Rekord Lebrona Džejmsa 61 koš na utakmici

NJUJORK - U nastavku prvenstva američke profesionalne košarkaške lige (NBA) Majami je jutros savladao Šarlot sa 124:107, a utakmica je protekla u znaku Lebrona Džejmsa koji je postigao skoro polovinu poena za svoj tim.

U jednom od svojih najboljih izdanja u karijeri Džejms je protivniku ubacio 61 koš i srušio klupski rekord Majamija, star 19 godina. Dosadašnji rekorder bio je Glen Rajs koji je 1995. postigao 56 poena u meču protiv Orlanda.

Svojevrsna predstava Džejmsa protiv Šarlota, prevedena u brojkama, izgledala je ovako: od 33 šuta ka košu protivnika, pogodio je 22 puta. Pritom, osam "trojki" iz deset pokušaja. Od 12 slobodnih bacanja realizovao je devet, a sjajnu partiju krunisao je sa sedam skokova i pet asistencija. Hroničari dešavanja u NBA ligi izračunali su i da je Džejms 10. put u karijeri postigao više od 50 koševa, ali, što je interesantno, prvi put pred domaćim navijačima.

U poraženom timu izuzetnu partiju pružio je Al Džeferson. Sa 38 poena i 19 skokova bio je ubedljivo najbolji pojedinac Šarlota, ali je i takav učinak Džefersona ostao u senci nesvakidašnjeg izdanja Džejmsa.

Rezultati:

Vašington - Memfis 104:110
Bruklin - Čikago 96:80
Detroit - Njujork 96:85
Majami - Šarlot 124:107
Milvoki - Juta 114:88
Denver - Minesota 128:132
Portland - L.A. Lejkers 106:107 i
Sakramento - Nju Orleans 96:89

Putin naredio vojsci da se vrati u vojne baze

MOSKVA,VAŠINGTON, SEVASTOPOLJ - Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je vojnicima, koji su učestvovali na vojnoj vežni ove nedelje, da se vrati u vojnu bazu, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov. SAD zbog krize u Ukrajini obustavljaju sve zajedničke aktivnosti s ruskom vojskom, uključujući vojne vežbe, planirane konferencije i pristajanje u luke, saopštio je Pentagon. Proruske snage, koje su preuzele kontrolu nad vazduhoplovnom bazom Belbek na Krimu, ispalili su jutros nekoliko metaka u vazduh u znak upozorenja, dok im se približavalo oko 300 ukrajinskih vojnika, ranije zaposlenih u toj bazi.

"Vrhovni komandant oružanih snaga Ruske Federacije, Vladimir Putin, izdao naređenje vojnicima i jedinicama koji su učestvovali u vojnim vežbama, da se vrate u svoje baze", rekao je Peskov i dodao da su vežbe bile uspešne, prenela je agencija Rojters.

Putin je juče, pratnji ministra odbrane Sergeja Šojgu, prisustvovao vojnoj vežbi na kojoj su se mogli videti ruski tenkovi i oklopna vozila koja su defilovali poligonom Kirilovski izvan grada Vjborg na granici Rusije i Finske.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Ruski predsednik je odgledao kraj vojne vežbe koja je počela 26. februara da bi kao vrhovni komadant vojske naredio vojnicima da se vrate u svoje stalne vojne baze za razmeštaj ruskih oružanih snaga, javila ruska agencija Itar Tas s.

Istovremeno zvanična Moskva je demantovao da je vojna vežba na poligonom Kirilovski, na severozapadu Rusije bila povezana sa događajima na Krimu, dodaje agencija Rojters.

Cilj vojne vežbe bio je testiranje borbene gotovosti ruskih oružanih snaga u zapadnim i centralnim delovima zemlje, prenela je agencija Rojters i dodala da je vežba izazvala negodovanje na Zapadu i među ukrajinskim novim proevropskim liderima.

Rojters navodi da u izveštaju iz Kremlja nije bilo reči o premeštaju ruskih snaga na Krim.

Pentagon: Obustavljamo zajedničke vojne aktivnosti s Rusijom

Sjedinjene Američke Države, zbog krize u Ukrajini, obustavljaju sve zajedničke aktivnosti s ruskom vojskom, uključujući vojne vežbe, planirane konferencije i pristajanje u luke, saopštio je Pentagon.

"Pozivamo Rusiju da zaustavi širenje krize u Ukrajini i da se ruske snage na Krimu povuku u svoje baze, kao što je propisano sporazumom ruske Crnomrske flote", poručio je portparol Pentagona, admiral Džon Kirbi.

Kirbi je rekao i da Pentagon smatra da su se odnosi s ruskom vojskom razvili tokom nekoliko poslednjih godina, prenose agencije.

Krim: Proruske snage pucnjevima u vazduh upozorile Ukrajince

Proruske snage, koje su preuzele kontrolu nad vazduhoplovnom bazom Belbek na Krimu, ispalili su jutros nekoliko metaka u vazduh u znak upozorenja, dok im se približavalo oko 300 ukrajinskih vojnika, ranije zaposlenih u toj bazi, javio je danas Asošiejtid Pres.

Prema navodima te agencije, više desetina ruskih vojnika su u bazi Belbek čuvali aerodrom, kad su počeli da im se približavaju nenaoružani ukrajinski vojnici.

Da bi ih naveli da se povuku, ruski vojnici su ispalili nekoliko metaka u vazduh i upozorili da će pucati na Ukrajince ukoliko nastave da im se približavaju, javio je AP.

Ruske snage preuzele su kontrolu nad graničnim prelazom, s ukrajinske strane, koji povezuje Rusiju i Krim linijom trajekta, kojim su počele da prevoze kamione pune vojnika, saopštila je ukrajinska pogranična straža.

Ruska vojska nalazila se već danima oko pristaništa trajekta, ali do sad nije preuzela kontrolu nad ukrajinskim graničnim punktom, preneo je Rojters.

Portparol granične straže rekao je i da su ruske trupe preko ovog prelaza sinoć prevezle tri kamiona puna vojnika.

SAD: Podrška Ukrajini od milijardu dolara

Spoljnopolitički odbor američkog Senata priprema zakon o obezbeđivanju podrške Ukrajini, a sa administracijom predsednika Baraka Obame se konsultuje o mogućim sankcijama protiv pojedinaca Rusa i Ukrajincima koji sa njima sarađuju.

Predsedavajući Odbora senator Robert Menendes je u saopštenju naveo da su paket od najmanje milijardu dolara pozajmice podržali i demokrate i republikanci, a novac je namenjen za ukrajinsku ekonomiju.

Istovremeno, agencija Rojters je prenela da je u toku sastanak Obame u Beloj kući sa istaknutim vojnim i savetnicima za nacionalnu bezbednost.

Sastanku, posvećenom Ukrajini, prisustvuju državni sekretar Džon Keri, ministar odbrane Čak Hejgel, savetnik za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, ministar finansija Džek Lou i general Martin Dempsi, izjavio je neimenovani zvaničnik Bele kuće.

ezilon.com

Mikolajiv, Herson i Odesa: Spremnost za deo autonomnog Krima

Visoki krimski zvaničnik izjavio je da su lokalni zvaničnici tri ukrajinska južna administrativna centra izrazili spremnost da se pridruže Autonomnoj Republici Krim, ukoliko i njihova autonomija bude predmet referenduma, javila je danas ruska noviska agencija Interfaks.

Zamenik predsednika Vrhovnog saveta Krima Serhij Cekov potvrdio je da su krimske vlasti dobili pozive od "predstavnika lokalnih organa uprave" gradova Mikolajiv, Herson i Odesa pošto "oni misle da treba da budu zajedno sa Krimom".

Ranije su agencije javile, pozivajući se na saopštenje Pres službe krimskog parlamenta, da su poslanici regionalne skupštine Autonomne Republike Krim izglasali da 25. maja bude održan referendum o regionalnom statusu Krima u Ukrajini.

Međutim, Itar Tass navodi da je Vrhovni savet Autonomne Republike Krim raspisao referendum o statusu pokrajine najpre za maj, a zatim je odlučio da se referendum održi 30. marta.

Interfaks navodi da ukrajinski, uglavnom etnički Rusima naseljen region Krima, sada je u centru aktuelne krize u zemlji pošto su se proruske grupe distancirale od "reformisanog (ukrajnskog) nacionalnog parlamenta" koji je zbacio predsednika Viktora Janukoviča pre nedelju dana.

Петровић: Прво реформе, па уштеда

Србији неопходне хитне реформе, а да тек онда може да се говори о уштедама, рекао је за РТС председник Фискалног савета Павле Петровић. Потребно дугорочно решење за стабилизацију, а прва порука будућој влади је да смањи дефицит, каже Петровић.

Председник Фискалног савета Павле Петровић рекао је да су Србији неопходне хитне реформе, а да тек онда може да се говори о уштедама.

Петровић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да реформе нису апстрактне ствари, већ да се пре свега односе на пензијски систем, запошљавање у јавном и приватном сектору, као и на платни систем.

Говорећи о Бизнис форуму, који се наредна три дана одржава на Копаонику, а који је и ове године окупио представнике државе, економисте и привреднике, Петровић је нагласио да је за ових пет година, колико се Форум одржава, Србија заостајала за својим суседима.

"У односу на регион - Бугарску, Румунију, Мађарску, јавни дуг је двоструко виши од просека, дефицит је већи од просека, а привредни раст на нивоу просека региона", каже Петровић.

Стога је, истиче, Србији потребно дугорочно решење за стабилизацију.

"Сматрамо да је потребан трогодишњи-четворогодишњи програм да се стабилизује јавни дуг, затим да се среде јавна предузећа попут 'Галенике', 'Србијагаса', 'Железница'. Друго, реформе су потребне одмах", рекао је Петровић на Копаонику.

Према његовим речима, није тачно да смо у овом периоду имали изузетно високу штедњу, већ смо знатно више трошили. Трошећи, држава није успела да обезбеди привредни развој.

У поруци будућој влади, Петровић је истакао да је врло тешко за годину дана решити проблем.

"Зато и предлажемо план од три-четири године, који одмах у 2014. може да почне са спровођењем. Прва порука је да се смањи дефицит", рекао је Петровић.

Carina počela sa proverama u Interpolu vozila na javnoj licitaciji

Zamenik direktora Uprave carina Duško Marinković kazao je da su carinici od nedavno, pre izlaganja vozila na javnoj licitaciji, u obavezi da zatraže njihovu proveru u policijskoj upravi i Interpolu, kako bi dobili informaciju da li je vozilo predmet potrage u inostranstvu.
Prema njegovim rečima, dosadašnja praksa nije obavezivala carinike da proveravaju status vozila, a ubuduće, ukoliko se utvrdi da postoji potraga za vozilom, ona neće biti izlagana na licitaciji.
Novom uredbom smanjuje se rizik da građani budu oštećeni, a omogućava se i efikasnije sprovođenje carinsko-prekršajnog postupka, rekao je Marinković. Ranije se dešavalo da carina proda "kradeno" vozilo koje je pod potragom Interpola.
Katalog AMSS jedini relevantan
Uprava carina je ujedno demantovala da će se prilikom carinjenja vozila isključivo primenjivati katalog Auto-moto saveza Srbije kao reper za proveru vrednosti vozila.
- Faktura, odnosno prijavljena vrednost će i dalje biti osnovni izvor informacija o vrednosti vozila, ali ako ta vrednost pobuđuje sumnju carinskih službenika, jer ne deluje realno, njihovo je pravo i zakonska obaveza da je prekontrolišu i eventualno ospore - navode u carini.
Pre nego što je doneta odluka o primeni kataloga AMSS, Uprava carina je konsultovala vodeće uvoznike i špeditere koji su potvrdili da im uvođenje ujednačene prakse odgovara. Inače, katalog AMSS koriste i druge državne institucije poput Poreske uprave i osiguravajućih društava, jer je to jedini raspoloživi kataloški izvor informacija o vrednosti vozila na domaćem tržištu.

