12:44 - "Ruska vojska jedina legitimna"

Zamenik premijera Krima Rustam Temirgalijev je rekao da od danas, pošto je Krim po odluci skupštine deo Rusije, jedine legalne trupe na njenoj teritoriji su ruske.
 
- Svake druge trupe će biti sagledane kao napad na integritet Krima, i njihovo prisustvo nosiće za sobom očekivane posledice - naveo je Temirgalijev.

12:37 - Timošenkova i Kličko na samitu u Dablinu

 
 
Nekadašnja premijerka Ukrajine Julija Timošenko i Vitalij Kličko, sadašnji kandidat za tu poziciju, biće govornici na samitu u Dablinu koji se danas održava.

12:31 - Sevastopolj neće učestvovati u izborima u Ukrajini

Novoizabrani gradonačelnik Sevastopolja Aleksej Čali izjavio je danas da građani tog grada neće učestvovati na ukrajinskim predsedničkim izborima, zakazanim
za 25. maja.
 
 - Sevastopolj odbija da učetsvuje na izborima koje su (zemlji) nametnule nelegitimne vlasti -  rekao je Čali, a prenosi Interfaks Ukrajine.
 
On je rekao da se Sevastopolj strogo drži slova zakona, ali da želi da očuva sve ekonomske veze sa Kijevom.

12:27 - Putin obavešten o odluci skupštine Krima

Ruski predsednik Vladimir Putin obavešten je o današnjoj odluci Vrhovnog sovjeta (skupštine) Krima o stupanju te autonomije u sastav Ruske Federacije, izjavio je Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov.
 
 - Ta vest tek je stigla, predsednik je o njoj obavešten -  rekao je Peskov Itar-Tas su, navodeći da tome nema šta da se dodaje.

12:16 - Potopljen ruski brod koji blokira ukrajinsku mornaricu

 

#Russia'n Army sunk ship to block #Ukraine navy vessels in the bay of Myrnyj http://t.co/7bg69NVOou pic.twitter.com/Owco2fexVC— Mark (@markito0171) March 6, 2014

 
Ovo je slika ruskog broda, koji je potopljen, i koji blokira ukrajinsku mornaricu kod Mirnija.

12:07 - Rusi nastavljaju opsadu vojnih baza

 

11:56 - Zapade, vadi nos iz Krima!

 

Natpis koji kaže: Zapade, vadi nos iz Krima!

11:38 - Skupštin Krima: Želimo u Rusiju

Vrhovni sovjet (skupština) Krima doneo je danas načelnu odluku o stupanju te autonomne republike kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije, javile su ruske agencije.
 
 - Stupiti u sastav Ruske Federacije sa pravima subjekta RF -  navedeno je u tekstu odluke, koju je agenciji RIA Novosti dao na uvid poslanik krimske skupštine Sergej Ssuvajnikov.
 
Potpredsednik ruske Dume i funkcioner vladajuće Jedinstvene Rusije Sergej Neverov izjavio je da je ova odluka istorijska.
 
 - Mi smo jedan narod, koji je neodgovornom voljom partijskih funkcionera bio podeljen -  rekao je on Itar-Tas s u.
 
Ranije danas Temirgalijev je saopštio da će referendum o statusu Krima, na kom
će biti pitanje o pristupanju Rusiji, biti održan 16. marta.
 
Itar-Tas s podseća da je ranije ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da Rusija nema planove za prisajedinjenje Krima.
 
 - Rusija ne razmatra varijantu prisajedinjenja Krima. Jedino sami gradjani uz slobodno izražavanje volje i uz postojanje bezbednosti mogu i treba da odredjuju svoju budućnost.
 
Takođe je rekao da "za sada niko nije ukidao pravo naroda na samoopredeljenje".
 
Podsećajući da je takvo rešenje bilo omogućeno na Kosovu, Putin je rekao da prema Krimu Rusija neće provocirati takvo raspoloženje i takvo rešenje, navela je ruska državna agencija.
 
Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.
 
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, medju kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

11:11 - Spremni za napad

VIDEO: Ukrainian Navy command ship Slavutych ready to repel boarders http://t.co/t6oXmYPqjj #Ukraine pic.twitter.com/aYc9kkyBZz
 
Ukrajinski brodovi spremni za napad. 

