Neće biti nemira, ima izlaz iz bede

Izvor: Tanjug

Beograd -- Čedomir Jovanović izjavio da u Srbiji neće i ne sme biti nemira poput onih u Ukrajini ili BiH, jer postoji izlaz iz bede na koju su građani bili osuđeni.

Foto: Beta

"Samo u miru nešto možete da stvorite, da pokrenete fabrike koje su stale, jer reda i mira nije bilo. Samo u miru možemo ponovo da podižemo škole i fakultete, jer su stali i propali u nemiru. Samo u miru možemo opet da obnovimo bolnice. Samo u miru Srbija može da radi", rekao je lider LDP u Nišu.
U Srbiji, prema njegovim rečima, konačno mora stasati generacija koja će za sebe moći da kaže da je rođena i da živi u miru.

Lider LDP-a je istakao da je Niš propao zbog pogrešne politike koja svoje uporište ima u Beogradu i da je neophodno da svi što pre krenu u posao koji se mora uraditi u Srbiji.

"Glasajte za LDP i već 17. marta počnite od Niša da pravite grad koji će biti vredan koliko su vredni najbolji u njemu. Ako od drugog zavisi, a ne od vas, vaš grad će biti nesiguran kao što je nesiguran i moj. Ono što želim vašoj deci tražim za svoju decu u Beogradu, pa neka Nišlije biraju prvog čoveka niške policije, Beograđani prvog čoveka beogradske policije, Novosađani prvog čoveka svoje policije, i škola, univerziteta i predsednika suda, pa će tada biti reda", kazao je predsednik LDP.

Jovanović je, nastavljajući polemiku sa liderom SPS Ivicom Dačićem i predsednikom Nove demokratske stranke Borisom Tadićem, rekao da ta stranka neće učestvovati u velikoj koaliciji kakvu zamišljaju Dačić i Tadić.

"Da smo hteli sa jednim i sa drugim ne bih bio ovde danas pred vama i ne bih mogao da vam kažem - Srbijo, vreme je. Za koga? Za ovog Dačića što 25 godina nije stigao da uradi ono što treba da radi, a uradio je sve što ne sme da se radi? Ili za ovog drugog, Tadića, koji se s njim pomirio, zato što drugačije na tron nije mogao da dođe? Od 2008. godine uništava ovu zemlju više i teže nego svi pre njega, propušta šansu za šansom", rekao je Jovanović.

Ruska vojska na Krimu, počela mobilizacija Ukrajinaca

KIJEV, SEVASTOPOLJ -

Na stotine vojnika u vojnim vozilima sa ruskim registarskim tablicama stigli su ispred ukrajinske vojne baze pešadije u Privolnoje na Krimu, potvrdili su dopisnici američke agencije Asošiejted pres. Kako javljaju ruske informativne agencije, u Kijevu se održava zatvorena vanredna sednica parlamenta, a jedna od odluka Vrhovne Rade moglo da bude uvođenje vanrednog stanja u zemlji. Druga mogućnost je uvođenje vojne uprave. Sinoć je u Ukrajini počela mobilizacija, sa obrazloženjem da je zemlja izložena ruskoj vojnoj pretnji i da je na Krimu vlast već preuzela proruska garnitura. Sa druge strane, brojni ukrajinski vojnici, koji služe u vojnim jedinicama na Krimu, dezertirali su i prešli na strana krimskih snaga samoodbrane, javila je danas ruska agecija Itar-Tas.

AP navodi da se konvoj sastoji od najmanje 13 vojnih vozila, sa 30 vojnika u svakom vozilu i četiri oklopna vojna vozila sa instaliranim mitraljezima.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Vozila koja imaju ruske registarske tablice opkolilа su ukrajinsku vojnu bazu i blokirali ukrajinske vojnike, i onemogućili ih da uđu ili izađu iz baze.