Lopovi upali na salaš, ubili psa vilama i ukrali pet bikova

Dobrisаvu Vujiću u blizini Pivnicа kod Bаčke Pаlаnke u noći četvrtak na petak su lopovi provalili na salaš, vilama ubili psa čuvara i ukrali pet bikova, načinivši ovom seljaku štetu od 5.000 evra.
On je krаđu primetio tek kаd je došаo nа sаlаš dа nаhrаni stoku.
- Krvnički  su mi ubili psa vilama, a posle toga su bikove, od kojih je svaki težak pola tone, odveli preko njive do prikolice koja ih je čekala. Nа nju su utovаrili bikove i poljskim putevimа pobegli kroz njive. Po mestima kojima su se kretali, svuda su ostali tragovi lopova - objašanjava on.
Pošto je video da je opljačkan, pozvao je policiju, koja je izašla na lice mesta i napravila zapisnik. Rekli su mu da bude strpljiv i da će rešiti ovu krađu.
- Nakon prošle krađe me ništa nisu obavestili, niti su moj slučaj rešili. Neću da dozvolim da sada bude isto. Ići ću gde treba i obratiću se kome god, samo da se ovaj slučaj reši. Nisam član nijedne političke stranke, ali ako treba i kod njih ću ići da se požalim ako mi ne vrate bikove. Plašim se da ih ne preprodaju i da ne mogu da se obeštetim. Bikovi nisu osigurani, sad zavisim od istrage policije - navodi on.
Vujić napominje da su se i u prošlosti dešavale krađe u okolnim domaćinstvimja, ali nikada u ovom obimu. Najviše što je do sada bilo ukradeno je junica. - Ako ovo prođe nekažnjeno, šta će biti sledeće, da mi odnesu čitav salaš? – pita se očajni Vujić.

Podignute optužnice u slučaju Razvojna banka Vojvodine

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu u slučaju Razvojna banka Vojvodine protiv šestoro osumnjičenih u vezi s pojedinim kreditnim plasmanima te banke koji su od 2. jula 2010. godine do 8. oktobra 2012. godine odobreni bez odgovarajućih sredstava obezbeđanja poslovnim sistemima Borovica iz Rume i Unihemkom iz Novog Sada.
Optužnica je podignuta protiv bivših predsednika IO banke Biljane Jovanović i Gorana Kostića, bivših članova Kreditnog odbora Jelene Kokelj- Protić i Slobodana Bajina, biznismena Dušana Borovice i prvog čoveka Unihemkoma Željka Jovovića.
Postupak u odnosu na Borovicu obuhvata 28 kredita i 16 bankarskih garancija koje je RBV odobrila pojedinim firmama u njegovom poslovnom sistemu, a reč je o kreditnim linijama u ukupnom iznosu od oko dve milijarde i 740 miliona dinara. Istraga u odnosu Jovovića je obuhvatila pet kredita i jednu bankarsku garanciju u ukupnom iznosu od oko 800 miliona dinara.
Odbrana je u toku istrage negirala optužbe i tvrdila da se postupalo po zakonu i propisima bankarskog poslovanja uz poštovanje postojećih procedura.
 
Podsetimo, stečajni postupak nad Razvojnom bankom Vojvodine je pokrenut 8. aprila prošle godine i za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za osiguranje depozita, dok je deo njene imovine kao i klijente preuzela Poštanska štedionica. Razvojna banka Vojvodine nastala je sredinom 2009. godine dokapitalizacijom nekadašnje Metals banke, u koju je Narodna banka Srbije u oktobru 2008. uvela prinudnu upravu.

ZLATKO JELISAVAC: Bitka za česmovaču a u Zrenjaninu

I stoka mora da pije čistu vodu

Građani Zrenjanina i danas su, treću subotu u nizu, protestovali u centru grada jer nemaju vodu za piće i zatražili hitno rešavanje tog problema, pošto je već 10 godina voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće.
Protest su organizovala udruženja „Eko tok“ i „Naš grad naša stvar“, a pridružili su im se i članovi Paora – Panonske aktivističke organizacije, koji su prethodnih dana pozivali megafonom Zrenjanince da se pridruže protestu. (Zrenjaninci protestovali jer nema vode za piće, Beta, 1. mart 2014)

U subotu probudio sam se mamuran… Teško mi da mislim, muka mi od sebe samog. Negde oko pola 11 klikne mi u glavi da moram ići na protest. Kuda ću ovako mamuran, neispavan i nikakav, a i onako neće niko doći ili će se okupiti naš šačica „ljutih“ demonstranata? Inače, bilo je predviđeno da se okupimo u naselju 4. jul ispred „Ideje“ i odatle krenemo u šetnju do centra… Dođem na dogovoreno mesto 15 minuta ranije, a tamo doista šačica ljudi sa pištaljkama; organizatori nešto užurbani i nervozni (takvi su uvek organizatori), a okupljene/okupljeni građanke/građani zbunjeno se gledaju i kao da se pitaju šta ćemo mi ovde.

Do malo posle 11h okupila se tu neka „kritična“ masa i krenemo ka centru zviždeći pištaljkama koje smo kupili u lokalnoj knjižari. (Otkud u knjižari pištaljke, ne znam… Nešto mi sumnjivo, ali nema veze… Pa i ne postoji prodavnica za pištaljke… A zašto se ne bi mogle prodavati i u knjižari?) Šetamo trotoarom, kao što je i red, jer nećemo da ometamo saobraćaj , a nije ni lepo da se tu nešto „širimo“ drumom kada nas i nema baš nešto puno. Usput smo izviždali lokalni TV Santos jer nisu regularno prenosili informacije o protestu ili pak nisu ništa ni preneli – ne znam, ali nije ni važno, zviždao sam i ja tako jako da mi je sve zvonilo u ušima (Možete zamisliti kako je lepo duvati u pištaljku mamuran, kada si i onako hiperosetljiv na jake zvuke). Sve mi je izgledalo malo smešno, kao da sam na parodiji ozbiljnog protesta. Setim se devedesetih godina prošlog veka kada nas je bilo na hiljade na ulicama, pa smo zviždali, udarali u šerpe, blokirali saobraćaj i sl. Ali dobro, ovo je ipak protest lokalnog tipa i sa drugačijom „tematikom“: Čista voda za Zrenjanin! Pored mene je drugarica sa kćerkicom… Mala Lola se umorila od šetnje, pa sam je podigao na ramena, a ona je zviždala i jela kokice paralelno (glava, to jeste kosa, bila mi je puna ostataka od kokica). I tako smo došli na trg… Sa druge strane grada, tzv. Bagljaša, došla je druga kolona šetača/demonstranata.

Skupilo se par stotina “ljutih” demonstranata i svi smo cupkali u ritmu muzike sa razglasa iščekujući šta će se dalje dešavati. A šta bi se desilo? Dva ista govornika kao i na prošlim demonstracijama, naše kolovođe, pričali su nam o tome da se moramo organizovati i biti uporni u našim zahtevima. Čista voda je naše pravo… Preko dvadeset godina Zrenjanin nema čistu vodu… Pre deset godina je voda iz vodovoda proglašena nepitkom… Mi zahtevamo od gradskih vlasti da konačno učine nešto… Sve smo to već čuli. U jednom trenutku jedan od govornika je, revoltiran što mu se u gradskim kuloarima stalno spočitava da “neko stoji iza njega”, misleći pri tome na političku pozadinu, uzviknuo: “Da li vi vidite da ovde neko stoji iza mene?” Na to je mala Lola sa mojih ramena odgovorila/povikala kao iz puške: “Ja!” Umalo se ne podavismo od smeha… Onda je mikrofon preuzeo pisac Uglješa Šajtinac, koji je rekao da je on još pre dvadeset godina učestvovao u nekoj akciji za čistu vodu u Zrenjaninu. Još nam je Uglješa kazao da političari tretiraju građane kao stoku, ali i stoka mora da pije čistu vodu… Ovo mi se dopalo.

I tako se izdivanismo, izviždasmo, naslušasmo govornika i muzike. Bilo je i kamera, što će reći da smo bili i medijski propraćeni. Neko me je fotografisao dok sam stajao na trgu sa Lolom na ramenima i to se fotka pojavila na Facebooku. Gledam tu fotku i razmišljam: preko dvadeset godina sam na nekim demonstracijama protiv onog, za ovo-ono i sl. Prođe život u zviždanju i šetnji… Dobro, pre sam bio mlad, pa mi te šetnje i zviždanje/dranje bile kao neki provod. Imam jednu fotografiju sa protesta, negde iz devedesetih, kada su studenti iz Novog Sada išli za Beograd peške. Ja sa nekim smešnim transparentom i pištaljkom u ustima, pun entuzijazma jer sam bio ubeđen da radimo nešto dobro za sve nas. Danas više nisam tako ubeđen. Dobro, ostarilo se… Gledam sebe na ovoj fotografiji sa lokalnih protesta: posedeo, namrgođen, “malo” sam se i zaokružio u licu (poredeći sa onom slikom iz studentskih dana). Pitam se: Da li je vredelo? Šta sam ja to promenio za sve ove godine? Eto me opet na ulici, sa pištaljkom. Dokle više, ljudi? Pa, valjda nije sve bilo uzalud? Možda smo nešto i uradili za ove mlađe koji dolaze… Ako ništa, pokazali smo im da ne smeju i ne trebaju da ćute već da “zvižde” kada osete da vlast ne radi svoj posao kako treba. Lepše je misliti da smo tu uradili za te druge, mlađe, a ne samo za nas jer mi sebi i nismo nešto promenili život na bolje, ali da ne kukam. Idemo dalje; borimo se za čistu vodu; za nas; za bolju budućnost; za generaciju koja će piti vodu sa česme; za Lolu…

ŽUŽANA SERENČEŠ: Cunami „upodobljavanja“

Analizu rada vojvođanskih lokalnih samouprava Nezavisno društvo novinara Vojvodine je sprovelo u dva navrata, za dve prethodne godine, 2012. i 2013. Žužana Serenčeš, politička i medijska analitičarka, u opširnom ali izuzetno interesantnom istraživanju koje je pred vama, ukazuje na glavne tendencije u opštinama i gradovima Vojvodine na kraju 2013. godine, navodeći niz plastičnih i živopisnih ali i zabrinjavajućih primera iz političkog, ekonomskog i društvenog života.
Tekst koji je nastao kroz analizu rezultata rada tima NDNV-ovih novinara-istraživača i analizu ankete sprovedene među predstavnicima lokalnih vlasti – objavljujemo u nekoliko nastavaka.

