Autor: Srećko Mihailović, sociolog
Jedina kritika koja je svrhovita i smislena, jeste ona koja je usmerena prema Srpskoj naprednoj stranci. Ostale partije nisu zaslužile kritiku. Zašto bi se javni intelektualac ili neki analitičar fokusirao na neku partiju koja ne izlazi na izbore, ili onu koja izlazi na izbore, ali ne može da pređe cenzus, ili onu koja na jedvite jade preskoči taj visoki (?!?) prag?
Eventualno, predmet kritike mogu biti one dve partije koje će osvojiti između 10 i 15 postotaka glasova. Pa, ljudi moji, Naprednjaci su na ivici apsolutne pobede, pa malo fali pa da imaju više glasova nego sve ostale partije. A oni bi hteli, i pored takvog uspeha i njemu odgovarajućeg budućeg vladajućeg položaja, da se javnost bavi propitivanjem drugih koji nemaju nikakvih šansi ni da omirišu izborni uspeh.
Izborni rezultat Naprednjaka je prvenstveno rezultat njihovog rada i umešnosti, njihovog poznavanja političke scene Srbije, a tek potom posledica ovakve opozicije (i ovakvog rasula Demokrata), i ovakvih građana, i ovakve inteligencije, i ovakvog civilnog društva.
Zašto bi se kritičko preispitivanje usmeravalo ka kampanjskoj politici onih političkih partija koje su u javnosti prisutne tek ponekad, u tragovima? Zar nije logično da se oštrica kritike usmerava prema onima koji se ne skidaju sa TV ekrana, prema onima koji pune stranice štampanih medija, prema onima zbog kojih čovek ne sme da otvori ni kutiju sardine, a kamoli neki tabloid.
Zašto se Naprednjaci brecaju na to što komentatori biraju partije koje će kritikovati? Pa zar i sami Naprednjaci ne biraju partije s kojima će se (nemilosrdno) obračunavati. Ni oni ne ulaze u predizborne sukobe sa onima koji im nisu takmaci. Doduše, to im ne smeta u izmišljanju protivnika kojima će se suprotstaviti. "Tajkunska partija", na primer. Pa pobogu, pa zar se oni ne bore da sastave "izvršni komitet" tajkunsko-kapitalističkog sistema, pa zar oni nisu na tom mestu, pre dve godine, zamenili Demokrate. Pa sad ispada da se oni bore protiv interesa onih čije interese kapitalizam štiti, ili će nam prodavati priču o poštenim kapitalistima koji valjda nisu opsednuti profitom, koji ne eksploatišu, koji se zalažu za održivu jednakost radnika i kapitalista, odnosno rada i kapitala.
Naravno da ne mislim da nema onih koji neće poverovati da tajkuni nisu kapitalisti, ili obratno, da kapitalisti nisu tajkuni - a da istovremeno veruju da su svi tajkuni lopovi i da je ono što su stekli rezultat naše krvi i našeg znoja. Međutim, nisam ubeđen da će narod poverovati, osim one nekolicine ekstremnih neoliberalnih ideologa, da još živimo u socijalizmu, da je živuće samoupravljanje po našim tvornicama prepreka našem boljem životu, da se Kardelj povampirio i razvio crveno samoupravljačko barjače...
Razumem Naprednjake - kad nemaju realnog izbornog takmaca, kad nema konkurencije, onda sve to treba izmisliti i predizbornu utakmicu voditi u jednom virtuelnom svetu. U takvom svetu, pored virtuelnosti izbornog protivnika, moguće je i sebe "domisliti", "prekomponovati", ulepšati, prikazati boljim i pametnijim. Samo u virtuelnom svetu Beograd pliva na Savi a Srbija na Moravi, sve do toplog južnog mora.
Нема коментара:
Постави коментар