Ukrajinski vojnici (na gotovs) sa napunjenim oružjem su u tenku na kapiji te baze, navode dopisnici američke agencije sa Krima.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Asošiejted pres javio je jutros da su ruske trupe krenule iz pomorske baze Sevastopolj prema Simferopolju, a da konvoj čini 12 vojnih kamiona, dva ambulantna i laka oklopna vozila, opremljena mitraljezima.

Pošto su naoružani ljudi, za koje se veruje da su pripadnici ruskih jedinica, zauzeli kontrolu nad najvažnijim aerodromima u Krimu, Ukrajina je optužila Rusiju za "vojnu invaziju i okupaciju".

Beta/AP (Darko Vojinović)

Ruski predsednik Vladimir Putin nije reagovao na pozive Zapada da povuče trupe sa Krima i on insistira na tome da Rusija ima pravo da zaštiti svoje i interese rusofone populacije na Krimu i u ostalim delovima Ukrajine, navodi američka agencija.

Sekretar Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Andrej Parubij je objavio da će oružane snage Ukrajine biti u punoj borbenoj pripravnosti, javio je "Glas Rusije".

Počela mobilizacija vojske, Jacenjuk: Rusija "objavila rat"

Novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je danas da se Ukrajina nalazi na ivici katastrofe, pošto joj je, kako je rekao, Rusija "objavila rat".

"Ovo je najviši stepen uzbune. Ovo nije pretnja, ovo je zapravo objava rata mojoj zemlji", rekao je Jacenjuk.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Kako je objavljeno na sajtu "Glasa Rusije", ukrajinsko Ministarstvo odbrane je pozvalo rezervne snage da se prijave.

Odluka je doneta nakon što je ukrajinski Savet juče objavio da vojska mora da bude spremna za borbu i pošto je pojačana bezbednost oko aerodroma, nuklearnih elektrana i drugih strateških objekata.

Ukrajinski režim, međutim, ističe da se protivi bilo svakom nasilnom rešenju, dodaje "Glas Rusije".

Ukrajinski političar i bivši svetski šampion u boksu Vitalij Kličko zatražio je juče proglašenje vojne mobilizacije, pošto je ruski Savet federacije odobrio angažovanje ruskih snaga na ukrajinskoj teritoriji.

"Parlament mora da zatraži od glavnokomandujućeg vojske da proglasio nacionalnu mobilizaciju zbog ruske agresije protiv Ukrajine", naveo je Kličko u saopštenju, preneo je AFP.

Brojni ukrajinski vojnici na Krimu dezertirali

Brojni ukrajinski vojnici koji služe u vojnim jedinicama na Krimu dezertirali su i prešli na strana krimskih snaga samoodbrane, pošto je u Ukrajini proglašena opšta mobilizacija, javila je danas ruska agecija Itar-Tas.       

Mnogi vojnici koji ne odobravaju politiku Kijeva, napustili su jedinice i dezertirali. Neke jedinice najavljuju da su spremne da se povinuju komandi krimskih snagama samoodbrane, javio je dopisnik ruske agencije sa Krima.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Brodovi ukrajinske mornarice napuštaju Krim

Više od deset brodova ukrajinske Crnomorske flote je u poslednja 24 sata napustilo Sevastopolj, luku na Krimu, objavila je danas ruska agencija Itar-Tas citirajući neimenovani izvor. Ta agencija je prenela i da su ukrajinski patrolni brodovi za pograničnu kontrolu premešteni sa Krima u ukrajinske gradove Odesu i Marijupolj, kako je saopštila ukrajinska Pogranična obalska straža.

Novinari RIA Novosti izveštavaju sa terene da pisma ostavke pristižu od ranog jutra, dok snage za samoodbranu Krima i dalje čuvaju red na ulicama Simferopolj.

Od četvrtka, Vrhovni savet grada i niz drugih objekata zauzeli su i čuvaju snage samoodbrane, formirane od strane lokalnog stanovništva.

Zamenik premijera Krima Rustam Temirgaliev, izjavio je juče ruskim medijima da su ukrajinske oružane snage predale svu svoje vojnu opremu i da nema aktivnih jedinica koje su ostale na Krimu.