Većinu vojvođanskih lokalnih samouprava, rastrzanih između republičkih i pokrajinskih vlasti, a upućenih na njihove fondove, u novoj postizbornoj realnosti zapljusnuo je pravi cunami političke nestabilnosti. Tek u četvrtini njih, u vremenu od održavanja majskih izbora 2012. nije promenjena struktura lokalne vlasti, ili su ih zaobišli takvi pokušaji. Ogromna energija i vreme utrošeno je na zadržavanje ili zauzimanje pozicija vlasti. Od predizbornih obećanja da će ljudi živeti bolje, da će se otvarati nova radna mesta i dovoditi nove investicije, a da će lokalne vlasti konačno uvesti red u javni sektor nije ostvareno gotovo ništa. Budžeti lokalnih zajednica zbog zamrlih privrednih aktivnosti, smanjenih transfera, ali i izmena poreskih zakona, ostali su sa manje prihoda. Uz retke izuzetke i lokalnih preduzimljivisti u tragovima, ostala je dominantna privredna posustalost i stagnacija, što u ovdašnjim prilikama znači dalje propadanje; zapuštena je infrastruktura, a rast zaposlenosti ostvarivan, najčešće, jedino u administracijama uprave i javnim preduzećima u kojima partokratije zapošljavaju svoje ljude. Ukupan rad lokalnih vlasti i trošenje javnog novca ostalo је i dalje nedovoljno transparentno.
Rezultati novinarskog istraživanja u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, kojeg je realizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije, svedoče ne samo o ekonomskoj već i društvenoj eroziji. Ljudi su sve siromašniji, pritisak na socijalna davanja sve je veći. Ogroman broj lokalnih sredina živi u znaku rezignacije, mladi u potrazi za perspektivom sve češće odlaze, slaba je zastupljenost civilne sfere u kontroli rada donosilaca odluka, a uslove za preživljavanje imaju politički poslušni lokalni mediji.
 
Rad novinarsko-istraživačkog tima NDNV-a na projektu obuhvatio je analiziranje ključnih dokumenata vojvođanskih lokalnih samouprava, informacije prezentovane na njihovim internet sajtovima, statističke podatke, odgovore lokalnih uprava u posebno prosleđenom upitniku svim lokalnim upravama, koje je uz pozivanje na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja od 45 pružilo 40 lokalnih samouprava, kao i prikupljanje činjenica u razgovorima i intervjuima sa predstavnicima lokalnih vlasti i opozicionih grupacija, takođe i nezavisnim izvorima.
POLITIČKI AMBIJENT
Ponajmanje što se, gledano u celini, može reći za političku atmosferu u vojvođanskim lokalnim samoupravama u postizbornom periodu – jeste da je ona stabilna. Svega je, naime, jedna četvrtina (11) lokalnih samouprava u kojima do januara 2014. nije promenjena struktura vlasti u odnosu na onu koja je formirana ili je postojala u vremenu nakon majskih izbora 2012. ili nije bilo pokušaja i razgovora da se to učini (Ada, Apatin, Bačka Topola, Bački Petrovac, Čoka, Kanjiža, Kovačica, Senta, Sremska Mitrovica, Titel i Novi Kneževac). Čak i među ovim lokalnim sredinama sa najstabilnijom vlašću ima onih koje su pravi šampioni u preletanju odbornika iz jedne u drugu odborničku grupu (Bačka Topola) ili njihova stabilnost na duži rok može biti pod teretom pritiska zbog aktuelnih policijskih i inspekcijskih istraga povodom pojedinih afera (Kovačica).
Sve u svemu, većinom nestabilna politička atmosfera u vojvođanskim opštinama ostavila je posledice zbog kojih se jednoipogodišnji postizborni period u najvećem broju sredina, sudeći prema činjenicama, neće pamtiti po funkcionalnosti, boljitku i ostvarivanju predizbornih obećanja već upravo po stagnaciji ili čak daljem padu, imajući u vidu ogromnu energiju i vreme koje je u toj „permanentnoj krizi“ utrošeno za opstanak, ulazak ili za smenu vlasti, umesto na oživljavanje ekonomskih aktivnosti, stvaranje boljih uslova za zapošljavanje i život građana i uvođenje reda u javnoj sferi.
Cunami „upodobljavanja“
Sasvim je očigledno da je politički život na lokalnom nivou u Vojvodini pretežno bio zapljusnut snažnim cunamijem okretanja ka pobedničkoj strani na izborima u Srbiji, što je značilo okretanje prvenstveno ka SNS, kao najsnažnijem akteru stranačke scene i stožeru republičke vlade. Posebno simptomatičan i rečit upravo je najsvežiji primer „upodobljavanja“ iz Sečnja, opštine u kojoj je na izborima DS osvojio bezmalo apsolutnu većinu i vlast. Tokom januara 2014. opštinski odbor DS kolektivno je pristupio SNS, a predsednik lokalnog odbora DS, koji je ujedno i predsednik opštine Sečanj, pred kamerama je rekao da je on „pobednik“ i da mu je želja da „uvek igra u pobedničkom timu“ – što je, kako je rekao, SNS. Još je prokomentarisao i da je opština teritorija gde on „diriguje“!
Postizborni trend „upodobljavanja“ je i doveo do toga da se početkom 2014. u najvećem broju (27) vojvođanskih opština i gradova SNS nalazi na vlasti (Alibunar, Bačka Palanka, Bečej, Bela Crkva, Kikinda, Kovin, Kula, Mali Iđoš, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Sad, Odžaci, Opovo, Pančevo, Plandište, Ruma, Sečanj, Šid, Sremski Karlovci, Sremaska Mitrovica, Stara Pazova, Subotica, Titel, Vrbas, Vršac, Žitište, Zrenjanin). Demokratska stranka – kao opoziciona na republičkom, a vladajuća na pokrajinskom nivou – na lokalu je na vlasti u 24 vojvođanske opštine (Ada, Alibunar, Apatin, Bač, Bački Petrovac, Bačka Topola, Bela Crkva, Beočin, Čoka, Inđija, Irig, Kanjiža, Kovačica, Novi Kneževac, Opovo, Pančevo, Plandište, Senta, Sombor, Sremski Karlovci, Temerin, Vršac, Žabalj, Žitište). Inače, jedina opština u Vojvodini gde ni SNS ni DS nisu u vlasti i nadalje jeste Srbobran, iako je, prema svedočenjima, i ovde bilo razgovora o ulasku SNS u vlast, ali su joj „apetiti bili preveliki“.
Opštine i gradovi u pokrajini, upućeni i na pokrajinske i na republičke fondove, u političkoj realnosti u kojoj je na pokrajinskom nivou na vlasti koalicija DS-LSV-SVM, a na republičkom koalicija oko SNS-SPS, približavanje „pobedniku“ na vertikali vlasti, odnosno SNS – ostvarivali su političkom prekompozicijom na različite načine: smenjivanjem prethodno formirane vladajuće većine sa drugačijom političko-stranačkom strukturom okupljenom oko SNS-a (Novi Sad, Bečej, Kula, Nova Crnja i Šid 2012. i Mali Iđoš, Kikinda, Subotica, Ruma 2013.), promenom partnera na vlasti (Novi Bečej, Žitište 2013.) ili naknadnim kooptiranjem SNS u lokalnu vlast (Bela Crkva, Alibunar, Vršac 2012. i Opovo, Sremski Karlovci 2013.) Na krilima rasta popularnosti SNS, u sve tri opštine u kojima su 2013. održani lokalni izbori (Kovin, Vrbas, Odžaci) usledila je i promena vlasti u korist trenutno najjače stranke u Srbiji, a u Sečnju su se raniji „pobednici“ iz DS priklonili novim „pobednicima“ iz SNS.
U još nekoliko opština tokom postizbornog perioda bilo je (zasad neuspešnih) pokušaja ili najava za prekomponovanje vlasti koje bi podrazumevalo dovođene SNS na vladajuću poziciju, bilo rušenjem prethodne, ili uključivanjem te stranke u vlast. U Somboru je, uz različite manevre koje su preduzimali i pozicija i opozicija, nekoliko puta uzalud pokušano „upodobljavanje“ vlasti, u Inđiji nije ostvarena pretnja SNS koji, inače, i nadalje govori da je „sve u igri i da je sve moguće“. U Srbobranu je nekoliko takvih sastanaka održano, ali neuspešno zbog prevelikih zahteva ove stranke za ulazak u vlast, u Temerinu je bilo razgovora, ali zasad bez uspeha, a u Beočinu su propali pokušaji SNS i URS. Pokušaji SNS u Irigu takođe su se dosad pokazali neuspešnim.
 
