Gde je nestala Vojvodina

Iako su se pre raspisivanja izbora vlast i opozicija često svađale oko severne pokrajine, u samoj kampanji je pitanje Vojvodine gurnuto u drugi plan

Zastave Vojvodine, Srbije i Novog Sada ispred Petrovaradinske tvrđave (Foto Tanjug)

„Vojvodina nije krava muzara”, „Tačku na pljačku”, „Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji”, ovo su samo neki od slogana kojima su stranke na nekim ranijim izborima pokušavale da osvoje „vojvođanske” glasove. Ovakvih poruka nije bilo u kampanji za predstojeće parlamentarne izbore, a i o Vojvodini se pričalo znatno manje. Razlog, procenjuju analitičari, treba potražiti u tome što se ne glasa i za pokrajinski parlament i što regionalne stranke najavljuju ili očekuju da će biti deo buduće republičke vlade. Vojvodina će, smatraju analitičari, biti glavna tema na vanrednim pokrajinskim izborima, za koje se veruje da će biti raspisani do kraja godine.
U prethodnom periodu najčešće su se istovremeno održavali izbori na svim nivoima, pa su vojvođanske stranke, bez obzira na to da li na republičkom nivou izlaze u koaliciji s nekom većom strankom ili samostalno, svoju kampanju usmeravale samo na pokrajinu. Da to nije bila loša taktika, pokazuje primer Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je u svakoj kampanji pričala o „vojvođanskim novcima” koji treba da ostanu u pokrajini i uvek uspevala samostalno da uđe u pokrajinski parlament. Na osnovu rezultata na pokrajinskim izborima, Liga je pravila koalicione dogovore oko izbora za Skupštinu Srbije i gotovo uvek dobijala od koalicionih partnera pet sigurnih poslaničkih mesta. Liga, koja se za glasove birača borila porukama „Vojvodina nije krava muzara” i „Tačku na pljačku”, na predstojećim izborima nastupa u koaliciji sa NDS-om Borisa Tadića, uz vrlo blagu retoriku, jer, kako je izjavio Nenad Čanak, Vojvodina zna ko zastupa njene interese i za njih se zalaže u predizbornoj kampanji.

Savez vojvođanskih Mađara na prethodnim parlamentarnim izborima nastupao je sa sloganom „Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji” i veći deo kampanje posvetio je nepostojanju zakona o finansiranju pokrajine i priči o sedam odsto republičkog budžeta koji Vojvodini po Ustavu pripada, a – tvrdio je SVM – pokrajina ga ne dobija. Sada SVM najavljuje da će biti deo buduće republičke vlasti, a za glasove se bori sloganom „Hrabro i odgovorno” i pričom o neophodnim reformama, ubrzanju puta u EU…
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, „manjak Vojvodine” u ovoj kampanji, između ostalog, objašnjava time što Čankova Liga nastupa u „bloku oko Borisa Tadića, koji će, sada je izvesno, biti deo vladajuće koalicije, ako pređu cenzus”. Popov ističe da je SVM jasno rekao da će biti deo buduće vlasti, pa su se „okrenuli svom biračkom telu i obilaze Mađare, tako da će dobiti ono što uvek dobijaju i nema potrebe za pričom o Vojvodini, iako su oni za koncept građanske autonomije Vojvodine”.
Popov dodaje: „Izgleda da svi očekuju drugo poluvreme, a ono će se desiti kada istekne rok od šest meseci, koji je Ustavni sud dao da se izmeni Statut Vojvodine. Po isteku tog roka može se desiti da u vojvođanskom parlamentu ne bude moguće obezbediti dvotrećinsku većinu za izglasavanje promena Statuta, a čak i ako je bude, Skupština Srbije, koja daje poslednju reč, neće ih potvrditi, budući da su se neke stranke povukle iz radne grupe za promenu Statuta. Tako bi se izazvala kriza koja može dovesti do vanrednih pokrajinskih izbora, na šta, po mom mišljenju, naprednjaci i računaju. Tada će Vojvodina doći u prvi plan i koplja će se lomiti oko nje.”
Analitičar Dragomir Anđelković takođe misli da je Vojvodine manje u ovoj kampanji zato što se istovremeno ne održavaju i pokrajinski izbori, „pogotovo sada kada neke vojvođanske stranke, kao LSV, kalkulišu šta posle izbora, pa neće da nameću vojvođansku temu”. Anđelković dodaje: „Oni koji obično u izbornoj kampanji idu s tom autonomaškom pričom, prilično su ćutljivi sada, a jedan od razloga je taj što Čanak ide s Tadićem, koji bi u vladu sa Vučićem. Drugi razlog su neke Čankove kalkulacije, kako bi sutra mogao da promeni partnera u vlasti u Vojvodini.”
I Popov i Anđelković, međutim, smatraju da rezultati Demokratske stranke na predstojećim parlamentarnim izborima na teritoriji Vojvodine, sve i da budu jako loši, neće biti razlog za raspisivanje vanrednih izbora. Obojica, dajući različita objašnjenja, ne očekuju da Bojan Pajtić podnese ostavku i zatraži vanredne izbore. Rezultati parlamentarnih izbora bi, smatraju obojica, ipak mogli uticati na raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora. Anđelković navodi sledeći mogući scenario: „Ukoliko Tadić uđe u novu republičku vladu, mogao bi u pokrajinskom parlamentu da privuče dovoljan broj poslanika DS-a za obaranje Vlade Vojvodine.” Popov kaže da bi SVM, koji je najavio da će biti deo republičke vlasti, i LSV, koji bi mogao da uđe u buduću republičku vladu, mogli da napuste koaliciju na pokrajinskom nivou. Popov dodaje: „Ako bi SVM i LSV napustili koaliciju, mogli bi da formiraju s drugim partnerima vladu koja bi od predsednika Skupštine AP zatražila raspuštanje Skupštine AP i raspisivanje vanrednih izbora. U tom slučaju oni bi bili raspisani.”