11:01 - Amnestiran bivši ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov

Ruski istražitelji amnestirali su bivšeg ministra odbrane Anatolija Serdjukova (52), prenela je danas agencija Interfaks pozivajući se na izvor blizak ovom slučaju.

10:59 - Jedinica "Berkut" nije ispalila ni metak na Majdanu

Vođa specijalnih policijskih formacija "Berkut", koje su nove kijevske vlasti raspustile posle krvavih sukoba na Majdanu, tvrdi da pripadnici tih jedinica u Kijevu "nisu ispalili ni metak",
već da je u pucnjavu bila uključena neka "spoljna sila" koja je ubijala i demonstrante i pripadnike snaga bezbednosti.

10:47 - Buntovne novinarke Raša tudeja dale otlaz u programu

Liz Val, koja je ranije podržala koleginicu Abi Martin u osudi ruske vojne intervencije u Ukrajini, javno je dala otkaz. Pri kraju emisije govorila je o etičkim i moralnim izazovima s kojima se nosila radeći za Raša Tudej. Martinova je pre toga dala otkaz u programu, pošto su je slali da izveštava sa Krima, što je ona odbila na zanimljiv način.
 
Više čitajte u odvojenoj vesti.

10:30 - Poznati se podsmevaju Kameronu

Na tviteru su mnogi poznati okačili fotografije, na kojima ismevaju premijera Britanije Davida Kamerona, koji je okačio sliku kako delefonira, ispod koje je napisao da priča sa Barakom Obamom o Ukrajini.
 
Čitajte u posebnoj vesti o svim poznatim koji su ismevali Kamerona.

10:19 - Ispražnjena zgrade regionalne vlade u Donjecku

Ukrajinska zastava danas se ponovo vije iznad zgrade regionalne vlade u istočnom gradu Donjecku, iz koje su juče isterani proruski demonstranti, a policija na licu mesta je rekla da je uhapšen lokalni proruski biznismen i vodja protesta Pavel Gubarev, javio je Rojters.
 
 - Ljudima je bilo preporučeno da napuste zgradu. Svi su je napustili -  rekla je predstavnica policije.
 
Zgrada je napuštena jer je policija saopštila da je u njoj postavljena bomba.
 
Ruska zastava je na zgradi stajala od subote, a policija je juče evakuisala zgradu koju su u ponedeljak okupirali proruski demonstranti.
 
U policijskom saopštenju se kaze da je evakuacija zgrade počela nakon izveštaja da su u njoj postavljene mine.
 
Učesnici proruskih protesta su tokom proteklih dana zauzeli nekoliko zgrada državne uprave širom Ukrajine, naročito u istočnom regionu, odakle potiče opozvani predsednik Viktor Janukovič, koji je pobegao iz zemlje posle masovnih protesta u Kijevu.
 
Donje spratove zgrade vlade u ponedeljak su zauzeli sledbenici Pavela Gubareva, vlasnika jedne marketinške kompanije iz Donjecka, koji je sebe proglasio "narodnim guvernerom", tražio je da taj region prekine veze sa Kijevom i da sva kontrola nad regionalnim snagama bezbednosti bude prepuštena njemu.

10:16 - Više od 11.000 ruskih vojnika na Krimu

Više od 11.000 pripadnika proruskih snaga na Krimu drži pod kontrolom sve prilaze tom poluostrvu na Crnom moru i blokirane su sve vojne baze koje se još
nisu predale, izjavio je premijer Krima Sergej Aksjonov.
 
Aksjonov je, govoreći kasno sinoć na sednici proruske vlade Krima, rekao da je to strateško poluostrvo u potpunosti pod kontrolom policije i snaga bezbednosti, kao i oko 11.000 pripadnika snaga "samoodbrane".
 
Iako su to negirali i ruski predsednik Vladimir Putin i rusko ministarstvo odbrane, veruje se da većinu tih snaga čine ruski vojnici koji su upućeni na Krim.

10:10 - Klinton: Putin hoće resovjetizaciju

Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je danas da ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da "resovjetizuje" rusko okruženje, ali da ustvari samo "traći" potencijale svoje države i ugrožava stabilnost, pa i mir u Evropi. 
 
Više pročitajte u POSEBNOJ VESTI.

09:44 - Može li Angela da obuzda Vladimira?