Jedina opština, inače, u kojoj je vlast prekomponovana u suprotnom smeru (propraćenom i fizičkim obračunavanjem) jeste i dalje Bač, gde je prethodna koalicija u kojoj su bili SNS i SPS, oslabljena zbog razjedinjenosti oko izdavanja zemljišta pod zakup, zamenjena koalicijom DS-LSV-SRS. U Pećincima je krajem 2013. uvedena privremena uprava, a izbori raspisani za mart 2014.
Računice „upodobljenosti“
Ambicije, još više postignuto približavanje „pobedničkom“ SNS, često stvaranjem i „čudnih“, širokih ideološki veoma raznorodnih koalicija sa „naprednjacima“ (a ponekad i direktno suprotstavljenih izbornoj volji birača iskazanih na izborima) ili naknadnim uključivanjem SNS u lokalnu vlast, najčešće je opravdavano opštom floskulom prema kojoj ideologija i visoka politika nije toliko ni bitna na lokalnom nivou. „Mi smo svi na ovom malom terenu povezani rodbinski i kumovski – iako smo malo politički zagriženi“ – čak je svedočio, primera radi, jedan od sagovornika.
Stupanje u politički brak na vlasti sa SNS racionalizovano je detaljnije tumačenjem prema kojem je to način prihvatanja realnosti i obezbeđenja političke stabilnosti u lokalnom okruženju. „Uvažavamo aktuelnu političku situaciju na republičkom nivou, a za malu opštinu važan je konsenzus svih političkih partija“ – govorili su recimo u Alibunaru, mestu koje je postalo u izvesnom smislu i simbol za politički apsurd, budući da je tu na izborima ubedljivo trijumfovala DS, a da je sve skoro sve poluge vlasti predala SNS, koji je na izborima dobio minornu podršku. Objašnjenje demokrata iz Alibunara da bi „bilo neodgovorno da je DS zatvorila vrata pred republičkom vlašću“, nadalje, na tragu je i najčešćih racionalnih „računica“, posebno manjih i nedovoljno razvijenih sredina čiji budžeti ne daju mogućnosti za iole ozbiljniji lokalni projekat bez pomoći pokrajinskih, a posebno republičkih fondova. U takvoj ekonomskoj i razvojnoj računici očigledno se krije i objašnjenje zbog čega je kooptiranje nosećih vladajućih stranaka i sa pokrajinskog i sa republičkog nivoa vlasti najmasovnije izraženo upravo na terenu južnog Banata, naročito među manjim, nedovoljno razvijenim ili izrazito siromašnim opštinama.
O prisutnom stavu da od približavanja SNS i dovođenja te stranke na vlast opštine mogu direktno ekonomski profitirati, svedoči i primer iz Beočina (gde su se pokušaji „upodobljavanja“ pokazali neuspešnim), gde zagovornik takvih promena na račun aktuelne vlasti iznosi optužbe da su „oni uzurpirali pravo Beočinaca da sarađuju sa republičkom vladom i da dobiju radna mesta, dakle oni su zaključali 16.000 Beočinaca zbog svoje sebičnosti”. Drugo je, naravno, pitanje koliko su takve ekonomske računice zbilja i utemeljene. Ostaje tek da se vidi koliko su vojvođanske opštine sa vlašću bliskoj naprednjacima zaista i ostvarile svoje nade i razvojne benefite. S jedne strane, recimo, tu je i primer Stare Pazove, jedne od retkih opština koje su u proteklom periodu uspele da dovedu nove investitore i gde je dobar deo obećanja o infrastrukturnom opremanju realizovan, ali očigledno, uz „pomoć prijatelja“, jer se dobar deo ovih radova realizuje zahvaljujući svesrdnoj pomoći sa republičkog nivoa. Rekonstrukciju puta prema Batajnici radili su Putevi Srbije, koji će raditi i novu petlju kod Nove Pazove. Pojedine infrastrukturne radove finansiralo je ministarstvo za građevinarstvo, a ministarstvo za saobraćaj je dalo novac za veći deo putarskih radova. Osim finansijske pomoći iz republike, uočljivo je bilo da su se državni čelnici u više navrata vrlo rado slikali u Staroj Pazovi i hvalili odličnim rezultatima ove opštine na polju privlačenja investicija i kreiranja dobrog poslovnog ambijenta. Simptomatično, međutim, ipak može da bude i svedočenje iz Titela, gde su izbori 2012. posle 12 godina promenili lokalnu vlast i doveli SNS u vladajuću poziciju, a gde predsednik opštine iz redova SNS iznosi: „Smatram da smo pomalo u zapećku i da nas ljudi zaobilaze. Sa Pokrajinom je malo drugačija situacija, ali izostaje saradnja sa Republikom; međutim, mogu ih razumeti jer su oni okupirani svojim problemima trenutno“.
Sasvim specifičnu računicu o „nacionalnom upodobljavanju“ izneo je u Malom Iđošu tamošnji čelnik SVM, koji je lane nakon prekomponovanja vlasti, kada je smenjena koalicija DS, SPS- JS, URS i Grupa građana “Mali akcionari, oštećeni radnici, poljoprivrednici i poniženi građani opštine”, a vlast preuzela koalicija SVM-SPS-SNS – izrazio stavom „da je nelogično da partija koja predstavlja većinsko stanovništvo u opštini bude u opoziciji“. SVM je, inače, u koaliciji na vlasti sa SNS u sedam opština (Bačka Palanka, Kovin, Kula, Subotica, Zrenjanin, Kikinda i Mali Iđoš). Prema onima koji svode „bilanse upodobljavanja“, manje-više očekivano, u postupodobljenom periodu, u Malom Iđošu su utihnule i optužbe na račun čelnika SVM o neracionalnom trošenju budžeta i sumnjivim odlukama u vezi sa tamošnjim investicionim parkom iz perioda od 2004-2011 godine, kada je SVM bio na vlasti. Novi koalicioni partneri nisu se sukobili ni oko pitanja „crnogorskog jezika“ koji je u službenu upotrebu 2010. godine uveo SVM, a danas je u partnerstvu sa SPS, čiji ga je predsednik opštine u nekoliko navrata okarakterisao „nepostojećim jezikom“.
Računica „upodobljenosti“ pokazala je na brojnim primerima i da je prekomponovanje i naknadno kooptiranje „pobednika“ u vlast kao po pravilu uvećala i račun javne vlasti, povećanjem broja funkcionera i zaposlenih u upravi, a ne njihovom preraspodelom. Primera radi, u Vršcu prilikom prekomponovanja nijedna stranka nije izgubila svoje resore, dok je SNS dobila mesto zamenika predsednika opštine, a opštinsko veće prošireno je sa dva resora za njihove kadrove. Ili: u Sremskim Karlovcima je kadar SNS izabran za čelnika opštinske skupštine – umesto ranijeg iz URS, ali je ovaj postao zamenik predsednika opštine, što je novouvedena funkcija. Prošireno je i opštinsko veće za jednog člana, a SNS je dobio i dva mesta u upravnom odboru tamošnje turističke organizacije…
U uslovima pretežno predimenzioniranih lokalnih uprava, u saldo prekomponovanja vlasti ušle su i pojedine polemike oko razmeštanja zaposlenih u upravi. Tako je u Kikindi, gde je SNS nakon četrvtog pokušaja “prekomponovala” vlast, tridesetak stalno zaposlenih u Opštinskoj upravi raspoređeno je na nova radna mesta, među kojima je najviše članova DS, uglavnom na poslove poljočuvarske službe. Nova rešenja dobile su dojučerašnje sekretarice sa srednjom školom, ali i fakultetski obrazovani kadrovi, diplomirani pravnici, ekonomisti, filolozi… I dok nova vlast navodi da je „sistem preopterećen“ i da „nisu krenuli da otpuštaju radnike, da je prva mera ako imate toliki broj ljudi, a nemaju šta da rade, onda morate da im date neki posao“, dotle predstavnici opozije smatraju da je nova vlast „na ovaj način želela da ponizi zaposlene, verovatno računajući da će isti odbiti da rade poljočuvarske poslove, jer se među njima nalaze diplomirani pravnici, ekonomisti, filolozi, dugogogodišnji radnici opštinske uprave, i na taj način obezbediti nova radna mesta za svoje članove i simpatizere čije zapošljavanje u opštinskoj upravi i javnim preduzećima već uveliko traje“.
Nastaviće se
(Autonomija)

Rusija preuzela kontrolu nad ukrajinskim prelazom ka Krimu

Gardijan, 

Ruske snage preuzele su kontrolu nad graničnim prelazom, s ukrajinske strane, koji povezuje Rusiju i Krim linijom trajekta, kojim su počele da prevoze kamione pune vojnika, saopštila je ukrajinska pogranična straža.Svetski mediji, pozivajući se na ukrajinske izvore, objavili su danas da je ruska Crnomorska flota poručila ukrajinskim snagama na Krimu da se predaju do pet časova ujutru po lokalnom vremenu, preteći vojnom intervencijom, ali i da je ruska vojska negirala informacije o takvom ultimatumu, dok su EU i SAD, zbog razvoja događaja u Ukrajini, zapretile sankcijama Rusiji. Ultimatum je, kako je preneo Interfaks, dao komandant ruske flote Aleksandar Vitko.

00:58 - Jacenjuk: Krim će uvek biti deo Ukrajine

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je da će autonomna republika Krim ostati ukrajinska teritorija, optuživši Rusiju da je počinila delo "neopravdane agresije". Opširnije pročitajte OVDE.

00:57 - Kameron, Merkel, Oland: Neprihvatljive akcije Rusije

Britanski premijer Dejvid Kameron, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland upozorili su na posledice sa kojim bi Rusija mogla da se suoči zbog njenih "potpuno neprihvatljivih" akcija u Ukrajini.
Kameron je odvojeno razgovarao sa Merkel i Olandom o rastućoj krizi u Ukrajini, a svo troje su se složili da je neophodan zajednički odgovor, saopštila je kancelarija britanskog premijera.
"U oba razgovora, lideri su se složili da bi međunarodna zajednica trebalo jednoglasno da istupi i pošalje jasnu poruku Rusiji da su njene akcije u Ukrajini potpuno neprihvatljive", navodi se u saopštenju.

Lideri Britanije, Nemačke i Francuske su ukazali da je "važno jasno izneti koja bi bila cena i posledice po rusku vladu ukoliko i dalje bude kršila suverenitet Ukrajine", prenela je agencija AFP.
Oni su obećali da će podržati ukrajinski narod i vladu i dodali da bi u rešavanju krize glavnu ulogu trebalo da imaju Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije.

23:58 - Lavrov: Onaj ko preti bojkotom odvraća Ukrajinu od dijaloga

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, danas je oštro kritikovao pretnje sankcijama i bojkotom, koje je Zapad uputio njegovoj zemlji zbog uloge u ukrajinskoj krizi, upozorivši da su oni koji prete i situaciju predstavljaju kao čin agresije, isti oni koji ohrabruju Ukrajince da odbiju dijalog.

Istovremeno, zapadne zemlje razmatraju da li da izbace Moskvu iz grupe G8.
"Oni koji pokušavaju da predstave ovu situaciju kao agresije i prete sankcijama i bojkotom, isti su oni koji uporno ohrabruju (Ukrajince) da odbiju dijalog i koji su, na kraju, podelili ukrajinsko društvo", naglasio je Lavrov na otvaranju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi.

"Poručujem im da budu odgovorni i ostave po strani čisto političke kalkulacije i da postave interes ukrajinskog naroda iznad svega", dodao je Lavrov.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun, koji se sa Lavrovom sastao na radnom ručku, pozvao je Rusiju da se "uzdrži od bilo kog čina ili retorike koja bi dodatno usijala situaciju".

23:46 - Sergejev: Oko 16.000 ruskih vojnika na Krimu

Rusija je od prošle nedelje rasporedila oko 16.000 vojnika u autonomnoj oblasti Krim, izjavio je večeras u Njujorku ukrajinski ambasador u UN Jurij Sergejev.

"Od 24. februara, oko 16.000 ruskih vojnika je iz susedne teritorije Ruske Federacije raspoređeno na Krimu vojnim brodovima, helikopterima i teretnim avionima", rekao je Sergejv na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj krizi u Ukrajini, prenele su agencije.

Misija Ukrajine u UN je članicama Saveta bezbednosti na sednici podelila pismo u kom se traži međunarodna pomoć.

23:21 - Pauer: Ruske snage u Ukrajini krše međunarodno pravo

Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer kritikovala je večeras akcije ruske vojske u regionu Krima i rekla da one predstavljaju kršenje međunarodnog prava.

Predstavnica SAD je, na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini rekla i da su danas ruski borbeni avioni ušli u ukrajinski vazdušni prostor.
"Ruska vojna akcija je kršenje medjunarodnog prava. Ruske vojne baze u Ukrajini su sigurne. Mobilizacija ruske vojske je odgovor na jednu imaginarnu pretnju.
Vojna akcija ne može biti opravdana na osnovu pretnji koje nisu upućene niti sprovedene. Rusija treba direktno da se poveže s vlastima Ukrajine", naglasila je Pauer.

