Telefonski smo kontaktirali političare. Ko su Dire Straits ? 90 % njih NISU ZNALI !

Telefonski smo kontaktirali političare. Ko su Dire Straits ? 90 % njih NISU ZNALI !
Z.Reljanović

Dire Straits

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dire Straits
Dire Straits uživo u Beogradu, 1985. godine
Podaci
Mesto	Ujedinjeno Kraljevstvo
Žanr	rok
Aktivni period	1977—1995
Izdavačka kuća	Phonogram, Vertigo, Warner Bros.
Bivši članovi
Mark Nofler Džon Ilsli Dejvid Nofler Pik Viders Hal Lindes Teri Vilijams Omar Hakim Džek Soni
Vebsajt	www.direstraits.co.uk

Dire Straits (engl. Dire Straits, IPA: /daɪ^ər streɪts/, transkripcija: Dajer strejts) je bio britanski rok bend koji su 1977. godine osnovali Mark Nofler (engl. Mark Knopfler), gitara i vokal), njegov brat Dejvid Nofler (gitara), Džon Ilsli (engl. John Illsley, bas gitara) i Pik Viders (engl. Pick Withers, bubnjevi), a menadžer im je bio Ed Biknel (engl. Ed Bicknell). Iako se pojavila u vreme vladavine pank roka, grupa je svirala prema konvencijama klasičnog roka, mada sa pojednostavljenim zvukom privlačnim tadašnjoj publici zasićenoj pompeznošću stadionskog roka iz 1970-ih.

 

Karijera

Na početku karijere, Mark i Dejvid su zahtevali od vlasnika pabova da utišaju pojačala kako bi gosti mogli razgovarati dok bend svira, pokazujući tako svoju nenametljivost i nesigurnost. Ime Dire Straits (u žargonu: "u škripcu") dao im je cimer bubnjara Pika Vidersa, navodno zbog toga što su članovi grupe u početku bili bez posla i u teškoj finansijskoj situaciji.

Prva dva albuma

Uprkos svom staromodnom pristupu rokenrolu, grupa svojim prvim, istoimenim albumom, postiže svetski uspeh, a album je prodat u višestrukom platinastom tiražu. Nakon izdavanja prvog albuma, krenuli sa na turneju kao predgrupa bendu Talking Heads, da bi nakon što je singl Sultans of Swing postigao uspeh i sami krenuli na američku turneju, tokom koje su odsvirali 51 koncert za 38 dana. Na ovoj turneji ih je zapazio Bob Dilan, i nakon toga pozvao Marka Noflera i Pika Vidersa da sviraju na njegovom albumu Slow Train Coming.
Grupa je u početku najveće uspehe postigla u Nemačkoj, gde je njihov drugi album Communiqué debitovao na prvom mestu top-liste najprodavanijih albuma, dok se prvi album još uvek nalazio na trećem mestu. Drugi album je nastavio u istom stilu kao i prvi, ali je Mark Nofler nakon toga počeo da pokazuje interesovanje za komplikovanije aranžmane i složenije kompozicije.
 

Promene stila i rani uspesi

Tokom snimanja sledećeg albuma, Making Movies, došlo je do velikih tenzija između braće Nofler oko različitog shvatanja pravca u kome bi bend trebalo da nastavi. Mark, koji je bio glavni autor muzike i tekstova, želeo je više da eksperimentiše sa dugim i komplikovanim pesmama, dok je Dejvid zastupao ideju da bi trebalo nastaviti sa jednostavnim pesmama, kao na prva dva albuma. Sukob braće završio se tako što je Dejvid napustio bend tokom snimanja albuma, i u studiju je zamenjen studijskim muzičarem Sidom MekGinisom. Kompleksnost aranžmana na kojoj je Mark insistirao zahtevala je i korišćenje klavijatura, koje je u studiju snimio Roj Biten, prateći muzičar Brusa Springstina. Nakon snimanja, bendu su se za turneju kao punopravni članovi priključili gitarista Hal Lindes i klavijaturista Alan Klark. Album je objavljen 1980. godine, a sa njega su se izdvojili hitovi Romeo and Juliet i Tunnel of Love.
Sledeći album, Love Over Gold iz 1982. godine, prvi koji je Nofler samostalno producirao, označio je kulminaciju ove eksperimentalne faze grupe. Ovaj album karakterišu neobična atmosferičnost, kompleksni aranžmani, kao i duge instrumentalne deonice. Od pet pesama, koliko je bilo na albumu, samo jedna je bila kraća od 6 minuta, a uvodna numera Telegraph Road trajala je čak 14 minuta. Sa ovog albuma se kao singl izdvojila se pesma Private Investigations, uprkos tome što traje gotovo 7 minuta, koja je od tada ostala stalni deo repertoara benda na svim koncertima. Nedugo po objavljivanju albuma, grupu je napustio i bubnjar Pik Viders, koga je zamenio Teri Vilijams.

Godine internacionalnog uspeha

Nakon objavljivanja albuma Love Over Gold, Mark Nofler se posvetio pisanju muzike za filmove Local Hero i Cal, i to su ujedno bili njegovi prvi solo albumi, objavljeni 1983. i 1984. godine. U to vreme je takođe producirao Dilanov album Infidels iz 1983. godine, a napisao je i naslovnu pesmu na povratničkom albumu Tine Tarner, Private Dancer iz 1984. godine. Iste godine, objavljen je i prvi solo album Džona Ilslija, na kome su gostovali Nofler i Teri Vilijams.
Krajem godine, grupa se vratila u studio da bi snimila sledeći album, Brothers in Arms, koji će biti objavljen 1985. godine, i, ispostaviće se, predstavljaće najveći uspeh benda ikada. Tokom snimanja albuma došlo je do novih personalnih izmena: bendu se pridružio još jedan klavijaturista, Gaj Flečer, koji je pre toga radio sa grupom Roxy Music, a umesto Hala Lindesa novi gitarista je postao Džek Soni. Tokom snimanja ispostavilo se da stil sviranja Terija Vilijamsa nije odgovarao zvuku koji je grupa želela da postigne na albumu, tako da je većinu bubnjarskih deonica snimio studijski muzičar Omar Hakim.
Album je postigao ogroman uspeh, debitujući prvom mestu top-liste najprodavanijih albuma i u Velikoj Britaniji i u SAD, da bi postigao višestruki platinasti tiraž. Brothers in Arms je bio prvi album koji se pojavio u različitim verzijama na vinilu i kompakt-disku, na kojem je nekoliko pesama bilo objavljeno u verzijama dužim od onih izdatih na vinilu. Ovo je doprinelo da Brothers in Arms bude prvi kompakt-disk prodat u više od milion primeraka.