M. Čekerevac

Dačić se distancirao od Slobe, ali i danas pominje Miru

Na osmu godinu od smrti osnivača SPS-a i predsednika SRJ Milošević je ipak diskretno upotrebljen u predizborne svrhe

Požarevac: počast Slobodanu Miloševiću odali Aleksandar Vulin, Mira Dragović, Milutin Mrkonjić i Miomir Ilić Foto Tanjug

Osmu godišnjicu od smrti Slobodana Miloševića, posetom njegovom grobu u Požarevcu, kao i svih prethodnih godina, obeležili su isti ljudi: Milutin Mrkonjić, potpredsednik SPS-a, Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista i ministar zadužen za KiM i delegacija radikala. Predizborna kampanja, čini se, nije uticala na Ivicu Dačića, lidera SPS-a, koji je partiju distancirao od njenog osnivača, da se pojavi na njegovom grobu, mada to nije radio pre. Miloševićevi lik i delo su, ipak, upotrebljeni u predizborne svrhe, iako diskretno.

Dačić je distanciranje SPS-a započeo još dok je Milošević bio živ, pritvoren u Haškom tribunalu. U njegovom odsustvu, vođena je žestoka bitka za prevlast u partiji, čak je i Miloševićeva sahrana poslužila za obračun protivnika. Tako je Milorad Vučelić, koji se pitao za sve, pa i za to ko može da bude u dvorištu Miloševićeve kuće dok telo bude spuštano u grob, odlučio da Dačić ne bude na tom spisku. Dačić je kasnije ubedljivo pobedio Vučelića na partijskim izborima. Vučelić je napustio SPS, a Dačić uoči svake godišnjice od Miloševićeve smrti objašnjava kako ne ide na pomen zato što nije prisustvovao sahrani. I baš uvek podseti kako je lično on zaslužan što je SPS preživeo posle 5. oktobra 2000. godine i kako je reformisao partiju…

To je učinio i sada, pa je u „Utisku nedelje” kazao: „Mi smo bili skinuti s brojnog spiska posle 5.oktobra. Naša partija postoji zahvaljujući meni, ja sam je podigao iz smrti politikom reformi…”