"Celokupne ukrajinske oružane snage, stacionirane na Krimskom teritoriji, su blokirane, jedan broj je razoružan, dok je drugi veliki deo prelašao na stranu naroda na Krimu", prenosi Interfaks.

Beta/AP (Darko Vojinović)

Ruski vojnici uzeli su oružje iz radarske baze i ukrajinskog mornaričkog centra za obuku na Krimu i pozvali svoje osoblje da "stane uz legitimne lidere Krima", javila je jutros ruska novinska agencija Interfaks.

Ruska agencija navodi, pozivajući se na izvor u ukrajinskog ministarstva odbrane, da su ruski vojnici pokupili i odneli pištolje, puške i pakete municije iz radarske baze u blizini grada Sudak.

Druga grupa ruskih vojnika uklonila je oružje iz ukrajinskog mornaričkog centra za obuku u lučkom grad Sevastopolj, gde Rusija ima vojnu bazu za svoju Crnomorsku flotu, prenela je agencija Rojters.

Aksjonov najavio hapšenja za pokušaj destabilizacije Krima

Predsednik vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov upozorio je danas sve one koji pokušaju da destabilizuju situaciju na Krimu da će se suočiti sa privođenjima i hapšenjima.

Ovo je upozorenje onima koji žele da se usprotive tako što će upotrebiti oružje, rekao je Aksjonov novinarima.

Aksjonov je istakao da će bezbednosne snage i policija upotrebiti silu protiv takvih, prenela je agencija Itar-Tas.

"Oni koji pokušaju da destabilizuju situaciju, suočiće se sa pritvaranjem i hapšenjem", naveo je Aksjonov.

Naoružane grupe na zapadu Rusije

Podstičući sumnje u umešanost međunarodne zajednice u proteste u Kijevu, televizija "Rusija 24" prikazala je ispovest mladog Rusa, koji tvrdi da su mu platili da bude snajperista opozicionih snaga.

"Tamo ima plaćenika... oni dolaze iz različitih zemalja - SAD i Nemačke, dolaze u identičnim vojnim uniformama", ispričao je taj Rus.

On je rekao da strahuje od odmazde zbog ovog svedočenja, tvrdeći da vođe protesta u Kijevu "jednostavno dovedu ljude u podrum i ubiju ih".

Mladi Rus, koji je predstavljen samo kao Vladislav, snimljen je dok su ga ispitivali istražitelji nakon privođenja u regionu Brijansk, na granici sa Ukrajinom.

"Rusija 24" je upozorila da "plaćenici sada odlaze na Krim". "Njihovi ciljevi su sada dovoljno jasni: da isprovociraju novi talas krize da bi mogli da pljačkaju", objavila je ta tv stanica.

Guverner ruskog regiona Belgorod na zapadu zemlje rekao je danas da su oružane grupe pokušale da odseku put koji vodi ka ukrajinskoj granici, javlja Interfaks.

"Naoružani ljudi krstare oblašću. Bilo je pokušaja da se preseče put od Moskve do Krima. Ovo je zaista zabrinjavajuće", rekao je guverner Jevgenij Savčenko povodom jučerašnjih događajima u regionu Belgorod.

Zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin ističe da je Sevastopolj na Krimu "dom" ruske Crnomorske flote, javlja ruska agencija Itar Tas.

Rogozin: Crnomorska flota nije beskućnik

Komentarišući pozive bivših ukrajinskih predsednika Leonida Kravčuka, Leonida Kučme i Viktora Juščenka za raskid Karkovskog ugovora koji tretira vojnu bazu ruske flote na Krimu, Rogozin je rekao da Crnomorska flota nije beskućnik.

"Crnomorska flota nije beskućnik. Sevastopolj je njihov dom. A vi bolje da se bavite svojim unucima", poručio Rogozin bivšim ukrajinskom predsednicima na tviteru.

Beta/AP (Andrew Lubimov)

Savet Federacije jednoglasno je juče podržao zahtev predsednika Rusije Vladimira Putina za angažovanje ruske vojske u Ukrajini, pošto su prethodno komiteti za odbranu i međunarodna pitanja odobrili takvu meru.