Članovi benda

Poslednja postava benda (1995.)

• Mark Nofler - glavni vokal, gitara (1977–1995)
• Džon Ilsli - bas gitara, prateći vokal (1977–1995)
• Alan Klark - klavijature (1980–1995)
• Gaj Flečer - klavijature, prateći vokali (1984–1995)

Bivši članovi

• Dejvid Nofler - gitara, klavijature, prateći vokali (1977–1980)
• Pik Viders - bubnjevi i udaraljke (1977–1982)
• Hal Lindes - gitara, prateći vokali (1980–1985)
• Teri Vilijams - bubnjevi (1982–1989)
• Omar Hakim - bubnjevi (1985)
• Džek Soni - gitara (1985–1988)

Pomoćni članovi tokom turneja

• Mel Kolins - saksofon (1983)
• Tomi Mandel - klavijature (1982–1983)
• Jop de Korte - udaraljke (1982–1986)
• Kris Viten - bubnjevi i udaraljke (1991–1995)
• Fil Palmer - gitara (1991–1995)
• Pol Frenklin - pedal stil gitara (1991–1995)
• Kris Vajt - saksofon (1985–1995)
• Deni Kamings - udaraljke (1991–1995)

Diskografija

Albumi

• Dire Straits (album) (1978)
• Communiqué (1979)
• Making Movies (1980)
• Love over Gold (1982)
• Brothers in Arms (1985)
• On Every Street (1991)

Pesme

• Sultans Of Swing
• Money For Nothing
• Lady Writer
• Romeo and Juliet
• Tunnel Of Love
• Once Upon A Time In The West
• Private Investigation
• Brothers In Arms
• Down To The Waterline
• Heavy Fuel

Udvaraju se Vučiću isto kao Tadiću

Izvor: B92, HRT

Zagreb -- Mediji se danas dodvoravaju Aleksandru Vučiću, kao što su i Borisu Tadiću, rekla je autorka Insajdera Brankica Stanković u emisiji Nedeljom u dva na HRT-u.

„Nema kritike u medijima i mislim da je to posledica autocenzure. Ne verujem da Vučić zove redom redakcije, već to rade sami urednici. Mora da postoji kontrola vlasti od strane medija“, rekla je Brankica Stanković.
Na pitanje šta misli o Vučiću kao političaru, ona je rekla da je zanima da li bi se Vučić složio po pitanju Kosova da je Tadić vukao ovakve poteze.

„Naravno da se promenila politička klima. "Kosovo je srce Srbije" je laž i niko neće da kaže da je ono izgubljeno još 1999. godine. Veoma je važno da se stvari nazovu pravim imenom, pa bio to i Vučić“, smatra Brankica Stanković.

Iako već pet godina živi sa policijskim obezbeđenjem, Brankica Stanković je, kako kaže, optimista.

„Verujem da će se nešto promeniti. Ja mislim da Sbija neće biti normana država sve dok ljudi ne budu mogli normalno da obavljaju svoj posao, a da zbog toga ne moraju da brinu o svojoj bezbednosti. Ako država pokaže svoju snagu, a zna se kako se to radi, onda će država da razbije taj kriminal. Verujem da će nešto da se promeni i da ću moći da živim bez obezbeđenja“, rekla je autorka Insajdera.

Brankica Stanković kaže i da joj „nije jasno kada neko ko živi u Srbiji kaže da ga ne zanima politika i ko tu šta radi“.

„Za mene je to neodgovorno. I ti ljudi su neodgovorni prema sebi i svojim porodicima. Svako na svom poslu nešto može da radi i da nešto popravi“.

Govoreći o trenutku u kojem je saznala da je kupljen snajper kojim je trebalo da bude ubijena, Brankica Stanković kaže da je pored straha, osećala i nemoć.

„Ja sam u u tom trenutku pomislila da bih volela da upoznam Luku Bojovića i da ga pitam u čemu je njegov problem. Iako se tu pominje i neka cifra od 700.000 evra za moju likvidaciju, nemam informaciju da je on to platio, već da je on kupio snajper. Nikada nisam došla do informacije ko je to naručio“, kaže Brankica Stanković.

Amerika zapretila sankcijama Rusiji, hitan sastanak OEBS-a

Agencije, Blic |

U Ukrajini je danas proglašena opšta vojna mobilizacija, a sekretar Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Andrej Parubij je objavio da da će oružane snage biti u punoj borbenoj pripravnosti, javio je “Glas Rusije”. Američki sekretar Džon Keri upozorio je Rusiju na moguće sankcije.

15:37 - OEBS: Hitno zasedanje u Beču

 

OEBS je zatražio hitno zasedanje večeras u Beču povodom situacije u Ukrajini.

15:32 - Keri: Agresija nedopustiva za 21. vek

Američki sekretar Džon Keri izjavio je za Si-Bi-Es da osuđuje čin "neverovatne agresije" u Ukrajini.
 
- Ne možete se u 21. veku ponašati kao u 19. i izvršiti vojnu invaziju na neku zemlju na osnovu izmišljenih premisa. Rusija i dalje ima izbora i načina da izbegne eskalaciju krize - dodao je Keri.

15:25 - Brodovi ukrajinske mornarice napuštaju Krim

Više od 10 brodova ukrajinske Crnomorske flote je u poslednja 24 sata napustilo Sevastopolj, luku na Krimu, objavila je danas ruska agencija Itar-Tas s citirajući neimenovani izvor.

Ta agencija je prenela i da su ukrajinski patrolni brodovi za pograničnu kontrolu premešteni sa Krima u ukrajinske gradove Odesu i Marijupolj, kako je saopštila ukrajinska Pogranična obalska straža.

Situacija duž granice je stabilna i pod kontrolom, osim na Krimu, navodi se u tom saopštenju, a prenosi Rojters.

Ruske snage imaju sve veću kontrolu nad Krimom, gde drže pomorsku bazu u gradu Sevastopolju, navela je britanska agencija.

15:20 - "Ekonomska izolacije Rusije"

Sekretar SAD Džon Keri upozorio je Rusiju o mogućnosti ozbiljnih sankcija od strane Zapada, koje bi Rusiju izolovale ekonomski, javlja Rojters.

15:06 - Arhiepiskop u živom zidu ispred vojne baze

 

14:31 - Bilt: Na Krimu vojna okupacija

 

"Kad ruske vojne snage zahtevaju od Ukrajine da se preda na Krimu, očigledno je da se radi o vojnoj okupaciji", napisao je na Tviteru Karl Bilt.