Sve oči su sada uprte u nemačku kancelarku Angelu Merkel, od koje se očekuje da smiri Vladimira Putina, i spreči dalju eskalaciju sitaucije na Krimu. 
 
Više čitajte u ODVOJENOJ VESTI.

09:36 - Premijer Krima za CNN

 

09:32 - Izrael poziva na mirno rešenje

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je sinoć prvo zvanično saopštenje o krizi u Ukrajini, pozvavši na mirno rešenje situacije.
 
 - Izrael prati s velikom zabrinutošću dogadjaje u Ukrajini i zabrinut je za mir svih njenih gradjana i nada se da se situacija neće pogoršati i dovesti do gubitka ljudskih živora.Izrael očekuje bavljenje krizom u Ukrajini diplomatskim sredstvima i da bude rešena mirno -  navedeno je u saopštenju ministarstva.

09:12 - Protesti u Ukrajini

U Ukrajini su i sinoć održani protest.

09:11 - sastanak bivših sovjetskih zemalja 4. aprila

Sastanak predstavnika nekadašnjih sovjetskih zemalja biće održan 4. aprila, ali će susret diplomata Rusije i Ukrajine verovatno biti održan ranije, javljaju ruski mediji.
 
 
Zajednicu nezavisnih država čini 11 od nekadašnjih 15 sovjetskih republika, a četiri izuzetka su tri pribaltičke države i Turkmenistan

09:05 - Stejt department: Putinove izjave "neistinite tvrdnje"

Stejt department sačinio je listu, kojom u 10 tačaka opovrgava izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o situaciji u Ukrajini, ocenjujući ih kao "neistinite tvrdnje".

"Dok Rusija spinuje lažnu priču kako bi opravdala svoje ilegalne aktivnosti u Ukrajini, svet nije video tako zapanjujuću rusku fikciju otkako je (Fjodor) Dostojevski napisao - Formula 'dva plus dva jednako je pet' ima svojih privlačnosti", stoji u saopštenju Stejt departmenta naslovljenom "Fikcija predsednika Putina: 10 lažnih tvrdnji o Ukrajini".

tatauboji

Sreda, 05. 03. 2014. 23:14

Ukrajina je sasvim slucajno danas igrala prijateljsku utakmicu sa SAD.

08:52 - Objavljena imena ukrajinskih zvaničnika pod sankcijama EU

Evropska unija objavila je danas imena 18 ukrajiniskih zvaničnika kojima je zamrznuta imovina, među kojima su smenjeni predsednik Viktor Janukovič i njegovi bliski saradnici.

Na spisku se nalaze najbliži Janukovičevi saradnici, uključujući bivšeg ministra unutrašnjih poslova i pravde, državog tužioca, šefa bezbednosne službe, kao i Janukovičevog sina Aleksandra, navodi se u listu. Sankcije takodje ouhvataju i bivšeg ukrajinskog premijera Mikolu Azarova i njegovog sina.
 
Opširnije o ovome čitajte OVDE.

08:50 - Banov pomoćnik Ivan Šimonović ide u Ukrajinu

Ban Ki-mun

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun saopštio je da će njegov pomoćnik za ljudska prava Ivan Šimonović uskoro posetiti Ukrajinu, uključujući i Krim, javila je danas "Raša tudej".

Ova objava usledila je samo nekoliko časova nakon što je Robert Seri, specijali izaslanik generalnog sekretara UN, odlučio je da skrati posetu Ukrajini posle pretnji neimenovanog naoružanog muškarca.

08:50 - Lavrov i Keri:Ukrajina da podrži dogovor od 21.februara

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov saopštio je da se sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem složio da Ukrajina treba da podrži sporazum koji su pre dve sedmice potpisali, sada svrgnuti predsednik Viktor Janukovič i predstavnici opozicije.

"Složili smo se da je neophodno pomoći Ukrajincima, svim Ukrajincima, da ispune dogovor postignut 21. februara", rekao je Lavrov u obraćanju u sredu na državnoj televiziji, posle razgovora s Kerijem u Parizu.

08:47 - Aksjonov: Blokirane sve ukrajinske baze na Krimu

Premijer Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov izjavio je da proruske snage kontrolišu sve strateške prilaze poluostrvu i da su blokirale sve ukrajinske vojne baze koje se još nisu predale.

Aksjonov je rekao da se bezbednosnim snagama i policiji priključilo 11.000 pripadnika samoodbrane.