Ranije Putin se, na zahtev gornjeg i donjeg doma parlamenta, obratio Savetu federacije sa zahtevom za angažovanje ruskih snaga izvan teritorije Rusije radi zaštite ruskih građana u Ukrajini.

Državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Rusije Grigorij Karasin je izjavio da odobrenje Saveta federacije Rusije za upućivanje ruskih Oružanih snaga u Ukrajinu ne znači da će one biti upućene momentalno, već da je predsednik Rusije dobio slobodu postupanja u slučaju pogoršanja situacije.

Rusi za vlast nacionalnog jedinstva, SAD za posmatrače

Sinoć je održana vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a ambasadori Sjedinjenih Američkih Država i Rusije nisu uspeli da usaglase stavove o zajedničkom rešenju povodom krize u Ukrajini.

Situacija u Ukrajini mora da bude vraćena u političke tokove i ustavne okvire, rekao je sinoć na vanrednom zasedanju Saveta bezbednosti UN stalni ruski predstavnik u svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin, dok je američka ambasadorka Samanta Pauer zatražila da se u Ukrajinu pošalju međunarodni posmatrači.

Ruski diplomata pridružio se pozivu zamenika generalnog sekretara UN Jana Elijasona da treba "hladne glave" gledati na situaciju u Ukrajini, prenela je agencija Itar-tas.

"Kao što je s pravom rekao Jan Elison, potrebno je sačuvati hladnu glavu. Potrebno je vratiti delovanje na politički put u ustavne okvire. Treba se vratiti na sporazum od 21. februara i uspostavljanje vlasti nacionalnog jedinstva", kazao je Čurkin.

Masovne proruske demontracije u Harkovu i Donjecku

U centru Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini, juče su održane demonstracije, a kako izveštavaju ruske agencije, proruski demonstranti zauzeli su zgrade lokalne administracije i podigli rusku zastavu. To prilikom povređeno je 97 ljudi.

Zgradu administracije prethodno su držale pristalice evromajdana, ali da su ih posle tuče proruski demonstranti nadvladali i ušli u zgradu.

Istovremeno, kako javlja AFP, više od 10.000 ljudi demonstriralo je juče na ulicama istočnog ukrajinskog grada Donjecka.

Ruski mediji prenose da je sa zdanja lokalne administracije, takođe, skinuta ukrajinska i podignuta ruska zastava.

U međuvremenu, hiljade državljana Ukrajine pobeglo je preko granice u Rusiju, pošto proruske snage prkose novoj privremenoj vladi Ukrajine i preti eskalacija sukoba, saopštili su danas ruski zvaničnici.

Njujork Tajms: Šta možemo da učinimo protiv Putina?

Njujork Tajms zapaža da je Putin već pokazao da ga cena međunarodnog ugleda Moskve neće zaustaviti: "Pošto je upravo bio domaćin Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, mora da je shvatio da je 'bacio' sedam godina i 50 milijardi dolara u nastojanju da uglača imidž Rusije. Očigledno je izračunao da nikakva diplomatska šteta nije teža od onoga što vidi kao ruski istorijski interes u Ukrajini, kojom je Moskva vladala do raspada Sovjetskog Saveza 1991."

Putin će sada, po proverenom receptu, kao u Abhaziji i Južnoj Osetiji, od Krima napraviti de fakto enklavu lojalnu Moskvu, a "Njujork tajms" ističe da, s druge strane, "Bela kuća brine da bi kriza mogla da eskalira i da će možda cela istočna Ukrajina, u kojoj se govori ruski, pokušati da se otcepi".

Primećujući da je "teško vršiti pritisak na Rusiju", list podseća da Moskva ne mora da brine o Savetu bezbednosti UN, u kojem ima pravo veta. "Kao glavni izvor prirodnog gasa za veći deo Evrope, Moskva ima adut kartu u odnosu na mnoge američke saveznike."