14:07 - Dešavanja uživo pratite ovde:

14:05 - Ruski vojnici opkolili bazu na Krimu

Na stotine vojnika u vojnim vozilima sa ruskim registarskim tablicama stigli su ispred ukrajinske vojne baze pešadije u Privolnoje na Krimu, potvrdili su dopisnici američke agencije Asošiejted pres.
 
AP navodi da se konvoj sastoji od najmanje 13 vojnih vozila sa 30 vojnika u svakom vozilu i četiri oklopna vojna vozila sa instaliranim mitraljezima.

Vozila koja imaju ruske registarske tablice opkolili su ukrajinsku vojnu bazu i blokirali ukrajinske vojnike i onemogućili ih da uđu ili izađu iz baze.

Ukrajinski vojnici (na gotovs) sa napunjenim oružjem su u tenku na kapiji te baze, navode dopisnici američke agencije sa Krima

13:41 - NATO: Rusija pretnja miru u Evropi

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je danas da ruska intervencija u Ukrajini predstavlja pretnju miru i bezbednosti u Evropi i izrazio punu podršku NATO suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Opširnije pročitajte ovde.

13:11 - Stanje najviše uzbune

Novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je danas da se Ukrajina nalazi na ivici katastrofe, pošto joj je, kako je rekao, Rusija “objavila rat”.
 
- Ovo je najviši stepen uzbune. Ovo nije pretnja, ovo je zapravo objava rata mojoj zemlji - rekao je Jacenjuk.
 
On je pozvao predsednika Rusije Vladimira Putina da povuče oružane snage iz Ukrajine.

12:14 - Novi premijer Krima preti hapšenjima

Predsednik vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov upozorio je danas sve one koji pokušaju da destabilizuju situaciju na Krimu da će se suočiti sa privođenjima i hapšenjima.

- Ovo je upozorenje onima koji žele da se usprotive tako što će upotrebiti oružje, rekao je Aksjonov, dodajući da će bezbednosne snage i policija upotrebiti silu protiv takvih.

- Oni koji pokušaju da destabilizuju situaciju, suočiće se sa pritvaranjem i hapšenjem - rekao je on.

Aksjonov je postavljen na dužnost premijera nakon što su oružane snage zauzele parlament na Krimu.

On se juče obratio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu s molbom za pružanje pomoći u osiguranju mira i spokojstva na Krimu, zbog shvatanja odgovornosti za život i bezbednost građana.

11:39 - Mobilizacija rezervista

Ukrajina će mobilisati i rezerviste kako bi osigurala bezbednost i integritet svoje teritorije, saopštio je danas zvaničnik ukrajinskog Saveta nacionalne bezbednosti Andrej Parubij.
 
- Ministarsvo odbrane treba da širom Ukrajine pozove sve koji su u ovom trenutku neophodni oružanim snagama - rekao je Parubij u televizijskom obraćanju.
 
On je kazao da ta mera ima za cilj da se osigura "bezbednost i teritorijalni integritet Ukrajine" pošto je Rusija prekršila bilateralne sporazume, posebno one koji se tiču flote u Crnom moru.

11:36 - Bez NATO intervencije

Šef češke diplomatije Lubomir Zaoralek ocenio je danas da se "voz ruske intervencije" u Ukrajini već zahuktao, ali da NATO ne računa na varijantu da bi zapadni saveznici vojno intervenisali. Opširnije pročitajte OVDE.

10:52 - Ukrajinski vojnici na Krimu dezertiraju

 
Brojni ukrajinski vojnici koji služe u vojnim jedinicama na Krimu dezertirali su i prešli na strana krimskih snaga samoodbrane, pošto je u Ukrajini proglašena opšta mobilizacija, javila je danas ruska agecija Itar-Tas s.
 
Mnogi vojnici koji ne odobravaju politiku Kijeva, napustili su jedinice i dezertirali. Neke jedinice najavljuju da su spremne da se povinuju komandi krimskih snagama samoodbrane, javio je dopisnik ruske agencije sa Krima.

10:47 - Ruske trupe krenule ka Simferopolju

 

#Crimea: russian troops in combat gear near #Perevalnoe ukrainian base @BiloFausto pic.twitter.com/SFNJllwafm— Occhi della Guerra (@occhidiguerra) March 2, 2014

Konvoj sa više stotina pripadnika ruskih trupa krenuo je prema Simferopolju, glavnom gradu Krima, javljaju izveštači agencije Asošiejted pres.
 
Trupe su jutros krenule iz pomorske baze Sevastopolj prema Simferopolju, a konvoj čini 12 vojnih kamiona, dva ambulantna i laka oklopna vozila, opremljena mitraljezima.
 
Pošto su naoružani ljudi, za koje se veruje da su pripadnici ruskih jedinica, zauzeli kontrolu nad najvaznijim aerodromima u Krimu, Ukrajina je optužila Rusiju za “vojnu invaziju i okupaciju”.

10:45 - Vanredno stanje ili vojna uprava

Kako javljaju ruske informativne agencije, u Kijevu se održava zatvorena vanredna sednica parlamenta na kojoj se razmatra aktuelna situacija u zemlji.
 
Pretpostavlja se da bi jedna od odluka parlamenta moglo da bude uvođenje vanrednog stanja u zemlji. Druga mogućnost je uvođenje vojne uprave

09:39 - Vojnici uzeli oružje iz baze i mornarničkog centra

Ruski vojnici uzeli su oružje iz radarske baze i ukrajinskog mornaričkog centra za obuku na Krimu i pozvali svoje osoblje da “stane uz legitimne lidere Krima”, javila je jutros ruska novinska agencija Interfaks.
 
Opširnije pročitajte OVDE.

09:20 - Krim odsečen

Komunikacija između Krima i ostatka Ukrajine presečena je, javlja "Kijev post". Kako piše list, prekinute su telefonske i internet veze.

09:16 - Pokušaj otmice ministra policije

 
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije optužilo je Kijev da su pokušali da kidnapuju ministra policije Krima. U napadu su učestvovali naoružane snage, a prema zvaničnom izveštaju Rusije, ima povređenih.

08:55 - Vojska se sprema za borbu

Kako je objavljeno na sajtu “Glasa Rusije”, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je pozvalo rezervne snage da se prijave.

Odluka je doneta nakon što je ukrajinski Savet juče objavio da vojska mora da bude spremna za borbu i pošto je pojačana bezbednost oko aerodroma, nuklearnih elektrana i drugih strateških objekata.

Ukrajinski režim, međutim, ističe da se protivi bilo svakom nasilnom rešenju, dodaje “Glas Rusije”.

