MIRKO ĐORĐEVIĆ: Borilačke igre velikog gospodara

Kada se seče šuma, iverje leti na sve strane

Nema potrebe baviti se izborima od 16. marta jer to i nisu izbori u klasičnom smislu reči – Gospodar Vučić je raspisao referendum za sebe.

Ovo oko Kijeva je ozbiljnije jer još se ne zna šta valjaju mutne vode Dnjepra sve do Visle i Buga. Kremaljski Gospodar nije enigma, sve je kod njega jasno. On vozi brze motore, kroti tigrove i u ringu nije omanuo ni jednom – neka se u vodama Crnog mora razmeštaju ratni brodovi SAD, nije to važno, ima i V. Putin dosta toga, a osim toga i srpski četnici su pritekli u pomoć. Ponavlja V. V. Putin da je raspad SSSR-a bio „planetarna katastrofa“ – svi to znamo i čitamo – ali neće proći mnogo vremena i on će izjaviti da je i slom carske Imperije Staljinove bio planetarna katastrofa. Onaj slom iz 1917. 

Istorija nikog ničem naučila nije, svi znamo, a zna i Gospodar u Kremlju. Svi su Putinovi potezi bili brzi i uspešni, kao i oni u ringu, godine 2008. uzeo je Gruziji dve „vojvodine“, odnosno Abhaziju i Južnu Osetiju, i nikom ništa. Odmah je tamošnjim Rusima podelio ruske papire i diplomatski ih priznao, a to što to nisu priznale druge države lako ćemo, koliko je još nepriznatih država. Istini za volju ima i izuzetaka – na Balkanu se nije baš mešao, ali mu je Crna Gora izmakla, a tamo je baš bila stara ruska vojna akademija „Andrija Zmajević“ u Kotoru, još od vremena ruskih careva.

Objašnjenje koje je V.V. Putin ponudio zbunilo je posebno nas Srbe i u Beogradu je nastao muk – malo ko sme da komentariše.

Pred ruskom ambasadom kliču Putinu u Beogradu, ali malo ih je ako se u sve ne uključi doktor Različak. Njegovi su već krenuli. V. Putin je doslovno kazao – ako ste mogli vi na Zapadu da priznate pravo kosovskim Albancima da se samoopredele, odnosno otcepe, zašto to ne biste i Rusima na Krimu koje svi ugnjetavaju. U Briselu panika i hitaju da saopšte kako Kosovo i Krim nisu isto, barunica K. Ešton objašnjava, ali joj ne ide. V. Putin ne mari za to, jer on ima mačka Trofima Denisoviča, kome će na repu zadenuti to baruničino objašnjenje, da se mačak malo igra. Moćnog Gospodara u Kremlju to ne zanima, on je pacifikovao Gruziju, te druge tamo u Aziji, on igra igru i u Siriji i siguran je u svoju pobedu. Zanemeli su prvaci stranaka u Beogradu, niko ni da zucne – Dačić je promrsio da mu je žao zbog svega i to je sve – a najozbiljniji analitičari su se zbunili, niko nije siguran šta se valja u mutnim vodama Dnjepra, koji se u antičkim spisima naziva Borosten. 

Uzdahne poneko da tako i treba, ali to je sve. Da li V. Putin ovim priznaje pravo kosovskim Albancima da se otcepe, pitaju se neki i trese ih strah, drugi pak još ponavljaju da je Putin „najveći Srbin“ posle Stefana Prvovenčanog iz svetorodne loze Nemanjića, ali i to ne uklanja zabunu. Ipak je V. Putin jasan, on koristi taj albanski ključ uspešno na prostranstvima svoje zemlje od Tihog okeana do Varšave. A da li će Putin priznati u petom stepenu diplomatskih odnosa Tačijevu Republiku Kosovo, prerano je svakako o tome govoriti. Ako je priznao Krim kao republiku i prihvatio njeno prisajedinjenje Rusiji, ništa nije isključeno. 