"Šta možemo da učinimo? Govorićemo o sankcijama. Govorićemo o 'crvenim linijama'. U suštini, izluđivaćemo sami sebe. A on će sve posmatrati sa strane. On zna da niko drugi ne želi rat", kaže Fiona Hil iz Brukings instituta, koja je bila jedan od vodećih obaveštajnih zvaničnika SAD u Rusiji u vreme ulaska ruskih trupa u Gruziju.

Fakultetima preti blokada zbog zabrane zapošljavanja

BEOGRAD - Fakultetima Univerziteta u Beogradu (UB) preti blokada ili će morati svesno da prave prekršaje, jer nadležni do početka marta nisu odgovorili šta će biti sa oko 2.000 profesora, saradnika angažovanih po ugovorima, nakon izmena zakona o budžetskom sistemu koji ograničava broj zaposlenih na određeno vreme.

Prema rečima prorektora za finansije UB Miodraga Popovića, Ministarstvu finansija podneli su na saglasnost oko 2.000 ovakvih ugovora i rok za odgovor trebalo je da bude do kraja februara.
"Praktično, od 1. marta nam je blokiran rad ili smo u prekršaju, za šta su vrlo ozbiljne kazne", rekao je Popović Tanjugu i ukazao da su na fakultetima nezadovoljni izmenama zakona koji ograničava broj zaposlenih angažovanih na određeno vreme na deset odsto od broja onih koji su zaposleni na neodređeno.

On podseća da je određeni broj profesora na jednom fakultetu stalno zaposlen, a po ugovoru rade na drugoj visokoškolskoj ustanovi. Ima puno saradnika iz instituta koji su po ugovoru angažovani u izvođenju doktorske nastave, koji takođe ili više ne mogu biti angažovani ili će fakultet kršiti zakon.

Ovim rešenjem je pogođeno puno asistenata na fakultetima koji su angažovani sa klinika, što znači da medicinski fakuteti ostaju bez asistenata, rekao je prof. Popović.

Zakon je, kako kaže, bio usmeren na ograničenje administracije, međutim fakultetima je ograničio osnovnu aktivnost i ne može normalno da se drži nastava.

Popović je naveo da su u razgovorima sa nadležnima nekoliko puta pokušavali da objasne i ukažu na loše posledice zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Dobili smo usmeno obećanje da će voditi računa o specifičnosti fakulteta, međutim do kraja ove radne nedelje nije stigla nikakva pismena odluka, rekao je prof. Popović.

Na Univerzitetu nisu zadovoljni ni solidarnim porezom pa očekuju mnogo od odluke Ustavnog suda o inicijativi za ocenu ustavnosti njegovog uvođenja, koju su 19. februara podnela trojica profesora beogradskog Pravnog fakulteta.

Među njima je prof. dr Miodrag Jovanović koji je Tanjugu rekao da su u inicijativi tražili da sud pre odluke donese privremenu meru obustave primene ovog zakona.

On ističe da je nezahvalno predviđati u kom roku bi sud mogao da reaguje i da podnosioci nisu imali nameru da inicijativu smeste u kontekst izborne kampanje. Postoji “on line” podrška inicijativi koju je prema Jovanovićevim rečima potpisalo oko 3.000 ljudi, uglavnom profesora, lekara, sudija, umetnika...

Na univerzitetu se već vide posledice tog nameta pre svega kada je reč o učešću u projektima i izdavačkoj delatnosti visokoškolskih ustanova. Određeni broj profesora najavio je da svoje knjige više neće izdavati preko fakulteta, kako bi izbegli oporezivanje autorskih honorara.

Foto Tanjug/S. Radovanović (arhiva)

Skoplje kao Hitlerov Berlin?

Poznati hrvatski istoričar umetnosti, književnik, pesnik i eseista Zvonko Maković, koji nekoliko godina proučava fenomen projekta 'Skoplje 2014", kaže da je vlast u Makedoniji na opasnom putu nacionalizma kao u Nemačkoj u vreme Hitlera.

