ŠEST I PO GODINA: Dok lekar dobije posao u Srbiji zaboravi kako se leče ljudi

Suzana Lakić | 

Doktor medicine u Srbiji teže će naći zaposlenje nego istoričar umetnosti, nastavnik, politikolog ili inženjer metalurgije.

(+) Kliknite za uvećanje

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, doktor opšte medicine na posao u proseku čeka 6,4 godina. Na birou ne prolaze bolje ni stomatolozi koji se za radno mesto moraju strpiti 5,8 godina, ali ni nastavnici u osnovnim školama.

 

Za takva zvanja potrebno je sedeti u amfiteatru od četiri do šest godina.
Ivana M. iz Beograda je diplomirala 2009. Za posao doktora medicine konkurisala je čak 15 puta u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu, ali i po jednom u KBC Zvezdara i Zemun. Na konkurse Ministarstva zdravlja ili NZS prijavljivala se i za radno mesto u bolnici u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, ali i u Golupcu.
 

- Još nisam digla ruke, ali sada gledam i oglase koji traže promotere lekova - kaže naša sagovornica.
 

Specijalista plastične hirurgije traži posao manje od dva i po meseca. Na listi profesija koje se lakše udomljavaju su i pedijatri, anesteziolozi, farmaceuti. Svi oni na posao ne čekaju duže od pola godine, a ovakvu šansu imaju i dobri poznavaoci informatičkih delatnosti.
 

Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu, krivi državu jer nema pravih kvota koje će pokazati realnu potrebu za profesijama.
 

- Prepisujemo kvote iz stare SFRJ koja je imala više od 20 miliona stanovnika. Potreba za kadrovima i njihovo školovanje sagledava se ofrlje i zato ne znamo koliko nam treba ekonomista ili pravnika - kaže Kovačević za “Blic” i dodaje da su lekari posebna priča jer mi država traži specijalizaciju, čiji početak uslovljava dvogodišnjim iskustvom.

Kostić - većinski vlasnik AIK banke

Izvor: B92

Beograd -- Kompanija Sunoko, koja posluje u okviru MK Grupe Miodraga Kostića, postala je vlasnik 50,37 odsto akcija niške AIK banke, potvrđeno je za B92.

Foto: Beta

Sunoko je 4. februara objavio je ponudu za preuzimanje do 100 akcija AIK banke, po pojedinačnoj ceni od 1.635, a ponuda je okončana 24. februara.

Sunoko je prethodno posedovao 37,9 odsto akcija te niške banke, što znači da je tokom 20 dana trajanja ponude za preuzimanje, kompanija uspela da otkupi 12,46 odsto akcija.

Po ponuđenoj ceni od 1.635 dinara po akciji, taj paket je Kostićevu firmu koštao 16 miliona evra.

Pre ponude za preuzimanje, najveći pojedinačni akcionar AIK banke bila je sa udelom od 20,35 odsto Poljoprivredna banka Grčke (Agricultural Bank od Greace).

Pri ceni akcija od 1.635 dinara tržišna kapitalizacija AIK banke iznosi 14,8 milijardi dinara (127,6 miliona evra).

Predsednik Upravnog odbora AIK banke je Miodrag Kostić, a na čelu Izvršnog odbora je Vladimir Čupić.
Dobit AIK banke u 2012. godini bila je 3,64 milijarde dinara, a dobit pre oporezivanja za prvih devet meseci 2013. godine bila je milijardu i po dinara.