Bilo kako bilo, V. Putin nije neki B.N. Jeljcin, i nikad se ne zna kako se sve može okrenuti, i na koju će stranu poteći Dnjepar sa svojim mutnim prolećnim vodama. Nisu ni Ukrajinci Srbi, odnosno ako nisu Srbi nisu – iako i tamo ima nas Srba kao manjine – ni Rusi, odnosno nisu baš svi Rusi. Ima u Ukrajini mnogo manjina, ima i Tatara i Bugara i Rumuna i sijaset drugih, ali sve to može biti famozna „kolateralna šteta“. J.V. Staljin je govorio – kada se seče šuma, iverje leti na sve strane, ali jedno su stabla a drugo je iverje. Ima u evropskoj diplomatiji predloga da se sve to reši mirnim putem, ali to su pobožne želje za koje Gospodar u Kremlju mnogo ne mari. On je kažu pobožan čovek, a u stvari je agnostik ili ateista, no i to nije bitno – od desetak crkava u Ukrajini i Rusiji više njih se već svrstalo uz Putina. Šumi Dnjepar – Ukrajinci ga zovu Dnipro – i sve je tamnija ona legendarna ukrajinska noć o kojoj je N.V. Gogolj ispevao himne neponovljive lepote.

Ne znamo šta će Ukrajinci učiniti, ali nas više brine šta ćemo mi, odnosno kako ćemo reagovati – jednom se mora, makar posle izbora.

(Autonomija)

Političari u očima psihologa i sociologa: Grešili smo, nećemo više

Nataša Latković | 

Kampanja za izbore 16. marta je najdosadnija do sada, jer se zna ko je pobednik, a trka se vodi za prvu pratilju SN

Ovako sagovornici „Blica” komentarišu dosadašnji tok kampanje koja će biti okončana za tri dana. Psiholog Žarko Trebješanin i sociolog Jovo Bakić za naš list navode da su se u prethodnih mesec dana kao nikad do sada naslušali demagoških poruka, kao i da se za razliku od prethodnih kampanja, partije nisu bavile nacionalnim temama - Kosovom i Srbijom. Oni ocenjuju da lider URS-a Mlađan Dinkić najprofesionalnije vodi kampanju, kao i da se marketing većine stranaka bazirao na njihovim liderima.
 

SNS - Aleksandar Vučić   Trebješanin: SNS se obraća isključivo svojim biračima. Cilj im je da ih mobilišu za izlazak na izbora. U tom maniru su i napravili kampanju. Matrica je sledeća: ko nije sa nama, taj je uz tajkune; ko nas ne podržava, taj je protivnik Srbije i narodni neprijatelj; naši su dobri, ostali su zli. Ta crno-bela matrica obično pali. Bakić: Kampanja SNS se temelji na hapšenju Miškovića, zahvaljujući čemu je Aleksandar Vučić stekao simpatije građana. Problem je što je predvodnik čopora uhapšen, ali čopor i dalje jede ovce. Građani se nadaju da će čopor biti uništen. Lepo je nadati se.

 
DS - Dragan Đilas
 
Trebješanin: Provlačenje Zorana Đinđića kroz kampanju je prevaziđeno. Oni vrlo argumentovano mogu da kritikuju i otvaraju oči ljudima. Donekle su to i radili, ali nisam siguran da ih je običan svet čuo. Kada nekog ocrnite kao ljude iz DS, pitanje je da li će ih saslušati šta god da kažu. Bakić: Pokušavaju da animiraju birače koje su iznervirali i nagovore ih da izađu na izbore. Poručuju da su grešili, ali da su ovi sada još gori. Oni su u defanzivnoj poziciji. Zahvaljujući sve većim greškama SNS, ta bi pozicija mogla dati rezultat u budućnosti.
 

SPS - Ivica Dačić   Trebješanin: Stavili su sve na jednu kartu - Ivicu Dačića. On je simbol svega što oni nude. Nisam siguran da im je to pametno, jer je pitanje da li je on nesporno prihvaćen, jer ima mnogo repova. Bakić: Njihova kampanja je mešavina nacionalne, socijalne i antielitističke demagogije. Ponašaju se kao da do sada nismo mogli da gledamo šta je SPS radio, i kao premijer prethodne dve godine, a i kao ministar unutrašnjih poslova poslednjih pet i po godina.

 
DSS - Vojislav Koštunica
 
Trebješanin: Ljudi doživljavaju kao istinu sve što oni kažu, ali se sećaju šta je DSS radio dok je bio na vlasti. Kad su oni bili u vladi, radili su isto. Oni imaju jedan deo biračkog tela koji stalno glasa za njih. Bakić: Njihov marketing, kao i sama stranka, dosta je apatičan. Na momente čak i tužan, kao kad su pokušali da odu na Kosovo. Bude vam žao čoveka koji vodi politiku u koju ni sam ne veruje.
 
 

NDS-Zeleni - Boris Tadić   Trebješanin: Spotovi NDS podsećaju na one iz 2012. godine, a na samom početku Boris Tadić priznaje da je grešio i poručuje da to više neće činiti. U to se može poverovati ako kaže zašto je grešio i ako da garanciju da se to više neće događati. Priznavanje grešaka u Srbiji baš ne prolazi. Kad ih neko prizna, ovde ga otpisuju. Bakić: Kampanja Borisa tadića mi izgleda narcisoidno i dosadno. Njegova “vizija” Srbije je vizija bez ikakvog pokrića.

