Na dedovinu čeka 13.000 Vojvođana

Rok za podnošenje zahteva za vraćanje nacionalizovane imovine ističe 3. marta

Milan Laketić, Biljana Vučković | 

Od ukupno 31.100 zahteva za povraćaj oduzete imovine koji su stigli u Agenciju za restituciju, više od 11.000 podneto je u Novom Sadu.

Tanurdžićeva palata u Novom Sadu

Agenciji očekuju da do 3. marta, kada ističe rok za podnošenje, bude ukupno 33.000 zahteva, od čega će oko 13.000 biti iz Vojvodine.

- Na području Novog Sada su do sada donete odluke o vraćanju imovine u 2.552 slučaja, a vraćeno je 115 poslovnih prostora, 12 stanova, tri zgrade i nešto više od 24.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta - objašnjava Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
 

Mali odziv iz inostranstva Suprotno očekivanjima, iz inostranstva je za povraćaj imovine stigao relativno mali broj zahteva. Oni su se, pre svega, očekivali od Nemaca koji su posle Drugog svetskog rata napustili Vojvodinu. U Agenciji za restituciju, međutim, preciziraju da je od državljana nemačke nacionalnosti do kraja januara stiglo svega 56 zahteva.

- Najviše kvadrata poslovnog prostora u Tanurdžićevoj palati u centru grada vraćeno je naslednicima porodice Dunđerski. Jevrejskoj opštini Novi Sad vraćene su zgrade u Jevrejskoj, odnosno u Ulici Petra Drapšina, u kojima se i dalje, ali sada kao zakupci, nalaze Baletska i Visoka škola za obrazovanje vaspitača - ističe Sekulić.
 
U Pančevu je, prema podacima Agencije za restituciju, vraćeno 55 lokala i zgrada, ali ne i poljoprivredno zemljište.
 
Deo nekretnina vraćen je starim vlasnicima u Subotici, među kojima je i vila u Štrosmajerovoj broj osam, preko puta Gradske kuće. Objekat je u vlasništvu Eve Elijel Mason, rođene Đerđ, koja živi na Floridi. Naslednica je prizemni i dvorišni deo kuće ponudila gradu za nešto više od 340.000 evra ili 39,4 miliona dinara i Gradsko veće je usvojilo odluku da izdvoji iz budžeta novac za nekretninu, međutim, kupoprodaja nije realizovana jer je utvrđeno da ipak postoje pravno-imovinske nejasnoće.
 
Objekat je izgrađen 1827. godine u stilu baroka, u njemu se nalazila gostiona „Crni orao“ u kojoj su se do izgradnje pozorišta igrale predstave. Kuću je 1882. godine kupio vlasnik susedne najamne palate Adolf Gejger, a njegovi naslednici promenili su prezime u Đerđ.
 
Iako se pretpostavljalo da će restitucijom biti obuhvaćeno 300.000 hektara, prema procenama Mreže za restituciju, vlasnici traže da im se vrati oko 90.000 hektara.
 
Do sada je vraćeno oko 1.400 hektara vrednih oko 350 miliona evra.