Partija se toliko promenila da socijalisti iz Obrenovca nisu hteli da glasaju za predlog odbornika Vulinovog Pokreta socijalista da se Slobodanu Miloševiću postavi spomen-ploča. I dok je po Milutinu Mrkonjiću, potpredsedniku SPS-a, takve trebalo izbaciti iz partije, po Dačićevoj oceni, oni su postupili ispravno, jer „na Trgu Zorana Đinđića nije mesto spomen-ploči Slobodanu Miloševiću.” Prema nezvaničnim informacijama, jedini razlog što obrenovački socijalisti nisu glasali za spomen-ploču, bio je taj što je predlog došao od Aleksandra Vulina, koga u SPS-u baš i ne podnose. Vulinovi socijalisti bili su zgroženi ovim „sramotnim gestom”, a u saopštenju izdatom tim povodom nisu propustili da napišu da su „predlog odbornika Pokreta socijalista podržali svi odbornici Srpske napredne stranke”. Vulinov Pokret socijalista, inače, na predstojećim izborima, učestvuje na listi SNS-a.

Dačić stalno ističe da ovaj SPS nema ništa zajedničko sa onim Miloševićevim, da je zaslužan, što nije netačno, za približavanje Srbije EU… Međutim, iako je u pomenutom „Utisku nedelje” pričao kako ne želi da zloupotrebljava Slobodana Miloševića da bi gradio svoj rejting i da Socijalistička partija Srbija nije bila isto što i Slobodan Milošević, on je, ipak, pomenuo kako je razgovarao sa Mirom Marković u Moskvi: „Mira mi je rekla da gradim svoj identitet. I ja gradim svoj identitet, ne treba našu partiju da vezuju za prošlost.” Nije zgoreg, u predizbornoj kampanji, pomenuti razgovor sa Mirom, ima onih koje bi to moglo opredeliti da glasaju za Dačićev SPS, na primer, oni koji su i juče bili na Miloševićevom grobu.

Dačić tamo nije bio, ali je baš juče novinarima u Beogradu objašnjavao da „posle 14 godina treba konačno da se zna da li porodica Slobodana Miloševića može da se vrati u Srbiju”. On je naveo da je o tome 2008. godine razgovarao s Borisom Tadićem, predsednikom Srbije i DS-a i da u rešavanju statusa porodice Milošević ne vidi ništa sporno”.

Milutin Mrkonjić je, kao i svake godine, juče položio cveće na Miloševićev grob i izjavio da od sadašnjeg državnog vrha očekuje da omogući Miloševićevoj porodici povratak u zemlju. Mrkonjić je rekao:„Država bi Miloševiću za sve ono što je uradio za nju trebalo da se oduži, kroz ulicu koja bi nosila njegovo ime ili na neki drugi način.

I Aleksandar Vulin je, kao i svake godine, juče položio venac na Miloševićev grob. Tamo je izjavio: „Milošević je vodio Srbiju u teškim vremenima, kada je njen opstanak bio doveden u pitanje. Milošević je umeo da pogreši u izboru svojih prijatelja i nisu svi njegovi prijatelji bili njegovi prijatelji ni prijatelji Srbije, ali zato su ga neprijatelji nepogrešivo birali. Svi Miloševićevi neprijatelji bili su istinski neprijatelji prvo Srbije, pa onda i njega.”

Na jučerašnji dan oglasio se i prijatelj Slobodana Miloševića i Mire Marković, Hadži Dragan Antić, rekavši da ne veruje da će Ivica Dačić omogućiti povratak članovima Miloševićeve porodice u Srbiju. On je za „Betu”, izjavio: „Dačić je  imao prilike toliko godina da to uradi, pa nije uradio. Ne verujem da će se to dogoditi, niti bih savetovao njima da se vrate u Srbiju zato što nisu bezbedni.”

M. Čekerevac

Jovo Bakić: Izbori 16. marta – „i tačka”

 

Naprosto se „opozicione” stranke utrkuju koja će se više vođi SNS-a dodvoriti

Ostalo je još nekoliko dana do izbora. Nikada predizborna kampanja nije bila dosadnija. Unapred se zna da će oko tri petine građana izaći na izbore, a da će oko dve petine građana glasati za SNS. Činjenica da tri petine građana, ipak, nije za SNS ne znači puno, jer dve petine njih tome ne pridaje nikakvu važnost. Da pridaju, izašli bi na izbore da pobedu SNS-a ne dozvole. Ovako, ako se posle budu bunili kako im je loše, može im se kazati da su zaslužili da im tako i bude.
Pri tome, od one preostale petine građana koji budu izašli na izbore dobar deo će glasati za Vučića, a da toga nisu ni svesni. Naime, ova predizborna kampanja ući će u istoriju kao jedinstvena utoliko ukoliko je malo koja tobože opoziciona stranka kritikovala najjaču stranku u vlasti; svi napadaju SPS, jer umesto socijalista, nadaju se vajni opozicionari, ugnezdiće se u vlasti s naprednjacima oni. I TAČKA.

