Predizborne platforme 2008-2012-2014. (DS)

Demokratska stranka

2008.	2012.
Očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije	Nastavak EU integracija
Kandidatura za članstvo u EU do 2009.	Očuvanje radnih mesta
Nove investicije i nova radna mesta	Ratifikacija SSP-a i energetskog sporazuma sa Rusijom
Brzi ulazak u EU	Afirmacija malih i srednjih preduzeća
Smanjenje poreza na plate na 10 odsto	Formiranje razvojne banke
Smanjenje poreza na promet stanova i automobila na jedan odsto	Poreski podsticaji za dinarsku štednju
Duplo niža carina na uvoz automobila	Gradnja putne infrastrukture
Dodela 3.000 povoljnih kredita za početnike, bez hipoteke, uz godišnju kamatu od jedan odsto	Paket podsticaja ‘Druga šansa’ za zapošljavanje starijih od 45 godina
Završetak autoputa na Koridoru 10, izgradnja autoputa Beograd–Užice i Kragujevac–Batočina, banatske i dunavske magistrale, kao i poluautoputa Novi Sad – Sremska Mitrovica – Šabac – Loznica	Povraćaj PDV-a na proizvode za bebe i ograničavanje marži na te proizvode uz nadoknadu od 20.000 dinara tokom prvih devet meseci života deteta.
Naknada iz budžeta svim ženama na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade	Dinarski krediti poljoprivrednicima sa kamatom od šest odsto na tri godine.
Pomoć od 50.000 dinara godišnje za nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva	Za studente je predviđeno obezbeđivanje besplatnog studiranja ukoliko daju ispite u predviđenom roku.
Osnivanje fonda za ravnomerni regionalni razvoj	Dupliranje broja visokoobrazovanih u Srbiji (povećanje budžeta za obrazovanje sa 3,5 na šest procenata).
Visok rast bruto domaćeg proizvoda(od 6 do 8 odsto)	Poreske olakšice kako bi se privatnim preduzećima omogućilo da uspešno posluju.
Održavanje niske inflacije (na nivou između četiri i pet odsto)	Podrška maloj i velikoj privredi.
Dovođenje stranih investicija u Srbiju (više od pet milijardi evra)	Smanjenje javne potrošnje
Novih 200.000 radnih mesta	Dalje sprovođenje reforme poljoprivrede
Država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje	Eksploatacija škriljaca i drugih rudnih potencijala

2014.
Investiranje u ključne privredne grane: poljoprivredu i prehrambenu industriju, IT sektor, energetiku i obrazovanje
Gradonačelnike i predsednike opština birati na direktnim izborima
Ukidanje subvencija za javna preduzeća
Dupliranje budžeta za poljoprivredu
Smanjenje opterećenja na zarade za 50 odsto
Ukidanje solidarnog poreza
Zdravstvene knjižice za sve građane
Uložiti 600 miliona evra, namenjenih za otpremnine, u razvoj 20 regionalnih privrednih centara
Obavezno srednjoškolsko obrazovanje
Poreske olakšice za novo zapošljavanje u 200.000 malih i srednjih preduzeća.
Materijalno zbrinuti sve nezaposlene porodilje do prve godine najmlađeg deteta, a zaposlenim majkama omogućiti da do treće godine života deteta rade polovinu radnog vremena

Neverovatno: U Beogradu sunce, a na Kopaoniku snežna mećava

 Kao u dve različite države

Snežna mećava zahvatila je Kopaonik, gde je sneg visok 67 centimetara, a temperatura vazduha jutros u sedam časova iznosila je minus sedam stepeni.

U Sjenici su izmerena minus tri, na Crnom Vrhu i Zlatiboru i u Zaječaru minus dva, a u Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Kuršumliji i Dimitrovgradu minus jedan stepen, objavljeno je na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Najtoplije je u Beogradu, Nišu i Vranju gde su izmerena dva, a u Banatskom Karlovcu, Loznici, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Velikom Gradištu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Kruševcu i Ćupriji izmeren je jedan stepen.

U Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Valjevu i Leskovcu izmereno je nula stepeni.

Visina snega na Crnom Vrhu iznosi osam, u Kuršumliji šest, na Zlatiboru tri, a u Sjenici i Dimitrovgradu jedan centimetar.

Нестанак авиона, ипак није реч о тероризму?

Четврти дан потраге за несталим "боингом" малезијске авио-компаније, у потрагу су укључени и кинески сателити високе резолуције. Стручњаци за безбедност сматрају да је мало вероватно да је авион био мета терористичког напада. Један амерички обавештајац сматра да су украдени пасоши коришћени по обрасцу сличном трговини људима и да вероватно немају везе са нестанком авиона.

Потрага за несталим малезијским авионом ушла је у четврти дан, док стручњаци за безбедност у Европи, САД-у и Азији све више доводе у питање теорију да је авион био мета терористичког напада.

