CORAX

ISTRAŽIVANJA: Različite agencije - skoro identične prognoze

 

TEMA: Rezultati istraživanja javnog mnjenja različitih agencija skoro identični

Đilas i Tadić u borbi za treće mesto

Oscilacije rejtinga DS, NDS, LDP i DSS na dnevnom nivou * Izlaznost će biti manja nego 2012. godine, smatra Bogosavljević * Ne zaboravimo da svaki izbori donesu neko iznenađenje, upozorava Pejić

Autor: Bojan Cvejić

Beograd - Ono što je trenutno najneizvesnije i oko čega se vodi glavna trka jeste da li će se na trećem mestu po izbornom rezultatu naći Demokratska stranka Dragana Đilasa ili koalicija okupljena oko Nove demokratske stranke Borisa Tadića, pokazuju praktično sva istraživanja javnog mnjenja. Koalicija oko SNS trebalo bi da osvoji oko 45 odsto glasova, a na drugom mestu, mada daleko iza naprednjaka, učvrstio se savez SPS-PUPS-JS.

Dve vladajuće partije su jedine čiji je predizborni rejting za sada stabilan. Istraživanja Stratedžik marketinga, CeSID, Nina medije i Faktor plusa pokazuju da bi naprednjaci na parlamentarnim izborima 16. marta trebalo da osvoje oko 44 odsto, dok se socijalistima rezultat procenjuje na oko 13 odsto. Ispod deset odsto su liste DS, NDS, LDP i DSS, s tim što se od istraživanja do istraživanja DS i NDS lome na trećem i četvrtom mestu, s minimalnim razlikama, dok su preko cenzusa DSS i LDP.

Sve ostale partije, prema svim istraživanjima, nemaju podršku bar pet odsto opredeljenih birača. Među njima su URS, Dveri, SRS i pokret Saše Radulovića.

Direktor Ipsos Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević kaže za Danas da je jasno da će SNS osvojiti na izborima više od 40 ili 45 odsto, a da je SPS nakon većeg pada sa 16 na 13 odsto sada stabilizovala tu podršku. „Posle ove dve partije je velika gužva. Podrška DS se smanjuje tako da su sada između pet i sedam odsto i DS i NDS i DSS i LDP. Među njima se beleže najveće oscilacije, i to na dnevnom nivou. S druge strane, ispod cenzusa su URS i Dveri sa oko 3,5 odsto, dok ostali teško mogu da se nadaju ulasku u parlament“, objašnjava Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, SNS je u blagom rastu kada je reč o podršci, URS je znatno bolji nego pre mesec dana, dok su ostali u oscilacijama. „To su procene bez nevažećih listića, jer ne znamo koliko će ih biti. Oni, inače, umanjuju procente i dižu cenzus. Ukoliko ih bude dosta, neko bi mogao i da ostane ispod cenzusa. Izlaznost će takođe biti manja nego na prošlim izborima, jer postoji velika nesigurnost kod određenog broja birača da li će izaći na izbore i za koga će glasati“, napominje Bogosavljević.

Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić navodi za Danas da se do izbora suštinski neće menjati procenti koje bi stranke mogle da osvoje, ali da može doći do promena zbog velikog broja ljudi koji su trenutno neopredeljeni. „A to nije zanemarljiv broj birača. Takođe, svaki izbori donesu i neko iznenađenje, manje ili veće“, ukazuje Pejić.

A šta računaju u strankama

U većini stranaka nisu raspoloženi da javno izgovore svoje ambicije. Predsednik IO SNS Radomir Nikolić smatra da je neozbiljno prognozirati rezultate, dok potpredsednica SPS Dijana Vukomanović tvrdi da je njihov cilj „15 plus odsto“, a da im je realna snaga bliža 20 odsto. Portparolka DS Aleksandra Jerkov navodi da demokrate ne razmišljaju o brojevima, ali da su uvereni da podrška građana neće izostati. I funkcioner NDS Slobodan Homen tvrdi da neće da licitira procentima, iako kaže da očekuju dvocifren rezultat. U LDP i URS veruju da očekuju da će imati više glasova i veći procenat nego 2012. godine.

TEMA: Rezultati istraživanja javnog mnjenja različitih agencija skoro identični

Đilas i Tadić u borbi za treće mesto

Oscilacije rejtinga DS, NDS, LDP i DSS na dnevnom nivou * Izlaznost će biti manja nego 2012. godine, smatra Bogosavljević * Ne zaboravimo da svaki izbori donesu neko iznenađenje, upozorava Pejić

Autor: Bojan Cvejić

Beograd - Ono što je trenutno najneizvesnije i oko čega se vodi glavna trka jeste da li će se na trećem mestu po izbornom rezultatu naći Demokratska stranka Dragana Đilasa ili koalicija okupljena oko Nove demokratske stranke Borisa Tadića, pokazuju praktično sva istraživanja javnog mnjenja. Koalicija oko SNS trebalo bi da osvoji oko 45 odsto glasova, a na drugom mestu, mada daleko iza naprednjaka, učvrstio se savez SPS-PUPS-JS.