Doista, tužna je slika takozvane opozicije u Srbiji. Naprosto se „opozicione” stranke utrkuju koja će se više vođi SNS-a dodvoriti; a trka je mrtva. Tako, LDP, predvođen genijalnim poslovnim čovekom – Čedo, spasioče, „Fidelinka” ti kliče – koji je doduše dar za poslovanje otkrio tek pošto je postao političar, originalno ponavlja: „posao, posao, posao”. I TAČKA. Kako se ove originalne ideje u zemlji u kojoj je 25 odsto radno aktivnog stanovništva nezaposleno, dok je svaki drugi ispod 30. godine takođe nezaposlen, nijedan drugi političar nije dosetio?! Pa još veli da će s Vučićem ući u koaliciju samo ako i ovaj počne da ponavlja ovaj neverovatni politički izum, jer bi to značilo da je prihvatio originalni program LDP-a. A Vučić je, istini za volju, još ranije počeo da probija uši svima kako će se boriti za nova radna mesta taman kao i protiv kriminala i korupcije. Lepo, ali šta bi s višegodišnjim ministrom unutrašnjih poslova i njegovim najbližim saradnicima za koje je procurelo da neobično vole banane? Zbog odgovora na ovo pitanje ne treba Aleksandru Vučiću verovati. Ne može se voditi borba protiv kriminala i korupcije polovično. Vučić bi rekao: „I TAČKA”. Uzgred, odurna je ta autoritarna težnja srbijanskih političara da posle svojih mudrosti kažu: „i tačka”. Vučić tu nije jedini...
 
No, nije ni LDP jedini koji se SNS-u dodvorava, nadajući se da će zauzeti mesto SPS-a, već je tu i Tadićev zeleni NDS. Prvi saradnik negdašnjeg predsednika Srbije, koji sebi dozvoli da prvo televizijski duel a onda i izbore izgubi od veleučenoga Tomislava Nikolića, Miki Rakić, u ovim je novinama, još pre no što je stranka osnovana, predlagao staroj (nije dobra, ali je, barem, opoziciona, što u ovoj situaciji nije mala stvar) Demokratskoj stranci da zajedno s naprednjacima „preuzme odgovornost” (kako se to danas eufemistički veli za strateško zaposedanje fotelja) za reformski put Srbije. Blago građanima s ovakvim reformatorima i borcima protiv kriminala! Naime, SPS je dobar bio prvo demokratama, dok je Miki Rakić koordinisao službe bezbednosti, a dobar je bio i biće i SNS-u nakon izbora, dok Aca Vučić to isto čini. Istovremeno, tabloidi (s kojima, naravno, Vučić nema ništa) razapinju Dačića na krst. Sam Dačić, odnosno njegovi socijalisti, kune se u Vučića i sa velikih panoa veli: „Dačić.” Pohvalio se pre neki dan, javno, da je ono „I TAČKA”, Čeda Jovanović od njega „drpio”. Eto, kad tu marketinšku mudrost vispreni Žitorađanin, koji je „jedan od nas”, nije na vreme patentirao... I TAČKA.

Razume se, Mlađan Dinkić je na vlast već više od deset godina pretplaćen. Ako mu građani daju poverenje, biće i on uz mudroga Vođu. Srbima i Srbiji je potrebno saglasje političara za sprovođenje reformi, samo to autor ovog teksta ne razume. I TAČKA. Dačić. Čeda. Boris. Dinkić ne kaže „tačka”, on kaže da „zna MMF kao zlu paru”, i veli da bi pravio od paprika ajvar. Odlična ideja, ali šta mu je smetalo da je ostvari u proteklih desetak godina?
Sam Aleksandar Vučić ubeđuje da su svi drugi uz „tajkune”, a jedini se on navodno bori protiv tajkuna. Zanimljivo, naročito u svetlu činjenice da su mu dvoje Karića na izbornoj listi. Šta, pak, reći o raznim drugim naprednim bogatašima? Zar građani zaista nisu uočili ko ima najviše reklama, (ne)zakupljenih minuta na svim mogućim televizijama, naslovnih strana u svim mogućim novinama, panoa itd? Takođe, zar građani ne uviđaju ko uređuje tabloide i elektronska sredstva masovnog opštenja i koga se novinari u Srbiji plaše? Za sve to potrebni su, uz moć, i novac. Otkud oni dolaze? Od friziranih računa za struju i infostan? Od bogataša?
Pluta Beograd na vodi, baš kao i cela Srbija. Ne smeju potonuti. Ne sme biti tačka!
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Jovo Bakić