Девојчица пали свеће које исписују речи: "Молите се за путнике са лета МХ370"

Свеобухватна потрага у коју је укључено четрдесетак бродова морнарица десет земаља, десетине војних авиона, хеликоптера, обалска стража, приватна пловила и десет кинеских сателита високе резолуције, за сада, нису успели да уђу у траг "боингу 777-200ЕР" који је нестао с радара у суботу ујутро, око сат времена по полетању из Куала Лумпура ка Пекингу.

Кинески државни медији јављају да је Кина одобрила да се 10 сателита високе резолуције, које контролише Сателитски контролниг центар Сиан у северној Кини, користе за навигацију, праћење временских услова, саобраћаја и других аспеката потраге за авионом у којем су две трећине путника били Кинези, објавили су кинески медији.

"До сада, са свим нашим напорима, има врло мало наде за било какве добре вести о авиону", рекао је челник вијетнамске екипе за потрагу и спасавање Фам Кјуј Тиеу, с чим се слаже истрага и обавештајни извори који наводе да је судбина авиона компаније Малезијан Ерлајнс на лету МХ370 и даље обавијена мистеријом, преноси агенција Ројтерс.

Претрага је проширена на шире подручје Тајландског залива и Јужног кинеског мора, где је авион изгубио радио везу и нестао са екрана радара.

Потрага за несталим авионом са 239 путника и чланова посаде спроводи се и на западној обали Малезије, северозападно све до Андаманског мора, засновано на теорији да је авион можда неко време летео, пошто је одступио од своје путање.

Два мушкарца који су се, очигледно, укрцала у авион са украденим пасошима и мушкарац који је купио карте, остали су једини фокус истраге, наводи америчка телевизијска мрежа Си-Ен-Ен.

До сада, истрага није открила ко су ти људи нити зашто су били на лету, мада амерички ФБИ води своју независну претрагу базе података, коју су јуче преузели од Малежана.

Си-Ен-Ен наводи речи једног америчког обавештајног званичник које је приметио да су околности око коришћења украдених пасоша следе образац сличан трговини људима и да вероватно немају никакве везе са нестанком авиона.

Otuđeno pola miliona hektara zemlje u Vojvodini

BEOGRAD, NOVI SAD - Iako je prodaja državnog zemljišta zakonom zabranjena, kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji u privatne ruke prešlo je na stotine hiljada hektara.

Samo u Vojvodini na taj način je otuđeno oko 500.000 hektara obradive zemlje, tvrdi Dejan Ilić iz udruženja Obruč, koji je zajedno sa Vericom Barać, pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, to pitanje pokrenuo još 2003. godine, piše "Danas".

RTV (Vladimir Molnar)

Zemljište je prodavano privatnim licima najčešće kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata, kada je uz mali procenat društvenog kapitala - obično u vidu zgrade i samo dela zemljišta koje su kombinati kupovali - prodavan i deo zemlje u državnoj svojini. Kasnije je 2009. godine Zakonom o premeru, kojim se želelo urediti stanje u katastrima, državno zemljište jednostavno samo prepisivano na privatna lica.

"Na ovaj način katastri su, i pojedinci u okviru katastara, pogazili sve zakone ove zemlje, pa čak i Ustav, koji zabranjuje privatizaciju državne imovine. Što je još gore, nakon toga mnogi tu zemlju preprodaju strancima, što je takođe zakonom zabranjeno, iako veliki procenat te imovine čini zemljište koje ima svog nekadašnjeg vlasnika koji ga potražuje restitucijom. Savet za borbu protiv korupcije i Udruženje Obruč prvi put se povodom ovih nezakonitosti 2003. godine obraćaju Agenciji za privatizaciju, čiji je direktor tada bio Mirko Cvetković, i otada traje naša borba za poljoprivredno zemljište...Direktor, međutim, Savetu za borbu protiv korupcije nakon toga šalje dopis u kojem navodi da smo mi destruktivne snage i da želimo da destabilizujemo privredu Srbije. Ništa, naravno, nije preduzeto povodom ove očigledne pljačke", navodi Dejan Ilić.

Savet se sa istim informacijama i saznanjima obraća i ovoj vladi, 6. decembra 2012. godine, kada je predao kompletan izveštaj o ovom problemu, ali takođe bez ikakve reakcije.

U gotovo svim opštinama postojao je problema oko prodaje državnog zemljišta. Predsednik udruženja malih akcionara subotičkog Agrokombinata Josip Ivanković kaže da je to poznata činjenica i u Subotici, pa čak i gradskim službama, a proverom u katastru utvrđeno je i koliko u kom ataru nedostaje državne zemlje.

"Mi iz Agrokombinata tačno znamo ko i koje parcele državne zemlje obrađuje - a to su obično i najbolje parcele. Možemo slobodno reći, u proteklom periodu bilo je lakše ukrasti zemlju nego kokoš", kaže Ivanković.

Država bi, samo da hoće i da postoji politička volja, mogla lako da utvrdi koliko je hektara zemlje nestalo iz državnog registra jednostavnim uvidom u katastre. Međutim, do sada ta volja nije demonstrirana, kaže Dejan Ilić.