NAPREDNJACI NAJAGRESIVNIJI

Predizborna Srbija: Partijski anketari zvone na sva zvona

Ilustracija

U Srbiji se kampanja od vrata do vrata, inače poznata u svetu više decenija, tek se odnedavno prakticira, gradjani nisu upoznati kakva su im prava i dokle partije mogu da idu u remećenju privatnosti, i to doživaljavaju kao jednu od perfidnih metoda zastrašivanja.  U javnosti se postavlja pitanje da li se  zloupotrebljavaju, sa jedne strane podaci do kojih partije dolaze anketiranjem gradjana, sa druge podaci koje partije koriste, a koje ne bi smele da budu dostupne nikome drugome osim državnih organa. Šta je sa zagarantovanom tajnošću izbora, ako partije unapred prave spiskove svojih glasača?
Ovo što će vam ispričati novinarka Gordana Suša,  u ovom slučaju u ulozi građanke, verovatno se slično dogodilo ili će se dogoditi  ne malom broju porodica u Srbiji.
U jednom danu, kaže naša sagovornica,  njena porodica je doživela pravu invaziju partijskih anketara iz redova Srpske napredne stranke. Bio je petak.
„Najpre su jedan gospodin i jedna devojka pozvonili na vrata i pitali moju kćerku da li smo zaineteresovani da nam prikažu program Srpske napredne stranke. Moja kćerka se zahvalila i rekla da nismo zainteresovani. Posle toga je zvonio fiksni telefon, anketarka me pita da li ću izaći na izbore. Na lično pitanje, lično sam odgovorila da hoću. Onda je zazvonio moj mobilni telefon, opet u ime naprednjaka glas muški koji se interesovao za koga ću glasati. I tu mi je zaista prekipelo, pa sam shvatila, kad već imaju moj mobilni telefon, da na direktno pitanje treba da direktno odgovorim, pa sam lepo rekla: pozdravite gospodina Vučića i recite da neću glasati za njegovu stranku. Mnogo prijatelja mi se javilo i reklo da doživljavaju istu priču“, kaže Suša.
Ovo nije jedino upozorenje koje se čulo u javnosti poslednjih dana a koje otvara pitanje šta je tu zakonito,  šta politički korektno u predizbornoj kampanji „od vrata do vrata“ u kojoj su učestvovale na prethodnim izborima, ne zaboravimo,  i  druge stranke.Marko Blagojević,  izvršni direktor Cesida najpre komentariše  slučaj koji se dogodio nedavno jednoj drugoj Beogradjanki. Pozvonili su na vrata partijski anketari isto Napredne stranke i kada je ona odbila da odgovara na njihova pitanja, zatražili su njeno prezime,  jer na vratima stana nije bilo identifikacije.
„Ja ne vidim u tome nikakav pravni problem. Vi ne možete sprečiti nekoga da vam zakuca na vrata, ali vi možete da odbijete da se upustite u komunikaciju sa tim ljudima. Oni imaju pravo da vas pitaju kako se prezivate,  ali vi isto tako imate pravo da njima to ne kažete. I sve dok oni odu,  a da pri tom nisu zabeležili vaše prezime, to ne može da proizvede nikakve posledice“, kaže Blagojević i objašnjava  da je pravljenje spiskova potencijalnih birača  jedna od osnovnih alatki u kampanjama političkih partija svuda u svetu, u svim razvijenim zemljama.
Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, upozorava da se partije ponašaju na rubu onoga što bi se moglo reći da je zakonito:
“Znate, ako nešto nije izričito protivno odredbi zakona, to ne mora da znači da zaslužuje kvalifikaciju U REDU JE. Primera radi, ako upisuje vaše lične podatke bez dozvole  i pravi nekakvu bazu podataka na osnovu toga, to sasvim sigurno nije u skladu sa zakonom. Mnogo ljudi se, sa razlogom ili bez razloga, pribojava. Ako vam dodje na vrata neko za koga procenjujete da će sutra doći na vlast, i nešto vas pita, jeste li baš u situaciji da ih odbijete? To je na rubu, ako ne zakona, a onda političke kulture", kaže Šabić i ukazuje na još jedan problem: "Često vam dolaze i ljudi koji u rukama imaju kompletne spiskove sa odredjenim podacima o vašoj ličnosti, za koje sa razlogom preptostavljate da su ih dobili od nekog organa vlasti u kojoj imaju nekog svog stranačkog kolegu. Da li treba da podsećam da je u ovoj zemlji zabranjeno da se iz javnih baza podataka podaci koriste u druge svrhe, osim za one zakonom ustanovljene”, upozorava Šabić dodajući da je ova kampanja tek počela a da su u prethodnoj kampanju "od vrata do vrata"  praktikovale manje-više sve stranke.
Povodom podatka  da se kampanja “od vrata do vrata”  vodi svuda u svetu, poverenik za informacije kaže da ima razlike,  od civilizacijskog   konteksta u zemljama razvijene demokratije i u partokratskoj Srbiji u kojoj se, dodajmo,  posao i mnoge privilegije dobijaju sa partijskom članskom kartom i gube ako njihova partija sidje sa vlasti , do toga da se partije na zapadu obično obraćaju svojim članovima ili proverenim glasačima sa kojima, inače, imaju stalnu komunikaciju.
Naši sagovornici, u svakom slučaju, kažu da  gradjani treba da znaju da imaju pravo da odbiju odgovor na svako pitanje koje im postavlja neko u ime bilo koje partije. I naročito, da imaju pravo da odbiju da saopšte svoje ime i prezime.
A lek za savladavanje straha i kao podsticaj gradjanskoj hrabrosti da se zaokruži glas po sopstvenoj savesti a ne kao psledica nečijeg pritiska,  najdelotvorniji je humor. A toga i dalje ne nedostaje u zemlji Srbiji. Tako se na internetu pojavljuju oglasi o prodaji jednog, dva, tri četiri... sedam glasova po povoljnim cenama, uz popust. Pa, ko da više!