Radoman: Za šta je namenjen kredit od UAE?

Vlada Srbije je na svaki dinar uložen u Vojvodinu ulagala 17 dinara u ostatak Srbije

Vojvođanski sekretar za finansije Zoran Radoman izjavio je da javnost u Srbiji mora da zna za šta je namenjen kredit od milijardu američkih dolara, koji je Vlada Srbije uzela od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i ocenio da taj kredit predstavlja još jedno zaduživanje koje ne rešava lošu situaciju u državi.

Radoman je u saopštenju za javnost upitao da li je taj kredit namenjen za projekat „Beograd na vodi“ ili za neki drugi projekat i zatražio da javnost bude upoznata s tim kako i na koji način će UAE biti uključeni u projekat „Beograd na vodi“.

Podsetio je da je pre više od godinu dana „na velika zvona“ bila objavljena kupovina poljoprivrednih preduzeća i zakup zemlje od strane arapskih partnera, ali to do danas nije realizovano.

„Zato je realizovana prodaja partneru iz UAE, hotela ispod cene. Isto tako je prodat JAT, a da nismo sigurni šta smo prodali, jer nije prethodno popisana imovina). Ugovori o ovim poslovima nisu stavljeni na uvid ovdašnjoj javnosti, već su poznati samo uskom krugu pregovarača iz dve zemlje“, rekao je Radoman.

On je odbacio kritike pojedinih političara da je Vojvodina najnerazvijeniji region u Srbiji i rekao da zvanični podaci govore upravo suprotno, odnosno da je Vojvodina najrazvijenija.

„Baš oni koji su najglasniji u iskrivljivanju slike o razvijenosti Vojvodine pokušavaju da je i naprave takvom. Odlazeća Vlada Srbije je na svaki dinar uložen u Vojvodinu ulagala 17 dinara u ostatak Srbije“, naveo je Radoman i optužio vlasti da žele da uspore razvoj pokrajine.

On je podsetio da je svojom Uredbom Vlada Srbije opštine u Vojvodini razvrstala tako da je jasno da je Vojvodina kao region najrazvijenija u Srbiji.

Uredbom je 13 opština u Vojvodini razvrstano u nadprosečno razvijene, a svega 10 van Vojvodine, u drugu grupu po razvijenosti razvrstano je 15 vojvođanskih opština i 20 iz centralne Srbije, u treću grupu 14, a u četvrtu – nedovoljno razvijene – tri opštine iz Vojvodine i 70 iz ostatka Srbije, dok su u grupu opština koje su oznacene kao devastirana područja razvrstane 23 opštine, a ni jedna iz Vojvodine, naveo je Radoman.

Prema njegovim rečima, samo Beogradski region ima zarade više od republičkog proseka, dok je Vojvodina svega dva do tri odsto ispod tog proseka, a ostali regioni su daleko ispod proseka.

„Beogradski region je iznad proseka jer je u njemu kao centru skoncentrisan državni aparat, sedište je finansijskih institucija, banaka, trgovačkih i konsalting firmi, uglavnom, neproizvodinih delatnosti u kojima su zarade najveće“, kazao je Radoman.

Dodao je da za razliku od toga Vojvodina ima najveći broj zaposlenih u proizvodnim delatnostima, poput poljoprivrede, industrije i rudarstva, zatim u uslugama, gde su zarade po pravlu niže.

 

Radoman je podseto da je početkom ove godine Američka agencija za kreditni rejting snizila kreditni rejting Srbije, ali je i pored toga britanski Fajnenšel tajms (Financial Times) Vojvodini dodelio priznanje za region pogodan za ulaganja.