"U ovom slučaju država je najveći gubitnik. Ona je ovim izgubila veliki deo svoje imovine, te se postavlja pitanje da li su se političke elite od 2000. naovamo svesno upustile u jedan veoma opasan proces uništavanja sopstvene svojine, a čini mi se da jesu", napominje Dejan Ilić.

Državni organi ni na jednom nivou nisu raspravljali o ovom problemu, a on nikada nije bio ni predmet rasprave u Skupštini, navodi Arpad Fremond, dosadašnji poslanik i član odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije.

"Tokom privatizacije svakako je bilo nekih propusta, ali ne verujem da je nestalo stotine hiljada hektara. Zakon kaže da je mogla da se prodaje samo društvena svojina. Mi na sednicima Odbora nikada nismo imali tu temu na dnevnom redu, a ako je bilo takvih nezakonitosti, mislim da bi nadležni organi morali da sprovedu istragu", kaže Fremond.

Nema ni traga od aviona!

Slučaj nestalog aviona MH370 sa 239 osoba je prava misterija bez presedana! Azarudin Abdul Raman, malezijski šef civilnog vazduhoplovstva, kaže da nisu isključili mogućnost kidnapovanja aviona, s obzirom na to da je jednostavno nestao sa radara.

Potraga se nastavlja!

Avion „Malezija erlajnza“ MH370 nestao je s radara pre skoro četiri dana na letu od Kuala Lumpura ka Pekingu. Porodicama i rođacima putnika rečeno je da se pripreme za najgore. Za nestalim avionom tragaju 40 brodova i 34 letelice. Istraga je fokusirana na dvojicu putnika koji su se ukrcali sa ukradenim pasošima. Istražuje se i zbog čega je pet putnika koji su se čekirali za let odustalo od puta u poslednji čas.

CORAX: STIGAO MERCEDES U SRBIJU

Niže kamate na sve kredite u dinarima

B.Anđelić, K.Marković | 

Bankari obećavaju da će kamatne stope na sve vrste pozajmica u domaćoj valuti, konačno, ozbiljnije pasti.

(+) Kliknite za uvećanje

Prvo je, prethodne nedelje, deset banaka koje rade u Srbiji odlučilo da umanji, inače astronomske kamate na dozvoljeni minus. Bankari tvrde da ova odluka o „dobrovoljnom odricanju od dela zarade“ nije inicirana ni pritiscima, ni dodatnim povlasticama od strane NBS, iako su, pre manje od mesec dana, što javno, što nezvanično govorili da nema šanse da kamate padnu.
 

- Svi mi smo tržišno orijentisani, a broj dobrih klijenata se smanjuje. Ako smo u bari, gde smo mi, bankari krokodili, jasno je da moramo da ponudimo bolje uslove - objašnjava trend smanjenja kamata Vladimir Čupić, predsednik IO AIK banke.
 

S druge strane, građani imaju osećaj da nemaju mnogo izbora i zadužuju se i po astronomski visokim kamatama koje u Srbiji dostižu i iznos od preko 30 odsto godišnje. Konačni ceh je da ko god da uzme pozajmicu po ovim uslovima banci na kraju vrati skoro dvostruko više. Tako se, na primer, za keš pozajmicu od 100.000 dinara za pet godina plati skoro 180.000 dinara.
 

Dobrom klijentu bolji uslovi   Ono što bankari najavljuju jeste jasno pravljenje razlike između loših i dobrih klijenata. Uslovi kreditiranja neće biti isti za sve. - Klijenti koji redovno izmiruju obaveze, imaju dobre bilanse, dobro upravljaju svojom imovinom i biznisom, imaće drastično niže kamate u odnosu na ostale. To se već sada dešava i dešavaće se sve više u budućnosti - kaže predsednik IO AIK banke Vladimir Čupić.

 

Kako sada stoje stvari, velike su šanse da u narednom periodu domaće banke ipak malo spuste kamate. Član izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke Rade Vojinović kaže za „Blic“ da je to realan trend kretanja.
 

- Realno je očekivati da će kamate na dinarske plasmane, bilo da se radi po tekućim računima, po karticama, pasti ukoliko dinar ostane stabilan. Nema logike da kamate na dinare budu 30 odsto, a da kurs domaće valute bude stabilan - kaže Vojinović.
 

Jeftinije zaduživanje u stranoj valuti, pre svega u evrima, i dalje je na dugom štapu.
 

- Kada pogledate dinarske kredite, normalno da oni zavise dominantno od referentne kamatne stope koja je 9,5 odsto. A kako se i do sada pokazalo, u dinarskim kreditima, uvek ima prostora za smanjenje kamata jer ona uvek prati tu kamatnu stopu NBS. Mislim da za evro kredite nema prostora za smanjenje kamata. Ali, to zavisi od politike koja dolazi spolja, od Evropske centralne banke - kaže za „Blic“ Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke.
 

U prethodnoj godini najtraženiji su bili upravo kratkoročni zajmovi u domaćoj valuti, jer za njih nisu potrebni ni depozit niti učešće. Banke su odobrile oko 190 milijardi dinara gotovinskih i nešto više od 38 milijardi potrošačkih pozajmica.