 
LDP - Čedomir Jovanović
 
Trebješanin: I oni se previše vezuju za lidera koji nije baš nesporan. Imaju dobrih ideja, ali bi možda bilo bolje da su druge ljude stavili u prvi plan. Neke birače bi mogli da izgube jer se na izborima bore za mesto u vladi. Bakić: Videćemo da li će pristalice LDP kazniti otvoreno nuđenje naprednjacima. Njihovi simpatizerima mogla bi da zasmeta i vrlo autoritarna kampanja kkavu vode.
 
 
URS - Mlađan Dinkić
 
Trebješanin: Zanimljiva im je ikonografija sa jabukom. Mlađan Dinkić ispada mađioničar koji vadi zeca iz šešira. To može da bude simpatično, ali asocira na Karića. Trik koji je viđen teško može da prođe dva puta. Svi znaju šta je Dinkić prethodnih desetak godina radio, pa je teško poverovati u ono što priča. Bakić: Vidi se da u novcu ne oskudevaju. Njihova kampanja je najprofesionalnije vođena. Istraživanja im uvek prognoziraju rezultat ispod cenzusa, a oni uvek ulaze u parlament. Dinkić kampanju vodi veoma profesionalno. Tu je najjači.

Zoran Đinđić: Od političara do simbola nacije

Zoran Đinđić ostaće simbol jedne propuštene šanse za demokratizaciju, kaže istoričar Predrag Marković. Sa druge strane, Slobodan Milošević je gotovo zaboravljen.

Navršilo se osam godina od smrti nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. Umro je u pritvoru Haškog tribunala pre kraja suđenja za ratne zločine. Sutra se navršava 11 godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Da li je proteklo dovoljno vremena da bismo o njima mogli da sudimo objektivno?

Istoričar Predrag Marković rekao je za RTS da su se okolnosti već promenile. Smatra da se danas devedesete vide u jednom drugom svetlu, "ne tako crno-belo kao što smo gledali u početku 21. veka".

"Što se tiče Đinđića, on je postao dobro za našu demokratsku tradiciju, simbol borbe za demokratiju, jedna neostvarena šansa, tako da pamćenje na Đinđića podseća na Kenedijev slučaj", rekao je Marković.

On je, kaže Marković, ostavio traga u idejama i govorima i ostaće simbol jedne propuštene šanse za demokratizaciju.

Zoran Đinđić se danas masovno citira, čine to i oni koji mu nisu bili politički bliski. Milošević je gotovo zaboravljen.

Marković dovodi u pitanje da li je Milošević imao ideje. "Mi ne znamo da li je Milošević reagovao na dnevnoj bazi na političke i državne izazove. Mi nismo sigurni da je on imao neku trajnu strategiju, s obzirom da je više puta potpuno menjao pravac politike", objasnio je Marković.

Prema njegovim rečima, ono što donekle može da opravda Miloševića jeste to što je upao u jedan međunarodni vihor koji je prevazilazio njegove snage, ali i činjenica da od 1992. nikada nije imao inicijativu, nikada nije prvi povlačio poteze.

Dejtonski sporazum je, međutim, ističe Marković,  u velikoj meri njegovo delo. Sada se Dejtonski sporazum smatra temeljem Republike Srpske.

FAJNENŠEL TAJMS: Srbija zaslužije svoj evropski san

Naredna vlada će morati da sprovede i ekonomske reforme u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti veoma visoka, a previše ljudi zaposleno u neefikasnim državnim preduzećima koja moraju biti privatizovana ili zatvorena, navodi Fajnenšel tajms

Foto-ilustracija: Telegraf

Srbija ne treba da, na putu ka EU, bude talac kosovskog pitanja, već lideri EU treba da joj pomognu da ispuni kriterijume za članstvo, piše danas britanski dnevnik Fajnenšel tajms uz ocenu da bi upravo taj napredak mogao bi da postakne Beograd na sporazum s Prištinom,

U uvodniku pod naslovom “Srbija zaslužuje svoj evropski san”, list navodi da zemlja, u trenutku kada se bliže parlamentarni izbori, počinje da se fokusira na glavni zadatak u narednih pet godina – ispunjavanje strogih uslova za ulazak EU.