08:46 - Ugrožena bezbednost regiona

Džon Keri

Američki državni sekretar Džon Keri upozorio je Moskvu da raspoređivanjem snaga u Ukrajini “rizikuje regonalni mir i bezbednost” i da bi to moglo da nanese veliku štetu odnosima dvaju zemalja. 
 
Keri je naveo da će se osetiti “značajan uticaj” na američko-ruske odnose i međunarodnu poziciju Rusije “ukoliko Rusija neodložno ne preduzme konkretne korake ka smanjenju tenzija”.
 

Pročitajte još Moskva šalje trupe na Krim Ukrajina tražila pomoć od SAD, Obama Putinu: Povucite trupe

Akcije Moskve ne samo što predstavljaju kršenje međunarodnih sporazuma, već i predstavljaju “pretnju po mir i bezbednost Ukrajine i šireg regiona”, istakao je Keri.

Keri je naveo da je razgovarao sa zvaničnicima drugih država da bi se usaglasili “o sledećim koracima”, prenela je agencija AFP, dodajući da zasad nije poznato sa kojim je tačno ministrima spoljnih poslova razgovarao.

- Ujedinjeni smo u oceni da radićemo zajedno da podržimo Ukrajinu i njen narod u ovom istorijskom času - kazao je Keri.
Komentarišući zabrinutost Rusije zbog političke situacije u Ukrajini, Keri je rekao da se te zabrinutosti “moraju rešavati na način kojim se ne krši suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine”.

- Od prvog dana, jasno smo saopštili da priznajemo i poštujemo veze Rusije sa Ukrajinom i njenu zabrinutost zbog odnosa prema etničkim Rusima - naveo je Keri.

Keri je dodao da nova ukrajinska vlada ima “snažnu podršku SAD” i pohvalio je zbog “maksimalne uzdržanosti u svetlu opasnosti po njen integritet”.
 

Obama: Povucite trupe

O Ukrajini juče su telefonom razgovarali i američki i ruski predsednici, Barak Obama i Vladimir Putin.
 
Obama je poručio Putinu da je prekršio međunarodni zakon upadom u Ukrajinu i upozorio na odgovor SAD i njenih saveznika, saopštila je Bela kuća.

U saopštenju je navedeno da je Obama pozvao Putina da povuče ruske vojnike u njihove baze na Krimu i upozorio da bi nastavljeno kršenje međunarodnog zakona dovelo Moskvu do dalje “političke i ekonomske izolacije”.

U 90-minutnom telefonskom razgovoru Obama je rekao da je Putin učinio jasno kršenje ukrajinskog suvereniteta, šaljući oružane snage na Krim.

Kako je saopštila pres služba Kremlja, Putin je u telefonskom razgovoru poručio Obami da u slučaju širenja nasilja u Ukrajini Rusija zadržava za sebe pravo da zaštiti svoje interese.

Ruski predsednik naglasio je da u slučaju širenja nasilja u istočnim regionaima Ukrajine i Krima, Rusija zadržava pravo da štiti svoje interese i tamošnje stanovništvo.

U Briselu će se danas održati vanredni sastanak NATO, posle zasedanja Komiteta NATO-Ukrajina.

Gornji dom ruske Dume odlučio je juče da predsedniku Putinu da odrešene ruke da vojno interveniše u Ukrajini, što je naišlo na snažne osude SAD i niza evropskih zemalja.

"Београд на води" представљен у Дубаију

Мастер план пројекта "Београд на води" представљен у седишту партнерске компаније из Уједињених Арапских Емирата. За десет дана ће у Кану, на највећем сајму некретнина, тај пројекат имати светску премијеру.

У Дубаију је у седишту партнерске компаније из Уједињених Арапских Емирата, представљен мастер план пројекта "Београд на води".

Промоцији је присуствовао први потпредседник Владе Александар Вучић.
У пројекат "Београд на води", како се очекује, партнери из Уједињених Арапских Емирата треба да уложе три милијарде долара.
Завршну презентацију мастер плана целог пројекта водио је први човек компаније која је надлежна за реализацију пројекта Мухамед ел Абар.
Пројекат би могао да се заврши за пет година, али прве значајније грађевине и раније.
За десет дана ће у Кану, на највећем сајму некретнина, тај пројекат имати светску премијеру.

Dačić: Zakoni u interesu radnika i siguran put u EU

BEOGRAD - Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić poručio je danas da koalicija SPS-PUPS-JS garantuje nastavak puta ka EU, reforme sa ljudskim likom i zakone u interesu radnika, a ne tajkuna. Dačić i njegovi koalicioni partneri na predizbornoj konvenciji u beogradskoj Kombank areni poručili su da će nastaviti borbu za zemlju socijalne pravde, a lider socijalista dodao je da gantuje da će Srbija ići ka EU, upozorivši članice Unije da to što Srbija želi u EU ne znači da neko treba da se igra i ponižava je.
"Ne želimo da dozvolimo da građani Srbije budu žrtve našeg puta u EU već dajemo garanciju da će građani biti najveći dobitnici. Nismo se borili da se u Srbiji donose antievropski zakoni o radu koji smanjuju nivo socijalne politike. Borio sam se da Srbija uđe u EU, a ne Pakistan, Avganistan i Saudijsku Arabiju, gde ne postoje prava radničke kladse", rekao je Dačić.
Nije pregovarao u Briselu, dodao je, da bi pomogao kosovskom premijeru Hašimu Tačiju, "već bi ga najradije uhapsio zbog onoga što je radio Srbima", ali da odgovoran odnos podrazumeva donošenje hrabrih odluka. U tom kontekstu pomenuo je da od supruge Olivera Ivanovića dobio informaciju da je on smešten u ćeliju sa Albancem, zobg čega je upozorio međunarodnu zajednicu i Albance na Kosovu i Metohiji da niko nema pravo da zloupotrebljava konstruktivnost Srbije u pregovorima.
"Neki izgleda misle da je to naša slabost - ne to je naša snaga, ako žele da pokažemo našu snagu mi smo spremni da je pokažemo, ali daj bože da se to nikada više ne desi. Ne provocirajte Srbiju", poručio je Dačić.
Podsetivši da će Srbi prvi put dobiti Zajednici srpskih opština - prvi legitimni i legalni organ spske vlasti na KiM posle mnogo godina, a koju moraju da priznaju i Beograd i Priština i Brisel, Dačić je naglasio i da garantije da nikada više ničije dete neće morati da gine za Srbiju već da treba da živi i radi za Srbiju.
Kad je reč o Vojvodini ponovio je da koalicija oko SPS nije za ukidanje autonomije, ali da Vojvodina treba da bude autonomija u Srbiji i za Srbiju i upozorio je sve druge stranke da ne "bacaju varnice, pa da neko drugi kasnije to mora da gasi". Ocenivši da će Republika Srpska opstati, Dačić je poručio: "da nije bilo SPS i Slobodana Miloševića ne bi bilo ni Republike Srpske i to treba da znaju i Milorad Dodik i svi druigi tamošnji političari".
"Nisu RS stvorili ni DS ni SPO ni neke druge stranke" rekao je Dačić i dodao da nema promene Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti srpskog naroda, ali i upozorio međunarodnu zajednicu i sve druge da se ne igraju sa stvarima zbog kojih su jednom izazvali rat.
O srpskoj istoriji, kako je rekao, postoje tri stvari koje treba da zna svaki Srbin, a to su Kosovo i Metohija, srpski spomenici tamo i koliko nam oni znače, zatim Hilandar, treća, odlazak na Krf kako bi se sagledala sva tragediju stradanja u Prvom svetskom ratu.
Dačić je poručio da koalicija želi političku stabilnost, sigurnost, razvoj i brigu države, a ne samo za preduzeća, banke i tajkune, već i za narod, radnike, za đake.
"Želimo državu koja će da se brine o svima i da kažemo svima da je naša politika jasna - jednaka šansa za sve ljude. Srbija bez kriminala i korupcije i da ponosno i ravnopravno budemo članica EU", zaključio je Dacicć.
Predsednik JS Dragan Marković rekao je da zna da bez Ivice Dacića i koalicije nema nove vlade, a zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabić da Srbiji ne trebaju "genijalni umovi" koji će da otpuste ljude i tako smanje troškove, niti oni koji će da "uravnoteže" budžet tako što će ukinuti penzije.
Dačić je pozdravio i specijalnog savetnika ruskog predsednika Vladimira Putina Aleksandra Babakova i tom prilikom se zahvalio Ruskoj federaciji i Putinu na podršci Srbiji i srpskom narodu.
Konvenciji su prisustvovali i predsednici Socijalističke partije iz Republike Srpske Petar Đokić i predsednik Narodne partije iz Crne Gore Srđan Milić, kao i bivši predsednici SRJ i Srbije Zoran Lilić i Milan Milutinović.

