У Србији куповина путем интернета узима све више маха па је за годину дана поручивање робе и плаћање на тај начин порасло трећину. По званичној статистици, грађани су само у првој половини 2013. на тај начин потрошили седам милијарди динара,
а укупно је лане 900.000 људи куповало онлајн, што чини 35,5 одсто свих корисника интернета у држави.
По подацима Завода за статистику, број домаћих купаца на интернету повећао се за 300.000 у односу на 2012. годину, али већина потрошача ипак се не одлучује за тај начин куповине. Главни разлози за то су слаба понуда у домаћим интернет-продавницама и ниска куповна моћ грађана.
Ипак, тај је проценат још увек далеко мањи него у развијеним земљама. Од априла прошле године грађанима Србије доступне су услуге сервиса за плаћање путем интернета „Пеј-пал”, али НБС још увек нема податке о томе како је долазак те компаније утицао на промет и број трансакција у онлајн куповини. Тај сервис је доступан у 193 земље, има више од 153 милиона регистрованих налога и подржава плаћање у 24 валуте.
„Нема потребе ни да наводимо које су све земље с бројем становника мањим од броја житеља новобеоградских солитера добиле могућност да користе ’Пеј-пал’ у време док се у Србији тај фамозни ’Пеј-пал’ користио у предизборним кампањама политичких странака које су нам га обећавале као чаробни лек за излаз из кризе. Међутим, чак ни данас, кад можемо плаћати путем ’Пеј-пала’, још увек не можемо преко њега наплаћивати своје услуге нити га користити у домаћем платном промету”, наводи портал „Каматица”, и додаје да, ако ништа друго, сада бар можемо да га користимо када купујемо робу од иностраних продаваца.
Подаци кажу да у Србији интернет користи 55,8 одсто грађана, а готово милион њих је већ куповало робу и плаћало услуге путем интернета. НБС каже да су у првих шест месеци прошле године грађани Србије на онлајн шопинг трошили сваког дана више од 600.000 евра. Грађани у Србији су прошле године на интернету најчешће куповали на аукцијама, плаћали рекламне и компјутерске услуге, као што су хостинг и регистрација домена, а највише новца потрошили су на авионске карте и туристичке аранжмане. Просечан онлајн купац у Србији у 2013. био је факултетски образован, неожењен мушкарац, старости између 30 и 40 година, наводи „Каматица”.
Иначе, пошто у Србији и земљама бивше Југославије не постоје јединствени регистри података о електронској трговини, стање е-комерца у тим државама се не може са сигурношћу упоредити. По неким проценама, обим електронске трговине у Србији сада је три до пет пута мањи него у Хрватској, док је ранијих година био и до десет пута мањи.
Стручњаци указују на то да се купци у Србији много чешће окрећу електронској куповини на иностраним сајтовима. Један од разлога за то је и што је понуда на тим сајтовима повољнија него на домаћим.
– Више од 95 одсто потрошње српских купаца и даље се реализује на иностраним веб-сајтовима, што наводи на закључак да сајтови у Србији купцима не пружају довољно велик избор – рекао је менаyер за е-комерц у банци Интеза и председник Групације за електронску трговину у Привредној комори Србије Александар Бировљев. – С друге стране, стиче се утисак да инострани сајтови такође нуде повољнију цену за одређене производе.
По његовим речима, безбедност онлајн трговине више се не доводи у питање, а разлози који утичу на то да се потрошачи определе за куповину путем интернета или против ње могу се подвести под један мотив, а то је – цена. Он је навео да постоји довољна законска регулатива да се трговина путем интернета обавља несметано, али да увек има простора за побољшање.
С. Глушчевић
Нема коментара:
Постави коментар