Skoplje

 

- Skoplje se ne može porediti ni sa jednim gradom 21. veka zato što takvih projekata nema nigde u svetu, ali se može uporediti sa jednim gradom iz prošlosti, a to je Berlin 30-ih godina. Ja proučavam ideologiju nacizma, doktrinu Hitlera koja je unakazila Nemačku. On je pravio nacističku Nemačku preko svog arhitekte Špera. Vaša vlast je na tom tragu - rekao je Maković, koji je u Skoplju učestvovao u debati "Spomenici i politika: da li je "Skoplje 2014" kulturni ili politički projekat".
 

Znak opasne bolesti Da se živi u jednom virtualnom svetu, to je znak bolesti, to je znak duboke psihičke poremećenosti. Ako vi živite u fantaziji, a odbijate da priznate činjenice i realnost, onda je to stvarno zabrinjavajuće, rekao je Maković.

Zgranut i užasnut onim što je video u Skoplju, on je rekao da nema ni govora o nekakvoj kulturi, umetnosti, niti estetici. - To je politički projekat zasnovan na velikoj laži, to je politički kič koji pokazuje samovolju vlasti.

Ne štedeći oštre reči kritike, Maković je primetio i niz drugih nelogičnosti u vladinom projektu "Skoplje 2014'. - Kakve veze ima car Samuil i Justinijan, Goce Delčev i druga gospoda na konju? A onda tu je Aleksandar Makedonski u sredini, a sa strane Filip Makedonski, to je tek pravi užas - primetio je Maković.

Za njega je nelogična opsednutost makedonskih vlasti sa barokom.
- Nikada barok nije bio supstanca za pravoslavnu sredinu. Barok je proizvod kontrareformacije, dakle to je direktno jedan politički projekat - rekao je Maković i ocenio da je projekat "Skoplje 2014" posledica "euforije pojačanog nacionalizma koji je prerastao u histeriju".

MIRKO ĐORĐEVIĆ: Poraženi ali nepobeđeni

Reči koje izgovaraju pesnici i pisci sežu do dubljeg sloja semantičkog i pretvaraju se u metafore – to je pravilo u nauci o književnosti.

U najnovijoj knjizi poznatog pisca D. Ćosića – „Kosovo 1966-2013“ – upravo je to ono što nas je zbunilo, a za početak ponudićemo jedno opravdanje za pisca Ćosića. Knjiga nije književno delo već pripada publicističkom žanru – metaforama tu nije možda ni mesto. Razmišlja Ćosić o Kosovu, odnosno sabire svoje članke, i sve to – reklo bi se, znamo – ali mesto kojim ćemo se baviti tipičan je iskaz iz publicistike ovog pisca u članu SANU. „Kosovsko pitanje Briselskim sporazumom nije konačno rešeno“, trajaće ti sporazumi i nesporazumi godinama, pa i vekovima, a da bi se to učinilo, treba sabrati „celokupan potencijal umnih, radnih i moralnih snaga naroda“. Nama koji čitamo Ćosića sve ovo je poznato i svakom prepoznatljivo, ali zaključak koji nudi Ćosić je nov: „Biti poražen ne znači biti i pobeđen“.

Tu smo zastali. Jedan naš sagovornik nam je kazao da mu je to ono De Golovo „oui, une bataille est perdue mais pas la guerre“, odnosno – izgubljena je jedna bitka, ali nije i rat. Jeste to De Gol kazao onog 18. juna, godine znamo koje, ali to nije ovo, jer je General bio krenuo u bitku zajedno sa antifašistima da povrati čast Francuske koju je Hitler bio pogazio i kome je neki F. Peten u tome pomogao. Niti liči, niti je isto ovo Ćosićevo i ono De Golovo. Nismo bili zadovoljni našim sagovornikom, ali on je strpljivo saslušao nas. Nije EU fašistička sila već obrnuto – ona se temelji na principima antifašizma i demokratije.

Tolerantni sagovornik nije ostao zbunjen, ali smo zbunjeni ostali mi koji godinama čitamo Ćosića – i koji mnoge njegove knjige cenimo – i sada.