ČARTER LETOVI TOKOM LETA

Izdate dozvole tuskim i grčkim avio-kompanijama

Tanjug |

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izdao je danas dozvole turskim i grčkim avioprevoziocima za čarter aviosaobraćaj u toku ovogodišnje letnje sezone

Ilustracija

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izdao je danas dozvole turskim i grčkim avioprevoziocima za čarter aviosaobraćaj u toku ovogodišnje letnje sezone - Turkiš erlajnzu, Fribrd erlajnzu, Onur eru i Ajdžen erlajnzu.

Direktorat je izdao dozvole odmah nakon dobijanja saglasnosti od Ministarstva saobracaja Srbije, a te kompanije će letove obavljati sa aerodorma u Beogradu i Nišu.

Turkish erlajnz je dobio dozvolu za seriju čarter letova na liniji Antalija-Beograd-Antalija, sa leta nedeljno - jedan let utorkom i dva leta subotom, u periodu 24. maj - 27. septembar 2014.

"Fribrd Airlines" za seriju carter letova na linijama: Antalija-Beograd-Antalija, sa tri leta nedeljno - sredom, subotom i nedeljom, u periodu 19. april -18. oktobar 2014, kao i Antalija-Niš-Antalija, sa jednim letom nedeljno - petkom, u periodu 6. jun - 19. septembar 2014.

"Onur Air" je dobio dozvolu za saobracaj na liniji Antalija-Beograd-Antalija, sa ukupno 25 letova, u periodu 26. maj - 7. oktobar 2014. i na liniji Bodrum-Beograd-Bodrum, sa ukupno 25 letova, u periodu 29. maj - 7. oktobar 2014.

"Aegean Airlines" za obavljanje saobracaja na liniji Heraklion-Beograd-Heraklion, sa ukupno 12 letova, u periodu 10. jun - 4. oktobar 2014. godine i na liniji Rodos-Beograd-Rodos, sa ukupno 12 letova, u periodu 13. jun - 7. oktobar 2014.

Kada je u pitanju izdavanje dozvola za obavljanje čartera stranim avio-kompanijama, Direktorat se pridržava procedura koje važe i za redovan aviosaobraćaj, navodi se u saopštenju.

To znači da je bezbednost putnika i svih učesnika u vazdušnom saobraćaju na prvom mestu.

Da bi neka strana čarter aviokompanija dobila dozvolu od Direktorata mora da bude bezbedna, da ima sertifikat vazduhoplovnih vlasti zemlje u kojoj je registrovana, da je tehnicki osposobljena za obavljanje javnog aviosaobracaja, da je vazduhoplovno osoblje sa važećim sertifikatima i da ima ugovor sa ovlašćenom turističkom agencijom u Srbiji, koja će organizovati prevoz putnika u odredenim intervalima.

PETICIJA ZA MAKSIMALNU KAZNU MUSIĆU

Porodica ubijene manekenke Vladislave Červenko pokrenula je peticiju kojom traži da u ponovljenom suđenju osumnjičeni za njeno ubistvo Darijan Musić dobije maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina.

Apelacioni sud ukinuo je presudu Višeg suda u Novom Sadu kojom je Musić najpre osuđen na 35 godina zatvora.