Ona je poručila i da u Ukrajinu treba poslati tim posmatrača za zaštitu ljudskih prava i pozvala Rusiju da "momentalno povuče" vojsku koju je angažovala, prenosi portal "Rusija danas".
"Rusija ima sva prava da želi da su se stvari drugačije odvijale, ali, nema pravo da to izrazi upotrebom vojne sile", zaključila je predstavnica SAD.

22:44 - Turska pažljivo prati krizu u Ukrajini zbog Tatara na Krimu

Turska pažljivo prati krizu u Ukrajini zbog straha za sudbinu tursko-tatarske manjine na Krimu, pošto je tatarska zajednica održala demonstracije u Ankari, Istanbulu i centralnom gradu Konja tokom vikenda zbog ruske intervencije na Krimu, saopštio je danas izvor iz turske vlade.

"Imamo važnu dužnost da ne zaboravimo na Tatare i u kontaktu smo sa zainteresovanim stranama (u Ukrajini) kako se ovaj spor ne bi pretvorio u oružani sukob. Mi (Turska) ne možemo da ostanemo puki posmatrači onoga što se tamo dešava", rekao je isti izvor iz Turske vlade u izjavi za agenciju AFP.

Turski zvaničnici navode da prava Tatara i njihovo postojanje mora biti garantovano, pošto 12 odsto stanovništva na Krimu čine Tatari koji govore turski i oni su sunitski muslimani, poput većine Turaka.

22:34 - Rusija preuzela kontrolu nad ukrajinskim prelazom ka Krimu

Ruske snage preuzele su kontrolu nad graničnim prelazom, s ukrajinske strane, koji povezuje Rusiju i Krim linijom trajekta, kojim su počele da prevoze kamione pune vojnika, saopštila je ukrajinska pogranična straža.

Ruska vojska nalazila se već danima oko pristaništa trajekta, ali do sad nije preuzela kontrolu nad ukrajinskim graničnim punktom, preneo je Rojters.

Portparol granične straže rekao je i da su ruske trupe preko ovog prelaza večeras prevezle tri kamiona puna vojnika.

22:01 - Čurkin: Janukovič hteo vojnu pomoć Rusije

Vitalij Čurkin, ambasador Rusije pri UN, večeras je na SB UN pokazao pismo za koje tvrdi da ga je napisao Viktor Janukovič, zbačeni predsednik Ukrajine koji se sada nalazi u Rusiji.
 

Viktor Janukovič

U pismu je bivši lider Ukrajine pozvao Vladimira Putina da vojskom izvrši invaziju na delove Ukrajine.
 
"Kao legitimni izabrani predstavnik, kažem da su događaji u Kijevu doveli Ukrajinu na ivicu građanskog rata. Prava ljudi na Krimu su ugrožena. Pod uticajem zapadnih zemalja vrši se teror. Pozivam predsednika Rusije, gospodina Putina, da upotrebi oružane snage Ruske Federacije da uspostavi mir i brani ljude u Ukrajini", pročitao je Čurkin delove pisma.
 
U Njujorku je večeras počelo treće hitno vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, sazvano na zahtev Rusije.

Pre početka sednice ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je novinarima da će na sastanku detaljnije pojasniti "poziciju Ruske Federacije povodom aktuelne situacije u Ukrajini".
 
Opširnije pročitajte OVDE.

21:27 - Austrija insistira na dijalogu sa Rusijom

Predsednik Austrije Hajnc Fišer izjasnio se večeras za dijalog sa Rusijom u vezi sa krizom oko ukrajinskog poluostrva Krim.

"Pametna politika uključiće Rusiju koliko je god moguće u napore za pronalaženje rešenja", rekao je on u izjavi austrijskom državnom radiju "Oe1".
Austrija će se priključiti svim koracima EU, pa i sankcijama, dodao je on, ističući da je zvanični Beč, međutim, zainteresovan isključivo za miroljubivo rešenje, a ne za vojne opcije.

21:18 - Obama: Rusija na pogrešnoj strani istorije, moguća izolacija

Predsednik SAD Barak Obama izjavio je danas da je Rusija na pogrešnoj strani istorije u Ukrajini i da je međunarodna zajednica ujedinjena u stavu da je Moskva
narušila ukrajinski suverenitet i međunarodno pravo.

"Postoji konsenzus da se kaže da je Rusija u Ukrajini prekršila međunarodno pravo", rekao je Obama pre sastanka u Beloj kući sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom.
 
On je kazao da je svet ujedinjen u stavu da su mere koje je preduzela Rusija kršenje međunarodnog prava i suvereniteta Ukrajine.
 
"Ako (ruske vlasti) nastave put kojim su krenuli, razmotrićemo preduzimanje ekonomskih i diplomatskih mera, koje će Rusiju izolovati", rekao je američki predsednik.
 
"Ruski predsednik Vladimir Putin treba da dozvoli međunarodnim posmatračima da posreduju u razgovorima u Ukrajini, prihvatljivim za ceo ukrajinski narod", ocenio je Obama.

21:15 - Globalna tržišta tonu zbog Ukrajine

Akcije na globalnim berzama pale su danas, nakon rasta strahovanja od mogućeg sukoba između Ukrajine i Rusije, zbog kog su se investitori okrenuli sigurnijim ulaganjima u zlato i jen. 
 
Opširnije pročitajte OVDE.

20:47 - EU: Agresija ruske armije

Savet Evropske unije osudio je danas očigledno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, do koga je došlo aktom agresije oružanih snaga Rusije, a osuđena je i odluka ruske Dume da odobri slanje armije na teritoriju Ukrajine.
 
U saopštenju izdatom posle sastanka navodi se da se radi o jasnom kršenju Povelje UN i Helsinškog završnog akta OEBS, kao i o kršenju Ustava Ukrajine, koji predviđa da Autonomna republika Krim može da organizuje referendum samo o lokalnim pitanjima, ali ne i o menjanju teritorijalne konfiguracije države.
 
EU je pozvala Rusiju da bez odlaganja povuče vojsku u kasarne i da poštuje sporazum sa Kijevom iz 1997. godine o uslovima pod kojima Crnomorska flota može da ostane u Ukrajini.

20:43 - NATO ponovo sutra o Ukrajini, EU u četvrtak

Ambasadori zemalja članica NATO sastaće se sutra u Briselu kako bi razmatrali situaciju u Ukrajini, najavio je večeras generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, dok je za četvrtak najavljen i novi samit zemalja članica EU.

Ovo je drugi vanredni sastanak Severnoatlantskog saveta posvećen ovoj temi u poslednjih nekoliko dana, a sazvan je na osnovu člana 4 osnivačke povelje NATO, koja predviđa hitne konsultacije ukoliko je ugrožen suverenitet i teritorijalni integritet neke od članica.

Na član 4 se pozvala Poljska, koja se oseća ugroženom zbog ''ruske vojne intervencije u Ukrajini i manevara ruske ratne mornarice u blizini svojih obala'', saopšteno je u Briselu.

Član 4 je korišćen svega nekoliko puta u istoriji pakta, a poslednji put prošle godine nakon što su se pogranična područja Turske uz granicu sa Sirijom našla pod artiljerijskom i raketnom paljbom.

20:35 - Ruske kompanije spremne da ulože u Krim pet milijardi dolara

Rusija je spremna da Krimu pruži finansijsku podršku od milijardu dolara, rekao je prvi potpredsednik vlade Krima Rustem Temirgalijev.
Pored toga, prenosi Interfaks, ruske kompanije razmatraju mogućnost da ulože oko pet milijardi dolara u različite investicione projekte.
"Dobili smo prilično ubedljive signale o spremnosti ruske strane da samostalno finansira izgradnju Kerčenskog mosta, kao i da izgradi moderan autoput koji će spojiti Kerč, Simferopolj i Sevastopolj", precizirao je Temirgalijev.
Kerčenski moreuz spaja Crno i Azovsko more i preko njega se iz Rusije prelazi na poluostrvo Krim.
Itar tas je javio da je ruski premijer Dmitrij Medvedev potpisao ukaz prema kome će projekat izgradnje mosta preko Kerčenskog moreuza raditi akcionarsko društvo koje čini grupa državnih kompanija Avtodor.

20:34 - Turčinov pozvao Moskvu da zaustavi agresiju ili će odgovarati za to

Privremeni ukrajinski predsednik Oleksander Turčinov izjavio je danas da se povećava rusko vojno prisustvo na Krimu i pozvao Moskvu da zaustavi, kako je rekao, agresiju jer će Rusija odgovarati.
 
Opširnije pročitajte OVDE.

20:03 - SAD spremaju uvođenje sankcija Rusiji

Američki Senat saopštio je danas da bi, ukoliko su tačni navodi da je Rusija zapretila silom ukrajinskoj vojsci, to predstavljalo opasnu eskalaciju nasilja u Ukrajini za koju je direktno odgovorna Moskva.

Senat razmatra sankcije protiv ruskih banaka, uključujući zamrzavanje imovine ruskih javnih institucija i privatnih investitora, kao zabranu putovanja ruskih državljana zbog situacije u Ukrajini.

Senator Kris Marfi izjavio je da američke sankcije ne mogu imati pun efekat ukoliko se njima ne pridruže i zemlje Evrope, prenela je agencija Rojters.
Portaprol Stej departmenta Džen Psaki izjavila je da SAD trenutno priprema sankcije protiv Moskve, kao i da Vašington ima “širok izbor na raspolaganju”.

19:42 - Kameron: Svet mora da pošalje jasnu poruku Moskvivet mora da pošalje jasnu poruku Moskvi

Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je danas da će se Rusija suočiti sa diplomatskim, političkim i ekonomskim pritiskom zbog narušavanja suvereniteta Ukrajine.

Kameron, koji je predsedavao sastankom posvećenom krizi u Ukrajini kom su prisustvovali najviši vojni i bezbednosni zvaničnici, rekao je da svet mora da pošalje "jasnu poruku" Moskvi.

Prema njegovim rečima, potrebno je da dođe do smirivanja situacije, a ne da se "ide putem kojim je krenula ruska vlada, kršeći suverenitet i teritorijalni integritet druge zemlje".

"Zato moramo da izvršimo diplomatski, politički, ekonomski i drugi pritisak da bi to ostvarili. To je veoma jasna poruka koju ceo svet treba da pošalje ruskoj vladi", istakao je Kameron.

19:26 - CIK Ukrajine: Nezakonski referendum

Ukrajinska Centralna izborna komisija ocenila je danas da bi održavanje referenduma o samostalnosti Krima bilo nemoguće prema važećem zakonu.

“U saglasnosti sa pravima pojedinaca da donose odluke od lokalnog značaja, nije predviđeno održavanje referenduma”, saopštila je CIK, prenela je agencija Itar - tas s.

Vrhovni savet Autonomne Republike Krim raspisao je referendum o statusu pokrajine najpre za maj, a zatim je odlučio da se referendum održi 30. marta.

19:12 - EU: Odnosi sa Moskvom dovedeni u pitanje

EU zapretila je danas da će dovesti u pitanje svoje odnose sa Rusijom ukoliko ne dođe do smirivanja tenzija u Ukrajini.