(Autonomija)

MIRKO ĐORĐEVIĆ: Borilačke igre velikog gospodara

Kada se seče šuma, iverje leti na sve strane

Nema potrebe baviti se izborima od 16. marta jer to i nisu izbori u klasičnom smislu reči – Gospodar Vučić je raspisao referendum za sebe.

Ovo oko Kijeva je ozbiljnije jer još se ne zna šta valjaju mutne vode Dnjepra sve do Visle i Buga. Kremaljski Gospodar nije enigma, sve je kod njega jasno. On vozi brze motore, kroti tigrove i u ringu nije omanuo ni jednom – neka se u vodama Crnog mora razmeštaju ratni brodovi SAD, nije to važno, ima i V. Putin dosta toga, a osim toga i srpski četnici su pritekli u pomoć. Ponavlja V. V. Putin da je raspad SSSR-a bio „planetarna katastrofa“ – svi to znamo i čitamo – ali neće proći mnogo vremena i on će izjaviti da je i slom carske Imperije Staljinove bio planetarna katastrofa. Onaj slom iz 1917. 

Istorija nikog ničem naučila nije, svi znamo, a zna i Gospodar u Kremlju. Svi su Putinovi potezi bili brzi i uspešni, kao i oni u ringu, godine 2008. uzeo je Gruziji dve „vojvodine“, odnosno Abhaziju i Južnu Osetiju, i nikom ništa. Odmah je tamošnjim Rusima podelio ruske papire i diplomatski ih priznao, a to što to nisu priznale druge države lako ćemo, koliko je još nepriznatih država. Istini za volju ima i izuzetaka – na Balkanu se nije baš mešao, ali mu je Crna Gora izmakla, a tamo je baš bila stara ruska vojna akademija „Andrija Zmajević“ u Kotoru, još od vremena ruskih careva.

Objašnjenje koje je V.V. Putin ponudio zbunilo je posebno nas Srbe i u Beogradu je nastao muk – malo ko sme da komentariše.

Pred ruskom ambasadom kliču Putinu u Beogradu, ali malo ih je ako se u sve ne uključi doktor Različak. Njegovi su već krenuli. V. Putin je doslovno kazao – ako ste mogli vi na Zapadu da priznate pravo kosovskim Albancima da se samoopredele, odnosno otcepe, zašto to ne biste i Rusima na Krimu koje svi ugnjetavaju. U Briselu panika i hitaju da saopšte kako Kosovo i Krim nisu isto, barunica K. Ešton objašnjava, ali joj ne ide. V. Putin ne mari za to, jer on ima mačka Trofima Denisoviča, kome će na repu zadenuti to baruničino objašnjenje, da se mačak malo igra. Moćnog Gospodara u Kremlju to ne zanima, on je pacifikovao Gruziju, te druge tamo u Aziji, on igra igru i u Siriji i siguran je u svoju pobedu. Zanemeli su prvaci stranaka u Beogradu, niko ni da zucne – Dačić je promrsio da mu je žao zbog svega i to je sve – a najozbiljniji analitičari su se zbunili, niko nije siguran šta se valja u mutnim vodama Dnjepra, koji se u antičkim spisima naziva Borosten. 

Uzdahne poneko da tako i treba, ali to je sve. Da li V. Putin ovim priznaje pravo kosovskim Albancima da se otcepe, pitaju se neki i trese ih strah, drugi pak još ponavljaju da je Putin „najveći Srbin“ posle Stefana Prvovenčanog iz svetorodne loze Nemanjića, ali i to ne uklanja zabunu. Ipak je V. Putin jasan, on koristi taj albanski ključ uspešno na prostranstvima svoje zemlje od Tihog okeana do Varšave. A da li će Putin priznati u petom stepenu diplomatskih odnosa Tačijevu Republiku Kosovo, prerano je svakako o tome govoriti. Ako je priznao Krim kao republiku i prihvatio njeno prisajedinjenje Rusiji, ništa nije isključeno. 