Antić: Spreman sam da vodim Beograd

Kandidat za gradonačelnika koalicije SPS -PUPS-JS Aleksandar Antić poručio je da je spreman da vodi Beograd, te da će mu pri tome na prvom mestu biti ljudi.
Istakavši da će se koalicija oko SPS boriti da Beograd bude uređen i bezbedan grad, ali da će im na prvom mestu biti ljudi, jer, kako je rekao, naučio je šta je Beograd, da su to "ljudi koji svakog dana rade na gradilištima, lekari i učitelji, naše bake i deke, naša deca" i da zato nijedan dinar koji se izdvaja za pomoć najugrežnijima neće otići u investicije, a "kamoli u biriokratiju".
Poručio je i da će koalicija okupljena oko socijalista nastaviti da pomaže trudnicama, deci, najstarijima i poručio: "Spreman sam da vodim ovaj grad - hajde da se ujedinimo. Ovako podeljeni osuđeni smo da stojimo u mestu".

Podrška socijalistima iz regiona

Lider Socijalističke partije u Republici Srpskoj Petar Đokić rekao je danas da je koalicija okupljena oko SPS trasirala budući put i njima u RS kao put saradnje i razumevanja, pohvalivši hrabre poteze Srbije poslednjih godina za koje je, kako je rekao, posebno zaslužan lider socijalista Ivica Dačić.

On je istakao da je zato Srbija zemlja koja se poštuje, ima nove partnere, što svima koji žive van Srbije i u Republici Srpskoj, koja sa Srbijom gradi dobre veze i odnose znači mnogo.
"Koalicija okupljena oko SPS-a trasirala je budući put i za nas u Republici Srpskoj to je put saradnje i razumevanja sa svetom, put opšteg razvoja i napretka i učinićemo da budemo i dalje podrška politici koju predvodi ova koalicija", rekao je Đokić.

Republika Srpska, dodao je, nijednog trenutka nije i neće zaboraviti ogromnu žrtvu koju je Srbija podnela da bi narodu van svoje teritorije obezbedila pomoć.
"Srećni smo što je Srbija uspela da u poslednjih nekoliko godina načini hrabre korake koje ne mogu načiniti kukavice, već oni koji su predodređeni da budu vođe, a takav čovek je Ivica Dačić, koji je spreman da prepozna relalnost i kaže istinu o njoj", kazao je Đokić.

Predsednik Narodne Partije Crne Gore Srđan Milić rekao je da se socijalista "ne postaje tako što ćete ući u partiju, socijalista se postaje rođenjem, a socijalisti nastoje da poboljšaju život građana Srbije, brinu o njihovoj sudbini i nastoje da njihov život učine boljim.

Neće biti nemira, ima izlaz iz bede

Izvor: Tanjug

Beograd -- Čedomir Jovanović izjavio da u Srbiji neće i ne sme biti nemira poput onih u Ukrajini ili BiH, jer postoji izlaz iz bede na koju su građani bili osuđeni.

Foto: Beta

"Samo u miru nešto možete da stvorite, da pokrenete fabrike koje su stale, jer reda i mira nije bilo. Samo u miru možemo ponovo da podižemo škole i fakultete, jer su stali i propali u nemiru. Samo u miru možemo opet da obnovimo bolnice. Samo u miru Srbija može da radi", rekao je lider LDP u Nišu.
U Srbiji, prema njegovim rečima, konačno mora stasati generacija koja će za sebe moći da kaže da je rođena i da živi u miru.

Lider LDP-a je istakao da je Niš propao zbog pogrešne politike koja svoje uporište ima u Beogradu i da je neophodno da svi što pre krenu u posao koji se mora uraditi u Srbiji.

"Glasajte za LDP i već 17. marta počnite od Niša da pravite grad koji će biti vredan koliko su vredni najbolji u njemu. Ako od drugog zavisi, a ne od vas, vaš grad će biti nesiguran kao što je nesiguran i moj. Ono što želim vašoj deci tražim za svoju decu u Beogradu, pa neka Nišlije biraju prvog čoveka niške policije, Beograđani prvog čoveka beogradske policije, Novosađani prvog čoveka svoje policije, i škola, univerziteta i predsednika suda, pa će tada biti reda", kazao je predsednik LDP.

Jovanović je, nastavljajući polemiku sa liderom SPS Ivicom Dačićem i predsednikom Nove demokratske stranke Borisom Tadićem, rekao da ta stranka neće učestvovati u velikoj koaliciji kakvu zamišljaju Dačić i Tadić.