Kod Ćosića smo i ranije izučavali njegove sintagme i nismo daleko odmakli u razumevanju. Onaj čuveni Ćosićev izraz „razistorija“ jednostavno ništa ne znači, jer ovako spojen prefiks ne nudi ništa što bi se moglo naći na nekom jeziku, niti znači nešto kada se pokuša prevesti na bilo koji jezik. Istorija je bila maćeha i Francuzima i Nemcima na Rajni, ali su se njihovi pisci sporazumeli kao i političari. Ovaj Ćosićev iskaz je bukvalno non-sens, odnosno besmislica. Pisao je Ćosić da je M. Crnjanski pisac „bez misaone dubine“ i – nećemo više, jer ako neko nema sluha zaludu mu je da celog dana peva Internacionalu. A pisci često nemaju sluha za istoriosofiju, a Ćosić se tom disciplinom godinama bavi. On se bavi sudbinom naroda i njihovim mestom u istoriji, a nije ni O. Spengler, ni Danilevski.

Vraćamo se onoj zagonetnoj sintagmi o tome da je neko poražen ali nije pobeđen – u nekom nastojanju da joj nađemo smisao.

Daleke 1389. mi smo na Kosovu poraženi i pobeđeni od strane sultana Murata II – a junački je pao i knez Lazar – i Napoleon je na polju nedaleko od Brisela Vaterlou poražen i pobeđen. To samo Ćosiću ne ide u glavu i o tome ćemo koju reč. Nije naravno „kosovski pitanje“ rešeno u sporazumu potpisanom u Briselu, na putu je da se nađe neko razumno rešenje, no i to je daleko. Ovo što pisac najavljuje je neki novi sukob, neki rat i – ko će pobediti, videće se. U izgledu je da ni jedna strana, ni Srbi ni Albanci, ne budu ni poraženi ni pobeđeni, već da nađu neko održivo rešenje za život koji mora biti zajednički, budući da ni Srbi ne mogu svi u Rusiju, a ni Albanci nemaju mogućnosti da se svi isele nekuda, ne zna se gde. To su zakoni istorije. Ovo Ćosićevo je ideologija do „istrage“ naše ili vaše koja nikom dobra donela nije, niti će. To su i drugi pre činili, a zašto bismo mi i Albanci bili zlokobni izuzetak – niko ne zna. Ovo što Ćosić kao istoriozof govori jeste Šešeljeva ideologija, jer se čak i jedan Koštunica ne upušta u ovako nešto. Još niko nije napisao – izučavajući delo Ćosićevo – magistarski ili doktorski rad o tome kako je skojevac i antifašista iz vremena poslednjeg svetskog rata stigao ovde gde sada stoji, kako je pisac koji je pisao himne Titu mogao ovako da porekne sve, i da spali ikone kojima se klanjao. A to je posao koji čeka ozbiljnog književnog istoričara i istoričara uopšte. To je redak obrt, i to se dogodilo i F.M. Dostojevskom koji je u progonstvo otišao kao revolucionar – pristalica Š. Furijea – a vratio se čovek koji piše panegirike caru i slavi despotiju i rusku kontinentalnu hegemoniju. U svetu ima studija o tome s takvim „obrtima“, a kod nas nema.

Da je Ćosić sam, ni po jada ne bi bilo, ali mi imamo „elitu“ koja pati od ovakvih obrta koji nas jesu u više navrata u zlo uvaljivali.

(Autonomija)

Obama upozorio Rusiju da će je "koštati" intervencija u Ukrajini

M. Milikšić, Beta | 

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama upozorio je večeras Rusiju da će je "koštati" bilo kakva vojna intervencija u Ukrajini, objavila je agencija Asošijejted Pres na Tviteru.

Obama je izrazio zabrinutost povodom izveštaja da su ruske trupe umešane u situaciju u Ukrajini, dok su naoružane grupe zauzele pozicije na Krimu.
 

- Duboko smo zabrinuti povodom izveštaja o vojnim kretanjima Ruske Federacije u Ukrajini - rekao je Obama u Beloj kući u Vašingtonu.
 