"Ukoliko Rusija ne doprinese smirivanju tenzija, EU bi trebalo da odluči o mogućim posledicama u odnosima EU i Rusije", naveli su evropski ministri spoljnih poslova u deklaraciji nakon hitnog sastanka koji je održan u Briselu povodom krize u Ukrajini.
U saopštenju je navedeno da su se ministri spoljnih poslova zemalja EU dogovorili da suspenduju razgovore sa Rusijom o viznom režimu zbog ruske akcije na Krimu, kao i o novom sporazumu o saradnji.
"Ukoliko ne bude hitnih i konkretnih mera za smirivanje tenzija, svi kontakti će biti prekinuti", potvrdio je francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus.

18:52 - Medijski rat za Krim

Ruska Crnomorska flota na Krimu negirala je informacije da je ukrajinskim vojnicima u bazama na Krimu postavila ultimatum o predaji, nazivajući takve tvrdnje “besmislenim”.

Predstavnik ruskih snaga kazao je da su “navikli na svakodnevne optužbe o korišćenju sile protiv ukrajinskih snaga, ali da napori da se izazove sukob neće uspeti”, prenela je agencija Interfaks.

Istovremeno, predstavnici autonomne vlasti na Krimu razmatraju blokadu ukrajinskih televizijskih stanica da bi, kako su saopštili, zaustavili “tok laži”.

18:18 - Putin prisustvovao vojnoj vežbi na poligonu Kirilovski

Ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovao je danas vojnoj vežbi na kojoj su se mogli videti ruski tenkovi i oklopna vozila koja su defilovali poligonom Kirilovski, na severozapadu Rusije.

U pratnji ministra odbrane Sergeja Šojgua, Putin je odleteo helikopterom iz Moskve na vojni poligon izvan grada Vjborg na granici Rusije i Finske da bi odgledao kraj vojne vežbe, koja je počela 26. februara.

Cilj vojne vežbe bio je testiranje borbene gotovosti ruskih oružanih snaga u zapadnim i centralnim delovima zemlje, prenela je agencija Rojters.

Vojna vežba ruske vojske, dodaje britanska agencija, usledila je usred tenzija sa susednom Ukrajinom, gde su ruske snage preuzele kontrolu nad poluostrvom Krim koja ima etničku rusku većinu i gde se nalazi ruska pomorska vojna baza.
Rojters navodi da je ta vežba izazvala negodovanje na Zapadu i među ukrajinskim novim proevropskim liderima.

18:06 - Infografika: Reakcije država na rusku okupaciju Krima

 

Na ovoj grafici se može videti koja država je kako reagovala na okupaciju Krima i krizu u Ukrajini. Zelenom bojom su obojene evropske države čiji su lideri izrazili podršku  ukrajinskoj vladi. To su Velika Britanija, Finska, Švedska, Poljska, Francuska, Nemačka, Italija, Letonija, Litvanija, Češka, Slovačka, Mađarska. Osim evropskih zemalja za teritorijalni integritet Ukrajine zalažu se i SAD, Kina, Japan, Turska,

17:49 - Rusija zatražila hitan sastanak SB UN

Rusija je zatražila treći hitni sastanak Saveta Bezbednosti UN zbog krize u Ukrajini. Sastanak bi trebalo da počne u 20.30, rekao je neimenovani luksemburški diplomata Rojtersu.
 
Savet bezbednosti već je održao dva sastanka na kojima je razmatrao situaciju u Ukrajini i na Krimu, ali nisu preduzete nikakve formalne mere.

17:41 - Nariškin: Za sada nema potrebe da šaljemo trupe

Predsedavajući ruske Državne Dume Sergej Nariškin izjavio je danas da “za sada nema potrebe” za slanje vojnih trupa u Ukrajinu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin dobio je u subotu od parlamenta odrešene ruke u pogledu korišćenja vojske u Ukrajini, što je obrazloženo potrebom da se zaštite Rusi koji tamo žive, prenela je agencija AFP.

“Odlukom mu je samo dato pravo da koristi oružane snage, što može biti učinjeno u slučaju potrebe. Za sada nema potrebe”, rekao je Nariškin za televizijsku stanicu “Rusija 24”.

17:27 - Kusturica: Rusija mora da zaštiti Ruse

Poznati režiser Emir Kusturica smatra da Rusija mora da zaštiti Ruse koji žive u Ukrajini i da spasi zemlju od katastrofe.

"Nažalost, Ukrajina trenutno ide istim putem kao nekada Jugoslavija. Meni je veoma žao što je to tako. Sada se dešava ista takva katastrofa. Smatram da Rusija mora da zaštiti Ruse koji žive u Ukrajini", rekao je Kusturica za Itar-tass.
Kusturica, koji se nalazi u ruskom gradu Samari na turneji sa svojim bendom "No smoking orkestra", rekao je da ova njegova rok grupa planira uskoro da napravi turneju po Ukrajini kao podršku ruskojezičnom stanovništvu i "drugoj braći".
On je rekao da će jedna od pesama na njegovom koncertu biti posvećena Rusima koji žive u Ukrajini.

16:54 - Medvedev Bajdenu: Rusija mora zaštititi svoj narod

Džo Bajden i Dmitri Medveden su govorili telefonom, javlja Interfaks.
 
U tom razgovoru ruski premijer je naglasio da Rusija mora da štiti svoj narod u Ukrajini.

16:45 - Gardijan: Nema potvrde o ultimatumu

Gardijan javlja da nema zvanične potvrde da su ukrajinski oficiri dobili ikakav ultimatum, a da njihov izvor iz ministarstva odbrane kaže da nisu obavešteni o tome. 

16:30 - EU kreće sa sankcijama: Obustavljeni pregovore sa Rusijom o vizama

Rojters javlja da su ministri EU odlučili da obustave pregovore sa Rusijom oko viza zbog mešanja u konflikt na Krimu. 
 
- EU je odlučila da obustavi bilateralne pregovore sa ruskim vlastima oko viza - nalazi se nacrtu rezolucije
 
Rusija i EU pregovarale o viznim olakšicama od 2007, gde je Rusija želela da ima bezvizni režim sa članicama Unije. To je pitanje koje se pokreće pri svakom susretu Rusije i predstavika država članica EU.

16:26 - Gde se najviše priča o Ukrajini?

Na ovoj mapi se vidi odakle dolazi najveći broj tvitova vezan za Ukrajinu. 
 
 

16:20 - Koškanje u Harkovu?

Pojedini mediji prenose da je došlo do sukoba u Harkovu između proruskih aktivista i pristalica nove vlade u Ukrajini. Navodvno, preko deset ljudi je povređeno.
 
Zvanične potvrde nema.

16:13 - Ruski ultimatum na Krimu

 
 
 
 
Rojters javlja da je izvor iz ministarstva odbrane Ukrajine rekao da su Ruske snage poručile ukrajinskim vojnicima na Krimu da imaju vremena do 3 ujutru (5 ujutru po lokalnom vremenu ) da se predaju, ili će biti napadnuti.
 
Ultimatum je navodno dao komandant crnomorske flote Aleksandar Vitko.
 
 

 

16:12 - Rusija kritikovala članice G8

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je danas odluku sedam članica Grupe osam (G8) da ne učestvuju na samitu zakazanom za jun u Sočiju, ocenjujući da je ta odluka "politički štetna".
 
Ministarstvo je danas, takođe, saopštilo da je izjava državnog sekretara SAD Džona Kerija"o pretnjama Rusiji u vezi s poslednjim događajima u Krimu "neprihvatljiva".
 
Predstavnik ruskog MSP-a Aleksandar Lukaševič ocenio je da odluka članica G8 o neučestvovanju na samitu Sočiju "protivreči principima konstruktivne saradnje" u toj organizaciji.

16:11 - Kolona ruskih oklopnih vozila

Na internetu je osvanuo video, na kom se navodno vidi kolona ruskih oklopnih vozila na putu za Simeferopolj. Autentičnost nije potvrđena.
 

16:05 - A referendumsko pitanje će glasiti...

Na referendumu krimski narod će biti upitan "da li želi da Krim pređe na moskovsko vreme", prenosi Itar Tass, citirajuži krimskog parlamentarca Vladimira Konstantinova.

16:02 - Snimak sastanka sa Berezovskim

 
Ovo je snimak admirala Denisa Berezovskog, koji je prešao na prorusku stranu, jedan dan nakon što je postavljen za komandanta ukrajinske mornarice. On pokušava da ubedi ostale oficire da ga prate, ali je proglašen za izdajnika i smenjen.

15:43 - Najvažniji događaji dana

Na Krimskom poluostrvu danas ceo dan vladaju tenzije.
 
Ovo su najvažniji događaji : 
 
 - Šefovi diplomatija članica Evropske unije okupili su se vanredno u Briselu da bi formulisali zajednički odgovor na ukrajinsku krizu, ali je još pre sastanka postalo jasno da unutar EU postoje duboke podele kad je reč o pristupu Rusiji.
 
 - Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da nije prekasno za rešavanje krize u Ukrajini političkim sredstvima, uprkos razlikama u mišljenju između ruskog predsednika Vladimira Putina i Zapada po pitanju Krima koji se sada nalazi pod kontrolom Rusije, izjavio je njen portparol Štefan Zajbert.
 
- Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov osudio je pretnje "sankcijama" i "bojkotom" Rusije zbog intervencije u Ukrajini, javile su agencije iz Ženeve gde ruski ministar učestvuje na sednici Saveta UN za ljudska prava.
 
 - Bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko ocenila je danas da je "ruska agresija" ujedinila ukrajinski narod koji je spreman da brani svoju zemlju, ali je pozvala Ukrajince na smirenost kao njihovo glavno oružje u borbi u kojoj nisu sami i u kojoj moraju pobediti.
 
- Viktor Janukovič, koji je glasanjem poslanika u Verhovnoj radi neregularno svrgnut sa funckije, i dalje je legitimni predsednik Ukrajine, ocenio je danas ruski premijer Dmitrij Medvedev.
 
- Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) trebalo bi da "odmah" pošalje posmatračku misiju u Ukrajinu, izjavio je danas američki izaslanik u ovoj organizaciji Danijel Ber na sastanku Specijalnog stalnog saveta OEBS-a.
 
 - Rusija je povela istragu protiv Dmitro Jaroša (43), lidera ukrajinske ultradesničarske parlamentarne grupe "Desni sektor", zbog navodnog podsticanja akata terorizma u Rusiji.
 
- Ruski gasni div Gasprom objavio je danas da ne isključuje mogućnost poremećaja u isporukama gasa Evropi zbog političke situacije u Ukrajini.
 
 - Zbog krize u Ukrajini trgovanje na ruskoj berzi opalo je za 10 odsto, a vrednost ruske valute, rublje, na do sada je najnižem nivou u odnosu na američki dolar i evro.

15:36 - Svađa između pristalica proruskih i prokijevskih pristalica

 
 
Gardijan javlja da je izbila svađa između proruskih pristalica i onih koji podržavaju novu vladu u Kijevu, ispred zgrade vlade u Odesi.
 
 
Novinari takođe javljaju da su proruski demonstranti napravili "živi zid" ispred zgrade vlade u Odesi.
 