- Mi zanmo da naša peticija ne može i ne sme uticati na sudije koje budu vodile postupak. Ovo je samo još jedan način da izrazimo svoj revolt zbog ukidanja presude. Znamo da je cela Srbija, ali i region uz nas – kaže Tanja Červenko, sestra ubijene Vladislave.

Suđenje će krenuti iz početka 11. marta pred Višim sudom. Peticija se može potpisati onlajn na OVOM LINKU.

Izvor: Blic 

 

Er Srbija: Tokom leta dva leta nedeljno za Maltu

Tanjug |

Er Srbija će tokom letnje sezone, od 13. juna do 19. septembra, uvesti dva leta nedeljno za Maltu

Er Srbija će tokom letnje sezone, od 13. juna do 19. septembra, uvesti dva leta nedeljno za Maltu.

Učestalost letova ka toj popularnoj destinaciji za letovanje biće povećana sa jednog na dva leta nedeljno, zbog povećane potražnje, a letovi će se obavljati ponedeljkom i petkom.

"Red letenja je odličan za turiste koji lete iz Beograda za Maltu na letnje odmore. Dobro je, takođe, rešenje i za dalje veze preko matičnog aerodroma Er Srbije u Beogradu prema važnim evropskim destinacijama, kao što su Beč, Rim, Cirih, Brisel i Pariz", izjavio je generalni direktor Er Srbije Dane Kondić.

Arhipelag ostrva Malta se nalazi u središnjem delu Sredozemnog mora i čine ga tri mala ostrva: Malta, Gonzo i Komino. U grupi gradića živi više od 400.000 stanovnika.

Sa istorijom dužom od 7.000 godina, tu se nalazi puno mesta za razgledanje koja ne treba propustiti: megalitski hramovi, podzemne katakombe, crkve i utvrđenja...

Er Srbija je osnovana 26. oktobra 2013. kao nacionalna aviokompanija Srbije i opslužuje 29 evropskomediteranskih destinacija direktno sa svoje matične vazdušne luke, međunarodnog aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, sa uslugama prevoza putnika i tereta.

U ponudi su i prekookeanske i međunarodne destinacije u Aziji i Australiji preko codeshare partnera i svog akcionarskog partnera sa 49 odsto udela, Etihad ervejza.

Aviokompanija trenutno ima flotu od 10 uskotrupnih i četiri turboelisna aviona.

РУСИЈА ПРЕТИ ЗАПАДУ ДА СЕ НЕ МЕША

Крим, демонстранти заузели владу и парламент

Зграду парламента и владе на Криму заузели наоружани људи. Руски авиони дуж западне границе стављени у стање борбене готовости. Oлександар Турчинов упозорио руске снаге да не напуштају своју поморску базу на Криму. Парламент Крима расписао референдум за 25. маја.

17.00 - Виктор Јанукович је у Русији. Он ће у петак у Ростову одржати конференцију за новинаре, јавља Раша тудеј. 

16.55 - Русија упозорила Запад да се уздржи од провокативних изјава и поштује несврстаност Украјине.  

15.30 - Саобраћајна полиција на Криму "вратила" руску војну колону у базу јер командант није имао ваљани план активности, пишу украјински медији.

14.45 - Нова украјинска влада оптужила Јануковићеву администрацију да је у последње три године на оф-шор рачуне пребацила око 70 милијарди долара. 

14.20 - Врховна Рада потврдила састав нове украјинске владе. За нову владу гласао 331 од 410 присутних посланика. 

13.50 - Парламент Крима донео одлуку да распише референдум о будућности тог региона. Референдум ће бити одржан 25. маја.

11.45 - На Твитеру објављени снимци борбених возила на улазу у кримску престоницу.

11.30 - Виктор Јанукович огласио се саопштењем у којем наводи да себе и даље сматра легалним председником Украјине.

10.20 - Отправник послова Русије Андриј Воробјов позван на консултације у украјинско Министарство спољних послова.

9.55 - Турчинов: Покрет руских снага сматраће се агресијом. 

9.38 - Авиони распоређени дуж западне руске границе стављени су у стање борбене готовости, саопштило је руско Министарство одбране. 

