VP: Sa Srbijom, ne pod Srbijom
Nezavisno društvo novinara Vojvodine krajem decembra 2013. godine uputilo je otvorena pitanja relevantnim političkim strankama sa ciljem da se one konkretno i što preciznije odrede prema ustavno-pravnom statusu AP Vojvodine. Anketa je prosleđena na adrese 11 političkih partija (Srpska napredna stranka, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka Srbije, Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokarata Vojvodine, Ujedinjeni regioni Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Srpska radikalna stranka, Nova stranka, Vojvođanska partija), a odgovora je stiglo – sedam. Odabir političkih stranaka bio je uslovljen, sa jedne strane, željom da se svi relevantni politički faktori izjasne o ovom, kako smo smatrali, važnom političkom pitanju, a sa druge strane – da se stavovima pokrije praktično ceo spektar određenja prema vojvođanskoj autonomiji: od onih koji podrazumevaju da se Vojvodina kao autonomija praktično ukine do onih koji smatraju da je jedino rešenje za građanke i građane Vojvodine – status republike u federalizovanoj državi.
Odgovori nisu pristigli od četiri partije: Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke, Nove stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Naprednjaci su odbili da odgovore na pitanja, uz tvrdnju da im položaj Vojvodine nije „prioritet u predizbornoj kampanji“, dok su radikali smatrali da su njihovi odgovori bespredmetni s obzirom da odranije poznat stav prema ovom pitanju. Bez obrazloženja odgovori nisu stigli, bar ne do danas, i pored više čvrstih obećanja, ni od Ujedinjenih regiona Srbije i Nove stranke.
U sedam nastavaka „Autonomija“ objavljuje stavove političkih partija o Vojvodini, po abecednom redu.
ODGOVORI VOJVOĐANSKE PARTIJE
Da li je pitanje statusa Vojvodine rešeno Ustavom iz 2006. godine?
– Ne, pitanje političko-ekonomskog subjektiviteta Vojvodine ovim Ustavom nije rešeno. Naprotiv, ono je i dalje otvoreno i ostaje jedino nerešeno pitanje, nakon raspada SFRJ. Od svih 8 konstituenata bivše SFRJ, jedino pitanje Vojvodine ostaje otvoreno.
Status Vojvodine nije rešen ni osamostaljenjem Crne Gore od Srbije, jer je tim potezom i Srbija postala samostalna država. Podsećamo, u Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, Srbija je ušla sa dve autonomne pokrajine: Vojvodinom i Kosovo. Postavlja se pitanje šta je sa Vojvodinom, gde je ona nakon raspada te državne zajednice? Stiče se utisak da je Vojvodina zapravo poništena aktuelnim Ustavom i da se svaki dan radi na njenom konačnom ukidanju. Status Vojvodine nije rešen ni u skladu sa odlukama Mirovne konferencije u Londonu (avgust 1992. godine). Građanima Vojvodine do danas nisu vraćena ustavna prava koja su imali do 1988. godine, kada im je nasilnim pučem, tzv. jogurt revolucijom, oduzeto pravo raspolaganja i upravljanja sopstvenim prihodima, imovinom, prirodnim i radom stvorenim resursima.
Koje se konkretne funkcije autonomije ostvaruju postojećim ustavnim rešenjima?
– Jedino izvorno pravo Vojvodine je da utvrđuje svoje simbole: Grb i Zastavu, koji su na večitoj meti napada raznoraznih ekstremističkih grupa, dok država na te iste napade blagonaklono gleda i reaguje. Odlukama Ustavnog suda Srbije, zapravo vidimo domet ustavne autonomije kada je u pitanju Vojvodina. O sramotnoj odredbi „koštanja“ Vojvodine od 7% finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije ne vredi trošiti reči, jer predstavlja kolonijalistički odnos države Srbije prema Vojvodini.
Koji su učinci Skupštine i Vlade Vojvodine mogući u postojećem ustavnom okviru, u odnosu na građane na koje se njihove odluke (akti) odnose?