"Da smo hteli sa jednim i sa drugim ne bih bio ovde danas pred vama i ne bih mogao da vam kažem - Srbijo, vreme je. Za koga? Za ovog Dačića što 25 godina nije stigao da uradi ono što treba da radi, a uradio je sve što ne sme da se radi? Ili za ovog drugog, Tadića, koji se s njim pomirio, zato što drugačije na tron nije mogao da dođe? Od 2008. godine uništava ovu zemlju više i teže nego svi pre njega, propušta šansu za šansom", rekao je Jovanović.

Ruska vojska na Krimu, počela mobilizacija Ukrajinaca

KIJEV, SEVASTOPOLJ -

Na stotine vojnika u vojnim vozilima sa ruskim registarskim tablicama stigli su ispred ukrajinske vojne baze pešadije u Privolnoje na Krimu, potvrdili su dopisnici američke agencije Asošiejted pres. Kako javljaju ruske informativne agencije, u Kijevu se održava zatvorena vanredna sednica parlamenta, a jedna od odluka Vrhovne Rade moglo da bude uvođenje vanrednog stanja u zemlji. Druga mogućnost je uvođenje vojne uprave. Sinoć je u Ukrajini počela mobilizacija, sa obrazloženjem da je zemlja izložena ruskoj vojnoj pretnji i da je na Krimu vlast već preuzela proruska garnitura. Sa druge strane, brojni ukrajinski vojnici, koji služe u vojnim jedinicama na Krimu, dezertirali su i prešli na strana krimskih snaga samoodbrane, javila je danas ruska agecija Itar-Tas.

AP navodi da se konvoj sastoji od najmanje 13 vojnih vozila, sa 30 vojnika u svakom vozilu i četiri oklopna vojna vozila sa instaliranim mitraljezima.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Vozila koja imaju ruske registarske tablice opkolilа su ukrajinsku vojnu bazu i blokirali ukrajinske vojnike, i onemogućili ih da uđu ili izađu iz baze.

Ukrajinski vojnici (na gotovs) sa napunjenim oružjem su u tenku na kapiji te baze, navode dopisnici američke agencije sa Krima.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Asošiejted pres javio je jutros da su ruske trupe krenule iz pomorske baze Sevastopolj prema Simferopolju, a da konvoj čini 12 vojnih kamiona, dva ambulantna i laka oklopna vozila, opremljena mitraljezima.

Pošto su naoružani ljudi, za koje se veruje da su pripadnici ruskih jedinica, zauzeli kontrolu nad najvažnijim aerodromima u Krimu, Ukrajina je optužila Rusiju za "vojnu invaziju i okupaciju".

Beta/AP (Darko Vojinović)

Ruski predsednik Vladimir Putin nije reagovao na pozive Zapada da povuče trupe sa Krima i on insistira na tome da Rusija ima pravo da zaštiti svoje i interese rusofone populacije na Krimu i u ostalim delovima Ukrajine, navodi američka agencija.

Sekretar Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Andrej Parubij je objavio da će oružane snage Ukrajine biti u punoj borbenoj pripravnosti, javio je "Glas Rusije".

Počela mobilizacija vojske, Jacenjuk: Rusija "objavila rat"

Novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je danas da se Ukrajina nalazi na ivici katastrofe, pošto joj je, kako je rekao, Rusija "objavila rat".

"Ovo je najviši stepen uzbune. Ovo nije pretnja, ovo je zapravo objava rata mojoj zemlji", rekao je Jacenjuk.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Kako je objavljeno na sajtu "Glasa Rusije", ukrajinsko Ministarstvo odbrane je pozvalo rezervne snage da se prijave.

Odluka je doneta nakon što je ukrajinski Savet juče objavio da vojska mora da bude spremna za borbu i pošto je pojačana bezbednost oko aerodroma, nuklearnih elektrana i drugih strateških objekata.

Ukrajinski režim, međutim, ističe da se protivi bilo svakom nasilnom rešenju, dodaje "Glas Rusije".

Ukrajinski političar i bivši svetski šampion u boksu Vitalij Kličko zatražio je juče proglašenje vojne mobilizacije, pošto je ruski Savet federacije odobrio angažovanje ruskih snaga na ukrajinskoj teritoriji.

"Parlament mora da zatraži od glavnokomandujućeg vojske da proglasio nacionalnu mobilizaciju zbog ruske agresije protiv Ukrajine", naveo je Kličko u saopštenju, preneo je AFP.

Brojni ukrajinski vojnici na Krimu dezertirali

Brojni ukrajinski vojnici koji služe u vojnim jedinicama na Krimu dezertirali su i prešli na strana krimskih snaga samoodbrane, pošto je u Ukrajini proglašena opšta mobilizacija, javila je danas ruska agecija Itar-Tas.       

Mnogi vojnici koji ne odobravaju politiku Kijeva, napustili su jedinice i dezertirali. Neke jedinice najavljuju da su spremne da se povinuju komandi krimskih snagama samoodbrane, javio je dopisnik ruske agencije sa Krima.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Brodovi ukrajinske mornarice napuštaju Krim

Više od deset brodova ukrajinske Crnomorske flote je u poslednja 24 sata napustilo Sevastopolj, luku na Krimu, objavila je danas ruska agencija Itar-Tas citirajući neimenovani izvor. Ta agencija je prenela i da su ukrajinski patrolni brodovi za pograničnu kontrolu premešteni sa Krima u ukrajinske gradove Odesu i Marijupolj, kako je saopštila ukrajinska Pogranična obalska straža.

Novinari RIA Novosti izveštavaju sa terene da pisma ostavke pristižu od ranog jutra, dok snage za samoodbranu Krima i dalje čuvaju red na ulicama Simferopolj.

Od četvrtka, Vrhovni savet grada i niz drugih objekata zauzeli su i čuvaju snage samoodbrane, formirane od strane lokalnog stanovništva.

Zamenik premijera Krima Rustam Temirgaliev, izjavio je juče ruskim medijima da su ukrajinske oružane snage predale svu svoje vojnu opremu i da nema aktivnih jedinica koje su ostale na Krimu.

"Celokupne ukrajinske oružane snage, stacionirane na Krimskom teritoriji, su blokirane, jedan broj je razoružan, dok je drugi veliki deo prelašao na stranu naroda na Krimu", prenosi Interfaks.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Ruski vojnici uzeli su oružje iz radarske baze i ukrajinskog mornaričkog centra za obuku na Krimu i pozvali svoje osoblje da "stane uz legitimne lidere Krima", javila je jutros ruska novinska agencija Interfaks.