Dve vladajuće partije su jedine čiji je predizborni rejting za sada stabilan. Istraživanja Stratedžik marketinga, CeSID, Nina medije i Faktor plusa pokazuju da bi naprednjaci na parlamentarnim izborima 16. marta trebalo da osvoje oko 44 odsto, dok se socijalistima rezultat procenjuje na oko 13 odsto. Ispod deset odsto su liste DS, NDS, LDP i DSS, s tim što se od istraživanja do istraživanja DS i NDS lome na trećem i četvrtom mestu, s minimalnim razlikama, dok su preko cenzusa DSS i LDP.
Sve ostale partije, prema svim istraživanjima, nemaju podršku bar pet odsto opredeljenih birača. Među njima su URS, Dveri, SRS i pokret Saše Radulovića.
Direktor Ipsos Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević kaže za Danas da je jasno da će SNS osvojiti na izborima više od 40 ili 45 odsto, a da je SPS nakon većeg pada sa 16 na 13 odsto sada stabilizovala tu podršku. „Posle ove dve partije je velika gužva. Podrška DS se smanjuje tako da su sada između pet i sedam odsto i DS i NDS i DSS i LDP. Među njima se beleže najveće oscilacije, i to na dnevnom nivou. S druge strane, ispod cenzusa su URS i Dveri sa oko 3,5 odsto, dok ostali teško mogu da se nadaju ulasku u parlament“, objašnjava Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, SNS je u blagom rastu kada je reč o podršci, URS je znatno bolji nego pre mesec dana, dok su ostali u oscilacijama. „To su procene bez nevažećih listića, jer ne znamo koliko će ih biti. Oni, inače, umanjuju procente i dižu cenzus. Ukoliko ih bude dosta, neko bi mogao i da ostane ispod cenzusa. Izlaznost će takođe biti manja nego na prošlim izborima, jer postoji velika nesigurnost kod određenog broja birača da li će izaći na izbore i za koga će glasati“, napominje Bogosavljević.
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić navodi za Danas da se do izbora suštinski neće menjati procenti koje bi stranke mogle da osvoje, ali da može doći do promena zbog velikog broja ljudi koji su trenutno neopredeljeni. „A to nije zanemarljiv broj birača. Takođe, svaki izbori donesu i neko iznenađenje, manje ili veće“, ukazuje Pejić.

A šta računaju u strankama

U većini stranaka nisu raspoloženi da javno izgovore svoje ambicije. Predsednik IO SNS Radomir Nikolić smatra da je neozbiljno prognozirati rezultate, dok potpredsednica SPS Dijana Vukomanović tvrdi da je njihov cilj „15 plus odsto“, a da im je realna snaga bliža 20 odsto. Portparolka DS Aleksandra Jerkov navodi da demokrate ne razmišljaju o brojevima, ali da su uvereni da podrška građana neće izostati. I funkcioner NDS Slobodan Homen tvrdi da neće da licitira procentima, iako kaže da očekuju dvocifren rezultat. U LDP i URS veruju da očekuju da će imati više glasova i veći procenat nego 2012. godine.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/politika/djilas_i_tadic_u_borbi_za_trece_mesto.56.html?news_id=277261#sthash.0zNqJpon.dpuf

Kopitović: Ministarstvo zdravlja nema nikakvu politiku

Opšta bolnica u Senti uskoro ostaje bez četiri hirurga i anesteziologa

Vojvođanska sekretarka za zdravstvo Vesna Kopitović oštro je danas kritikovala Ministarstvo zdravlja Srbije i optužila ga da „nema nikakvu zdravstvenu politiku“.

„Koliko god Vlada Vojvodine ulagala u rekonstrukcije i opremanje zdravstvenih ustanova, problem koji se odnosi na lošu zdravstvenu politiku je mnogo veći. Ministarstvo zdravlja nema nikakvu zdravstvenu politiku“, kazala je Kopitovićeva prilikom obilaska Opšte bolnice u Senti.

Ona je navela da će ta bolnica ubrzo ostati bez četiri hirurga i jednog anesteziologa, koji će otići u penziju i optužila Ministarstvo zdravlja da „neće ili ne ume“ da predvidi nedostajuće kadrove i obuči na vreme mlade lekare i obezbedi volonterske specijalizacije.

„Apelujem na Ministarstvo zdravlja da zajedno i na vreme planiramo i obučimo stručni medicinski kadar, kako bi sva naša ulaganja u opremu imala smisao. Bez kadra, ubuduće, sve može da stane“, poručila je Vesna Kopitović.

Vršilac dužnosti direktora Fonda za kapitalna ulaganja Nebojša Malenković naveo je da je ta institucija opredelila 15 miliona dinara za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnicu u Senti.

Radi se o aparatu za anesteziju, o šest kreveta za intenzivnu negu i o drugoj medicinskoj opremi za kojom je postojala potreba dugi niz godina, a isporučena je prošlog meseca, kazao je Malenković.

On je najavio da će Fond za kapitalna ulaganja dodeliti još 12 miliona dinara za Opštu bolnicu u Senti.