– Ovaj ustav je predvideo Vojvodini „autonomiju bez autonomije“. Po ovim ustavnim rešenjima moguće je jedino vešto ili manje vešto simulirati autonomiju, zavisno od podudarnosti političkih garnitura u Pokrajini, odnosno Republici. Vojvođanska administracija nije odmakla od nametnutih ustavnih okvira države Srbije, iako građanke i građani Vojvodine nisu podržali aktuelni Ustav, jer su ga još tada prepoznali kao loš po Vojvodinu. Danas se postavlja pitanje da li su vladajuće stranke u Vojvodini bile svesne te činjenice kada su preuzele odgovornost vlasti u pokrajini. Podsećamo na to da je Skupština Vojvodine u svom prvom mandatu od petooktobarskih promena 2000. godine (2000-2004), imala natpolovičnu većinu u pokrajinskom parlamentu kada su u pitanju vojvođanske stranke, tj. stranke sa centralom u Vojvodini, zaključke izvucite sami…
Kako je moguće da načelno postoji politički kompromis o „ekonomskoj autonomiji“, koji je ozvaničen usvajanjem Ustava 2006. godine, i to odredbama o visini pokrajinskog budžeta (sedam posto) u odnosu na republički, a da se u praksi ta ustavna garancija krši?
– „Ekonomska autonomija“ je floskula. Ona ne postoji bez mogućnosti da Pokrajina ima funkcije zakonodavnih, sudskih i izvršnih nadležnosti, prava na imovinu, izvorne prihode, prava raspolaganja prirodnim i radom stvorenim resursima. To je takođe jedno od simuliranja autonomije Vojvodine i predstavlja brutalnu pljačku svih građanki i građana Vojvodine.
Ne postoji politička volja u Beogradu da se Vojvodini bilo šta preda u ruke, što se tiče ekonomije i finansija, štaviše, radi se na sužavanju i njihovom prenošenju u centralnu kasu. Treba imati u vidu da je od donošenja Ustava u poltičkoj praksi svih vlada bila „politika ravnomernog razvoja Srbije“. Ta politika je išla nauštrb Vojvodine kao najrazvijenije regije, i danas se Vojvodina, po prvi put u svojoj istoriji odnosa sa Srbijom, po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazi u podređenom položaju.
Može li se govoriti o autonomiji pokrajine ako ta teritorijalna jedinica nema izvorne prihode, niti zakonski regulisano finansiranje, već se njen „budžet“ formira političkim nagodbama, dok više od dve trećine ovih sredstava čine transferi kojima pokrajina ne raspolaže jer se njima finansiraju nadležnosti republike – plate u prosveti i kulturi?
– Naravno da ne može! Autonomija Vojvodine postoji samo na papiru. Ako je autonomija Kosova i Metohije, po Ustavu, definisana kao „suštinska“, postavlja se pitanje kakva je onda autonomija Vojvodine? Budžet Vojvodine se formira u republičkom parlamentu i zavisi od „volje“ stranaka ili pojedinaca koje u datom momentu čine vlast, a u pokrajinskom parlamentu se samo raspoređuje. To nema veze sa izvornim autonomnim pravima i predstavlja relativnu i zavisnu kategoriju.
Šta je razlog što zakon o finansiranju Vojvodine nije donet od 2008. do 2014. godine?
– Ne postoji političlka volja! Vojvodina se posmatra kao „budžetski trošak od 7%“, dok istovremeno puni taj isti budžet sa više od 40% finansijskih sredstava. Zakon o finansiranju bi po svojoj formi, morao predvideti i izvorna sredstva finansiranja Vojvodine, a to nikako nije prihvatljivo za centralnu administraciju države Srbije, koja god vladajuća garnitura da je tvori.
Da li politička tumačenja okvira autonomije upućuju na to da su postojeća ustavna rešenja nedorečena i da bi ih trebalo preciznije definisati?