Lideri EU ne treba da uslovljavaju napredak Srbije ka ulasku u EU kosovskim problemom, ocenjuje list.

- Oni bi, umesto toga, trebalo da pomognu Srbiji da ispuni političke, ekonomske i pravne kriterijume za članstvo u EU i omoguće da se stvori zamah u pristupnim pregovorima koji bi dao snažan podsticaj Beogradu da postigne sporazum s Kosovom – piše u tekstu.

Foto: Flickr/European External Action Service – EEAS

Taj sporazum bi, kako se navodi, “mogao da uključi eksplicitno srpsko priznanje nezavisnosti Kosova, ali ima i drugih modela koje vredi razmotriti, poput ugovora kojim su 1972. godine formalno uspostavljeni diplomatski odnosi između Zapadne i Istočne Nemačke, uz priznavanje njihovog jedinstvenog uzajamnog odnosa”.

Podsećajući da su Beograd i Priština u aprilu postigli Briselski sporazum, koji je omogućio Srbiji da u januaru zvanično počne pristupne pregovore sa EU, Fajnenšel tajms napominje da dvema stranama neće biti lako da “jednom za svagda reše svoje nesuglasice”.

Londonski dnevnik ocenjuje da je u predizbornoj kampanji ohrabrujuće to što su sve glavne političke partije u Srbiji opredeljene za evrointegracije, a da ne iznenađuje to što lideri stranaka ne saopštavaju otvoreno građanima koliko će napora i kratkoročnih žrtava biti nužno da zemlja ispuni kriterijume za pristup.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Aleksandar Vučić, vicepremijer i, prema anketama, favorit na izborima, bivši je nacionalista preobraćen u proevropskog reformatora koji će, ako postane premijer, morati da ispuni obećanja o iskorenjivanju korupcije u srpskom političkom i poslovnom životu – iznosi se u tekstu.

Naredna vlada će, kako navodi Fajnenšel tajms, morati da sprovede i ekonomske reforme u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti veoma visoka, a previše ljudi zaposleno u neefikasnim državnim preduzećima koja moraju biti privatizovana ili zatvorena.

- Put ka ulasku u EU biće težak i zbog toga što Srbija nema moćnog zaštitnika među uticajnim članicama 28-članog kluba - ocenjuje Fajnenšel tajms, podsećajući da su Estonija, Letonija i Litvanija imale snažnu podršku nordijskih suseda, Rumunija Francuske, a Hrvatska Austrije i Nemačke.

Foto: Flickr/rockcohen

Podsećajući na ekonomsku krizu i zamor od proširenja u zapadnoj Evropi, list navodi da lideri EU moraju da podsete i sebe i svoje glasačko telo da je proširenje EU na Istok bilo “strateški trijumf”.

- Ali trijumf neće biti potpun dok Srbija i njeni susedi ne budu postali članovi kluba – zaključuje se u uvodniku.

(Telegraf.rs)

GOSPOĐINAČKA LOVAČKA VEČERA NIJE ČUDO-TO JE NORMALNA POJAVA

  Napisao  Zabalj Biz

Lovačka večera - Gospodjinci Lovačka večera - Gospodjinci

Već godinama je Lovački dom LD "Fazan" iz Gospođinaca krajem zime cilj mnogim lovcima iz okoline, ali i iz daleka, da dođu i dobro prođu, jer je u pitanju tradicionalna Lovačka večera.

U drugim mestima, ali i u udaljenim državama, npr. Ingušetiji, Uzbekistanu ali i Zimbabveu, to se zove "Lovački bal", ali je činjenica,da se milion godina unazad na tim "Balovima" nije videla ni jedna balska haljina!

Javna je tajna, da lovci iz mnogih udruženja žele (i bore se) da budu gosti baš u Gospođincima.

Zašto?

Pa zato!

Gospođinci pored najbolje seoske Slave imaju i najbolje organizovanu Lovačku večeru. 

Zna se red: U prijatnom ambijentu, bude mesta za 250 gostiju.

Gosti ne plaćaju nikakve posebne dažbine u vidu mostarina, drumarina ili poreza na stolicu (kao kod nekih).Počinje se sa dve vrste gibanice od Bukija iz Žablja, iznosi se bela čorba od fazana, služi se glavno i udrano jelo u vidu srnećeg paprikaša (koji ne sme da liči na čorbicu dominantne bistrine), a na kraju , posle tombole-srneće kobasice sa senfom! Pića raznih.

Muzika nikad falš! Tombola je posebna priča: Proda se čak i 1200 tombola! Nagrade su vredne i po stotinak evra, a glavna nagrada je ipak-srna.