- To bi bilo očigledno kršenje ruske obaveze poštovanja nezavisnosti i suvereniteta i granice Ukrajine i međunarodnih zakona. Bilo kakvo narušavanje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta delovalo bi duboko destabilizujuće, što nije u interesu ni Ukrajine, ni Rusije, ni Evrope - ukazao je predsednik SAD, preneo je "USA Today".
 
Obama je rekao da je potpredsednik SAD Džozef Bajden danas razgovarao sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim, kojem je izrazio zabrinutost SAD.
 
- Svega nekoliko dana nakon što je svet došao u Rusiju na Olimpijske igre, usledila bi osuda međunarodne zajednice. SAD će stati uz međunarodnu zajednicu kako bi potvrdile da će koštati bilo kakva vojna intervencija u Ukrajini - istakao je Obama. 
 
Ranije danas, ukrajinski ministar unutrašnjih poslova optužio je Rusiju za "vojnu invaziju i okupaciju", navodeći da su ruske trupe zauzele pozicije oko baze obalske straže i dva aerodroma na poluostrvu Krim. 
 
Ukrajinski parlament je takođe uputio hitan zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se zemlje članice sastanu oko postojeće krize i usvoje rezoluciju u kojoj se od Rusije traži da obustavi akcije koje su "uperene ka odvajanju Krima od ostatka zemlje", navodi "USA Today".
 
Tokom ove nedelje, ruski avioni su pojačali patrole duž ukrajinske granice, dok su hiljade ruskih vojnika održale vojne vežbe blizu granice sa Rusijom, što je izazvalo zabrinutost međunarodne zajednice oko uplitanja zvanične Moskve u situaciju u Ukrajini.
 
Bela kuća je juče zatražila od Rusije da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet, usled događaja na Krimu.
- Snažno podržavamo ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet. Očekujemo da će i druge zemlje uraditi isto. Pažljivo posmatramo ruske vojne vežbe duž granice s Ukrajinom - izjavio je portparol Bele kuže Džej Karni.
 
Oko 50 odsto stanovništva Krima govori ruski jezik, a mnogi kažu da se identifikuju više sa Rusijom nego Ukrajinom, ukazuje "USA Today".
 

Pauer: SAD traže slanje međunarodne misije na Krim SAD traže da se na Krim hitno pošalje međunarodna misija za posredovanje i poziva Rusiju da povuče svoje vojne snage iz tog regiona, izjavila je danas američka ambasadorka pri UN Samanta Pauer. Misija bi za cilj imala smanjenje tenzija i omogućavanje mirnog i produktivnog političkog dijaloga između svih strana u Ukrajini, rekla je ona posle sastanaka u SB UN, dodajući  da bi misija trebalo da bude "nezavisna i kredibilna" i da ide u prilog teritorijalnom integritetu Ukrajine. (Beta)

"Izbori na Blic": Javna preduzeća kao partijski plen. Dokle?!

Do kada će direktori biti partijski postavljani, a javna preduzeća biti tretirana kao stranački plen, kada će biti primenjen zakon koji nalaže da direktori javnih preduzeća moraju biti birani na konkursima i zašto to još nije učinjeno, ima li kraja partijskom zapošljavanju u javnom sektoru, neke su od tema o kojima su raspravljali ovonedeljni učesnici predizbornog panela “Izbori na Blic”. Panel “Izbori na Blic” posvećen javnim preduzećima gledaoci TV Prva moći će da pogledaju u subotu u 14 časova. Voditelji su urednici u “Blicu! Predrag Mihailović i Milan Lađević.

Stavove su sučelili Zorana Mihajlović, potpredsednica Srpske napredne stranke; Borko Ilić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije; Aleksandar Antić, član Predsedništva Socijalističke partije Srbije; Suzana Grubješić, potpredsednica Ujedinjenih regiona Srbije; Borislav Stefanović, funkcioner Demokratske stranke i Ivan Andrić, potpredsednik Liberalno-demokratske partije.