Bilo kako bilo, V. Putin nije neki B.N. Jeljcin, i nikad se ne zna kako se sve može okrenuti, i na koju će stranu poteći Dnjepar sa svojim mutnim prolećnim vodama. Nisu ni Ukrajinci Srbi, odnosno ako nisu Srbi nisu – iako i tamo ima nas Srba kao manjine – ni Rusi, odnosno nisu baš svi Rusi. Ima u Ukrajini mnogo manjina, ima i Tatara i Bugara i Rumuna i sijaset drugih, ali sve to može biti famozna „kolateralna šteta“. J.V. Staljin je govorio – kada se seče šuma, iverje leti na sve strane, ali jedno su stabla a drugo je iverje. Ima u evropskoj diplomatiji predloga da se sve to reši mirnim putem, ali to su pobožne želje za koje Gospodar u Kremlju mnogo ne mari. On je kažu pobožan čovek, a u stvari je agnostik ili ateista, no i to nije bitno – od desetak crkava u Ukrajini i Rusiji više njih se već svrstalo uz Putina. Šumi Dnjepar – Ukrajinci ga zovu Dnipro – i sve je tamnija ona legendarna ukrajinska noć o kojoj je N.V. Gogolj ispevao himne neponovljive lepote.

Ne znamo šta će Ukrajinci učiniti, ali nas više brine šta ćemo mi, odnosno kako ćemo reagovati – jednom se mora, makar posle izbora.

(Autonomija)

Političari u očima psihologa i sociologa: Grešili smo, nećemo više

Nataša Latković | 

Kampanja za izbore 16. marta je najdosadnija do sada, jer se zna ko je pobednik, a trka se vodi za prvu pratilju SN

Ovako sagovornici „Blica” komentarišu dosadašnji tok kampanje koja će biti okončana za tri dana. Psiholog Žarko Trebješanin i sociolog Jovo Bakić za naš list navode da su se u prethodnih mesec dana kao nikad do sada naslušali demagoških poruka, kao i da se za razliku od prethodnih kampanja, partije nisu bavile nacionalnim temama - Kosovom i Srbijom. Oni ocenjuju da lider URS-a Mlađan Dinkić najprofesionalnije vodi kampanju, kao i da se marketing većine stranaka bazirao na njihovim liderima.
 

SNS - Aleksandar Vučić   Trebješanin: SNS se obraća isključivo svojim biračima. Cilj im je da ih mobilišu za izlazak na izbora. U tom maniru su i napravili kampanju. Matrica je sledeća: ko nije sa nama, taj je uz tajkune; ko nas ne podržava, taj je protivnik Srbije i narodni neprijatelj; naši su dobri, ostali su zli. Ta crno-bela matrica obično pali. Bakić: Kampanja SNS se temelji na hapšenju Miškovića, zahvaljujući čemu je Aleksandar Vučić stekao simpatije građana. Problem je što je predvodnik čopora uhapšen, ali čopor i dalje jede ovce. Građani se nadaju da će čopor biti uništen. Lepo je nadati se.

 
DS - Dragan Đilas
 
Trebješanin: Provlačenje Zorana Đinđića kroz kampanju je prevaziđeno. Oni vrlo argumentovano mogu da kritikuju i otvaraju oči ljudima. Donekle su to i radili, ali nisam siguran da ih je običan svet čuo. Kada nekog ocrnite kao ljude iz DS, pitanje je da li će ih saslušati šta god da kažu. Bakić: Pokušavaju da animiraju birače koje su iznervirali i nagovore ih da izađu na izbore. Poručuju da su grešili, ali da su ovi sada još gori. Oni su u defanzivnoj poziciji. Zahvaljujući sve većim greškama SNS, ta bi pozicija mogla dati rezultat u budućnosti.
 

SPS - Ivica Dačić   Trebješanin: Stavili su sve na jednu kartu - Ivicu Dačića. On je simbol svega što oni nude. Nisam siguran da im je to pametno, jer je pitanje da li je on nesporno prihvaćen, jer ima mnogo repova. Bakić: Njihova kampanja je mešavina nacionalne, socijalne i antielitističke demagogije. Ponašaju se kao da do sada nismo mogli da gledamo šta je SPS radio, i kao premijer prethodne dve godine, a i kao ministar unutrašnjih poslova poslednjih pet i po godina.