– Ovaj Ustav je loš i nepopravljiv! Pisan je sa namerom da centralizuje državu Srbiju i poništi sve što na tom putu stoji. On je generator svih političkih i ekonomskih kriza u zemlji i kao takav je u suprotnosti sa stvarnim životom jedne države i njenih građana. Kontradiktoran je u pojedinim odredbama i narušava mnoga ljudska prava i slobode. Treba doneti nov Ustav na ustavotvornoj skupštini formiranoj za tu priliku. Ustavotvornu skupštinu ne treba da čine samo političke stranke i njihovi lideri, nego i organizacije civilnog društva, struka i svi oni koji mogu doprineti donošenju modernog i pravednog Ustava za sve građane države Srbije. Pitanje Ustava je pre svega pitanje građana, a ne političkih stranaka i njihovih lidera kao što je to bio slučaj sa aktuelnim Ustavom.
U kojoj meri je postojeći ustavni okvir u skladu sa evropskim rešenjima o ustrojstvu regionalnih nivoa vlasti?
– On ne postoji, pa kao takav, neuporediv je sa modernim ustavima zemalja članica EU! To je srbijanski izum do kojeg se došlo političkom pogodbom i mešetarenjem, i nivo pokrajinske vlasti se sveo na poštovanje ustavne odredbe od 7% finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije, oko čega se vodi glavna polemika i opstanak pokrajinske administracije.
Može li se pitanje pokrajinske autonomije, zbog problema u njenom funkcionisanju, postaviti kao sporno u nastavku evropskih integracija, a s obzirom da se ono decidno navodi i u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije?
– Da! Treba i mora. Vojvodini nisu vraćena ustavna prava u skladu sa zaključcima Londonske mirovne konferencije. Vojvođanska autonomija se simulira. Ona nije Ustavom definisana. Svaki republički Zakon ja stariji od vojvođanskog osnovnog i najvišeg pravnog akta – Statuta AP Vojvodine, koji je osporen od strane Ustavnog suda Srbije. Statut APV je u suštini podzakonski akt. Prilikom otvaranja poglavlja za pristup EU, neminovno će se otvoriti i pitanje Vojvodine. Od energetike (pitanje NIS-a, vlasništva nad termalnim vodama i drugim prirodnim resursima), preko zemljišne politike i nasilno oduzete imovine, do stečenih ljudskih i manjinskih prava…
Koji su predlozi vaše političke stranke za rešenje tog problema?
• Drugačija teritorijalna organizacija države;
• Federalizacija Srbije;
• Dogovor Vojvodine i Srbije kao dva istorijska, utemeljena entiteta;
• Donošenje novog Ustava Srbije po kojem bi Vojvodina bila definisana kao Republika u zajedničkoj državi sa Srbijom;
• Pravo Vojvodine na sopstveni konstitutivni akt (Ustav) i time stvaranje preduslova za autonomno uređenje i razvoj na sopstvenoj teritoriji, a u skladu sa saveznim Ustavom države Srbije.
Srbiji je neophodna drugačija teritorijalna organizacija države. Federalizovati Srbiju, a Vojvodina da bude jedna od federalnih jedinica sa statusom Republike. Ustavom definisati prava Vojvodine na zakonadavne, sudske i izvršne nadležnosti, pravo raspolaganja imovinom, prirodnim i radom stvorenim resursima, pravo na izvorne prihode, pravo na Glavni grad Republike Vojvodina, pravo na Ustavni sud, pravo na Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti…
U zajedničkoj složenoj državi Vojvodine i Srbije – Saveznoj republici Srbiji definisati:
• Država svih građanki i građana;
• Sekularno društvo i laička država;
• Parlamentarna demokratija, predsednika države bira skupština;
• Skupština sa dva veća – većem građana i većem federalnih jedinica…
Da li vaša politička stranka:A) Podržava i smatra zadovoljavajućim postojeći nivo pokrajinske autonomije?Ako je odgovor pozitivan – objasnite koji su konkretni efekti aktuelnih nadležnosti kad je u pitanju mogućnost ekonomskog i političkog razvoja APV unutar države i u procesu evrointegracija koji uključuje i raznovrsnu međuregionalnu saradnju. Ako je odgovor negativan – objasnite šta je u postojećem okviru sporno i zbog čega.B) Smatra da Vojvodina treba da ima veći stepen autnomije, koji uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u domenu pitanja od regionalnog interesa?Objasnite kakvo bi to rešenje bilo, zašto to smatrate boljim rešenjem i koji bi bili njegovi efekti.C) Predlaže drugačiji oblik i nivo autonomije Vojvodine?Objasnite konkretno koji je to nivo autonomije i sa kojim nadležnostima pokrajinskih organa vlasti.D) Zagovara ukidanje pokrajinske autonomije?Objasnite zbog čega smatrate da bi to bilo svrsishodno.