(Autonomija)

DS poziva SNS da uporede imovinske karte

SNS širi laži i uvrede

Vojvođanski odbor Demokratske stranke (DS) pozvao je danas funkcionere Srpske napredne stranke iz Vojvodine da javno uporede prihode i imovinske karte sa ljudima iz pokrajinskog odbora DS-a.

„Pozivamo funkcionere Srpske napredne stranke da javno uporede prihode i imovinske karte sa ljudima iz pokrajinskog odbora Demokratske stranke“, navodi se u saopštenju za javnost.

DS je optužio SNS da širi laži i uvrede i iznosi netačne podatke o Vojvodini i o DS-u, koji je na vlasti u Skupštini Vojvodine.

(Autonomija)

Rusi isprobali interkontinentalni projektil

Tanjug | 

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je večeras da je u regionu Astrahana vojska izvela probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete iz sistema Topolj.

Prema rečima predstavnika za medije u Ministarstvu Igora Jegorova, raketa RS-12M lansirana je večeras oko 22 sata po lokalnom vremenu sa centralnog višenamenskog poligona Kapustin Jar nedaleko od Kaspijskog jezera.

Cilj je bio da se ispita ispravnost bojevih glava na interkontinentalnim balističkim raketama. Školsko gađanje obavljeno je sa zadatom tačnošću i raketa je pogodila uslovni cilj na poligonu u Kazahstanu, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Raketni sistem Topolj predstavlja osnovnu grupisanje strateške raketne snage ruske armije, a odlikuje ga velika pokretljivost.

 

Rusi obavestili SAD da će lansirati balističku raketu Rusija je ranije ove sedmice obavestila SAD da će danas izvršiti probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete, rekao je za AFP neimenovani izvor iz ministarstva odbrane SAD. - O tome smo obavešteni ranije ove sedmice, tako da proba nije bila neočekivana - rekao je taj izvor.

 

RTV: Stranke kupuju glasove srednjoškolaca za 2.000 dinara

Beta |

Stranke u predizbornoj kampanji za 2.000 dinara kupuju glasove srednjoškolaca koji su tek postali punoletni i stekli pravo izlaska na izbore, javila je danas Radio-televizija Vojvodine (RTV).

Novosadski srednjoškolci otvoreno priznaju da im partijski aktivisti svakodnevno nude novac da glasaju za njih.

"Da li ste zainteresovani da glasate, plaćamo 2.000 dinara?" - direktno je pitanje koje stranački aktivisti postavljaju srednjoškolcima koje zateknu u školskom dvorištu, naveo je RTV.

Srednjoškolci su kazali da nije u pitanju jedna partija i dodali da je 2.000 dinara "dobar džeparac", pa mnogi pristanu na tu ponudu.

Politikolog Duško Radosavljević rekao je da 2.000 dinara jesu nekoliko piva ili dobar provod, ali nikako ne i ulaznica za dobar život.

Pogledajte odnos snaga Ukrajine i Rusije

Irena Hadžiomerović | 

Ukrajina se nalazi na ivici oružanog sukoba, čijih se posledica pribojava čitav svet. Rusija je juče i danas dodatno ojačala prisustvo svojih trupa na ukrajinskoj teritoriji, a ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je da se ta zemlja „nikada neće odreći Krima“.

(+) Kliknite za uvećanje

Rusija je juče i danas dodatno ojačala prisustvo svojih trupa na ukrajinskoj teritoriji, a ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je da se ta zemlja „nikada neće odreći Krima“.
 
Stanje koje nije teško zamisliti kao početak rata zasad ima neizvestan epilog, ali sigurno je da bi njegova eskalacija narušila globalni bezbednosni poredak.
 

- Krim je de fakto okupiran i Rusija je već prekršila niz međunarodnih sporazuma. Rusi trenutno promovišu politiku sile. Budući da su argumenti Moskve vezani za „ukrajinske ekstremiste“, koji navodno ugrožavaju ruske interese u Ukrajini, sve tanji, moguće su tenzije na jugoistoku Ukrajine, koje u specifičnim okolnostima mogu rezultirati lokalnim oružanim sukobom - kaže za „Blic“ Boris Varga, politikolog i analitičar koji smatra da je direktan ratni sukob Kijeva i Moskve ipak manje verovatan.
 
Prema njegovim rečima, Rusija se trenutno pozicionira u ukrajinskoj krizi jer je bekstvom Janukoviča značajno izgubila uticaj.
 
- Rusija Ukrajinu smatra delom sfere svojih geopolitičkih interesa, a Krim važnom tačkom u istorijsko-militarnom smislu. Nisam siguran da će se Moskva povući s tog poluostrva. Krim bi mogao da postane tačka odakle će Rusija uticati na političke prilike u Ukrajini. Skoro sve postsovjetske države koje su izrazile namere za evroatlantske integracije imaju slične probleme: u Moldaviji to je Pridnjistrovlje, u Gruziji Abhazija i Južna Osetija. I na svim tim teritorijama nalazi se ruska vojska - napominje Varga.