 
DSS - Vojislav Koštunica
 
Trebješanin: Ljudi doživljavaju kao istinu sve što oni kažu, ali se sećaju šta je DSS radio dok je bio na vlasti. Kad su oni bili u vladi, radili su isto. Oni imaju jedan deo biračkog tela koji stalno glasa za njih. Bakić: Njihov marketing, kao i sama stranka, dosta je apatičan. Na momente čak i tužan, kao kad su pokušali da odu na Kosovo. Bude vam žao čoveka koji vodi politiku u koju ni sam ne veruje.
 
 

NDS-Zeleni - Boris Tadić   Trebješanin: Spotovi NDS podsećaju na one iz 2012. godine, a na samom početku Boris Tadić priznaje da je grešio i poručuje da to više neće činiti. U to se može poverovati ako kaže zašto je grešio i ako da garanciju da se to više neće događati. Priznavanje grešaka u Srbiji baš ne prolazi. Kad ih neko prizna, ovde ga otpisuju. Bakić: Kampanja Borisa tadića mi izgleda narcisoidno i dosadno. Njegova “vizija” Srbije je vizija bez ikakvog pokrića.

 
LDP - Čedomir Jovanović
 
Trebješanin: I oni se previše vezuju za lidera koji nije baš nesporan. Imaju dobrih ideja, ali bi možda bilo bolje da su druge ljude stavili u prvi plan. Neke birače bi mogli da izgube jer se na izborima bore za mesto u vladi. Bakić: Videćemo da li će pristalice LDP kazniti otvoreno nuđenje naprednjacima. Njihovi simpatizerima mogla bi da zasmeta i vrlo autoritarna kampanja kkavu vode.
 
 
URS - Mlađan Dinkić
 
Trebješanin: Zanimljiva im je ikonografija sa jabukom. Mlađan Dinkić ispada mađioničar koji vadi zeca iz šešira. To može da bude simpatično, ali asocira na Karića. Trik koji je viđen teško može da prođe dva puta. Svi znaju šta je Dinkić prethodnih desetak godina radio, pa je teško poverovati u ono što priča. Bakić: Vidi se da u novcu ne oskudevaju. Njihova kampanja je najprofesionalnije vođena. Istraživanja im uvek prognoziraju rezultat ispod cenzusa, a oni uvek ulaze u parlament. Dinkić kampanju vodi veoma profesionalno. Tu je najjači.

Zoran Đinđić: Od političara do simbola nacije

Zoran Đinđić ostaće simbol jedne propuštene šanse za demokratizaciju, kaže istoričar Predrag Marković. Sa druge strane, Slobodan Milošević je gotovo zaboravljen.

Navršilo se osam godina od smrti nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. Umro je u pritvoru Haškog tribunala pre kraja suđenja za ratne zločine. Sutra se navršava 11 godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Da li je proteklo dovoljno vremena da bismo o njima mogli da sudimo objektivno?

Istoričar Predrag Marković rekao je za RTS da su se okolnosti već promenile. Smatra da se danas devedesete vide u jednom drugom svetlu, "ne tako crno-belo kao što smo gledali u početku 21. veka".

"Što se tiče Đinđića, on je postao dobro za našu demokratsku tradiciju, simbol borbe za demokratiju, jedna neostvarena šansa, tako da pamćenje na Đinđića podseća na Kenedijev slučaj", rekao je Marković.

On je, kaže Marković, ostavio traga u idejama i govorima i ostaće simbol jedne propuštene šanse za demokratizaciju.

Zoran Đinđić se danas masovno citira, čine to i oni koji mu nisu bili politički bliski. Milošević je gotovo zaboravljen.

Marković dovodi u pitanje da li je Milošević imao ideje. "Mi ne znamo da li je Milošević reagovao na dnevnoj bazi na političke i državne izazove. Mi nismo sigurni da je on imao neku trajnu strategiju, s obzirom da je više puta potpuno menjao pravac politike", objasnio je Marković.

Prema njegovim rečima, ono što donekle može da opravda Miloševića jeste to što je upao u jedan međunarodni vihor koji je prevazilazio njegove snage, ali i činjenica da od 1992. nikada nije imao inicijativu, nikada nije prvi povlačio poteze.

Dejtonski sporazum je, međutim, ističe Marković,  u velikoj meri njegovo delo. Sada se Dejtonski sporazum smatra temeljem Republike Srpske.