Аналитичари: Грађани гласањем могу да покажу своју малу моћ

Иако је изборна кампања била кратка, успела је да "засити" грађане, али, и поред тога, изузетно је важно да изађу на биралишта и одлуче у своје име, сматрају политички аналитичари од којих поједини очекују и натполовичну излазност.

У изјавама Танјугу они су навели да је тешко предвидети колико су странке током кампање успеле да мотивишу грађане да изађу на изборе, те да ће се то видети тек 16. марта, а наводе и да бираче на изборе "изводе" осећање грађанске дужности, значај избора, неизвесност политичке ситуације...
Политички аналитичар Милан Николић међу онима је који сматрају да кампања врло мало мотивише грађане да изађу на биралишта, те да исто тако незнатно утиче на њихово опредељивање.

У прилог тој тези наводи истраживање по коме кампање утичу на три до највише 10 одсто грађана, док, како каже, грађане на излазак на изборе много више мотивише осећање грађанске дужности присутно првенствено у старијој и средњој популацији, а један од мотива је и њихово веровање да ће можда нешто и моћи да се промене сопственим гласом те да ће евентуално нова политичка елита боље водити земљу.
Николић актуелну кампању оцењује као "неинвентивну и пуну обећања, врло често и испразних", те као прилично "густу" с обзиром на присутност политичара у јавности.

Он тврди и да су грађани у великој мери засићени политиком и обећањима, али у исто време истиче да треба да знају да од њихових гласова заиста зависи ко ће управљати земљом и убудуће је водити.
"Грађани морају да буду свесни своје политичке и грађанске одговорности. Све мање грађана учествује у бирачком процесу и крећемо се ка феномену који је познат у старим демократијама, попут САД, где око 25 одсто грађана укупно учествује у изборима и они бирају председника, Конгрес, Сенат...", навео је Николић.

Николић је додао да је тешко рећи колико су странке успеле да мотивишу бираче да у недељу изађу на биралишта, јер евидентан је велики замор бирача, због честих промена у влади и свега што се дешава на политичкој сцени.
Говорећи о значају изласка на изборе Николић понавља да је то веома важно, па "макар се људима и чинило да тиме неће много тога да се промени у сопственим животима".

"Нешто мало се ствари могу поправити или погоршати, зависно од тога кога бирамо, и то је већ довољан разлог да грађани изађу на биралишта. Еволуција и напредак почињу од малих корака и зато је довољно да се ствари мало поправе, да буде мало више запошљавања, да се мало нешто уради са пољопривредом, да се подигне индрустрија, поправи инфраструктура и корак по корак ствари ће ићи на боље", закључио је Николић.
И програмски директор ЦЕСИД-а Ђође Вуковић истиче да је тешко прогнозирати да ли су странке успеле да мотивишу гласаче да изађу на изборе, те да ће то бити познато тек 16. марта.

Он је у изјави Танјугу рекао да политичке странке не позивају све грађане да изађу на биралишта, јер то није смислено са становишта њиховог коначног циља, а то је да освоје што више гласова.
"Свака странка се определи према одређеној групацији за коју процени или сазна да може да гласа за ту политичку опцију и њима је интерес да тај део бирачког тела изађе у што већем броју, а да бирачи који никада не би гласали за ту политичку опцију или су за друге не изађу на изборе - тако да ту постоје контрамотиви", објаснио је Вуковић.
Како је додао, тешко је претпоставити да ли су странке успеле у том настојању и то ће се знати тек после избора, када ће се видети колико је ко освојио гласова.   

Упитан колико је значајно да грађани изађу на изборе, Вуковић је рекао да је то основни постулат демократије, "та мала моћ коју свако од нас има у дану који се у већини земља одиграва углавном на четири године".
"Не могу рећи да је то обавеза, али мислим да је добра ствар за сваког од нас да изађе, да партиципира и да одређени политички суд. Са друге стране, ако нисте спремни да у овом тренутку понудите икоме свој глас, једнако је легитимна и одлука да останете у апстиненцији или да глас учините неважећим", навео је Вуковић.

Кад је реч о мотивима грађана да изађу на изборе, он две ствари види као кључне - прва је значај избора, а друга колика је мотивација бирача и колико је неизвесна политичка ситауција.
"Дакле, са једне стране, колико су странке способне да мотивишу, а са друге неизвесност изборног резултата најчешће доприносе томе да порасте изборна партиципација, јер када људи мисле да ће њихов глас нешто значити у изборном процесу у већој мери излазе на изборе", навео је Вуковић.
То међутим, додаје, није до краја изведен закључак, јер се дешава да бирачи, у ситуацијама када се унапред знају резултати избора, често иду "уз победника", па онда изађу на изборе у већем броју него што је уобичајено.

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати очекује да ће излазност на изборима 16. марта бити изнад 50 одсто, односно до 55 одсто, али ипак нешто нижа у односу на претходне изборе.
Разлог за то Гоати види у томе што је, како каже, једном делу грађана доста, док је други део разочаран прошлим изборима и политиком и прошле и претпрошле владе.

Мању излазности у односу на ону из 2012. године Гоати објашњава и генералним трендом пада излазности, а у том контексту подсећа и да је на претходним изборима излазност била мања него 2008. године.
"То је један тренд, који је мање више и европски, јер су људу схватили да властитим изласком или неизласком не решавају ствари и незадовољни су ефектима и политиком странака за које су се некада залагали", оценио је Гоати у изјави Танјугу.

Он истиче и да су странке за ово кратко време кампање учиниле све и "испалиле све могуће пароле које могу да привуку грађане".
"Странке су прихватиле све, чак и нереалне жеље будућих гласача и промовисале их као нешто што ће бити остварено. Учинили су све и не видим како би могли додатно да подстакну излазност", закључио је Гоати.