8.30 - Русија ће "бескомпромисно" реаговати уколико права наших земљака у Украјини буду угрожена, саопштава руско Министарство спољних послова.

Наоружани људи заузели су зграду регионалне владе и зграду парламента на Криму, у Украјини. Вршилац дужности украјинског председника Oлександар Турчинов позвао je на мир, али и наложио безбедносним структурама Украјине да предузму "све неопходне мере" за заштиту грађана. В. д. министра унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков рекао је да је полиција у приправности и да је блокирала околину окупираних зграда.

Наоружани уљези су истакли заставу Русије на згради парламента у Симферопољу, главном граду Аутономне Републике Крим. За сада нису поставили никакве захтеве.

Аваков је на својој Фејсбук страници написао да су "предузете мере за сузбијање екстремистичких акција, како се не би дозволило да ситуација ескалира у оружани сукоб у центру града".

Десетине људи које су упале у зграде локалних власти носе руски симбол победе у Другом светском рату и поред осталог истичу знак "Крим је Русија".

На питања новинара одговорили су - бацањем шок-бомбе. На телефонске позиве у згради кримског парламента нико не одговара, а сајт парламента је оборен.

Дописник Ројтерса из Симферопоља каже да су врата парламента блокирана изнутра столовима и столицама и да нико не може да уђе у зграду.

Позивајући се на очевица, Интерфакс јавља да се унутра налази око 60 људи који имају велику количину оружја, додајући да нико није повређен приликом заузимања зграда рано јутрос.

Рефат Чубаров, лидер локалне татарске заједнице, написао је на свом Фејсбук профилу да су зграде преко ноћи заузели униформисани људи.

Руски авиони "у стању борбене готовости" 

У међувремену, огласило се руско Министарство одбране и саопштило да су борбени авиони распоређени дуж западне руске границе стављени у стање борбене готовости и да спроводе константне патроле из ваздуха.

Истовремено, морнари руске Балтичке и Северне флоте започели су укрцавање на војне бродове, у склопу наређења руског председника Владимира Путина да се одрже хитне војне вежбе како би се проверила борбена готовост руских оружаних снага на западу те земље.

Како су агенцији Итартас рекли званичници Министарства одбране, истовремено су ваздухопловне трупе кренуле према војном аеродрому како би се укрцали на авионе. Њихова дестинација биће позната тек након што авиони полете, саопштила је прес-служба Министарства.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио је да ће вежбе трајати до 3. марта и да ће се обављати у две фазе, уз учешће 150.000 војника. У другој фази учествоваће руска Северна и Балтичка флота.

Вршилац дужности украјинског председника Олександар Турчинов упозорио је руске снаге да не напуштају своју поморску базу на Криму.

"Било какво кретање трупа, посебно изван те територије, сматраће се војном агресијом", истакао је Турчинов, а пренела агенција АП.

Јучерашњи проруски протести испред кримског парламента

Тежиште украјинске кризе пренело се из Кијева на Крим, у Симферопољ, где је јуче погинуло двоје људи у сукобу између татарских и руских демонстраната, од којих први подржавају нову власт у Кијеву, док је други не признају, јавља Интерфакс.

Сукоб се одиграо испред здања Врховног савета Аутономне Републике Крим, где се окупило неколико хиљада кримских Татара, а када су на исто место пристигли проруски демонстранти избила је туча у којој је једна особа изгубила живот, највероватније у стампеду.

Противници власти у Кијеву носили су заставе Крима и Русије, узвикујући "Одбранићемо Крим", "Русија, Русија", док су учесници другог митинга - међу којима је много присталица "меџлиса" (непризнатог парламента) кримских Татара, узвикивали "Крим није Русија", "Украјина, Украјина" и "Алах је велики".

Иако је председник Врховног савета Крима Владимир Константинов саопштио да се на дневном реду пленарног заседања неће наћи питање одвајања Крима, према наводима руског Комерсанта, посланици, заправо, нису успели да уђу у зграду.

Након позива свог лидера Рефата Чубарова, кримски Татари су се разишли, док је неколико стотина присталица "Руског јединства" остало на платоу испред зграде.

У Кијеву је саопштено да ће Украјинска служба безбедности редовно информисати Русију, Уједињене нације и САД о ситуацији на Криму.