Ruska agencija navodi, pozivajući se na izvor u ukrajinskog ministarstva odbrane, da su ruski vojnici pokupili i odneli pištolje, puške i pakete municije iz radarske baze u blizini grada Sudak.

Druga grupa ruskih vojnika uklonila je oružje iz ukrajinskog mornaričkog centra za obuku u lučkom grad Sevastopolj, gde Rusija ima vojnu bazu za svoju Crnomorsku flotu, prenela je agencija Rojters.

Aksjonov najavio hapšenja za pokušaj destabilizacije Krima

Predsednik vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov upozorio je danas sve one koji pokušaju da destabilizuju situaciju na Krimu da će se suočiti sa privođenjima i hapšenjima.

Ovo je upozorenje onima koji žele da se usprotive tako što će upotrebiti oružje, rekao je Aksjonov novinarima.

Aksjonov je istakao da će bezbednosne snage i policija upotrebiti silu protiv takvih, prenela je agencija Itar-Tas.

"Oni koji pokušaju da destabilizuju situaciju, suočiće se sa pritvaranjem i hapšenjem", naveo je Aksjonov.

Naoružane grupe na zapadu Rusije

Podstičući sumnje u umešanost međunarodne zajednice u proteste u Kijevu, televizija "Rusija 24" prikazala je ispovest mladog Rusa, koji tvrdi da su mu platili da bude snajperista opozicionih snaga.

"Tamo ima plaćenika... oni dolaze iz različitih zemalja - SAD i Nemačke, dolaze u identičnim vojnim uniformama", ispričao je taj Rus.

On je rekao da strahuje od odmazde zbog ovog svedočenja, tvrdeći da vođe protesta u Kijevu "jednostavno dovedu ljude u podrum i ubiju ih".

Mladi Rus, koji je predstavljen samo kao Vladislav, snimljen je dok su ga ispitivali istražitelji nakon privođenja u regionu Brijansk, na granici sa Ukrajinom.

"Rusija 24" je upozorila da "plaćenici sada odlaze na Krim". "Njihovi ciljevi su sada dovoljno jasni: da isprovociraju novi talas krize da bi mogli da pljačkaju", objavila je ta tv stanica.

Guverner ruskog regiona Belgorod na zapadu zemlje rekao je danas da su oružane grupe pokušale da odseku put koji vodi ka ukrajinskoj granici, javlja Interfaks.

"Naoružani ljudi krstare oblašću. Bilo je pokušaja da se preseče put od Moskve do Krima. Ovo je zaista zabrinjavajuće", rekao je guverner Jevgenij Savčenko povodom jučerašnjih događajima u regionu Belgorod.

Zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin ističe da je Sevastopolj na Krimu "dom" ruske Crnomorske flote, javlja ruska agencija Itar Tas.

Rogozin: Crnomorska flota nije beskućnik

Komentarišući pozive bivših ukrajinskih predsednika Leonida Kravčuka, Leonida Kučme i Viktora Juščenka za raskid Karkovskog ugovora koji tretira vojnu bazu ruske flote na Krimu, Rogozin je rekao da Crnomorska flota nije beskućnik.

"Crnomorska flota nije beskućnik. Sevastopolj je njihov dom. A vi bolje da se bavite svojim unucima", poručio Rogozin bivšim ukrajinskom predsednicima na tviteru.

Beta/AP (Andrew Lubimov)

Savet Federacije jednoglasno je juče podržao zahtev predsednika Rusije Vladimira Putina za angažovanje ruske vojske u Ukrajini, pošto su prethodno komiteti za odbranu i međunarodna pitanja odobrili takvu meru.

Ranije Putin se, na zahtev gornjeg i donjeg doma parlamenta, obratio Savetu federacije sa zahtevom za angažovanje ruskih snaga izvan teritorije Rusije radi zaštite ruskih građana u Ukrajini.

Državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Rusije Grigorij Karasin je izjavio da odobrenje Saveta federacije Rusije za upućivanje ruskih Oružanih snaga u Ukrajinu ne znači da će one biti upućene momentalno, već da je predsednik Rusije dobio slobodu postupanja u slučaju pogoršanja situacije.

Rusi za vlast nacionalnog jedinstva, SAD za posmatrače

Sinoć je održana vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a ambasadori Sjedinjenih Američkih Država i Rusije nisu uspeli da usaglase stavove o zajedničkom rešenju povodom krize u Ukrajini.

Situacija u Ukrajini mora da bude vraćena u političke tokove i ustavne okvire, rekao je sinoć na vanrednom zasedanju Saveta bezbednosti UN stalni ruski predstavnik u svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin, dok je američka ambasadorka Samanta Pauer zatražila da se u Ukrajinu pošalju međunarodni posmatrači.

Ruski diplomata pridružio se pozivu zamenika generalnog sekretara UN Jana Elijasona da treba "hladne glave" gledati na situaciju u Ukrajini, prenela je agencija Itar-tas.

"Kao što je s pravom rekao Jan Elison, potrebno je sačuvati hladnu glavu. Potrebno je vratiti delovanje na politički put u ustavne okvire. Treba se vratiti na sporazum od 21. februara i uspostavljanje vlasti nacionalnog jedinstva", kazao je Čurkin.

Masovne proruske demontracije u Harkovu i Donjecku

U centru Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini, juče su održane demonstracije, a kako izveštavaju ruske agencije, proruski demonstranti zauzeli su zgrade lokalne administracije i podigli rusku zastavu. To prilikom povređeno je 97 ljudi.

Zgradu administracije prethodno su držale pristalice evromajdana, ali da su ih posle tuče proruski demonstranti nadvladali i ušli u zgradu.

Istovremeno, kako javlja AFP, više od 10.000 ljudi demonstriralo je juče na ulicama istočnog ukrajinskog grada Donjecka.

Ruski mediji prenose da je sa zdanja lokalne administracije, takođe, skinuta ukrajinska i podignuta ruska zastava.

U međuvremenu, hiljade državljana Ukrajine pobeglo je preko granice u Rusiju, pošto proruske snage prkose novoj privremenoj vladi Ukrajine i preti eskalacija sukoba, saopštili su danas ruski zvaničnici.

Njujork Tajms: Šta možemo da učinimo protiv Putina?

Njujork Tajms zapaža da je Putin već pokazao da ga cena međunarodnog ugleda Moskve neće zaustaviti: "Pošto je upravo bio domaćin Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, mora da je shvatio da je 'bacio' sedam godina i 50 milijardi dolara u nastojanju da uglača imidž Rusije. Očigledno je izračunao da nikakva diplomatska šteta nije teža od onoga što vidi kao ruski istorijski interes u Ukrajini, kojom je Moskva vladala do raspada Sovjetskog Saveza 1991."