Kod nekih drugih, tamo daleko, nagrade su obično kesice vanil šećera ili konzervansa, a i te tombole se obeležavju kako gosti ne bi odneli nagrade.

Uglavnom. Idu gospođinački lovci u goste kod drugih na lovačke večere ("balove"), ali često imaju problem koga da pošalju tamo, a da to ne bude kazna, jer je dalek put do Ingušetije, Uzbekistana ili Zimbabvea, i uvek je veliko pitanje da li će "lovački bal" biti bar približno gospođinačkoj varijanti?

U subotu, 8. marta, je lovačka večera u Gospođincima. Sinoć su se kod Braše Markovića pravile srneće kobsice, a Paja evidentičar je nabrojao čak 980 kobasica!

Složno društvo je napravilo kobasice, koje će malo da se nadime u pušnici, a predsednik društva Steva Pejić, može mirno da čeka goste.

Kao i obično-neće se obrukati

Zdravko Siriški

Predstavnik mađarske vlade pozvao da se glasa za SVM

Da vojvođanski Mađari izađu u što većem broju na izbore

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske Žolt Nemet pozvao je danas vojvođanske Mađare da na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji glasaju za Savez vojvođanskih Mađara.

Nemet je danas u Subotici pozvao vojvođanske Mađare da u što većem broju izađu na vanredne izbore u Srbiji.

Preko svojih predstavnika u parlamentu, mađarska zajednica u Srbiji učiniće još jedan krupan korak u ostvarivanju svojih prava, kazao je Nemet.

(Autonomija/RTV)

Kamion prošao na crveno svetlo: Kako je došlo do jezive nesreće u Novom Beogradu

EKIPA “BLICA” | 

Dvoje se bore za život povređeno još 18 ljudi. "Osetio sam jak udarac u glavu. Izgubio sam svest, a kad sam otvorio oči ugledao sam ženu krvave glave kako leži pored mene".

Student Jovan B. (20) bio je u jednom od tramvaja na koji je juče oko 15.30 sati naleteo kamion. U šoku preživljava stravičan sudar u Novom Beogradu.
Kamion koji je prošao na crveno svetlo svom silinom udario je u dva tramvaja, izbacio ih iz šina i povredio 20 osoba od kojih se dve bore za život, a među njima vozačica tramvaja G. O. Olupine vozila, krv, srča, zapanjeni posmatrači i saobraćajni kolaps, slike su koje su reporteri „Blica” zatekli na uglu Ulice Antifašističke borbe i Bulevara Milutina Milankovića, odmah pokraj novobeogradske železničke stanice.
 
- Bilo je strašno! Koleginica koja je vozila drugi tramvaj ležala je u krvi, to je prvo što sam ugledao. Bila je svesna. Vozač kamiona je izašao, ćutao i gledao. Sreća da tramvaj nije bio pun, bila bi to strašna nesreća - priča Zoran Kaljević, vozač tramvaja na liniji 9 u koji je takođe udario kamion.
 

Njegov kolega Ivan Pavlović vozio je sedmicu.
 

Pomoć   Čak sedam ekipa Hitne pomoći intervenisale su da bi zbrinule povređene

- Video sam kamion kako brzinom od 80 do 100 kilometara na sat prolazi kroz crveno svetlo. Nisam dosad video da neko brže ulazi u raskrsnicu. Udario je u tramvaj 9 ispred mene, a posle se čuo još jači prasak. Mislio sam da je udario samo taj tramvaj, ali kada sam izašao iz kabine video sam da je udario i u drugi tramvaj i prizor je bio jeziv - priča Pavlović.
 
Njegova koleginica ležala je u lokvi krvi.
 
- Ušao sam u tramvaj na liniji 13 i video ljude kako leže po podu i jauču... Žena koja je vozila tramvaj bila je nepomična. Nismo smeli da je pomeramo. Video sam i da je suvozač u kamionu teško povređen - dodaje Pavlović.
 
Oba tramvaja iskočila su iz šina. Sirene čak sedam vozila Hitne pomoći zavijale su neprekidno dok se povređenim putnicima pružala pomoć. Student Jovan B. (20) vraćao se sa fakulteta i bio je u jednom od tramvaja.
 
- Ne mogu da zaustavim suze, bilo je jezivo. Uspeo sam da pozovem roditelje. Oni su me dovezili u Urgentni centar - kaže za „Blic” Jovan B. (20) koji je teško povredio glavu u nesreći.
 
Suvozač kamiona i vozačica tramvaja ostali su na reanimaciji u Urgentnom centru.