– Postojeći položaj Vojvodine je ponižavajući i dovodi je u stanje srbijanske gubernije, odnosno svojevrstan kolonijalni status. Neophodno je državu Srbiju potpuno drugačije urediti. Umesto unitarne i visokocentralizovane države, neophodne su korenite promene, sa drugačijom teritorijalnom organizacijom. Federalizacija je lek za opustošenu i osiromašenu Vojvodinu, ali koristan i za druge delove Srbije i državu u celini. Poučeni iskustvom da su federalizovane ili regionalizovane države najbogatije, sa visokim strepenom demokratije, smatramo da je važno sprovesti suštinske ustavne promene.
Vojvodina nije nastala na današnjoj teritoriji Srbije, što je bitno razlikuje od ostalih regija. Zbog toga se zalažemo za REPUBLIKU VOJVODINU sa statusom FEDERALNE JEDINICE u zajedničkoj, složanoj državi SRBIJI! Vojvodina republika bi u takvom statusu imala na rapolaganju sve atribute zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, prava na raspolaganje imovinom, prirodnim i radom stvorenim resursima, kao i finansijsku nezavisnost u skladu sa potrebama buduće savezne države.
Postoji li vojvođanski separatizam?a) Ako smatrate da postoji, navedite koji su njegovi razlozi i motivi, čime se konkretno manifestuje (odluke i aktivnosti pokrajinskih organa) i kakvi su njegovi efekti i posledice (precizno ih navedite). b) Ako smatrate da ne postoji, objasnite kako takve ocene razumete, te kako vidite to što su one konstanta u političkom vokabularu već duže od dve decenije.
– Ne postoji i nije utemeljen u politici vojvodjanskih stranaka i drugih organizacija! Kada god se spomenu prava Vojvodine i Vojvođana, iz beogradskih krugova krenu neosnovane optužbe tog tipa, a sve u cilju zadržavanja postojećeg stanja. Jedino je tačno da postoji jasan zahtev za drugačije uređenom državom Srbijom. To su potpuno dva različita ugla gledanja.Taj zahtev za drugačije uređenom državom podrazumeva i čiste račune Vojvodine sa Srbijom!
Postoji politička matrica koja je ukorenjena u glavama i politici stranaka koje se Vojvodine sete jedino pred izbore, a to je: „Jedna država, jedan narod, jedan bog, jedna crkva, jedan vođa…“ Savremeni tokovi, a posebno Evropa jeste EVROPA REGIJA, a ne NARODA. Postoji strah od drugačijeg, pa se izmišljaju neprijatelji. Da sa Srbijom, ne pod Srbijom!
(Autonomija)
Naš panel “Izbori na Blic”, koji je juče emitovan na TV „Prvoj“, još jednom je otvorio temu o vezama tajkuna u političara. Činjenica da su stranke sebi povećale priliv iz budžeta nije domaći izum, slično je u drugim zemljama u okruženju, poput na primer Slovenije. Kako kaže Vladimir Goati, predsednik “Transparentnost Srbija”, mišljenje mnogih je da su preterale u tome. 
Dijana Vukomanović(SPS)
Nikola Selaković(SNS)
Slobodan Homen(NDS) 
Dragan Šutanovac(DS)
Bojan Đurić(LDP)
Slobodan Lalović(DSS)