 

15:34 - Novinari se udružili: Janukovič-liks

Ukrainski novinari su stvorili Janukovič-liks veb stranicu , na kojoj su objavljeni dokumenti koji su nađeni u Janukovičevoj vili, nakon što ju je on napustio i pobegao u Rusiju. Tu se nalaze brojni dokazi malverzacija i korupcije nekadašnjeg režima. 
 
Pogledajte kako izgleda ta stranica.

15:14 - Gornji dom parlamenta traži povlačenje ambasadora iz SAD

Savet Federacija, gornji dom ruskog parlamenta, zatražio je od predsednika Rusije Vladimira Putina da povuče ambasadira Rusije iz Sjedinjenih Američkih Država, rekao je danas novinarima zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Saveta Frederacije Vladimir Džabarov.
 
Prema njegovim rečima, Komitet je već podneo zahtev predsedniku Rusije, koji je potpisala predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko, preneo je Itar Tas s.
 
Džabarov je rekao da će zahtev ne znači automatsko povlačenje ambasadora, već da je na predsedniku Rusije da donese odluku u skladu sa političkom svsishodnošću.

15:11 - Kurc: Hladnom ratu mestu u knjigama istorije

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je danas, pred vanrednu sednicu šefova diplomatija EU, da Rusija krši medjunarodno pravo.
 
"Rusija je počinila jasno kršenje medjunarodnog prava, a situacija u Ukrajini je veoma opasna i dramatična", rekao je Kurc, dodavši da bi Hladni rat trebalo da se nađe tamo gde mu je mesto, u knjigama istorije.
 
On je naveo da je Austrija, kao predsedavajuća Saveta Evrope čija je članica i Rusija, zakazala za danas posle podne vanrednu sednicu ove organizacija.

15:09 - Ruski vojnici širom Krima

 

15:07 - Jacenjuk: Pretnja po stabilnost regiona

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk upozorio je danas da bi vojni sukob u Ukrajini predstavljao pretnju po stabilnost čitavog regiona.
 
On je, takođe, rekao da nova vlada, koja je stupila na dužnost posle svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, neće nacionalizovati privatne firme.
 
"Ja sam bio i ostao pristalica diplomatskog rešenja krize, jer bi sukob uništio temelje stabilnosti u čitavom regionu", izjavio je Jacenjuk na sastanku sa biznismenima.
 
On je ponovio da će vlada biti spremna da ispuni sve uslove Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da bi dobila finansijsku pomoć, navodi Rojters.

15:07 - "Branićemo se svim silama"

Ambasador Ukrajine pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Ihor Prokopčuk apelovao je danas na tu organizaciju da učini sve kako bi se stabilizovao stanje u njegovoj zemlji, ističući da je Ukrajina spremna da se brani svim raspoloživim sredstvima.
 
"Ukrajina je miroljubiva zemlja, ali će svoj teritorijalni suverenitet braniti svim raspoloživim sredstvima", rekao je on na vanrednoj sednici Stalnog saveta OEBS.
Prokopčuk je kazao da je ono s čim se danas suočava Ukrajina kršenje osnovnih principa na kojima se zasniva OEBS.
 
Vanredna sednica Stalnog saveta OEBS sazvana je danas zbog izveštaja specijalnog predstavnika predsedavajućeg OEBS Tima Guldimana koji je posetio Ukrajinu.

15:05 - Proruske snage u Balaklavi

14:58 - MK grupa: Nismo imuni na događaje u Ukrajini

Direktor kompanije Agro invest Ukrajina, koja posluje u okviru MK grupe, Željko Erceg izjavio je danas da ta kompanija nije "imuna" na političku situaciju u Ukrajni i da je privremeno "zamrzla" svoje proizvodne aktivnosti.
 
On je za agenciju Beta kazao da privremeno "zamrzavanje" proizvodne aktivnosti ne predstavlja problem za tu kompaniju koja posluje u sektoru poljoprivrede, jer kako je naglasio, trenutno nije sezona intenzivnih radova u poljoprivredi.

14:47 - Timošenkova: Pobedićemo ovaj rat

Bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko saopštila je danas da je "ruska agresija" ujedinila ukrajinski narod, koji je spreman da brani svoju zemlju, ali je pozvala Ukrajince na smirenost kao njihovo glavno oružje u borbi u kojoj nisu sami i u kojoj moraju pobediti.
 
Obraćajući se svojim sunarodnicima u saopštenju koje je objavljeno na njenom zvaničnom sajtu, Timošenko upozorava da je plan "ruskog agresora" da na silu izazove eskalaciju tenzija na Krimu i poseje paniku koja će rezultirati opsadnim stanjem i potpunom ekonomskom i finansijskom destabilizacijom, a možda čak i bankrotom.

14:25 - Zlato poskupelo zbog Ukrajine

Zlato danas poskupljuje zbog rastuće tražnje usled političke napetosti oko Ukrajine, a i iz istog razloga evropske akcije padaju.
 
Cena zlata, kao najsigurnije imovine u kriznim vremenima, jutros je na Londonskoj berzi porasla 1,5 odsto u odnosu na zatvaranje berze u petak i dostigla je 1.344,25 dolara za finu uncu, preneo je Itar tas.
 
Na južnokorejskoj berzi Komeks (Comex) aprilski fjučersi za zlato poskupeli su 1,7 odsto, na 1.344 dolara za uncu.

14:16 - Zauzet prvi sprat regionalne vlade

Proruski demonstranti u gradu Donjecku, u istočnoj Ukrajini, zauzeli su danas prvi sprat zgrade regionalne vlade.
 
Reporter Rojtersa, koji se nalazi u pres centru, na četvrtom spratu iste zgrade, javlja kako demonstranti nisu mogli da se popnu na više spratove jer su liftovi blokirani, a zatvorena su i vrata na stepeništu.
 
Na ovoj građevini od 11 spratova se, inače, već tri dana vijori se ruska, a ne ukrajinska zastava.
 
Ispred zgrade regionalne vlade okupljeni su demonstranti, koji mašu ruskim zastavama i dele letke kojima se stanovništvo poziva da se ne pokorava vlastima u Kijevu.
 
Donjeck se smatra, inače, uporištem opozvanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.
 
Osim u ovom gradu, ruske zastave se vijori i u Harkovu, Mariupolju, Meritopolju, Simferopolju i Odesi - gradovima u kojima su takodje poslednjih dana organizovani masovni proruski protesti.

12:33 - Građani Krima za "24 sata": Nije nam jasno za koga treba da ratujemo

Svi putevi na Krim su trenutno zatvoreni i na njima su barikade. Policija proverava svakog ko želi da se uputi u Simferopolj ili na jug, a jedini način da prođete je da pokažete pasoš sa prebivalištem na Krimu.
 
 - Ne mogu više da prepoznam ulice gde smo odrasli moja deca, unuci i ja. Sada njima šetaju maskirani i naoružani vojnici i policajci, a ja u strahu zagledam komšije pokušavajući da se setim da li su poreklom Rusi, Ukrajinci ili Tatari i kako će odreagovati kad me vide, kaže za "24 sata" Jevgenija Borisovna, penzioner iz Jalte.
 
Celu ispovest građana Krima pročitajte na sajtu 24sata.rs.

14:03 - "Ruski vojnici neophodni na Krimu"

Upotreba ruskih vojnika na Krimu je neophodna radi zaštite ruskih državljana dok se situacija ne normalizuje, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na zasedanju Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi.
 
To je "pitanje zaštite naših državljana i sunarodnika" i obezbeđivanja poštovanja ljudskih prava, naročito prava na život, istakao je Lavrov, javlja AP.

13:54 - Jacenjuk: Ne damo Krim Rusiji

Ukrajina se nikad neće odreći Krima, izjavio je danas novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk na konferenciji za štampu povodom posete britanskog šefa diplomatije Vilijama Hejga.
 
Ruske snage su, kako navodi Rojters, praktično preuzele kontrolu nad tim ukrajinskim poluostrvom, ali je Jacenjuk u obraćanju novinarima istakao: "Niko neće predati Krim nikome".
 
"Svaki eventualni pokušaj Rusije da preuzme Krim neće imati uspeha. Dajte nam nešto vremena", istakao je Jacenjuk na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Hejgom, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Kijevu.

13:44 - Kameron najavio sankcije

Dejvid Kameron je najavio niz ekonomskih sankcija protiv Rusije, koje uključuju teže davanje viza za ruske biznismene. Danas je održan sastanak britanskog saveta za bezbednost, koji se posvetio situaciji na Krimu.

13:43 - Snimak upada u zgradu vlade Donjecka

13:42 - Ban traži uzdržavajne od akata koji vode eskalaciji

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun je danas izjavio kako će od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova zatražiti da se Rusija uzdrži od bilo kakvih akata i retorike koji bi vodili daljem eskaliranju krize u Ukrajini i da se umesto toga okrene konstruktivnom dijalogu s vlastima u Kijevu.
 
Ban je rekao kako će njegov zamenik Jan Eliason, koji je upravo stigao u Kijev, "preneti istu poruku ukrajinskim vlastima", izveštava Rojters.
 
"Sada je od najveće važnosti da se povrati mir i kroz dijalog hitno umanje tenzije", izjavio je Ban na konferenciji za štampu u Ženevi, neposredno pred razgovore s Lavrovom.

13:38 - Snimci ruskih trupa na Krimu

13:16 - Demonstranti u vladinim zgradama u Odesi i Donjecku

 
Proruski demonstranti su navodno upali u zgrade vlade u Donjecku i Odesi, potvrdio je Rojters.

12:52 - Ruski avioni u vazdušnom prostoru Ukrajine

Rojters javlja da je ministar odbrane Ukrajine rekao da su ruski borbeni avioni ušli u vazdušni prostor Ukrajine tokom noći. On je naveo da su ukrajinske snage ometale let stranih aviona kako bi sprečile bilo kakav napad. 

12:50 - Rusija prodala 10 milijardi dolara

Ruska centralna banka je prodala 2 % svojih zlatnih rezervi, kako bi pokušala da stabilizuje kurs rublje koja je danas izuzetno pala. Ona je prodala rezerve u vrednosti od 10 milijardi dolara.

12:49 - Austrija sazvala vanredni sastanak Saveta Evrope

Austrija, trenutno predsedavajuća Savetom Evrope, sazvala je na zahtev Ukrajine vanredni sastanak te najstarije evropske organizacije.
 
Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc saopštio je, preko svog Fejsbuk naloga, da je zvaničan Beč sazvao vanrednu sednicu Saveta Evrope, kojim predsedava.
 
On je ocenio da EU, Savet Evrope, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao i UN moraju zajednički da deluju u cilju pronalaženja miroljubivog rešenja i smirivanja situacije u Ukrajini.
 
Inače, austrijska banke su, prošle nedelje, na zahtev Ministarstva spoljnih poslova i uredbu Nacionalne banke (OeNB), zamrzle račune 18 ukrajinskih državljana bliških ranijem režimu Viktora Janukoviča.

12:37 - Rusija blokira telefonske veze

Rusija i dalje ometa telefonske veze u nekim delovima Krima, javlja pokret Euromajdan.

12:12 - BBC: Zauzeta baza u Sevastopolju

BBC prenosi da su proruske trupe zauzele ukrajinsku bazu u Sevastopolju.