Putin će sada, po proverenom receptu, kao u Abhaziji i Južnoj Osetiji, od Krima napraviti de fakto enklavu lojalnu Moskvu, a "Njujork tajms" ističe da, s druge strane, "Bela kuća brine da bi kriza mogla da eskalira i da će možda cela istočna Ukrajina, u kojoj se govori ruski, pokušati da se otcepi".

Primećujući da je "teško vršiti pritisak na Rusiju", list podseća da Moskva ne mora da brine o Savetu bezbednosti UN, u kojem ima pravo veta. "Kao glavni izvor prirodnog gasa za veći deo Evrope, Moskva ima adut kartu u odnosu na mnoge američke saveznike."

"Šta možemo da učinimo? Govorićemo o sankcijama. Govorićemo o 'crvenim linijama'. U suštini, izluđivaćemo sami sebe. A on će sve posmatrati sa strane. On zna da niko drugi ne želi rat", kaže Fiona Hil iz Brukings instituta, koja je bila jedan od vodećih obaveštajnih zvaničnika SAD u Rusiji u vreme ulaska ruskih trupa u Gruziju.

Fakultetima preti blokada zbog zabrane zapošljavanja

BEOGRAD - Fakultetima Univerziteta u Beogradu (UB) preti blokada ili će morati svesno da prave prekršaje, jer nadležni do početka marta nisu odgovorili šta će biti sa oko 2.000 profesora, saradnika angažovanih po ugovorima, nakon izmena zakona o budžetskom sistemu koji ograničava broj zaposlenih na određeno vreme.

Prema rečima prorektora za finansije UB Miodraga Popovića, Ministarstvu finansija podneli su na saglasnost oko 2.000 ovakvih ugovora i rok za odgovor trebalo je da bude do kraja februara.
"Praktično, od 1. marta nam je blokiran rad ili smo u prekršaju, za šta su vrlo ozbiljne kazne", rekao je Popović Tanjugu i ukazao da su na fakultetima nezadovoljni izmenama zakona koji ograničava broj zaposlenih angažovanih na određeno vreme na deset odsto od broja onih koji su zaposleni na neodređeno.

On podseća da je određeni broj profesora na jednom fakultetu stalno zaposlen, a po ugovoru rade na drugoj visokoškolskoj ustanovi. Ima puno saradnika iz instituta koji su po ugovoru angažovani u izvođenju doktorske nastave, koji takođe ili više ne mogu biti angažovani ili će fakultet kršiti zakon.

Ovim rešenjem je pogođeno puno asistenata na fakultetima koji su angažovani sa klinika, što znači da medicinski fakuteti ostaju bez asistenata, rekao je prof. Popović.

Zakon je, kako kaže, bio usmeren na ograničenje administracije, međutim fakultetima je ograničio osnovnu aktivnost i ne može normalno da se drži nastava.

Popović je naveo da su u razgovorima sa nadležnima nekoliko puta pokušavali da objasne i ukažu na loše posledice zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Dobili smo usmeno obećanje da će voditi računa o specifičnosti fakulteta, međutim do kraja ove radne nedelje nije stigla nikakva pismena odluka, rekao je prof. Popović.

Na Univerzitetu nisu zadovoljni ni solidarnim porezom pa očekuju mnogo od odluke Ustavnog suda o inicijativi za ocenu ustavnosti njegovog uvođenja, koju su 19. februara podnela trojica profesora beogradskog Pravnog fakulteta.

Među njima je prof. dr Miodrag Jovanović koji je Tanjugu rekao da su u inicijativi tražili da sud pre odluke donese privremenu meru obustave primene ovog zakona.

On ističe da je nezahvalno predviđati u kom roku bi sud mogao da reaguje i da podnosioci nisu imali nameru da inicijativu smeste u kontekst izborne kampanje. Postoji “on line” podrška inicijativi koju je prema Jovanovićevim rečima potpisalo oko 3.000 ljudi, uglavnom profesora, lekara, sudija, umetnika...

Na univerzitetu se već vide posledice tog nameta pre svega kada je reč o učešću u projektima i izdavačkoj delatnosti visokoškolskih ustanova. Određeni broj profesora najavio je da svoje knjige više neće izdavati preko fakulteta, kako bi izbegli oporezivanje autorskih honorara.

Foto Tanjug/S. Radovanović (arhiva)

Skoplje kao Hitlerov Berlin?

Poznati hrvatski istoričar umetnosti, književnik, pesnik i eseista Zvonko Maković, koji nekoliko godina proučava fenomen projekta 'Skoplje 2014", kaže da je vlast u Makedoniji na opasnom putu nacionalizma kao u Nemačkoj u vreme Hitlera.

Skoplje

 

- Skoplje se ne može porediti ni sa jednim gradom 21. veka zato što takvih projekata nema nigde u svetu, ali se može uporediti sa jednim gradom iz prošlosti, a to je Berlin 30-ih godina. Ja proučavam ideologiju nacizma, doktrinu Hitlera koja je unakazila Nemačku. On je pravio nacističku Nemačku preko svog arhitekte Špera. Vaša vlast je na tom tragu - rekao je Maković, koji je u Skoplju učestvovao u debati "Spomenici i politika: da li je "Skoplje 2014" kulturni ili politički projekat".
 

Znak opasne bolesti Da se živi u jednom virtualnom svetu, to je znak bolesti, to je znak duboke psihičke poremećenosti. Ako vi živite u fantaziji, a odbijate da priznate činjenice i realnost, onda je to stvarno zabrinjavajuće, rekao je Maković.

Zgranut i užasnut onim što je video u Skoplju, on je rekao da nema ni govora o nekakvoj kulturi, umetnosti, niti estetici. - To je politički projekat zasnovan na velikoj laži, to je politički kič koji pokazuje samovolju vlasti.

Ne štedeći oštre reči kritike, Maković je primetio i niz drugih nelogičnosti u vladinom projektu "Skoplje 2014'. - Kakve veze ima car Samuil i Justinijan, Goce Delčev i druga gospoda na konju? A onda tu je Aleksandar Makedonski u sredini, a sa strane Filip Makedonski, to je tek pravi užas - primetio je Maković.

Za njega je nelogična opsednutost makedonskih vlasti sa barokom.
- Nikada barok nije bio supstanca za pravoslavnu sredinu. Barok je proizvod kontrareformacije, dakle to je direktno jedan politički projekat - rekao je Maković i ocenio da je projekat "Skoplje 2014" posledica "euforije pojačanog nacionalizma koji je prerastao u histeriju".