11:55 - Ruska vojska: Branimo mir u svetu

 

Reklama za rusku vojsku u Moskvi.

11:46 - Lavrov: Zapad ne misli na narod Ukrajine

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov optužio je danas novo rukovodstvo Ukrajine za napade na manjine i pozvao zapadne partnere da ostave po strani političke kalkulacije, već da misle na dobrobit naroda Ukrajine.
Ruske snage u Ukrajini štite gradjane koji tamo žive i ostaće u toj zemlji "do normalizacije političke situacije", rekao je Lavrov na sednici Saveta UN za ljudska prava u Ženevi.

11:36 - Medvedev traži most Rusija-Krim

 
 
Rusija traži most koji bi spojio Krim i Rusiju.

11:31 - Poterica za Janukovičem

 

11:19 - 30 ruskih oklopnih vozila kod Perevalnoje

 

11:10 - Simferopolj: Ruski oficir tražio da se preda komandant ukrajinskih snaga

 
Navodno je ruski pomorski kapetan pokušao da ubedi ukrajinskog komandanta da se preda. Komandant je navodno odbio, nakon čega su se rukovali. Ovo je nepotvrđena priča,

11:09 - Odnos snaga Rusije i Ukrajine

 
 
Pogledajte još jednu mapu koja prikazuje odnos snaga Ukrajine i Rusije. 

11:06 - Rusija blokira revolucionarne stranice

Ruska agencija za internet monitoring je blokirala 13 stranica koji su u vezi sa protestima u Ukrajini.

10:57 - 5.000 policajca prešlo na prorusku stranu?

Više od 5.000 ljudi iz ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova se priključilo proruskoj vladi na Krimu, javljaju ruske novinske agencije.
 
Ovakve tvrdnje nisu potvrđene.

10:30 - Moguće zatvaranje granica sa Rusijom

Granica između Ukrajine i Rusije bi mogla da bude zatvorena u najbližoj budućnosti, izjavio je danas zamenik ukrajinskog premijera Vitalij Jarema.
 
"Trenutno se razmatra pitanje zatvaranja državnih granica, kao i uvodjenje strožih kontrola prelazaka državljana Rusije", rekao je Jarema rano jutros u izjavi za lokalnu televiziju "Kanal 5", a preneo je Itar-Tas s.
 
Nove vlasti u Kijevu strahuju od dolaska dodatnog broja ruskih trupa na poluostrvo Krim, pored onih već prisutnih u pomorskoj bazi ruske Crnomorske flote u Sevastopolju.

10:18 - Proruske snage zauzele terminal za trajekte na Krimu

Proruske trupe su jutros zauzele terminal za trajekte u gradu Kerč, najistočnijoj tački Krima, sa kojeg kreće većina trajekata ka Rusiji, javila je danas agencija AP.
 
Preuzimanje tog terminala u Kerču, oko 20 kilometara udaljenom morskim putem od Rusije, podstaklo je strahovanja da zvanična Moskva planira dovodjenje dodatnih snaga u ovaj strateški važan crnomorski region, dok Zapad razmatra moguće reakcije na te ruske poteze, preneo je AP.
 
Od jutros tim terminalom upravljaju vojnici, koji nisu želeli da se predstave, ali su govorili ruski, a vozila kojima su se prevozili su imali ruske registarske tablice, navodi američka agencija.

10:01 - Kijev tvdi da Rusija gomila trupe

Ukrajinska pogranična služba je jutros izvestila da je na ruskoj strani granice, odnosno uskog morskog prolaza koji deli Rusiju i ukrajinski region Krim, uočeno nagomilavanje većeg broja oklopnih vozila.

Veći broj tih vozila se sada nalazi u blizini luke na ruskoj strani kanala Kerč, preko puta istoimenog ukrajinskog grada, izjavio je portparol ukrajinske granične patrole, a preneo Rojters.

On je je takodje rekao da ruski brodovi dolaze i odlaze iz luke Sevastopolj, pomorske baze ruske Crnomorske flote, kao i da su ruske vlasti blokirale signal mobilne telefonije na odredjenim mestima uz granicu.

09:59 - Naslovna strana tabloida San

 
 
Tabloid je osvanuo sa slikom Vladimira Putina.

09:56 - Brest-Litovsk sporazum

 
 
Ovo je sporazum kojim se Rusija obavezala da neće zahtevati izlaz na Baltičko more. 

09:38 - "Putin kao Hilter"

Bivši ministar inostranih poslova Češke Karel Švarcenberg izjavio je da "ruski predsednik Vladimira Putina deluje po istom principu kao Hitler".


Više pročitajte ovde.

09:31 - Porasle cene nafte zbog tenzija na Krimu

Terminske cene nafte su danas porasle, nakon što je Ukrajina proglasila opštu vojnu mobilizaciju i optužila Rusiju za vojnu invaziju.
 
Opštirnije čitajte ovde.

09:15 - Tviterom vlada Ukrajina

 
 
Sinoć je dodeljena prestižna nagrad Oskar, ali opet na društvenim mrežama ovaj događaj je bio u senci događaja u Ukrajini. 

09:10 - 650.000 ljudi izbeglu u Rusiju

Procenjuje se da je oko 650.000 ljudi izbeglo u Rusiju u januaru i februaru, kažu iz ruske granične službe. Vlasti se boje humanitarne katastrofe.

09:07 - "Neće biti rata Rusija-Ukrajina"

Predsednica Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) Valentina Matvijenko izjavila sinoć da rata između Rusije i Ukrajine nikada neće biti.
 
Ona je takođe pozvala političare u Kijevu da "ohlade svoje usijane glave", vrate situaciju na ustavni teren i posvete se ispunjavanju sporazuma koji su potpisali lideri opozicije sa Viktorom Janukovičem.

08:49 - Odnos snaga ruskih i ukrajinskih trupa

 

08:45 - Ban Ki Mun šalje izaslanika u Ukrajinu

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun odlučio je da uputi u Ukrajinu svog prvog zamenika Jana Elijasona kako bi ocenio situaciju i odredio moguće dalje poteze za smirivanje situacije, javile su sinoć agencije.
 
Banov predstavnik Martin Nesirki rekao je da će Elijason za Ukrajinu krenuti veoma brzo.
 
Prema njegovim rečima, zamenik generalnog sekretara proceniće činjenice i potom izvestiti Bana o narednim potezima koje UN mogu da preduzmu radi smirivanja situacije.
 
Odluka o upućivanju Elijasona u misiju doneto je posle sedmice Saveta bezbednosti UN u petak i "s obzirom na razvoj dogadjaja u Ukrajini".

08:29 - Džeret Leto pozdravio Ukrajinu

Džered Leto se na dodeli Oskara zahvalio Ukrajini i Venecueli i njihovom narodu što sanjaju. 

08:27 - Ruske trupe na granici

Rojters javlja da se ruske trupe i oklopna vozila gomilaju na granici sa Krimom, dok su telefonske veze u prekidu.

08:20 - Putin prihvatio predlog Nemačke

Ruski predsednik Vladimir Putin složio se s predlogom nemačke kancelarke Angele Merkel o formiranju kontakt grupe za Ukrajinu, saopštila je nemačka vlada.
 
"Predsednik Putin je prihvatio predlog nemačke kancelarke da se odmah oformi istražna komisija, kao i kontakt grupa, možda pod rukovodstvom OEBS-a, kako bi se otvorio politički dijalog", navedeno je u saopštenju nemačke vlade, izveštava AFP.

08:19 - Džon Keri ide u Ukrajinu

Američki državni sekretar Džon Keri posetiće Kijev u utorak, 4. marta, da bi izrazio podršku novim članovima prelaznih vlasti, javio je sinoć Frans pres.
 
Portparolka Stejt departmenta Džen Psaki rekla je da će se Keri sresti s predstavnicima nove vlade, liderima u Vrhovnoj radi (skupštini) i predstavnicima civilnog društva.
 
Keri će "ponoviti snažnu podršku SAD ukrajinskom suverenitetu, nezavisnosti i teritroijalnom integritetu" i naglasiti "pravo ukrajinskog naroda da odredi svoju sopstvenu budućnost, bez spoljnjeg uticaja ili provokacija", navela je predstavnica Stejt departmenta.

08:08 - Lokalne oružane snage ne slušaju više Kijev

Više pripadnika ukrajinskih oružanih snaga raspoređenih na Krimu prešlo je na stranu lokalnih vlasti i uskoro bi trebalo da polože zakletvu, izvestile su ruske novinske agencije.
 
"Danas je većina ukrajinskih oružanih snaga raspoređenih na Krimu prešla na stranu vlasti autonomne oblasti Krim. Tranzicija je bila apsolutno mirna, bez ijednog ispaljenog metka bilo od vojske ili snaga za samoodbranu", rekao je neimenovani izvor agenciji RIA Novosti, a prenosi Raša tudej.
 
Isti izvor je rekao da su neki vojnici prebegli dok su neki podneli pisane ostavke.
Lokalna vojska nije plaćena mesecima, kazao je taj izvor.
 
Komandant ukrajinske mornarice Denis Berezovski priklonio se juče proruskim vlastima na Krimu, a u televizijskom obraćanju iz krimskog sedišta Ruske crnomorske flote poručio da se zakleo na vernost narodu Krima, preneo je AP.
 
Izabran je za komandanta noformirane Ratne mornarice Krima.

08:00 - EU vandredno zaseda o Ukrajini

Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije raspravljaće danas o Ukrajini u Briselu, gde će se okupiti na poziv visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
 
Ešton je sazvala sastanak na inicijativu Nemačke, nakon što je gornji dom ruskog parlemanta dao predsedniku Vladimiru Putinu "zeleno svetlo" za vojnu intervenciju u Ukrajini.
 
"Mi Evropljani moramo hitno da se okupimo da bismo formulisali zajedničku politiku EU", poručio je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer.
 
U međuvremenu, iz većine evropskih prestonica stigle su oštre osude ruske intervencije na Krimu, gde su naoružane trupe za koje se pretpostavlja da deluju po nalozima Moskve zauzele aerodrome i druge strateške objekte.

07:59 - G-7 osudjuje Rusiju

Grupa sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G-7) osudila je danas Rusiju zbog "kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine" i saopštila da obustavlja pripreme za učešće na samitu Grupe osam (G-8) u kojoj je pored njih i Rusija, saopštila je večeras Bela kuća.
 
Planirano je da samit G-8 bude održan u junu u crnomorskom ruskom letovalištu Sočiju.
 
U zajedničkom saopštenju koje je u ime G-7 (SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Velika Britanija) izdala Bela kuća, lideri tih zemalja, kao i predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije osudjuju "jasno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine" i navodi da su aktivnosti Rusije u Ukrajini kršenje "principa i vrednosti" G-7 i G-8, preneo je AP.
 
"Odlučili smo da za sada suspendujemo naše učešće u aktivnostima u vezi sa pripremama za planirani samit G-8 u Sočiju u junu", saopštila je ta grupa, a preneo je Rojters.

07:53 - Mirno ispred Parlamenta Krima